Šta je novo?
Od:
Filteri

Predlozi za slušanje - kvalitetna produkcija

DukeLander je napisao(la):
Verujem da ni Sale ni ja nismo rodjeni nadareni pa bolje cujemo vec smo "visili" izvesno vreme na boljim uredjajima i nosiocima zvuka, i jednostavno ti se sluh navikne, tu stvarno nema neke posebne filozofije.
Prost primer ti je stimer klavira: rodjen je kao stimer ili je toliko izostrio uvo posle silnih godina rada na klavirima? Mislim...
Kliknite za proširenje...

Ja sam do 2016- te dok nisam krenuo Full time da radim koristio u proslosti raznorazne A4tech i xwave krsine od 1000-1500 din a nesto kasnije (a pre nego sam ozbiljno krenuo da menjam audio setup na bolje , otkrovenje su mi bile Sony sluske iz Zx serije i Asus Cerberus v2 za gaming i najbolje su mi bile Sony ex110 apb od 3000 din in ear.
Uz neke raznom Visokotonske zvucnike.

To je kad gledam iz sadasnjeg ugla bukvalno kao da sam slusao zamuljano bledo smece, ali iz tadasnjeg ugla i uslova bilo je zadovoljavajuce.



A onda sam od 2016 te krenuo poucen iskustvima sa Bencha i Sk, sa Isk Hf2010 koje sam povezao na X fi Go zvucnu usb, koju sam koristio god dana, kasnije presao na Fiio Q1 koji sam koristio do 2021 uz Isk hf2010/Ath M30x i Fostex Tr80( dan danas su zive od 2017 na ovamo) to mi je bio Line up i najveci skok ikada koji sam osetio u hobiju .

Na to sam dodao Zen Dac V2 evo i sad sluzi uz Fluid C5 monitorce i Ibasso It00 Iem)

Kasnije sam krace vreme par godina do kraja 2022 na pocetak 2023 imao i Dt880 i Ath Msr7B , i Sony wh Xm3 za portable. Al ove 3 sam nazalost ostao bez njih jer sam usao u neke probleme zavrsio i u bolnici i u nekom ludilu ih ostavim kod Kontejnera u rancu. Naravno pri cistoj svesti ne bih to nikad uradio, al kad sam izasao iz bolnice i dosao kuci mislio sam da mi ih neko ukrao.

Posle se ubedacio i nakon nekih uzasnih stvari koje su mi se desile prvi put mi nije bilo do muzike jedno 6 meseci a ona mi je Lek i pokretac.

Fast forward i evo ko udje na profil/my gear moze da vidi koliko sarenisa sam promenio.

I godinama imam iskustva u radu sa Fl studiom, i Soundforge/audacity al mahom u Fl. Toliko puta sam kretao i stanem pa ne zavrsim ono na cemu radim pa opet jovo nanovo neke stvari zaboravim. Pa obnovim. To je ukljucivalo Chord Creation, Melodies, Chord progressions, Rad sa raznoraznim Eq, Compressorima, Synthovima, vst instrumentima, mixing /mastering od svega u vecoj i manjoj meri .


Al ove godine mi je konacno sve kliknulo, i sad mogu da kazem da sam samouveren da cu moci da imam odradjenu neku, Pesmu/project do kraja (tolko imam nezavrsenih stvari i demo beatova od ranije da je to nerealno),

uvek me je interesovao Big Room house/edm uopsteno i na tome radim uz Saberz tutorial od nekoliko sati + prethodna
znanja.

Bice nesto pa cu mozda i sharovati na forumu. Cak sam smislio i altenativni Yt kanal i Logo da napravim.

Raspisah se , al da ono sto sam hteo da kazem je da naprosto smatram da bi vecina ljudi da im je proslo svasta kroz ruke sto licno, sto kroz Demo druge opreme u radnjama... Bi sasvim sigurno drugacije gledali na ceo hobi.
 
