Grejanje na gas

[bvuksa]

Koliki iznos bude na racunu, mislim novca? Upravo ovih dana kopaju liniju za gas u mom gradu, pa jos uvek kalkulisem.

Kubik gasa se pretvara u kwh(jedan kubik-11,563532kwh).Cena po kw je 4,7 din bez pdv.Pdv je 10% plus 118.5 din naknade po mernom mestu plus naknada za UEE 0.015din po kw.Ovo je kod distributera Novi Sad gas.Na primer racun sa potrosenih 120 kubika-1388kwh 7329 din

 

[Torrente]

Kubik gasa se pretvara u kwh(jedan kubik-11,563532kwh).Cena po kw je 4,7 din bez pdv.Pdv je 10% plus 118.5 din naknade po mernom mestu plus naknada za UEE 0.015din po kw.Ovo je kod distributera Novi Sad gas.Na primer racun sa potrosenih 120 kubika-1388kwh 7329 din

Hvala. Time je moje kalkulisanje zavrseno.

 

[spaad]

Nek je. Da se greješ na gas u najgorem slučaju potrošićeš 400m3 gasana 150m2 , sve sa sanitarnom vodom(u plavoj zoni to je do 1500din manji račun za struju). Uz solidnu izolaciju i 23C u prostoru. To danas košta minimum 20-22K dinara. Loženje bukve u istom objektu, 3m3 mesečno, košta 30K, bez sanitarne i loženja od 5-6 puta dnevno. Na bukvu ja toplo više i 24/7. Može to loženje da se smanji na 3, ali samo Banovićima , sve ostalo je boza. Ovo na gas je na klik. Imam , veruj. Kwh su smišljeni radi uzimanja para. Ovo što kačite u vezi potrošnje je smešno... Datum očitavanja,kvadratura, izolacija, spoljna temperatura,koliko dana radi grejanje, ... Kačite sliku godišnje potrošnje sa računa za gas na mesečnom nivou, ako već želimo da pokažemo potrošnju. Ja sam do sad potrošio 100m3 gasa u ovom mesecu.😉

 

[ćimo]

8 kubika u prethodnih 24 casa...80m2,dobra izolacija,grejanje na 24°

 

[dlalic]

Da se fluid zagreje za jedan stepen tj X+1, potrebna je određena energija, ali što je X veći, potrebna je sve veća energija za taj +1.


Sad čekam ko će da kaže da sam nešto pogrešno napisao, pa da probam da shvatim oko čega se gore sporite😅

Jel ovo neka provokacija? Proveravaš ko spava na času?😉

Da se fluid zagreje za jedan stepen potrebna je uvek ista količina energije.
Da se litra vode zagreje sa 1 na 2 stepena, ili sa 98 na 99 stepeni, potpuno je svejedno, potrebno je 4184J ili 0.00116kwh energije

Menjaju se neke druge stvari, gubici npr, efikasnost kotla, komfor... ali ovo iznad ostaje.

 

[PJ]

*po kilogramu 🙂

Ali svakako, vidiš da se 2 sedmice niko nije javio, a prestala je rasprava za koju nisam shvatio ni na šta se odnosi, ni zašto se odvija.

 

[ćimo]

Povremeno,ne svaki put, se desava da prilikom startovanja tj paljenja gorionika kotla da se kotao blago "zatrese"....neki mi govore da je to zbog vazduha u sistemu. Jel imao neko slicno iskustvo?

 

[QBall]

napisao sam neki mali skript za proracun snage i potreba radijatora, da li ima majstora ovde pa da mi kazu da li ovo ima smisla ?
ne znam da li su mi koeficienti tacni , kad uporedim sa rezimom 90/75/20 koji je na deklaraciji onda je skoro identicno, al nemam nacin da uporedim sa
niskotemperaturnim rezimom ...

sada sam stavio -5 C , al menjaju se vrednosti u zavisnosti od spoljne temp.

