Šta je novo?
Od:
Filteri

Svemir i sve vezano za svemir

Jel to ovaj što je grunuo pri touchdown-u?

Sent from my moto g(7) using Tapatalk
 
He he, baš taj...

I pre leta je Musk objavio da je verovatnoća da ovaj test prođe potpuno uspešno između 1 i 3 %.
SpaceX koristi istu metodologiju kao i Rusi na početku svemirske ere. Test za testom, bez beskonačnih simulacija i testiranja samo pojedinih sklopova.
 
Ovi likovi prenose lansiranja svaki cas.

Upravo je bio LIVE: Delta IV Heavy Launches NROL-44 for the National Reconnaissance Office

A sutra opet stream Falcon 9 SpaceX.


Odlican channel ako nekog zanima tema...

NASASpaceflight
 
Poslednja izmena:
Bio ja malo dokon pa detaljnije ispratio informacije oko Starship testa od prekjuče.

Dakle, SpaceX smatra da je test bio izuzetno uspešan.

- Kontrolisani let korišćenjem 3 Raptor motora (potpuno novi raketni motori, full-flow način rada (prvi put da neki neRuski motor takvog tipa zaista i leti, i prvi takvog tipa koji će moći da se koristi više puta).
- Kako je letelica trošila gorivo i postajala lakša, tako je prvo ugašen jedan a pred kraj i drugi motor. Prilikom gašenja motora, preostali su zauzimali položaj da centar potiska ide kroz centar težišta, što obezbeđuje nastavak stabilnog leta (na snimku se vidi kako gašenjem jednog motora, taj se sklanja u stranu, a preostali menjaju položaj i nastavljaju let)
- Spuštanje letelice te veličine i takvog oblika u kontrolisanom slobodnom padu tačno predviđenom putanjom.
- Okretanje iz horizontalnog u vertikalni položaj u pravom trenutku po predviđenom profilu (inače, vrlo složen manevar).
- Jest' da je eksplodirao, ali došao je na tačno predviđeno mesto... :p

...i onda boom. Zakazalo je na kraju nešto u napajanju gorivom u poslednjim sekundama leta tj. kočenja za sletanje. Ono kada je plamen iz motora pozeleno, kažu da to znači je prestalo napajanje gorivom, a uz "normalan" priliv kiseonika dolazi do sagorevanja samog motora tj. njegovih komponenata, tj. uništenja motora. Musk tvrdi da je telemetrija radila kako treba do poslednjeg momenta, i da tačno znaju gde je nastao problem i kako se otklanja.

Musk je od početka tvrdio da je verovatnoća da ceo test prođe uspešno između 1% i 3%. Da, radio je to da skrene pažnju i hype-uje prenos lansiranja (to nije rekao), ali ipak je ovo >90% uspešan test.

Možda deluje da SpaceX-ov način rada sa live probama umesto simulacijama izgleda spaktakularno neuspešno, ali sličan sistem su imali Rusi na početku svoje svemirske ere (kada su i bili najuspešniji). NASA i dosadašnja USA praksa imaju sistem sa beskonačnim simulacijama i testovima pojedinih sklopova uz veliku muku da se prilikom takvog testa obezbedi da okolni uslovi budu slični stvarnim. Npr, kako isprobati količinu vibracija i otpornost na vibracije nečeg od dve hiljade tona što leti, a da ne leti. :p Kada tako isprobaju sve moguće scenarije, konačno se sklapa i testira kompletna letelica. Ovo se pokazalo kao uspešno (prvi let Spejs Šatla je odmah bio sa ljudima), ali je užasno sporo i ispostavilo se, skupo.

SpaceX radi nešto između starog ruskog i američkog sistema, čime uprkos ovim crash spektaklima zapravo imaju veoma brz i jeftin razvoj. Bar tako oni tvrde. :trust:

Sve u svemu, diviću se ljudima koji budu sedeli u letelici koja slobodno pada desetinama kilometara, a onda par stotina metara nad zemljom okreće u vertikalni položaj i koči motorom. :p
Zapravo nisam još ukapirao da li će modul sa ljudima da sleće odvojeno od ostatka letelice nekom proverenijom metodom, ili ovako, na vrhu Starship-a. :trust:
Proučiću to drugi put.
 
Poslednja izmena:
NShappy je napisao(la):
Zapravo nisam još ukapirao da li će modul sa ljudima da sleće odvojeno od ostatka letelice nekom proverenijom metodom, ili ovako, na vrhu Starship-a. :trust:
Proučiću to drugi put.
Kliknite za proširenje...