Poslednja izmena:
DukeLander je napisao(la):
Interesantno mi je da bas retko na SACD cujem losu produkciju, sto je uglavnom uzrok zbog losijeg kvaliteta mastera te su peglali kako su znali i umeli, koliko sam do sada primetio.
I posto u zadnje vreme cepam svasta od SACD i sluh se polako "nastelovao", bas pocinje da mi smeta manjak pozadinskih detalja kada pustim iste pesme preko Tidala u High Quality tipa priguseni horovi, prateci orkestri, eho i reverb pogotovo, ali najvise zna (naravno) da se izrazi u klasicnoj muzici ili gde ima gomila pomesanih instrumenata i glasova. Ponekad pomislim da preterujem...
Snimio sam 3 kraca sempla od 3 pesme (nije klasicna muzika), pustio pesme u Tidalu koji je iste dao u High Quality i identicne pesme (navodno su masteri isti) sa SACD, kliknuo Record u Audacity, stavio Fade In i Out i to je to:

mega.nz

File on MEGA

mega.nz mega.nz

Pa koga ne mrzi da proveri da li se zesce tripujem, neka javi utiske.

Takodje jedan primer razlike waveform-ova od jednog snimljenog sempla, mislim da ne treba objasnjavati koji je koji:

Pogledajte prilog 502903
Kliknite za proširenje...
Preslušao sam sva tri snimka i evo mojih utisaka. Prvi mi zvuči najprofesionalnije, balansiran i sa punim spektrom. Drugi je topliji i mekši, ali zatvoren i manje sjajan. Treći je najsvetliji i najenergičniji, ali pomalo tanak u basu.
(Slušao sam na Cambridge audio DAC Magic 200m + Tannoy Gold 7, zatim na iFi Zen Dac V2 + Adam Audio T7V, pa sa Yamahom RX-V3900 + Acoustic Energy Aegis NEO zvučnicima i na kraju sa Apple AirPods Max na oba DAC-a.)

Dakle:

1. untitled
  • Glasnoća: Najviša od sva tri - zvuči najviše "nabildovano" u miksu.
  • Balans tonova: Neutralno do svetlije, nema previše mutnih srednjih.
  • Širina spektra: Najširi spektar - znači da ima dosta i basa i visokih.
  • Utisak: Najprofesionalnije odrađen, sa punim frekvencijskim rasponom i energijom. Stereo slika verovatno dobro razvučena.
    Zvuk: moderan, otvoren, pogodan za streaming.
2. untitled1
  • Glasnoća: Najtiši - zvuči “skromnije” i manje kompresovano.
  • Balans tonova: Niži centroid - topliji, više basa i donjih srednjih, manje sjajnih visokih.
  • Širina spektra: Najmanja od svih - zvuk zatvoreniji, “u kutiji”.
  • Utisak: Deluje kao rani miks ili demo - prijatno topao, ali nema sjaj i širinu.
    Zvuk: mekši, ali manje profesionalan.
3. untitled2
  • Glasnoća: Srednja - balans između dinamike i kompresije.
  • Balans tonova: Najsvetliji - vokali i činele iskoče, bas je manje dominantan.
  • Širina spektra: Solidna, ali ipak uža od prvog snimka.
  • Utisak: Oštriji i svetliji miks, zvuči energično ali može delovati malo “tanko” ako nema dovoljno niskih.
    Zvuk: moderan, ali naginje ka visokim frekvencijama.

Zaključak​

  • Najprofesionalniji: untitled (prvi) - balansiran, pun, širok spektar.
  • Najtopliji / najprijatniji: untitled1 - ali zatvoren i bez sjaja.
  • Najsvetliji / najoštriji: untitled2 - visokotonci izraženi, ali fali bas temelja.
Moje skromno “audiofilsko” uho bi reklo:
  • untitled1 zvuči “analogno” i mekano, ali nedovršeno.
  • untitled2 ima energiju i sjaj, ali je pomalo naporno na visokim.
  • untitled je najbliži gotovom masteru - moderan, komercijalan, balansiran.
 
Mislim da bi bilo interesantno ako bi ovaj test sa snimcima preslusala i dala utisak @kittrie Ona jako slicno zna da ima utiske zvuku kao Ja, pa me bas interesuje kako bi ocenila snimke.
 
prvo wow za temu- pitala sam vec da li postoji neka tema vezana za muziku.