 

[spaad]

Po ovome ko ima kondenzacioni kotao u najvećoj klasi mora imati radijator od 2,6 metara u prostoriji od 18m2. To niko nema. Ili ja nisam razumeo kalkulator? 🙂 O ovome sam pisao u temi. Tebi, svaka čast na trudu.👍

 

[QBall]

pa tako izadje proracun, zato ispitujem, recimo ako je 60/50/20 onda je dovoljan dosta manji radijator...
za ovaj je 1 m taman nedovoljan na -5C spoljasnja i 5cm stiropor, ako stavim 15 cm stiropor onda je to skroz druga prica.
i za niskotemperaturno grejanje sa boljom izolacijom je dovoljan dosta manji radijator, al sta ces, radjena izolacija pre 15 godina...




evo proracun za 15 cm stiropor:

 

[PJ]

Povremeno,ne svaki put, se desava da prilikom startovanja tj paljenja gorionika kotla da se kotao blago "zatrese"....neki mi govore da je to zbog vazduha u sistemu. Jel imao neko slicno iskustvo?

Na mom prethodnom kotlu se dešavalo tako nešto. Kao da neki vakuum povuče limariju kotla na unutra. Proizvede karakteristican zvuk i zpravo je bilo i okom vidljivo.
E sad, nisam siguran da li je tako radio od početka, ali 2020 sam premestio dnevnu sobu da deli zid sa kotlarnicom, pa sam ga slušao naredne 2-3 sezone, dok nije riknuo. Ovaj novi ne čujem. Moram da udjem u kotlarnicu da vidim da li radi.

 

[Mali Perica]

Što je manja vrednost delta T (tačke 2, 3 i 4 u proračunu) debelo pada snaga radijatora u odnosu na delta T 60°C.
U varijanti 1 delta T je 18,5 i kad bi uporedio i sa aluminijumskim radijatorom 600mm (model gde je za delta T 60°C 185W) pitanje je da li je i 40W snaga po rebru što za više od 1,1kW potrebne energije je oko 25 rebara odnosno 2m dužine aluminijumskog radijatora. Kotlovi nisu predvidjeni za niskotemperaturno radijatorsko grejanje bez obzira što su i kondenzacioni i imaju mogućnost rada na niskim temperaturama, mogu da se koriste za podno, zidno pa i ako treba i plafonsko grejanje kome je šta po volji. Odavno sam napisao da gledanje i kombinovanje po krivama odnosno smanjenje temperature na kondenzacionim kotlovima ne donosi uštedu a smanjuje se korisna snaga.

 

[QBall]

Što je manja vrednost delta T (tačke 2, 3 i 4 u proračunu) debelo pada snaga radijatora u odnosu na delta T 60°C.
U varijanti 1 delta T je 18,5 i kad bi uporedio i sa aluminijumskim radijatorom 600mm (model gde je za delta T 60°C 185W) pitanje je da li je i 40W snaga po rebru što za više od 1,1kW potrebne energije je oko 25 rebara odnosno 2m dužine aluminijumskog radijatora. Kotlovi nisu predvidjeni za niskotemperaturno radijatorsko grejanje bez obzira što su i kondenzacioni i imaju mogućnost rada na niskim temperaturama, mogu da se koriste za podno, zidno pa i ako treba i plafonsko grejanje kome je šta po volji. Odavno sam napisao da gledanje i kombinovanje po krivama odnosno smanjenje temperature na kondenzacionim kotlovima ne donosi uštedu a smanjuje se korisna snaga.

mozes proveriti da li odgovaraju vrednosti ? evo ga aplikacija, samo skini i pokreni. pa probaj da ubacis svoje vrednosti da vidimo da li racuna dobro.
dodao sam i alu radijatore za odabir i proracun.

radijatori – Google диск

drive.google.com

 

[Mali Perica]

Ne bavim se grejanjem i morao bih da računam pehe i da se konsultujem i sa literaturom i sa netom jer katalozi radijatora koje su mi usput trpali po sajmovima su odavno u kanti.
Za proračun snage radijatora za prostoriju trebao bi da bude katalog jer nije ista snaga kod svakog proizvodjača i za veličinu radijatora ili broj rebara bi trebalo da bude zaokruženo u prvom slučaju (panel) na prvu veću standardnu dužinu a u drugom slučaju (rebro) na prvi veći ceo broj.
Probaj na al radijatoru da li ćeš dobiti za delta T 25°C (52/42/22°C) 58W ako je za delta T60°C 185W.

 

[QBall]

Ne bavim se grejanjem i morao bih da računam pehe i da se konsultujem i sa literaturom i sa netom jer katalozi radijatora koje su mi usput trpali po sajmovima su odavno u kanti.
Za proračun snage radijatora za prostoriju trebao bi da bude katalog jer nije ista snaga kod svakog proizvodjača i za veličinu radijatora ili broj rebara bi trebalo da bude zaokruženo u prvom slučaju (panel) na prvu veću standardnu dužinu a u drugom slučaju (rebro) na prvi veći ceo broj.
Probaj na al radijatoru da li ćeš dobiti za delta T 25°C (52/42/22°C) 58W ako je za delta T60°C 185W.

jedno rebro kad stavim visine 60cm ...

 

[shotaa91]

Kotlovi nisu predvidjeni za niskotemperaturno radijatorsko grejanje bez obzira što su i kondenzacioni i imaju mogućnost rada na niskim temperaturama, mogu da se koriste za podno, zidno pa i ako treba i plafonsko grejanje kome je šta po volji.

Pad snage radijatora na maloj delta T jeste veliki, zato se radijatori i predimenzionisu, kako bi nadomestili taj pad snage povecanjem broja rebara.
Ovo drugo jednostavno nije istina, kotlovi su svakako predvidjeni za niskotemperaturno radijatorsko grejanje, pogotovo kondenzacioni kotlovi. Da bi se napravila usteda, povrat kotla mora biti dovoljno nisko kako bi bio sto vise u kondenzaciji, ali radijatori moraju imati dovoljno veliku povrsinu kako bi sa tako niskom polaznom temperaturom odrzavali temperaturu i grejali objekat.

 

[Mali Perica]

Nisu isti koeficijenti kod svakog proizvodjača, čak i kod istog proizvodjača za različite nazivne veličine (ono što ti kažeš visina) se minimalno razlikuju koeficijenti. Baš sam pogledao panelne radijatore na par mesta i nisam uspeo da vidim karakteristike potrebne za račun a koeficijent se sigurno primetno razlikuje od koeficijenta za aluminijumske radijatore.
Nisam video nigde pravi softver za proračun grejanja i ko se time bavi uglavnom ima u excelu par modela koje je radio i tabači posle menjajući ulazne podatke koje mora pehe da isčita, za ozbiljan softverki račun čak i samih radijatora potrebna je ogromna baza podataka.
Što se tiče gubitaka to je stvar gradjevinskog projekta i samo se isčitaju toplotni gubici da se zna šta grejanje treba da pokrije i ako treba doda se izolacija ako je naknadno radjena samo ako postoji trag o proivodjaču i njenim karakteristikama.
Zamisli da računaš grejanje za objekat koji je zidan bez projekta u etapama pa se ne zna koji su blokovi ugradjeni ni od koliko proizvodjača, da li se provukao neki zid od pune opeke ili siporeksa, malterisano spolja ili ne a ništa ne vidiš jer je pokriveno malterom i izolacijom za koju vlasnik zna jedino debljinu i na kraju dodje PVC stolarija koju je radio Pera (nije Mali Perica jer se ne bavi time) u garaži ali je batalio posao i zna se jedino na reč koliko komora su profili a za sve to koeficijenata nigde.

@shotaa91
Radijatori se ne predimenzionišu već dodavanjem rebara dovodi se do potrebne snage. Ogromni su radijatori (dužinski) za niskotemperaturno grejanje i može da se deli na dva grejna tela postavljena na dva zida i čak sa različitim visinama da bi se smanjio broj rebara i dobilo na prostoru. Kotao se bira po režimu rada a naknadnim smanjenjem temperature smanjuje se iskorišćenost snage na izmenjivaču, mnogo stvari se dogadja u ložištu.

 

[shotaa91]

Nisu isti koeficijenti kod svakog proizvodjača, čak i kod istog proizvodjača za različite nazivne veličine (ono što ti kažeš visina) se minimalno razlikuju koeficijenti. Baš sam pogledao panelne radijatore na par mesta i nisam uspeo da vidim karakteristike potrebne za račun a koeficijent se sigurno primetno razlikuje od koeficijenta za aluminijumske radijatore.
Nisam video nigde pravi softver za proračun grejanja i ko se time bavi uglavnom ima u excelu par modela koje je radio i tabači posle menjajući ulazne podatke koje mora pehe da isčita, za ozbiljan softverki račun čak i samih radijatora potrebna je ogromna baza podataka.
Što se tiče gubitaka to je stvar gradjevinskog projekta i samo se isčitaju toplotni gubici da se zna šta grejanje treba da pokrije i ako treba doda se izolacija ako je naknadno radjena samo ako postoji trag o proivodjaču i njenim karakteristikama.
Zamisli da računaš grejanje za objekat koji je zidan bez projekta u etapama pa se ne zna koji su blokovi ugradjeni ni od koliko proizvodjača, da li se provukao neki zid od pune opeke ili siporeksa, malterisano spolja ili ne a ništa ne vidiš jer je pokriveno malterom i izolacijom za koju vlasnik zna jedino debljinu i na kraju dodje PVC stolarija koju je radio Pera (nije Mali Perica jer se ne bavi time) u garaži ali je batalio posao i zna se jedino na reč koliko komora su profili a za sve to koeficijenata nigde.

@shotaa91
Radijatori se ne predimenzionišu već dodavanjem rebara dovodi se do potrebne snage. Ogromni su radijatori (dužinski) za niskotemperaturno grejanje i može da se deli na dva grejna tela postavljena na dva zida i čak sa različitim visinama da bi se smanjio broj rebara i dobilo na prostoru. Kotao se bira po režimu rada a naknadnim smanjenjem temperature smanjuje se iskorišćenost snage na izmenjivaču, mnogo stvari se dogadja u ložištu.

Radijatori se dimenzionisu prema kubaturi prostorije, i nacinu grejanja (visoko ili niskotemperaturno). Ukoliko je grejanje na cvrsto gorivo koje je visokotemperaturno i greje se sa 80/60 C, radijatori ce biti manje duzine, i obratno, ukoliko se greje sa nizom polaznom temperaturom, radijatori moraju biti i duzi. Resenje je kao sto si naveo, ili povecati broj radijatora (grejnih tela) u prostoriji, da li dodavanjem rebara na postojeci radijator ili postavljam istih na drugi radijator u prostoriji.
Moderni gasni kotlovi su modulacioni, i mogu da obore snagu na nivo koji je potreban. Kotao koji posedujem ima modulaciju 1:10, gde je minimalna snaga istog 2.8 kW. Kotao sam odredjuje koju temperaturu salje u polazni vod na osnovu spoljne temperature (koju cita sa senzora) i unutrasnje temperature iz modulacionog termostata, kao i temperature povratnog voda. Na taj nacin kotao uvek radi u rasponu 2.8 kW - 26.4 kW. Svakako se max snaga kotla moze ograniciti ukoliko je potrebno.
Izborom slabijeg kotla se ne bi mnogo postiglo, jer je minimalna snaga kotla uvek ista, cak i kod slabijih kotlova, koji imaju nizi odnos modulacije.
Recimo, kotao max snage 15 kW takodje ima istu minimalnu snagu od 2.8 kW.
Ovako je kod Vaillanta, ne znam da li je kod drugih proizvodjaca gasnih kotlova isto, pretpostavljam da jeste.

 

[QBall]