Starship nece imati nikakav modul koji se odvaja ako ne racunamo super heavy booster.
 
Poslednja izmena:
Boris81 je napisao(la):
Starship nece imati nikakav modul koji se odvaja ako ne racunamo super heavy booster.
Kliknite za proširenje...

Da, kapiram...

Bogami, biće zanimljivo kada sa dvocifrenim brojem ljudi bude padao padao padao, pa onda pred kraj padanja, obrtaj u vertikalu pa kočenje do tada ugašenim motorima. :zgran:
To treba da odobre i agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Jel? :p
 
NShappy je napisao(la):
Sve u svemu, diviću se ljudima koji budu sedeli u letelici koja slobodno pada desetinama kilometara, a onda par stotina metara nad zemljom okreće u vertikalni položaj i koči motorom. :p
Zapravo nisam još ukapirao da li će modul sa ljudima da sleće odvojeno od ostatka letelice nekom proverenijom metodom, ili ovako, na vrhu Starship-a. :trust:
Proučiću to drugi put.
Kliknite za proširenje...

Kako će da prežive te G sile?
 
Nek im naprave veštačku gravitaciju u tom modulu u kom će se nalaziti. ;)

Послато са SM-A715F уз помоћ Тапатока
 
perafilozof je napisao(la):
Kako će da prežive te G sile?
Kliknite za proširenje...

Ne moraju biti velike i verovatni i nisu. Sve letelice od Gagarina do danas koče trenjem kroz atmosferu, i svi su preživeli G sile. Starship ne mora imati išta veće G sile od npr. Soyuz-a. Svakako najviše brzine gube pri prvom dodiru sa gušćom atmosferom. Starship je veoma veliki, a kao prazan pri povratku je i lagan, tako da će kočenje trenjem kroz vazduh biti dovoljno da uspori na razumne brzine. Problem je potpuno se zaustaviti sa tih "razumnih" brzina slobodnog pada, na nulu. Za to do sada uglavnom služe padobrani, kod Šatla krila, a Starship će da koči motorima tih poslednjih par stotina metara.

Problem koji vidim je što je takav vid konačnog zaustavljanja jedno 200x komplikovaniji od padobrana ili sletanja krilima, sa mnogo više faktora koji mogu poći po zlu. A obzirom da manevar kreće na samo par stotina metara od zemlje, nema se vremena za neke back-up varijante, tipa rezervni padobrani, rezervni aerodrom, pa i iskakanje astronauta iz letelice individualnim padobrannima. Šatl je imao varijatnu da astronauti napuste letelicu i slete svako svojim padobranom ako se desi da letelica nije sposobna da dosegne planirani aerodrom prilikom povratka. Čak je postojala i varijanta da Šatl sleti na vodu. (Nisu imali prilike da isprobaju, srećom)

Kod Starship-a, ako nešto krene po zlu u najkomplikovanijem manevru cele misije, nema se vremena ni za šta.
 
Poslednja izmena:
Racunaju da ce sve ici po planu za prvu misiju na Mars za 4 godine.

Dosta ambiciozno..

Company founder and CEO Elon Musk said on Tuesday (Dec. 1) that he's "highly confident" SpaceX will launch people toward the Red Planet in 2026,
adding that the milestone could come as early as 2024 "if we get lucky."
Kliknite za proširenje...

Na Mars mogu da salju letelice svakih 26 meseci, pa za dve godine mozemo ocekivati bezposadnu misiju.
Ne bi me cudilo da to urade jer nema rizika za ljude, a Elon, takav kakav je,
sigurno mu je cool da to uradi i ako zna da ce to biti lepa eksplozija na Marsu :)

Svaki marketing je dobar marketing
 
Poslednja izmena:
Izgleda da put na Mars traje sedam meseci.
 
Hvala za link,za dva meseca stiže tamo. Hoće li pokazati sletanje i sl? Kad već imaju toliko kamera montiranih.

Sent from my Mi 10 using Tapatalk
 
fain2daniel je napisao(la):
Hoće li pokazati sletanje i sl? Kad već imaju toliko kamera montiranih.
Kliknite za proširenje...

Pa verovatno će od internih kamera na samoj letelici, bar neke raditi tokom sletanja i touch-down-a, kao i do sada na sličnim letelicama.
Najzanimljivije bi bilo da ima kamera na tzv. kranu, gornjem delu celog ansambla koji se odbacuje kada spusti lender, a koji ima najbolji pogled na sam lender tokom sletanja.
 
akademik je napisao(la):
Racunaju da ce sve ici po planu za prvu misiju na Mars za 4 godine.

