Šta je novo?
Od:
Filteri

Stambeni krediti

Uvek se u takvim situacijama treba dogovoriti sa bankom, najgora opcija je samo prestati placati. Banka moze da trazi i izvrsenje na duznikovu platu, ne mora odmah da ide na prodaju nekretnine. Ali posto postoji i zirant, verovatno da bi prvo od njega pokusali da naplate ostatak duga.
 
Hvala za odgovore. Dogovor nije opcija (kao što rekoh ne pitajte zašto), išlo bi se na to da banka povede postupak... Koliko znam, hipoteka je uspostavljena (tako su mi rekli a logično bi bilo) a žirant je tek duga priča, svakako nije kreditno sposoban da otplati dug jer je trenutna rata možda 15 do 20% veća od mesečnih prihoda tog žiranta (ni reprogram nije moguć čak da žirant preuzme plaćanje jer zbog godina...).
Svakako će se ići na razgovor u banku ali sam hteo da čujem neko mišljenje unapred.
Kad saznam šta su uradili javiću čisto da ima ovde neki primer šta se radi u nekim takvim situacijama.
 
giovanni je napisao(la):
Koliko znam, hipoteka je uspostavljena
Kliknite za proširenje...
ne znam šta se podrazumeva pod uspostavljanjem, verovatno da je upisana hipoteka. može se na e-katastru videti da li postoji zabeležba u vezi hipoteke. ukoliko ne postoji, znači da nema hipoteke.
 
Terminologija mi je očigledno pogrešna, stan jeste pod hipotekom. Iz nekog razloga se zgrada ne nalazi na rgz. Niti cela ulica mada je u pitanju legalna gradnja iz sfrj, uknjižen je stan i sve ok s te strane.
 
Bolje je i jeftinije da se stan proda preko oglasa nego u izvršnom postupku, jer em neće biti troškova izvršenja, em će cena biti tržišna, a ne niža zbog načina prodaje.
 
giovanni je napisao(la):
Terminologija mi je očigledno pogrešna, stan jeste pod hipotekom. Iz nekog razloga se zgrada ne nalazi na rgz. Niti cela ulica mada je u pitanju legalna gradnja iz sfrj, uknjižen je stan i sve ok s te strane.
Kliknite za proširenje...
pogledaj preko broja parcele. ako ne znaš koji je broj i koja katastarska opština, to možeš saznati preko GeoSrbije ili RGZ-ovog portala
 
@giovanni
Prvi alarm kod banke se pali kada dođe do docnje nakon 2 nerealizovane rate, tada se poziva klijent da objasni šta se dešava i koji je razlog, kako bi se eventualno prevazišao. Ako se klijent odazove, banka će pokušati da "vrati" klijenta "na kolosek", ako može. Postoji opcija zamrzavanja otplate na određen period, ako je u pitanju gubitak posla, npr.
Ako se klijent ne odazove, upućuje se zvanično obaveštenje banke da je registrovana docnja i da se poziva klijent da je izmiri ili će banka biti prinuđena da primeni mere zaštite (menica, žirant). Imajte u vidu da je banka finansijska institucija koja barata sa novcem, nije agencija za nekretnine, tako da će najpre pokušati da nađe rešenje naplate novcem.
I na kraju, kad se iscrpe svi mehanizmi, dolazi na red aktivacija hipoteke i prodaja putem javne licitacije, pri čemu, imajte to u vidu, banka gleda da namiri svoj dug, a ne da proda nekretninu po najvišoj tržišnoj ceni.

Zato, kad ne može da se plaća kredit i to je izvesno na duže staze, UVEK je preporuka, a to će i bankar da ti kaže, da klijent proda nekretninu, isplati dug i eventualno zadrži ostatak novca. To je bolje i za banku, i za klijenta.
 
Ako imate docnju obavezno komunicirajte sa Bankom koja za docnju pokusava da stupi u kontakt vec na do 15 danu docnje, neke banke salju obavestenje putem kanala komunikacije koju je klijent izabrao nakon 2 ili 3 radna dana docnje. 60.dan docnje kada se plasmani prijavljuju kreditnom birou za pocetak komunikacije sa Bankom cesto je vec kasno. Najgore sto vam mogu savetovati, kao neko ko radi u praćenju problematičnih plasmanima sa finansijske strane a ne pravne, je da ne komunicirate sa Bankom. Kada je dobra komunikacija nadje se resenje gde su obe strane zadovoljne.
 
Sreća u nesreći bi bila u tome što žirant - ukoliko otplati ceo dug na ovaj ili onaj način hipoteka može da pređe na njega i onda žirant može da se nada naplati duga u perspektivi pokretanjem izvršnog postupka umesto (samo) tužbe glavnog dužnika. Preduslov bi bio da je hipoteka pravosnažno upisana. S obzirom u kakvoj smo banani od države većina novogradnje se tek nakon par godina upiše u katastar. Žirantu bih savetovao da što pre stupi u kontakt sa advokatom. Pričam samo u teoriji, praksu nemam.
 
