ovo.
mi smo kao klinci imali bukvalno "sezonsko" oruzje, i sezonske aktivnosti.
igracke:
duvaljka (PVC cevke od vodoinstalacije) i fiseci od papira - to je moglo da preleti i zgrade od 11-12 spratova ako imas pluca
Jenki zulu - blato na stapu. domet duvaljke, skoro. pokusavali smo da omandamo satelitske antene kad nismo jedne druge rokali
pracke i pasuljare - pored pracki, imali smo takozvane pasuljare koje su manje vise samostreli sa pasuljem/klikerima/bobicama/kamencicima umesto strele
igrali se "rata" - famozni "rat", sa macevima, stitovima, itd
1,2,3 - e ovo ne znam kako sudrugi zvali, nama je bio 123. burago, matchbox autici, koji idu preko staza i na stazama su prepreke, i imas 1-2-3 poteza da "poguras" auto otpozadi da se odveze blize cilju. pravljenje mapa je bila mozda i najkreativnija stvar u detinjstvu. imali smo mape koje smo kredom crtali, nekad i na 40-50 kvadrata betona, a kada mapa bude gotova, igra je umela da traje preko nedelju dana
kolekcionarstvo - pakle cigara, klikeri, He-man i Turtles figurice
sedeti gajbi i u najboljem slucaju skupljati neke kartice, ili kolektabilije od Warcraft-a, selfi generacije, LAN igranje, to nema veze sa detinjstvom, koliko god to njima u trenutku bilo super, poenta je da deca sede 90% detinjstva.
Igračke i igre moga kraja (deca iz četiri zgrade plus okolne ulice) i moga detinjstva:
Zimi kada ima snega - grudvanje, naravno. Organizovali su se međuzgradni i međuulični "ratovi". Razvijale se strategije (flankovanje sa dvojicom teškaša, snajperisti sa prvog sprata, ostavljani pozadinci koju su 50m niz fallback putanju imali štek grudvi u kutijama i iskakali iz šančeva).
Klikeri - any fracking time when it's not raining. Od klasike, roše, fante, do kolekcionarsva mesečara, paukovih mrežica, malcera do izraza tipa povisilica ili menjaža pravca.
Duvaljke - skidali smo cevke sa antena tada, kupovali raznobojne izolir trake pa ih obmotavali i ukrašavali. Municija je uglavnom bila git iz prozora obližnjih zgrada u izgradnji ili plastelin. Preletalo zgradu bez problema.
Praćke (raklice) - klasične koje smo svi pravili ali bilo je i entuzijasta među nama koji su izvlačili gumice iz lastiša "za gaće" pa ih spajali. Municija strogo malokalibarska, kao što subtractor reče, plava telefonska.
Pikado - totalno nema veze sa pikadom
osim što se strelice pikada koriste. Dve osobe stoje jedna naspram druge na razdaljini od ~1,5m skupljenih nogu, naizmenično se baca strelica ka protivniku i gde se strelica zabode protivnik mora da ispruži nogu na to mesto. Preciznost je bitna jer ako se strelica ne zabode ništa se ne dešava i protivnik nastavlja ili ako se zabode predaleko (ovde je uvek bila diskusija šta je predaleko) i protivnik ne može toliko da se "raskreči" gubi se igra. Kraj igre i ujedno cilj je kada protivnik dođe u stanje "raskrečenja" baca mu se pikado između nogu gde on mora da skoči i nogama izvuče strelicu iz zemlje.
Kukuruzare (pasuljare) - tanko parče letvice sa zakucanim ekserima napred i gumicom(cama) razvučenih do donjeg kraja gde su štipaljke bile okidači. Postojali su i "višecevni" mitraljezi ali je to zavisilo od širine drveta
Papirni avioni - očigledno takmičenje u pravljenju aviona i puštanju sa vrha neke od zgrada u cilju dostizanja što veće daljine leta. Ovde se najviše lagalo i kralo u kasnijim pričama
Samuraj ratovi - Pokupimo kartone od ambalaže iz obližnjeg supermarketa pa se trakom sa pakovanje oblepimo njima i onda se "šibamo" štapovima.
Kocke - nožni tenis fudbalskom loptom između dva ili četiri igrača po betonskim pločama između zgrada
Imamo mali breg pored jedne od zgrada, jedan nivo (sprat) visine pre ulaska u garaže gde smo organizovali takmičenja u:
- spuštanju automobila (Majorette, Burago - you name it..)
- spuštanju skejtom (stojeći, ležeći)
- klizanje zimi (polivali vodu pa kad zaledi zatrčiš se i kreneš da klizaš pre brega, po njemu i računa se daljina koju si postigao posle brega)
Pošto je još jedna zgrada bila u izgradnji imali smo i veliki sand pit gde smo visili i svašta nešto radilo.
Visili smo jedni kod drugih, igrali se na komodorcu i amigi ali smo najviše vremena provodili napolju. Čak smo i Riziko više igrali unutra neko neke od igara na računarima. Pošto je retko ko imao novca za automobiliće za daljiski (žične) sami smo ih pravili of elektromotora lokomotiva, rumunskih šupljih automobila sa pijace i 4.5V baterija.
Kasnije smo prešli na bilijar i arkade po kafanama, basket, fudbalicu, jurenje devojčica.
Bilo je još mnogo toga, ovo mi sada pada na pamet. Svaki dan je bio avantura. Izađeš pa ako ima nekog ispred zgrade sami napravite sebi igru, posle se ostali pridruže.
E sad, dok evociram ove lepe uspomene brk mi se smeši a onda pomislim šta bih radio da moja deca rade ovako nešto i uozbiljim se. Sin je prerastao ovu fazu dok je ćerka "u pravim godinama" ali meni sada sve to deluje izuzetno rizično. Lepo ali rizično. Tri puta odgledao ovaj link Rapture-a sa George Carlin-om i imam pomešana osećanja. Ne znam, dok ne dobiješ dete drugačije razmišljaš. Uz sve, sećam se i priče mog matorog kome je detinjstvo bilo krpenjače i lukovi i strele (dobio strelu u nogu od rođenog brata
) pa njegove priče kako su na selu pravili kuće od uvezanog sena i peli se na drveće "ko sme više", preskakali potoke drvetom (skok u dalj/vis).
Svaka generacija ima nešto svoje. Da je bilo interneta i ovakvih računara u ono vreme verovatno ni ja ne bih imao ovih priča...