@sale941 1 , znam da cenis moj sluh, i ja tvoj, i imamo slican tonski ukus, a i cesto smo diskutovali o ovim temama.

davno sam istrazivala svasta nesto- relativni sluh se apsolutno moze nauciti- no, tu se ne radi toliko o pristupu opremi koliko o sluanju muzike, ponavljanju, prepoznavanju, transkripciji, muzckoj teoriji itd. apsolutni sluh se ponajvise razvija u detinjstvu, ali bez izlozenosti odredjenom obrazovanju- to nije to. naravno da je uvek odlicno biti izlozen razlicitoj i kvalitetnoj opremi, neopsorno.
i posla za audio inzenjering. je postojjanje sluha, umece tacne reprodukcije muzike pevanjem/sviranjem- to daj eosecaj za musku, a ostalo je vezano, kako Sale rece za Daw programe, muzicke trening, tehniku itd. (da ne davim).


sto se tice traka koje je postavio @DukeLander - i oni koji cuju ili ne cuju razliku- niko tu nije ni bolji ni gori, kao i biti sluhista ili ne. najbitnije je da, cak samostalno, moze dosta da se nauci.



1. file (untitled)
ovo mi je svukupno omiljen snimak. elem, prva polovina zvuči prostrano, dinamicno i prirodno – oseća se toplina i prisustvo instrumenata.
Kada krene druga polovina mala promena u glasnoci, velika u dinamici- odmah se primeti da je sve glasnije i “zgusnutije”, što daje više energije, ali oduzima onaj organski osecaj.

2. file
prvi deo je zatvoren i kontrolisan – instrumenti su stisnuti, bez prostora.u drugoj polovini sve dobija život. \
orgulje koje drze osnovni akord/harmoniju, o kojima je @sale941 pricao (ako sam razumela) sada nisu u pozadini, nego disu i grade atmosferu, perkusije zasijaju. bas postaje cvrst temelj, celokupna slika dobija na dubini i zvučnoj sirini. to više nije radna verzija, već gotov, zaokruzen materijal.
3 fajl.
od pocetka sve stoji na svom mestu, ali pomalo tanano. Onda pravi preporod – odjednom bas ima puninu, visoki se otvore, a dinamika dobije prostora. to deluje kao da se sa zbijenog, kompresovanog snimka prešlo na zivu, otvorenu verziju gde bend dise punim plućcma.
ali to ne mora biti samo pozitivno, visoki tonovi su oštri, cimbali i sibilanti (s, š) zvuče isečeno - sto se jasno cuje i u pevanju hora (nema uzdaha i prirodnog zavrsetka tona, vec cut). više nalik na kompresovan, moderni remaster – ima više snage, ali manje prirodnosti i atmosfere.


Kada se pogledaju sva tri fajla, uvek se provlači ista nit: prve polovine zvuče prirodnije, toplije i dinamičnije, dok druge polovine zvuče modernije, glasnije i kompresovanije. U
kako kome , svakako su svi snimci kvalitetni.


slusano u budzet opremi- Tempotec Sonata BHB plus ATH Msr7 koje su stvrene za detalje, i Fidelio X2Hr i Presonus monitorima
 
Poslednja izmena:
Paper Tiger - Beck
The Raven That Refused To Sing - Steven Wilson (pomogla da sklonim neko žuljanje srednjih na ženskom vokalu Engine4)
Ballad of a runaway horse - Jennifer Warnes
Kari Bremnes - Skrik

Nadam se da sam malo uzvratio dobrim preporukama iznad.
 