Hvala svima na informacijama, iskustvima i smernicama za postupanje. Situacija je specifična, ne mogu da otkrivam detalje pa je i moje pitanje bilo "čudno".
Javljam razvoj.
 
Ljudi te ne mogu savetovati ako ne kazes neke stvari. Nije bitno zasto, bitno je ko/sta.
Ko ne moze da se dogovori (ko ne prica/ne moze da prica, i sa kim), ko zeli prinudnu naplatu... Tehnicki detalji jesu bitni.

Prenos plate u drugu banku je valjda kaznjiv i firma nece pristati uopste, tako da tu opciju ne gledajte.
 
Kada sam završavao za kredit, prema savetniku iz banke, prenos plate nije problem, ali mora firma da obavesti banku da je došlo do promene.
Čak je bio i papir, koji overava firma, da je u slučaju promene u obavezi da obavesti banku (Erste u mom slučaju).
 
Tehnički mora, ali moja nije poslala kada sam prebacio platu posle par meseci i nikom ništa, kad se redovno uplaćuje. 🙂
 
Ovo pricate za prenos kompletne plate u banku u kojoj nije uzet kredit pa da se rata samostalno isplacuje ? Uzeo sam stambeni u NLB i pola plate prebacio tamo a pola ostavio u intesi, ali posto nista nisam nasao u nlb-u da mi vise odgovara nego u intesi planiram da ostavim u nlb samo onoliko koliko treba za ratu i ostalo sve vratim u intesu. U ugovoru mi samo stoji da treba da prebacim platu i to u minimalnom iznosu mesecnog anuiteta.
 
Zar nije važno samo da na računu koji se zadužuje za iznos rate kredita, u momentu zaduživanja, novac bude na stanju i to je to? Ja sam morao da otvorim privatni i poslovni (preduzetnik paušalac) u banci u kojoj sam digao stambeni kredit. Na taj poslovni račun nikada dinar jedan nije legao, na privatni (sa njega mi skidaju iznos za ratu) samo pošaljem iznos malo veći od iznosa rate i to je to.
 
Bocky88 je napisao(la):
Tehnički mora, ali moja nije poslala kada sam prebacio platu posle par meseci i nikom ništa, kad se redovno uplaćuje. 🙂
Kliknite za proširenje...
Bukvalno ne mora firma ništa ni tehnički ni netehnički osim ako nema neki ugovor sa bankom ili ukoliko je eventualno u pitanju administrativna zabrana. Dva kredita za stan sam već uzeo, oba puta u pitanju moja firma, oba puta ubrzo nakon podizanja kredita promenio banku u kojoj primam platu. Neke banke će dignuti alarm onog momenta kada im više ne leže plata na račun odakle se skida rata kredita, neke ni nemaju mehanizam a velika verovatnoća da dokle god se plaćaju rate redovno kreditni dužnik neće biti u problemu. Nominalno banka u tom slučaju ima pravo da raskine ugovor o stambenom kreditu ali im nije u interesu dokle god je kredit likvidan.
 
Već godinu dana uplaćujem na račun ERSTE gde sam podigao kredit samo onoliko koliko mi skinu za ratu mesečno + održavanje računa + par stotina RSD više i niko me nije zvao iz banke da me pita bilo šta.
Dogod sam u zelenom neće me dirati, to mi je i drugar bankar rekao.
 
Banka trazi neki dokument od firme i na njemu stoji da li sme da firma menja gde se isplacuje plata. Ako ne stoji, frei ste.

Njima je u interesu da koristite racun (da ga naplacuju i od karticnih placanja zarade). Nije im odaaaavno do toga da li mogu da naplate.
 
Nigde ne piše da nemam pravo da podignem sve pare kad legne zarada i ostavim samo onoliko koliko treba za ratu kredita.
Tako mogu mogu da mi…
 
Mene u Intesi niko nije nista pitao dok sam redovno placao rate, nisam cak ziveo u zemlji, nisam ni podizao nove kreditne kartice. Skoro osam godina tako, do isplate kredita pre vremena.
 
alfaunits je napisao(la):
Banka trazi neki dokument od firme i na njemu stoji da li sme da firma menja gde se isplacuje plata. Ako ne stoji, frei ste.
Kliknite za proširenje...
? poslodavac da određuje gde se isplaćuje plata? ako sam dobro razumeo
 
momsab je napisao(la):
? poslodavac da određuje gde se isplaćuje plata? ako sam dobro razumeo
Kliknite za proširenje...
Da, meni je Intesa za kreditnu recimo trazila od firme da potpise prenos u Intesu i (firma da potpise) da ne sme drugde da isplacuje dok banka ne odobri.
 
Kako izgleda taj dokument? Ili bar koji mu je naslov?