Nisu isti koeficijenti kod svakog proizvodjača, čak i kod istog proizvodjača za različite nazivne veličine (ono što ti kažeš visina) se minimalno razlikuju koeficijenti. Baš sam pogledao panelne radijatore na par mesta i nisam uspeo da vidim karakteristike potrebne za račun a koeficijent se sigurno primetno razlikuje od koeficijenta za aluminijumske radijatore.
Nisam video nigde pravi softver za proračun grejanja i ko se time bavi uglavnom ima u excelu par modela koje je radio i tabači posle menjajući ulazne podatke koje mora pehe da isčita, za ozbiljan softverki račun čak i samih radijatora potrebna je ogromna baza podataka.
Što se tiče gubitaka to je stvar gradjevinskog projekta i samo se isčitaju toplotni gubici da se zna šta grejanje treba da pokrije i ako treba doda se izolacija ako je naknadno radjena samo ako postoji trag o proivodjaču i njenim karakteristikama.
Zamisli da računaš grejanje za objekat koji je zidan bez projekta u etapama pa se ne zna koji su blokovi ugradjeni ni od koliko proizvodjača, da li se provukao neki zid od pune opeke ili siporeksa, malterisano spolja ili ne a ništa ne vidiš jer je pokriveno malterom i izolacijom za koju vlasnik zna jedino debljinu i na kraju dodje PVC stolarija koju je radio Pera (nije Mali Perica jer se ne bavi time) u garaži ali je batalio posao i zna se jedino na reč koliko komora su profili a za sve to koeficijenata nigde.

@shotaa91
Radijatori se ne predimenzionišu već dodavanjem rebara dovodi se do potrebne snage. Ogromni su radijatori (dužinski) za niskotemperaturno grejanje i može da se deli na dva grejna tela postavljena na dva zida i čak sa različitim visinama da bi se smanjio broj rebara i dobilo na prostoru. Kotao se bira po režimu rada a naknadnim smanjenjem temperature smanjuje se iskorišćenost snage na izmenjivaču, mnogo stvari se dogadja u ložištu.

pa gde god je to moguce tip 33 sa pravilnim dimenzijama je bolje resenje , al gde nije jedino duzi radijator je resenje za niskotemperaturno grejanje, znam da se razlikuje koeficient kod svakog , al okvirno ako mi aplikacija da 95% tacne vrednosti mislim da je dobro. ako malo zahladni kotao bi trebao da digne temperaturu vode za par stepeni, nije bilo velike zime godinama, a tih par dana od -7 nije neki trosak, mislim da je bolje postaviti vece radijatore jer ce trositi dosta manje gasa, a razlika u ceni samih panelnih radijatora nije velika.

 

[Mali Perica]

@shotaa91
Sve je to tačno ali nigde ne postoji upisan podatak kolika je potrošnja gasa za svako umanjenje snage. Ponoviću što sam već ranije napisao potrošnja nije srazmerna procentu umanjenja snage i kondenzacioni kotlovi su grubo za temperaturni režim 55/40 ili 60/40 (nisam čitao preporuke) a ljudi se takmiče kome će da radi na 35°C. Za radijatorsko grejanje čini mi se da je minimum minimuma delta T 25°C gde su i grejna tela u prihvatljivoj dužini.

@QBall
Predimenzionisani radijatori povećavaju potrošnju gasa. Nije za izbor snage kotla jedino snaga grejnih tela, ima tu još gomila dodataka a povećanjem temperature vode povećava se i snaga radijatora.

 

[Masinac]

Evo potrosnje kod mene. Merenje krenulo tek od 5. Nov, tako da fali 4 dana na pocetku + ovih par do kraja meseca.

Kotao Bosch Condens 1200W vise puta pominjan na temi. Greje se nekih 100kv ne izolovanog prostora, temperatura polaznog voda 40C, planiram da stavim 45C/50C kad padne ispod 0.
Ukupna potrosnja sa slike je 162 kubika za sad.


Evo kako izgleda kriva potrosnje za 24h kod mene.



Tacno se moze videti trenutak kad dostigne temperaturu i pocne da modulira.



Kako je trenutno polazni vod na 40C, treba mu malo vise vremena da podigne temp na termostatu (obicni ne modulacioni). Namerno sam stavio tako jer mi odgovara da temp ne osciluje mnogo i da su radijatori "uvek" topli. Verovatno je potrosnja malo veca zbog toga, nisam probao suprotno.
Kada krene da modulira trosi oko 0.55 kubika na sat vremena.



Verujem da ce situacija biti bolja kad se uradi izolacija...
EDIT: Evo i kretanja spoljne temperature za ovaj mesec kod mene.

 

[QBall]

kad uradis izolaciju prepolovice se potrosnja.

trenutno se grejem na klime, imam postavljene 2 fujitsu 12LMCE i jednu midea Extreeme 18, grejem 100 m2, ovaj mesec za sada 390KWh. Ali mi nedostaje ta tisina koju imas kod radijatora, ventilator klime i stujanje vazduha se uvek cuje.

 

[salevs]

Која ти ово апликација? како си повезао с котлом? имам исти котао...

 

[shotaa91]

@shotaa91
Sve je to tačno ali nigde ne postoji upisan podatak kolika je potrošnja gasa za svako umanjenje snage. Ponoviću što sam već ranije napisao potrošnja nije srazmerna procentu umanjenja snage i kondenzacioni kotlovi su grubo za temperaturni režim 55/40 ili 60/40 (nisam čitao preporuke) a ljudi se takmiče kome će da radi na 35°C. Za radijatorsko grejanje čini mi se da je minimum minimuma delta T 25°C gde su i grejna tela u prihvatljivoj dužini.

@QBall
Predimenzionisani radijatori povećavaju potrošnju gasa. Nije za izbor snage kotla jedino snaga grejnih tela, ima tu još gomila dodataka a povećanjem temperature vode povećava se i snaga radijatora.

Potrosnja gasa otprilike prati i snagu, jer moderni kondenzacioni kotlovi imaju iskoriscenost oko 100% (max do 107% ili 109% u idealnim uslovima ako se ne varam).
Kod mene je recimo taj odnos 1.04, tj za utrosen 1 kWh gasa dobijem 1.04 kWh energije, na osnovu podataka iz kotla za Novembar ove godine.
Odnos snage 2.8 - 26.4 kW vazi za 50/30C, dok je za temperaturni rezim od 80/60C odnos snage 2.5 - 24.7 kW.

Takodje, sto je manja temperatura polaza bice i manji delta T, ne moze se ocekivati polaz od 30C i povrat od 10C.
Upravo je obrnuto, predimenzionisani radijatori smanjuju potrosnju gasa, jer ce temperatura polaznog voda biti niza, a samim tim i povratnog voda, pa ce se vise energije iskoristiti iz dimnih gasova i povecati efikasnost kotla.
Ukoliko bi radijatori bili manji, kotao bi morao podici temperaturu polaznog voda, kako bi odrzao temperaturu u objektu. Sto visa temperatura polaznog voda, to veca potrosnja gasa.

 

[QBall]

pa tako i kontam , primera radi obicno kuvalo za vodu , nije gas al ipak. do 50C brzo zagreje , a do tacke kljucanja treba 5 puta vise vremena. ( dodatnih 50 C)

 

[Masinac]

Која ти ово апликација? како си повезао с котлом? имам исти котао...

Home Assistant. Sam kotao nije povezan na mrezu, ali termostat i merac su povezani i salju podatke na HA, a on ih agregira u ove grafikone sto sam okacio.

 

[salevs]

A koj termostat je upitanju? Modulacioni ili on off?

 

[component]

Home Assistant. Sam kotao nije povezan na mrezu, ali termostat i merac su povezani i salju podatke na HA, a on ih agregira u ove grafikone sto sam okacio.

Kako si povezao merač sa HA? Koji je to merač? Ima da se kupi ili si sam morao nešto da praviš? Da li se slaže sa satom na osnovu koga plaćaš račun?

 

[spaad]

Pa to je nemoguće povezati. Zato i pitaš? Ovo je bila marketing statistika. Ne postoji urežaj koji meri kalorijsku vrednost sagorelog gasa u ovoj primeni.To je statistika sa nekog pametnog sobnog termostata. I sve to bez izolacije... Pa nama ovakvim napretkom skoro pa neće trebati grejanje.

 

[Mali Perica]

Može da se meri ukupna iskorišćena energija ugradnjom kalorimetra, tako se dolazi do podataka o stepenu iskorišćenja u test fazi prototipa. Svaka podstanica daljinskog grejanja ima kalorimetar i tačno znaju koliko je kalorija preuzeto za korisnike koji se greju preko te podstanice.
Načitah se ja ovde kako rade kotlići, možda sam i naučio nešta, a kotlovi već decenijama rade sa modulacijom i kondenzacijom te reših da napustim temu da mi ne iskvarite snove.