Biće da nIsam baš kadar jasno razdvojiti kvalitet produkcije od sklonosti, ukusa, kvaliteta zvuka, unutrašnjeg mira/nemira... 🤔 Zahvaljujem se na preporukama, izradio sam listu kojom su većinom objedinjene, pa kad se ukaže prilika otkrivam i nadoknađujem propušteno (Nils Lofgren, Roy Hargrove, Steely Dan, Beck, Novecento...). Kako god, kratak izvod iz recent-liste je:

HEOS (latest HEOS app and firmware update available - changelog (19.09.2025)) > Tidal:
John Mayall - The Mists of Time - 44.1 kHz/16 bit
Tony Joe White - Ain't Going Down This Time - 44.1 kHz/16 bit
Donald Fagen - I.G.Y - 48 kHz/24 bit
Michael Jackson - Smooth Criminal - 96 kHz/24 bit
Michael Jackson - A Place With No Name - 96 kHz/24 bit
KSI - Not Over Yet (feat. Tom Grennan) - 44.1 kHz/24 bit
The Weeknd - Open Hearts - 88.2 kHz/24 bit
Metallica - Disposable Heroes - 44.1 kHz/24 bit
Slayer - Ghost of War - 192 kHz/24 bit (za razradu membrana, prijavu prisutnosti, proveru MWatt sistema i da l' su zaptivanja valjana...)
Ti kilohertzi i bitovi... Što se mene tiče, ima veze, pa ko kako čuje, najpre od toga šta-i-kako su zapakovali ovi muzički servisi - ima tu sjaja, ali i očaja.
 
Nadam se da moderacija neće zameriti i obrisati ovaj moj post, ali pošto je naslov teme kvalitetna produkcija, hteo bih da napišem koju reč o ljudima koji stoje iza te kvalitetne produkcije, muzičkim producentima.

Pretpostavljam da je u rok ili džez muzici uloga producenta ograničena možda više na tehničke i organizacione detalje, ali u dens i pop muzici na kojoj sam odrastao osamdesetih, producenti (nekad uz pomoć inženjera zvuka) imaju ključan uticaj i često su oblikovali tendencije i čitave muzičke podžanrove ove vrste muzike.

Pošto sam odrastao slušajući radio 202 i legendarnu emisiju Disko susret, kao i MTV, oni su oblikovali moj muzički ukus. Pokušaću da spomenem, po meni neke od najpoznatijih producentskih imena pop i dens muzike.

Najpoznatije ime većini je verovatno Phil Spector (umro u zatvoru kao osuđeni ubica) koji je uveo neke nove tehnike i prakse, član kuće slavnih, smatra se za jednu od najuticajnijih figura pop muzike uopšte.

Tu je i sir George Martin, producent Bitlsa, često pominjan kao fifth Beatle.

Meni najdraži je otac disca i pionir elektronske muzike Giorgio Moroder, autor i muzički producent. Zaslužan je za razvoj velikog broja podžanrova elektronske muzike. Aktivan je od 70-ih do dan danas, najpoznatiji je zbog popularizacije sintisajzera u muzici, producent Donne Summer, gde je i zaradio nadimak "Father of the Disco", ali verujte da su mnoga velika imena iz rok muzike takođe sarađivala sa njim (Led Zeppelin, Deep Peurple, Queen, David Bowie,...).

Quincy Jones, počeo kao džez muzičar, bio producent Frenku Sinatri, sarađivao sa mnogim čuvenim muzičarima, najpoznatiji kao producent Majkl Džeksona i čovek koji je okupio 1985. najpoznatije US muzičare i producirao pesmu "We Are The World" koju su napisali M. Džekson i L. Riči.

Sledeće legenda je Nile Rodgers, jedan od osnivača benda Chic, koji je autor ili producent mnogih hitova od Sister Sledge, Diana Ross, David Bowie, Duran Duran, do saradnje sa Lady Gaga, Beyonce, i Daft Punk. Ima ih toliko da ne vredi navoditi sve. Ima tri Gremija samo u 2014. za Daft Punkov Random Access Memory album.

Trevor Horn, koji je dobio nadimak "čovek koji je izmislio osamdesete".

Prince, čovek je bio vrhunski umetnik ali i producent.

Shep Pettibone, John "Jellybean" Benitez, Arthur Baker, Kevin Saunderson, Tim Simenon, Norman Cook (Fatboy Slim), Stock Aitken Waterman, Frankie Knuckles, David Morales, Roberto Zanetti, Luciano Ninzatti - Stefano Pulga, Gianfranco Bortolotti,...

Mnogo ih je, a što se tiče dens muzike 80ih i 90ih, naročito za Italo disko i Eurodance, često su producenti bili ti koji su u stvari bili autori samo su uzimali različite frontove i alijase od projekta do projekta.

Tako da mnoge muzičke pravce ne bi smo imali ili bi oni zvučali drugačije, da nije bilo ovih kreativnih ljudi.
 
Aу брате...Па где сток/ејткен/ вотерман...(тројица иначе)?
Једино иоле нормално што су одрадили је Суксес, од Зиг зиг Спутника, и што су им КЛФ крали семплове.
Све остало је злочин против човечанства.
 
Shomi22 je napisao(la):
Zato što je tipičan primer jazz-rock / jazz fusion žanra, sa primesama psychedelic rocka i soul/funk elemenata, karakterističnih za kraj 60-ih i početak 70-ih.🙂
To je ujedno i period kad su Blood, Sweat & Tears definisali ono što će kasnije postati sinonim za sofisticirani rock sa džez pristupom, zajedno s bendovima poput Chicago Transit Authority (kasnije samo "Chicago").
Inače prvi su veliki jazz-rock bend koji je provalio u mejnstrim.
Osvojili su Grammy za album godine 1970. (pobedivši The Beatles – Abbey Road).
I da - “Smiling Phases” je odličan primer njihove svirke i produkcije iz vremena kada su bili na vrhuncu.

Evo nečega sličnog, ali novijeg datuma sa vrhunskom produkcijom😉
Snarky Puppy - Lingus
Cory Wong (feat. Rom Misch) - Cosmisc Sans
Jacob Collier (with Mahalia & Ty Dolla $ign) - All I Need
Hunterstones - Togo
Michael Kiwanuka - You Ain’t The Problem
Kliknite za proširenje...
Ove stvari su me podsetile na Ivana Contija, mada on baš i nema veze sa rok muzikom. Ali ima sa džezom.
Ivan Conti - Encontro
Ivan Conti - Ninho
Jackson Conti - Praça Da Republica
Azymuth - Andaraí
Azymuth - Dear Limmertz
Azymuth - Before We Forget
 
Sjajan izbor!
Azymuth su mi fenomenalni, baš taj brazilski džez/fusion vajb koji je potpuno njihov potpis. Ivan Conti je majstor groove-a, i super je što si ih pomenuo - taj organski, protočni ritam stvarno lepo legne uz sve ove modernije produkcije.

Hvala za preporuke, preslušaću opet sa posebnim fokusom na bubnjeve.
Ako se setiš još nečega u tom fazonu, slobodno baci ovde. 🙂
 
Areta Franklin Think

Kad grune vokal iz nekog razloga se baš čuje razlika između Spotify Loseless i YouTube premium

Ima vas sa raznim strimovima, flacovima i top slušalicama, baš me zanima mišljenje da li i sa drugih izvora iskače Aretin glas kad je dobar fajl.
 
Dobra produkcija, kažete?









 
Poslednja izmena:
To u najboljem slučaju, uglavnom je 128-160 kbps AAC, ređe 160-256 kbps Opus.
 
Jedno (laičko) pitanje: koliko ima smisla probati sisteme na vrsti muzike koja se neće slušati? LM, kako preferiram classic rock/hard rock/metal da li ima svrhe probu vršiti sa pop, jazz ili nekom trećmo vrstom muzike koju preporučujete ovdje?
 
rzeljko je napisao(la):
Jedno (laičko) pitanje: koliko ima smisla probati sisteme na vrsti muzike koja se neće slušati? LM, kako preferiram classic rock/hard rock/metal da li ima svrhe probu vršiti sa pop, jazz ili nekom trećmo vrstom muzike koju preporučujete ovdje?
Kliknite za proširenje...
Ja bih rekao da ima - niko nije toliko zatvorenog ukusa da mu ponekad ne dođe da pusti nešto drugačije (u najmanju ruku kad dođu gosti). Naravno to treba vrednovati u srazmeri, ali po meni vredi osigurati da i muzika koju ne slušamo zvuči bar kompetentno na sistemu gde ono što volimo zvuči sjajno. To je bar moje neko razmišljanje.