Najverovatnije je u pitanju dokument koji se zove "Ovlašćenje za prenos zarade". Svaka banka ima svoj formular na sajtu banke u ovu svrhu. Ovaj dokument ne obavezuje poslodavca ama baš ništa. Uvek mi je ovaj dokument bio smešan jer poslodavac i bez ovlašćenja može da uplati zaradu na bilo koji račun. Prilikom podnošenja zahteva za kredit ovo je sa strane banke obavezan dokument.
Evo ga kako izgleda:

Drugi dokument koji takođe svaka banka ima u svojoj formi je "Potvrda o zaposlenju i visini primanja". Takođe obavezan dokument sa strane bilo koje banke.
Takođe primer:

Yettel mi nije najomiljenija banka ali što se ovih dokumenata tiče su jedni od najtransparentnijih pa sam zato uzeo kao primer.

Prihvatam moju grešku ukoliko neko može da me uputi na dokument napisan tako da je jasno da banka tim dokumentom a da nije administrativna zabrana obavezuje poslodavca da ne sme da isplaćuje zaradu na račun neke druge banke.

Ne isključujem ni slučaj da je neko od vas naišao na neku autističnu proceduru kod neke banke pa je banka ili tražila administrativnu zabranu ili imaju neki proces neusklađen sa procedurama nbs-a.

Dokle ne vidim neku naznaku nekog smisla ili dokaza smatraću da većina koja tvrdi suprotno samostalno (pogrešno) logicira. 🙂
 
alfaunits je napisao(la):
Da, meni je Intesa za kreditnu recimo trazila od firme da potpise prenos u Intesu i (firma da potpise) da ne sme drugde da isplacuje dok banka ne odobri.
Kliknite za proširenje...
Prvi put cujem za ovako nesto, vec 10+ godina sam u intesi, imao sve zive kartice i vise puta sam menjao koliko ce da mi leze u intesi a koliko u nekoj drugoj banci. Samo posaljem mail finansijama da mi od sledeceg meseca toliki procenat plate leze na taj i taj racun a toliki na drugi, nikad ni mrva problema.
 
mrljke je napisao(la):
Prvi put cujem za ovako nesto, vec 10+ godina sam u intesi, imao sve zive kartice i vise puta sam menjao koliko ce da mi leze u intesi a koliko u nekoj drugoj banci. Samo posaljem mail finansijama da mi od sledeceg meseca toliki procenat plate leze na taj i taj racun a toliki na drugi, nikad ni mrva problema.
Kliknite za proširenje...
Ja 5g nisam u Srbiji, nozda vise ne koriste ovo. Zahtev za prenos zarade, uz dodatni stav da firma ne sme da promeni gde isplacuje platu (celu) dok banka ne da dozvolu.
Kod mene tek nije imao smisla, kreditna je imala limit oko 0.1x plate (namerno, kad sam hteo visi limit, uplatio sam preko sam).

Anyway... ako to nije potpisano, moze da seta
 
Pozdrav drugari.

Da li bih mogao da podignem stambeni kredit od nekih 30k evra, a da stavim u zalog moju kuću, za koju procenjujem da je minimum 60k evra?
Kuća je 1/1 moja, nema nikakav dug ili da je pod kreditom.. čistak, što bi reko Pikac.

Ja sam inače freelancer (nisam stalno zapošljen), a i žena isto tako... ali msm.. imamo kuću da stavimo kao pokriće banci.

Ili to ne ide baš tako jednostavno?

Hvala unapred.
 
Ne ide baš tako jednostavno.
1. Freelancer x2 - jako loša opcija za konkurisanje za kredit
2. Primanja - ako nema stalnog izvora finansija, tj. redovne uplate sredstava na račun, već je ad hoc, ni to nije dobra opcija
3. Zalog - ovo procenjuje banka, ali s obzirom da kažeš da kuća vredi samo 2x više od cifre koju ti nameravaš da tražiš, da bi dobio kredit mora zalog da bude veći od 2x, ali na kraju procenitelj banke će da kaže koliko kuća vredi + mora da bude 1/1 sa papirima, da ima sve što treba, upisana u katastar.

Rezime: Nećeš znati dok ne odeš u neku banku da aplikuješ, zato kreni pa vidi šta kažu.
 
@RingeRaja
Hvala drugar.
Da, svakako planiram da krenem i obilazim banke i pitam. A slobodno neka dovedu procenitelja imovine.
Mogu i da im dam pdf sa mojim freelance primanjima zadnjih 2 godine, pa da vide kako stoje stvari.
Ili čak i učešće da platim 10-20% ako treba.

Pitanje samo brzinsko ako neko zna, da li mogu dobiti stambeni kredit sa ratom kao i normalni stambeni krediti, ili se nude samo takozvani "hipotekarni krediti", za ovakve slučajeve?
Nešto gledam ove online kalkulatore i za stambene kredite ispada da im za 30k evra, ja banci vratim 36k evra (na 20 godina), što mi je ok.
A hipotekarni oko 50k evra im vraćam.. što mi je ono... hmm...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno