Dve noći, malo se sleglo, da pokušam ukratko.
Oborio sam lični rekord iz Valensije (ravna kao tepsija) za nekih minut ipo, pomerio sam prošlogodišnji rekord beogradske staze za nekih 8 ipo minuta. I nisam se umorio, nema upale, juče nisam otišao na trening, jer nisam stigao. I sve je to lepo, ali već na nekoj narednoj trci rekord će biti pomeren, ovaj zaboravljen, ali 38.beogradski ću baš dugo da pamtim.
Krećem iz Zemuna, provejava sneg, 3 stepena. Reko' bolje da pada, jer dok pada, neće biti vetra. I ponesem garderobu za bukvlano sve klimatske uslove. Kada su se u 15 do 9 razmakli oblaci i pojavilo sunce, to je to, idealni uslovi.
Izašao u šorcu, gore tanka aktivna dugi rukav i preko aktivni kratki rukav. Možda je u nekoliko trenutaka bilo malo toplije u tome, samo kratki rukav ne bi bio greška, ali na kraju, rekao bih da sam odlično izabrao.
Ponovo ide zamerka organizatoru na nedostatak džakova za djubre na rešetakama strane zone. Vidiš kako ljudi traže gde da bace flašice/kesice od gelova/maramice...
Druga zamerka je na okrepnu stanicu gde su delili Nutrino Lab, kasnije, duž staze fleke od povraćanja. U bojama Nutrina. Kakav bre voćni shake, pa nije ovo dvodnevna ultra?! Ajde što ljudi isprobavaju nove ukuse u toku trke, ne znaju, ali da organizator to ponudi je baš neozbiljno.
I na kraju trke ne dobijem bananu, zbog koje sam došao. Jedna devojka je imala transparent Respect! Power! Banana! 😄
Staza kao staza, svi je znamo napamet, osim što su punktovi sa zabavljačima utanjili. Filharmonija na novom mostu zamenjena nekim, nisam ni siguran šta je ono, sa natipisom Expo. Težak fail.
Pre nego što smo krenuli, uvek analiza ko šta planira da trči, ja sam najavio da idem na puls do 155 i pace ne brži od 5.20.
Drugar koji uvek krene brže od mene, a završi posle, kaže ide samnom, reko' dok siđemo sa mosta, a posle kako hoćeš. I baš je tako i bilo, posle mosta krenemo ispod 5, ja shvatim da nemam potrebe, jer svakako obaram lični rekord, on je otišao napred, završio je nekih 30 sekundi pre mene, ali drago mi je da je shvatio da može da završi trku bez da stane, bez da se raspadne. A da prodje kroz cilj pre mene, jer defakto jeste brži trkač, samo ne poznaje svoje telo.
Ja sam završio sa average pace 5.18, average puls 151. Super fit.
Koliko je to bio savršen tajming, tek ćemo naknadno shvatiti.
Žena me sačekala kod Paba u Kneza Miloša, pa krenula prema cilju po mene, vraćamo se lagano, sreli neke poznanike, ćaskamo, vidimo u Srpskih vladara, na 300m od cilja čovek leži, oko njega nekoliko klinaca iz crvenog krsta, podigli mu noge, drže glavu, pomislim, ah, grčevi, šteta da nije završio. Već smo prošli, kad ova moja se okrete, pogleda ponovo, "ovi ne znaju šta rade!" i otrča tamo na sred ulice... Predstavi se ko je, preuzme inicijativu, i da izbegnem neke teške ili pogrešne reči, pomoću štapa i kanapa reanimira čoveka i vrati u životu.
Klinci iz crvenog krsta nisu imali ideju šta da rade, prosto su mladi, obučeni na lutkama, bez iskustva u realnim situacija a, a hitna koja je stigla nekoliko minuta kasnije je bila jednako zbunjena, iz kombija su vadili PRAZNE torbe i pokušavali da nađu to što im je ona tražila (laringoskop, tuba). Crveni krst je imao defibrillator, ali isti nije bio potreban, memam pojma kako se to prepoznaje, ali vidim da je samo ona shvatila. Tek je hitna donela ambubalon, koji je bio potrebniji.
U kombi su ga spakovali sa spontanim disanjem i sa otvorenim očima. Nadam se da je čovek dobro.
Znam čime se bavi, znam da svakog dana spašava živote u operacionoj sali, bio sam prisutan kada nakon saobraćajne nesreće u sekundama uspostavi kontrolu nad situacijom i način kako preda ljude hitnoj pomoći, ali da ovako, perifernim vidom, po čovekom licu i položaju tela prepozna šta se dešava i shvati da klinci ne znaju šta će sa njim, prosto neverovatno. Ponosan!
Da sam nakon mosta ubrzao sa ovim drugarom, završio 30 sekundi ranije, prošli bismo pre nego što je čovek pao. Da sam trčao 5.20, kao što je bio plan, naišli bismo minut kasnije, verovatno bi već bilo kasno. Kakav splet okolnosti i kakva luda sreća!
Sam tekst je novinarski, ali najvažnije da je čovek spašen, nadam se da će biti dobro i da će se vratiti trčanju kroz struktuiran trening i u skladu sa svojim mogućnostima.
.