E sad, u slučaju gde se pravi sistem za metal/rock itd. mislim da vredi i iz još jednog razloga - pre ili kasnije ćeš naići na neki unplugged ili live snimak gde ćeš želeti da osetiš nijanse u prostornom rasporedu, stage, atmosferu itd. Te stvari je lakše uvideti i oceniti kvalitet na nekom kvalitetnom jazz albumu npr.
 
Iako sam u elektronskim vodama, za testiranje muzičkih sistema ili za audiofilsko slušanje preporučujem:

Vaya Con Dios - Don't Cry for Louie
Vaya Con Dios - Just a Friend of Mine
Bob Marley and The Wailers - Is This Love
Dire Straits - Your Latest Trick
Dire Straits - You and Your Friend
Chris Rea - Looking for the Summer
Leonard Cohen - You Want it Darker
Tindersticks – Let's Pretend
Portishead – Roads

Navedene pesme imaju odličnu ili vrhunski odrađenu produkciju i postprodukciju, što na dobrim muzičkim sistemima i na originalnim diskovima posebno dolazi do izražaja.
 
rzeljko je napisao(la):
Jedno (laičko) pitanje: koliko ima smisla probati sisteme na vrsti muzike koja se neće slušati? LM, kako preferiram classic rock/hard rock/metal da li ima svrhe probu vršiti sa pop, jazz ili nekom trećmo vrstom muzike koju preporučujete ovdje?
Kliknite za proširenje...
Možeš da testiraš čisto da bi osetio mogućnosti sistema. Ali, moj savet je da uvek za test koristiš muziku (još bolje određenu numeru i izvođača) koji ti je najpoznatiji i koji najbolje znaš kako zvuči. Samim tim ćeš steći najbolji utisak i videti razlike u odnosu na ono što si do tada slušao.

S druge strane, nije retkost da vrhunski i preskupi sistemi ne reaguju najbolje na sve muzičke žanrove, jer mogu zvučati previše plitko ili sa prenaglašenim basom, recimo. Zato je najbolje raditi test sa muzikom koju ćeš i slušati na tom sistemu.
 
Warpaint - Undertow
Uz ovu pesmu sam naučio šta znači room modes. Za druge je možda trivijalna stvar, ali u sobi 4x4m zna da bude problem. Equilizer APO je dosta popravio stvari.
 
nidza je napisao(la):
Areta Franklin Think

Kad grune vokal iz nekog razloga se baš čuje razlika između Spotify Loseless i YouTube premium

Ima vas sa raznim strimovima, flacovima i top slušalicama, baš me zanima mišljenje da li i sa drugih izvora iskače Aretin glas kad je dobar fajl.
Kliknite za proširenje...
Izvoli oridjinal studijski snimak:

mega.nz

File on MEGA

mega.nz mega.nz

rzeljko je napisao(la):
Jedno (laičko) pitanje: koliko ima smisla probati sisteme na vrsti muzike koja se neće slušati?
Kliknite za proširenje...
Nema preteranog. Dzabe super svira Mozarta kada ga neces slusati.
Npr meni u autu fenomenalno zvuci elektronika a kada pustim death metal, to je blagi uzas...
 
nidza je napisao(la):
Areta Franklin Think

Kad grune vokal iz nekog razloga se baš čuje razlika između Spotify Loseless i YouTube premium

Ima vas sa raznim strimovima, flacovima i top slušalicama, baš me zanima mišljenje da li i sa drugih izvora iskače Aretin glas kad je dobar fajl.
Kliknite za proširenje...
Evo ti jos jedna odlicna, gde razvaljuje sa glasom:

mega.nz

47.49 MB file on MEGA

mega.nz mega.nz
 
I jos jedna pesma, koja mi je iz nepoznatog razloga bas simpaticna i produkcijski mi je odlicna, dosta diskretnih detalja u pozadini.
Inace bese jedina normalna pesma na celom albumu koji je izdat samo u SACD, nigde je drugde ne nalazim:

mega.nz

156.44 MB file on MEGA

mega.nz mega.nz
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno