Da li je rimejk retro ili nije, manje je bitno.
Ako neko uživa u obradi neke stare igre, onda je taj rimejk ispunio svrhu, bez obzira da li ćemo se mi koji pamtimo kako je to bilo u originalu, zgražavati ili ne.
Retro je širok pojam i to sigurno nisu deset zapovesti uklesane u kamenu.
Svako ga doživljava na svoj način i zbog toga kruti stavovi nemaju nikakvog smisla.
Za mene lično retro je najmanje 50% nostalgije, plus look&feel starih igara i hardvera.
Složio bih se sa bocke-om da je autentičnost precenjena, bar kada je u pitanju stari hardver.
Taj hardver je u ono vreme bio najbolje što se moglo, da je moglo bolje mi bi imali gigabajte memorije i višejezgarne procesore već tada, pa bi nam danas to bilo retro.
Ono što pravi razliku je softver tj igre, koje su bile prepune dobrih ideja, za razliku od današnjih.
Danas mnogi i ne znaju za njih, tako da neki dobar rimejk itekako ima svrhu, možda i kao ulaznica u istinske retro vode.
Ipak, za mene je suština retro priče upravo nostalgija tj. sećanje na jedno vreme koje je prošlo i koje se neće vratiti, a mi ga eto na ovaj način donekle održavamo svežim u svom sećanju.
Bez nostalgije, ne bi potrošio ni stoti deo svog vremena, na ovu zanimaciju, tako da mogu da razumem mlađe, kojima sve ovo deluje arhaično i ne pada mi na pamet da ih ubeđujem u bilo šta, imaju i oni pravo na svoje uspomene.
Ja recimo, već duže vreme nalazim da mi čitanje retro literature, predstavlja veliko zadovoljstvo.
Ako imam originalnu knjigu super, ako ne i pdf sken je sasvim ok, bitna je suština, a ne forma.
Kako da prenesem nekome ko ne pamti to vreme, osećaj euforije ili ushićenja, kada sam dobio svoj ZX81 i krenuo da kucam listinge iz ranih časopisa.
Ljudi moji, celu noć nisam spavao od uzbuđenja, jedva sam čekao jutro da sednem za računar i napišem svoj prvi BASIC program.
Danas kad bi pokazao nekom tu crno belu grafiku 64x48, bez zvuka i 1Kb memorije, teško da bih ga ubedio da je to nekad bila mašina iz snova.
A šta je sa vremenom koje ne pamtim, recimo računarske sedamdesete u Americi ili početak osamdesetih u Evropi.
Sve što mogu je da recimo pokrenem Acorn Atom jezgro na fpga mašini i samo za trenutak se vratim na početak 1980-e, kada Sinkler nije predstavio ni svoj ZX80, a u svetu je Apple II, bio najčuveniji kućni računar.
Mogu samo da zamislim kako se osećao vlasnik neke od tih spravica tada i šta bi on rekao da je za njega retro.
Oduži se ovo, izvinte za off, malko me ponela emocija, kažu da ni to ne valja u današnje vreme...