Na Mars mogu da salju letelice svakih 26 meseci, pa za dve godine mozemo ocekivati bezposadnu misiju.
Ne bi me cudilo da to urade jer nema rizika za ljude, a Elon, takav kakav je,
sigurno mu je cool da to uradi i ako zna da ce to biti lepa eksplozija na Marsu :)

Svaki marketing je dobar marketing
Kliknite za proširenje...

Jako sam veliki skeptik oko ovih vremenskih okvira. SpaceX je vać sada u velikom vremenskom zaostatku u odnosu na predviđajna.

Planirani profil SpaceX-ovog odlaska na Mars je sledeći. Za odlazak na Mars, moraju prvo da uopšte i jednom uspešno lansiraju BFR (BigFalconRocket, mada ga uglavnom zovu BigFu'kinRocket :p ), najveću ikada proizvedenu i lansiranu raketu. Raketa će koristiti klaster od 42 Raptor motora u prvom stepenu. To još nije probano. Zatim treba uspešno da lansiraju istu tu raketu sa StarShip-om na vrhu. StarShip pre toga mora sam da završi sve ostale testove, uspešno. Zatim StarShip koji će da ide na Mars, mora da ode u nisku orbitu oko Zemlje i pretankuje gorivo iz 3x lansiranog drugog StarShip tankera. Dakle, za let na Mars, jedno lansiranje letelice za Mars, i tri lansiranja tankera koji će gore da ga natankuju gorivom da do Marsa može da dođe i na njega sleti. Ok, to bi mogla sva tri puta da bude ista kombinacija lansera i StarShip tankera, verovatno je plan takav. I naravno, sve te letelice, boosteri i StarShip-ovi treba uspešno i da se vrate na Zemlju.

Zatim, na samom Marsu mora postojati postrojenje koje proizvodi metan i kiseonik, da se StarShip koji je stigao može natankovati za povratak. To postrojenje mora biti poslato ranije, u nekoj misiji nekog prvog StarShip-postrojenja za proizvodnju metana. Zatim tamo natankovani SS treba da poleti sa Marsa, vrati se na Zemlju i uspešno sleti. Spomenuto postrojenje mora prvo da ode tamo, a onda i da dokaže da zaista i radi i da proizvede bar određeni procenat goriva pre nego iko živ krene ka Marsu. Zamislite krenu ljudi tamo, a postrojenje za proizvodnju goriva za povratak crkne. Dakle, mora sve biti autonomno, i već dokazano da radi. A BTW, nikada ništa slično još nije probano.

Od svega navedenog, SpaceX je uspeo tek da pokrene StarShip do 12km visine, koji onda još nije uspeo uspešno sa sleti. Sve ostalo, još nema najave ni prvog testa.

Šta će od svega ovog uspeti podeljeno na misije na svakih 26 meseci, videćemo. Ali jaaako teško da će sve to da se razvije, upešno isproba te onda i uspešno upotrebi tokom sledeće decenije, i tokom naših života (nas matorijih, vi mlađi, možda...).

Da ne pričamo šta će biti sa celim programom ako bude i jedan fijasko sa stradalim ljudima. To bi moglo usporiti program godinama.

Može se desiti da će za dve godine nešto da pošalju u orbitu Marsa, sa pokušajem da ikako sleti (tipa probamo, a ako uspe, provozaćemo autonomnu Teslu X po površini Marsa :p ). Onda za 4 godine da se pokuša spuštanje probnog postrojenja za proizvodnju goriva, plus u najboljem slučaju ljudi samo u orbiti Marsa (Mada, mislim da StarShip nema goriva i za odlazak i za povratak, ako se tamo nekako ne natankuje (Dakle, treba dva da odu, jedan sa ljudima, drugi tanker)). Onda za 7 godina, možda... :trust:

Da se još malo ispravim, ima malo konfuzije oko imena, šta je BFR a šta StarShip, izgleda da će se kombinacija tog prvog stepena i StarShip-a zapravo zvati BFR, a sam prvo stepen će imati ime nešto tipa ITS booster.
 
Poslednja izmena:
Užasno složeno i komplikovano, ogromna udaljenost stvara beskonačno mnogo problema.
Očigledno da je potrebno strpljivo planiranje razvoja i svakog sledećeg koraka. Godinama će se spremati put na Mars.
 
Kapiram da treba mnogo toga resiti ali..

SN9 je skoro gotov.

S obzirom da je lik ekscentrik, slobodno racunajmo da ce se sve odvijati ubrzano.

