Egzotična tehnologija koja je pokrila svet: Balkanska crna rupa u mreži Ilona Maska
Kao grom iz vedra neba američki milijarder Ilon Mask saopštio je da je njegova privatna satelitska internet mreža Starlink postala dostupna na teritoriji Kosova. Ona je trenutno dostupna u gotovo svim državama Evrope, osim u Srbiji, Crnoj Gori i BiH.
Starlinkov brzi internet sa malim zakašnjenjem je sada dostupan na Kosovu!”, objavio je Mask na mreži Iks 21. decembra. Ubrzo potom se oglasio i kosovski premijer Aljbin Kurti i naveo kako je dolazak Starlinka važan korak u unapređenju digitalne infrastrukture i dodao da se Starlink dokazao u omogućavanju komunikacije tokom prirodnih katastrofa i drugih vanrednih situacija.
Trenutnoj euforiji na Kosovu, barem među političarima, prethodila je odluka Regulatornog organa za elektronske i poštanske komunikacije (ARKEP) u oktobru ove godine da dozvoli pristup američkoj kompaniji na celoj teritoriji Kosova.
Kada će stići u Srbiju?
Starlink je u Srbiji prvi put postao vidljiv, barem širokim narodnim masama, u septembru 2023. kada su građani po društvenim mrežama počeli da objavljuju snimke isprekidanih tačkica na nebu, a koje su u stvari bili sateliti. Tada je Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) obavestilo javnost da se Maskov Spejsiks obratio RATEL-u u prvoj polovini 2021. godine s namerom da pruža internet usluge u Srbiji. Iz RATEL-a su tada naveli da su obavestili Maskovu kompaniju o određenim dozvolama koje su neophodne kako bi poslovali na teritoriji Srbije. Takođe su napomenuli da tada nije dostavljena sva neophodna dokumentacija za ispunjenje svih zakonskih uslova.
Stručnjak za informacionu komunikacionu tehnologiju (IKT) Milan Kragujević kaže za NIN da se, prema njegovim saznanjima, ne radi ni o kakvim neosnovanim zabranama, odnosno da neko iz Srbije ne želi Starlink.
“Spejsiks nije dostavio adekvatnu dokumentaciju RATEL-u. Koliko znam, oni su 2021. registrovali DOO u Srbiji i dostavili dokumentaciju koja je bila na engleskom jeziku, a dokumentacija mora da je na srpskom. Pored toga, oni žele da, i to je ono što je bitno, postave taj svoj takozvani ’graund stejšn’ kod nas, a to je u suštini satelitska stanica koja deluje kao posrednik između satelita i antene korisnika, odnosno prenosi podatke i upravlja mrežnim saobraćajem. Tu su im već potrebne malo ozbiljnije dozvole”, kaže Kragujević i dodaje kako zbog toga smatra da Starlink kao kompanija ima malo krupnije planove za Srbiju.
“Što zbog naše geografske lokacije, što zbog naše dobre povezanosti sa regionalnim tačkama internet razmena. Mislim da je ovo odlaganje malo i deo Maskovog teranja inata, po kojem je i poznat, te malo i podseća na lik iz crtanog filma gde sve mora da je po njegovom. Jednostavno je, nijednom nisu dostavili dokumentaciju u potpunosti i svaki put je bila na engleskom jeziku, a za ovako krupan projekat se moraju ispoštovati zakonski okviri”, smatra Kragujević, te dodaje da ne može sa sigurnošću da tvrdi kada će Starlink stići u Srbiju, ali da postoje naznake da će se to dogoditi u skorije vreme.
Šta je Starlink?
Kragujević objašnjava da i građani Srbije mogu da koriste Starlink internet, ali po višoj ceni.
“Dovoljno je da se ode u neku drugu državu i tamo kupi hardver. Zatim se donese u Srbiju, registruje se nalog, kupi se roming plan, koji je malo skuplji, i koristi se”, objašnjava on.
Slična situaciji kao u Srbiji je i u BiH. Predstavnici Starlinka dolazili su početkom 2024. u Sarajevo, gde su se sastali sa nadležnima, kako bi se upoznali sa uslovima rada u BiH. Međutim, na tom je ostalo.
Spejsiksova satelitska usluga Starlink pruža korisnicima širom sveta brzi satelitski internet bilo gde i u bilo kom momentu. Veliki broj Starlink satelita koji su lansirani 2019. služi za prenos internet signala korisnicima na Zemlji. Prema procenama, Starlink trenutno ima oko 6.000 satelita koji se nalaze na oko 500 kilometara iznad Zemlje, u niskoj Zemljinoj orbiti.
Milan Kragujević kaže da satelitski internet nije ništa novo, ali da je Starlink “napravio jedan kvantni skok u kvalitetu i brzini”.
