Nisam ni mislio na Mass "Errect", vec upravo na Baldur's Gate I i II, koji po kompleksnosti i dubini price, kao i fantasticno odradjenim kompanjonima, koji su svaki prica za sebe, neuporedivo iznad onog sto je ponudjeno u Fallout-u. Iskreno, malo mi je nejasno da toliko moze da se velica igra bazirana na '50-ies pulp fictionu i comim book fazonima, no dobro, 100 ljudi, 100 cudi.
BTW, Black Isle nisu radili na razvijanju BG-a, samo su bili publisher.
A ovo gore je vredjanje... Uzdri se od tih primitivnih komentara, molim te, ili idi na krstaricu, pa se tamo svadjaj do mile volje...
Vidim da ogromna vecina ljudi ovde ima problema da prihvati onu staru: freedom of choise. Ogroman broj "old school" RPG-jevaca se vezao za Black Isle kao za neprevazidjeni biser multimedijalne umetnosti, a realno stanje je da je ta kompanija napravila jednu briljantnu igru (Planescape Torment), jedan OK serijal (Fallout I i II), jedan teski krs serijal (
Icewind Dale sa expanzijama) i jedno golo go*no od igre (Baldur's Gate: Dark Alliance za PS2), a posle toga su majkali.
Dakle, kao sto vidimo, i Black Isle su posle Tormenta progresivno isli na dole, da bi se sa DA definitivno pokopali.
Sa druge strane, Bioware je izbacio gomilu odlicno odradjenih naslova (Kotor anyone?
), a ako igra nije radjena u Infinity Engine-u, ne mora automatski da znaci da je sran*e. Ja mikad nisam upadao sebi u rec i otvoreno sam govorio da mi je u RPG-ju najbitnija prica i atmosfera. Ako igra ispunjava ove dve stavke, sve ostale propuste mogu da im progledam kroz prste. Postujem tudja misljenja i "old school" razmisljanje, koje je uglavnom i ispravno (
pogotovo ako se uporedi sa modernim katastrofama tipa FO3), ali Fallout 1 fan base ovde na Benchu odlazi u takav zilotizam u zadnje vreme, da pocinjem da se brinem za neke clanove.
Vreme prolazi, igre evouliraju (dal' na bolje il' na gore je dobro pitanje...), a vreme infinity engine based 2D izometrijskig RPG-jeva je proslo, a to je nesto s cim moramo da se pomirimo.
Ima oko 10-tak godina kako sam igrao te igre, i za mene u tom uzrastu (14 godina) to je bio vrhunac umetnosti i dragulj gaminga, ali pitanje je kako bih sada, iz ove perspektive i sa ovim iskustvom reagoovao na iste igre, kad bih ponovo krenuo da ih igram. Verovatno bih se ponovo odusevio, ali mnogo vise zbog nostalgije, nego zbog realnog pogleda na stvari. Pokusajte malo tako da razmisljate...
P.S. Vidim ogroman broj ljudi poredi Witchera sa Planescape-om kao dostojnog naslednika, a neki i kao bolju igru... Da se razumemo, Witcher je fantastican, ali, porediti ga sa Planescape-om je zaista glupo...
Osim brutalnog i realnog fantasy okruzenja, prepunog bolestina, seksa, nasilja, rasizma, korupcije, psovki itd... nisam primetio neku groundbreaking novinu u samoj igri. Linearna je, nema nikakvog izbora klasa/playstyle-a, a ni sami izbori u igri ne uticu mnogo na njen kraj. Po cemu je, pitam se, on toliko bolja igra od Mass "Errecta" i ostalih Bioware-ovih naslova?...