Para ima, resurse ima, ljude i znanje ima...
 
Nije sporno da će Muskov SpaceX, ako Musk poživi, ako se nastavi dosadašnji sistem finansiranja (tj. ako svetsko tržište lansera ostane slično sadašnjem (ipak mu je to glavni izvor finansiranja)), ako bude imao dosadašnju podršku USA javnosti, ako bude imao dosadašnju podršku NASA i kongresa, ako nastave sadašnji trend i brzinu razvoja, i ako se ne desi neka velika katastrofa sa mnogo stradalih, na kraju i otići na Mars. Prvo letelica bez posade, pa zatim minimalna ekspedicija sa posadom, a onda i kao veća ekspedicija.

Sporno je da će ga svi ti "ako" služiti i dalje, i sporno je da će to uspeti za 4-6-8 godina... :trust:
 
Meni samo nije jasno sta mi trazimo na Marsu na kom nema ni kiseonika a ni vode, sta cemo da radimo tamo, da trazimo male zelene? Ovde trosimo milijarde i pritom unistavamo nasu planetu gde imamo sve da bi otisli na neku pustinju gde nema nicega.
Totalni apsurd.
Razumem da nauka i istrazivanje treba da idu napred ali da to ima nekog smisla.
 
Pa ima smisla, jer nece resursi zauvek trajati, osim ako se svi ne poubijamo...
Gledaj na to kao prvi neminovni korak u ekspanziji covecanstva u svemiru.

Sent from my CPH1951 using Tapatalk
 
djalf je napisao(la):
Meni samo nije jasno sta mi trazimo na Marsu na kom nema ni kiseonika a ni vode, sta cemo da radimo tamo, da trazimo male zelene? Ovde trosimo milijarde i pritom unistavamo nasu planetu gde imamo sve da bi otisli na neku pustinju gde nema nicega.
Totalni apsurd.
Razumem da nauka i istrazivanje treba da idu napred ali da to ima nekog smisla.
Kliknite za proširenje...
Ima vode na Marsu prilično. U obliku leda, naravno.

https://en.wikipedia.org/wiki/Water_on_Mars?wprov=sfla1

Osim naučne i ljudske radoznalosti, odlazak na Mars nam je početak prvog backupa za Zemlju.
Za sada nam, srećom, nije trebao.
 
djalf je napisao(la):
Meni samo nije jasno sta mi trazimo na Marsu na kom nema ni kiseonika a ni vode, sta cemo da radimo tamo, da trazimo male zelene? Ovde trosimo milijarde i pritom unistavamo nasu planetu gde imamo sve da bi otisli na neku pustinju gde nema nicega.
Totalni apsurd.
Razumem da nauka i istrazivanje treba da idu napred ali da to ima nekog smisla.
Kliknite za proširenje...

Da, komplikovano pitanje. :trust:

Ali jasno je da ne postoji način da se sadašnje čovečanstvo ujedini i da kao jedan radi na rešavanju problema kod kuće. Trenutno ne postoji način da sredimo nas, na ovoj planeti, u mesto na kojem ćemo biti sigurni u svoj opstanak još sledećih nekoliko milenijuma... :(
Približavamo se broju od 10x10[SUP]9[/SUP] stanovnika. Zemlja ne može izdržati tu količinu potreba, potrošnje i zagađenja.

Da ne ulazimo u detalje tog problema, zašto je to tako i ko je kriv, kako i da li se to uopšte može rešiti (ja bih rekao da ne može), odlutaćemo tako od teme.
Ali to je problem koji je daleko teže rešiti nego otići na Mars i stvoriti tamo samoodrživu zajednicu.

Mislim... ...smatram da je stvoriti samoodrživu zajednicu na Marsu koja bi tamo nastavila vekovni razvoj tehnološki nemoguće, čak i u daljoj budućnosti.
Ali srediti stanje na Zemlji u sledećih par stotina godina je još manje moguće. :(
 
Poslednja izmena:
Razumem. Jos jedan je tu problem, ako i odemo na Mars, tesko da covecanstvo nece da krene istim putem kao i ovde, to nam je u prirodi. Trosimo resurse nekontrolisano kao da su beskonacni, a nisu.
Jos jedno pitanje, sta je sa radijacijom u svemiru? Putovanje traje poprilicno, radijacija je prisutna. Sta je sa radijacijom na Marsu?
Svemir je i hladan, -270c, ako je to tacno. Koliko samo energije treba da se greje satl do tamo?
 