“Umesto jednog satelita koji pokriva polovinu hemisfere, Starlink ima veliki broj satelita koji su blizu našoj planeti. Oni imaju mnogo veći kapacitet jer se po jednom satelitu ‘kači’ manje korisnika. Pored toga, svaki satelit pokriva mnogo manje geografsko područje, zato što je fizički bliži, odnosno u nižoj je orbiti. Samim tim takozvani ‘futprint’, odnosno deo planete koji on pokriva, mnogo je manji. To znači da kapacitet jednog satelita ne koriste korisnici iz cele Evrope, već dele ljudi koji se nalaze na 25 kvadratnih kilometara. Zbog same blizine satelita takođe je smanjeno kašnjenje protoka signala”, kaže on.
Starlink trenutno pruža brzine preuzimanja od 120 do 250 megabita u sekundi, uz latenciju od 20 do 40 milisekundi. Ipak, iako je za sada sporiji od prosečnog lokalnog internet provajdera, Starlink internet ima određene druge pogodnosti. On je prvenstveno pogodan u ruralnim sredinama gde ne postoji fizička internet infrastruktura. Time se, u teoriji, obezbeđuje bolja povezanost i komunikacija za škole, zdravstvene ustanove i druge ključne institucije u “zabačenim” delovima. Pored toga, i te kako je koristan u vanrednim situacijama. Tako je Starlink pomogao Ukrajini od trenutka ruske invazije i bio joj od ključnog značaja za vojne operacije, ali i za oporavak energetske i komunikacijske infrastrukture. Pored toga, u Iranu ga, na primer, koriste kako bi izbegli cenzuru na internetu.
Cene korišćenja
Za korišćenje Starlinka potrebno je kupiti specijalnu opremu koju korisnici dobijaju direktno od kompanije, a koja se sastoji od antene i rutera. Cena opreme je oko 500 dolara za američko tržište, nakon čega se naplaćuje mesečno korišćenje interneta u iznosu od 90 do 100 dolara. U Evropi su cene nešto niže, pa se tako usluge Starlinka na hrvatskom ostrvu Hvar naplaćuju 450 evra za hardver (antena i ruter), a onda 50 evra mesečno za osnovnu uslugu. Na Ohridu u Severnoj Makedoniji ista usluga iznosi 455 evra za hardver, plus dodatnih 60 evra mesečno.
Veliki broj Starlink satelita koji su lansirani 2019. godine služi za prenos internet signala korisnicima na Zemlji. Prema procenama, Starlink trenutno ima oko 6.000 satelita koji se nalaze na oko 500 kilometara iznad Zemlje, u niskoj Zemljinoj orbiti
Prema rečima Maska, Starlink je tek na jesen 2023. kao kompanija postao profitabilan. Kragujević pak smatra da bi takvu tvrdnju morali uzeti sa dozom rezerve, jer smatra da je jedan od dva najveća izazova sa kojim se Starlink dosad susreo enormna cena realizacije samog projekta.
Egzotična tehnologija
“Mnogo veći broj satelita je neophodan u odnosu na jedan koji pokriva ceo kontinent, prvenstveno da bi sama pokrivenost bila konstantna na jednom malom prostoru dok se oni kreću u svojoj orbiti. Druga stvar, ti sateliti moraju da komuniciraju međusobno, da bi mogli da imaju pokrivenost, pre svega na polovima. Jedan od boljih izvora finansija za samu firmu Starlink su polarne istraživačke stanice i upravo se u tome ogleda revolucionarnost Starlinka. Tradicionalni sateliti se nalaze u geostacionarnoj orbiti, koja po prirodi mora da bude sa nultom inklinacijom, odnosno da bude na nivou ekvatora. To znači da se polovi sa nje uopšte ne vide. Takođe moramo uzeti u obzir da, pošto su u niskim orbitama, Starlink satelitima se orbita sama po sebi degradira, te imaju ograničeni životni vek. To znači da posle dve ili tri godine satelit već počinje da zadire u niže slojeve atmosfere, gde se onda dramatično usporava brzina kretanja i onda na kraju sagori”, objašnjava Kragujević i u računicu dodaje i veliki broj lansiranja koja su neophodna.
Drugi izazov, kako kaže Kragujević, jeste korisnički terminal. Kako objašnjava, kod tradicionalnih satelita se koristi fiksna satelitska antena. Međutim, kod Starlinka, pošto se sateliti kreću velikom brzinom, antena mora da ih prati.
“Oni koriste posebnu vrstu statične antene koja sadrži posebno konstruisane prijemne elemente i samim tim može da se električno usmerava, odnosno da prati kretanje satelita po putanji na nebu, a da se fizički ne pomera”, objašnjava Kragujević. On dodaje da je ogroman izazov bio da se tako nešto uopšte napravi, a takve antene su počele da se koriste i za 5G mobilnu telefoniju.
“To je vrlo egzotična tehnologija koja se nije masovno koristila, a samim tim je i veoma skupa”, kaže Kragujević, koji smatra da Starlink sigurno subvencioniše cenu korisničke opreme, te da firma posluje u minusu. Jer, kako kaže, nemoguće je da je cena njihovih usluga toliko niska, odnosno da pokriva njihove troškove.
Najnovije vesti i video priÄe iz Srbije i sveta o najvažnijim dogaÄajima iz politike, sporta, biznisa, kulture, zdravlja. Budite uz Nin .
www.nin.rs