Poslednja izmena:
djalf je napisao(la):
Jos jedno pitanje, sta je sa radijacijom u svemiru? Putovanje traje poprilicno, radijacija je prisutna. Sta je sa radijacijom na Marsu?
Svemir je i hladan, -270c, ako je to tacno. Koliko samo energije treba da se greje satl do tamo?
Kliknite za proširenje...

Voda upija radijaciju. Sloj vode u oklopu broda.
Radijacija na samoj planeti će morati da se rešava lekovima, ograničenim kretanjem i jednostavno navikavanjem kroz generacije.
Dobra izolacija i neki mini sistemi grejanja. Trik je u tome što u svemiru nemaš ni vazduh ni vodu da "odnosi" toplotu. Ono malo toplote što napraviš, ako imaš dobru izolaciju bukvalno recikliraš beskonačno.
 
Poslednja izmena:
djalf je napisao(la):
Razumem. Jos jedan je tu problem, ako i odemo na Mars, tesko da covecanstvo nece da krene istim putem kao i ovde, to nam je u prirodi. Trosimo resurse nekontrolisano kao da su beskonacni, a nisu.
Jos jedno pitanje, sta je sa radijacijom u svemiru? Putovanje traje poprilicno, radijacija je prisutna. Sta je sa radijacijom na Marsu?
Svemir je i hladan, -270c, ako je to tacno. Koliko samo energije treba da se greje satl do tamo?
Kliknite za proširenje...

Da, upropastićemo sve i tamo. Ali će nam dati vremena da još malo razmišljamo o sebi, i možda dođemo na neki viši stupanj mentalne svesti koji nam je evidentno potreban. :(
Inače, na Mars će u počeku ipak ići samo probrani pojedinci, sa nadam se, nešto višim stanjem društvene i socijalne svesti i odgovornosti. :p

Radijacija, veliki problem, ali rešavaće se... Tu je kao prvo (na Marsu) boravak pod površinom, a put do Marsa, dosadašnji proračuni kažu da se uz korektnu zaštitu broda može stići donde sa podnošljivom ukupnom dozom radijacije.

Temperatura na putu do Marsa nije problem. Tj. problem je isti kakav je imao Gagarin, Apollo, sada ISS i odavno je rešen. "Temperatura u svemiru" je pojam koji je možda malo apsraktan ako ga posmatramo iz ugla nas na Zemlji. Poenta, u svemiru je vakuum. Vakuum je idealan izolator, kao termos boca. Plus, vakuum sam po sebi nema temperaturu. Ko se seća fizike iz srednje škole, toplota može da se prenosi konvekcijom, kondukcijom i zračanjem. Letelici u svemiru ostaje samo ovo poslednje da razmenjuje toplotu sa "okolinom". Termometar ostavljem slobodno u svemiru pokazivaće temperaturu sebe samog, koja će se svesti na razliku izmeđi toplote koju apsorbuje od nekog zračećeg izvora toplote u blizini, i one koju sam "izrači". Kada se kaže da je tempertura svemira -270C, misli se na pozadinsko zračenje tj. toplotno zračenje okoline kada se oduzme zračenje svih nebeskih tela. Ali konzerva ostavljena u orbiti Marsa će imati daleko višu temperaturu.

Na umerenim udaljenostima od Sunca (gde se nalaze unutrašnje planete), problem nije grejanje nego hlađenje, jer toplota koju letelica apsorbuje od Sunca može biti veća od one koju će da oslobodi u okolinu zračenjem. Zato letelica zapravo treba da se hladi. Sistemi za hlađenje svemirskih letelica danas "koncentrišu" višak toplote letelice u pasivnim radijatorima okrenutim ka tami svemira, dakle u senci od Sunca, koji onda zračenjem toplote odvode višak iste u tamu svemira. Regulacijom rada tih "koncentratora toplote" i temperature pasivnih radijatora, lako se reguliše temperatura u letelici.
 
Koga zanima problematika, pre 20 godina sam pročitao uzbudljivu SF trilogiju o naseljavanju Marsa, autor Kim Stanley Robinson.

Napisana je početkom 90tih kada se nije još mnogo toga znalo, tek su prve sonde sletele. Ali je i dalje aktuelno, autor nedavno reče da jedino nije znao za otrovnu Marsovu prašinu koja će biti dodatna otežavajuća okolnost.

Knjige su po razdobljima:
"Crveni Mars" - dolazak na Mars i početak teraformiranja
"Zeleni Mars" - stvoren biljni svet i kakva-takva atmosfera
"Plavi Mars" - otopljavanje mora.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno