vlado_kovac
Slavan
- Učlanjen(a)
- 24.04.2007
- Poruke
- 801
- Poena
- 330
sa 12v na 5v, kako?
- Začetnik teme KIBLA`s
- Datum pokretanja
KAMIKAZE
Slavan
- Učlanjen(a)
- 18.09.2005
- Poruke
- 2,784
- Poena
- 380
U pravu si, to je najjednostavnije, i kosta samo 20 dinara, ali nema 7V, a bilo bi lepo i upoznati i razumeti materiju. BTW, termoskupljajuci buzir u koji moze da se ugura ovaj kontrolor napona kosta 35din/m.
Cvrčak
Slavan
- Učlanjen(a)
- 21.04.2007
- Poruke
- 263
- Poena
- 319
Pa zato imaš drugu sliku, a kombinacijom te dve možeš da dobiješ 7,3 a to je već opasno blizu sedmici 😉
E sad, za razumevanje materije se skroz slažem 🙂
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
Laicka elektronika- osnovna skola
Napon:
Da bi se struja tj. nosioci struje (elektroni) kretali kroz kroz odredjenu sredinu potrebno je da ih nesto gura. To sto ih gura je elektricna sila. Na tom putu elektroni prolaze kroz tacku A i tacku B. Tacka A i B se nalaze u polju te elektricne sile. Jedna od karakteristika tog elektricnog polja je i njegov potencijal. Dakle imamo potencijal u tacki A i potencijal u tacki B. Razlika ta dva potencijala daje napon. Veza sa realnim zivotom je: potencijal je mogucnost da se nesto desi na napon je tenzija. Sto je veci napon u kolu veca je i tenzija a time i elektricna sila koja ce onda jace da gura elektrone. Dakle napon treba shvatiti kao neku energiju koja bi se dala elektronu na putu od A do B.
Napon se izrazava u V [volt].
Oznaka je U.
Energija eV [elektron volt] ali posto je to mala velicina uvedena je veca a to je J [dzul]. {Kad treba da reanimiraju coveka u filmovima uvek cujete : napunite defibrilator na 360 dzula }
Jacina Struja:
Je prosta kolicina naelektrisanja koja protekne kroz poprecni presek sredine u jedinici vremena. Jedinica je A [amper].
Oznaka je I
Snaga:
Je kolicina energije koju odredjeno kolo trosi u jedinici vremena i izrazava se u W [vatima] . Dakle isto sto i J/s [dzul po sekundi]
Oznaka je P
Otpor:
Na svom putu elektroni nailaze na prepreke koje nazivamo otpor. Preciznije postoje neke dve poslednje zone valentna i provodna koje se preklapaju kod metala pa metali dobro provode struju dok su kod izolatora one dosta rastavljene pa ih oni ne provode. Kod poluprovodnika su takodje rastavljene tako da poluprovodnici takodje ne provode struju.Ta razlika se naziva energetski procep. On je uslovljen kristalnom resetkom metala/poluprovodnika ili izolatora.
U svakom slucaju otpor treba shvatiti kao elektron koji se zapucao velikom brzinom kroz zicanu ogradu. Ako je zicana ograda retka sa velikim rupama tada oni prolaze ko od sale i otpor je mali. Ako je zicana ograda gusta tada jedan deo se zakucava u ogradu a jedan deo prolazi pa je otpor veci. Elektroni koji prodju su cool, ovi koji se zakucaju svu svoju energiju koju su imali predaju toj ogradi pa se ona ugreje. Zakljucak je da sto je veci otpor pri istom broju elektrona koji putuju kroz tu sredinu to ce se ta sredina vise zagrejati. Pod sredinom mislim na metal/poluprovodnik i izolator.
Otpor se meri jedinicom koja se zove om.
Oznaka za otpor je R
Omov zakon:
Imam parce necega. Ako na njega nakacim napon od 1V kolika ce struja da ide kroz njega?
Odgovor je I=U/R [omov zakon]
R je karakteristika materijala.
Snaga koju generise telo koje pravi otpor je Dzulova snaga
P=U*I gde je U napon na elementu koji ima odredjen otpor a I struja kroz njega.
To je cista toplota koja se oslobodi na telu (kao sto je otpornik recimo) .
Toplota inace nema veze sa temperaturom
Napon:
Da bi se struja tj. nosioci struje (elektroni) kretali kroz kroz odredjenu sredinu potrebno je da ih nesto gura. To sto ih gura je elektricna sila. Na tom putu elektroni prolaze kroz tacku A i tacku B. Tacka A i B se nalaze u polju te elektricne sile. Jedna od karakteristika tog elektricnog polja je i njegov potencijal. Dakle imamo potencijal u tacki A i potencijal u tacki B. Razlika ta dva potencijala daje napon. Veza sa realnim zivotom je: potencijal je mogucnost da se nesto desi na napon je tenzija. Sto je veci napon u kolu veca je i tenzija a time i elektricna sila koja ce onda jace da gura elektrone. Dakle napon treba shvatiti kao neku energiju koja bi se dala elektronu na putu od A do B.
Napon se izrazava u V [volt].
Oznaka je U.
Energija eV [elektron volt] ali posto je to mala velicina uvedena je veca a to je J [dzul]. {Kad treba da reanimiraju coveka u filmovima uvek cujete : napunite defibrilator na 360 dzula }
Jacina Struja:
Je prosta kolicina naelektrisanja koja protekne kroz poprecni presek sredine u jedinici vremena. Jedinica je A [amper].
Oznaka je I
Snaga:
Je kolicina energije koju odredjeno kolo trosi u jedinici vremena i izrazava se u W [vatima] . Dakle isto sto i J/s [dzul po sekundi]
Oznaka je P
Otpor:
Na svom putu elektroni nailaze na prepreke koje nazivamo otpor. Preciznije postoje neke dve poslednje zone valentna i provodna koje se preklapaju kod metala pa metali dobro provode struju dok su kod izolatora one dosta rastavljene pa ih oni ne provode. Kod poluprovodnika su takodje rastavljene tako da poluprovodnici takodje ne provode struju.Ta razlika se naziva energetski procep. On je uslovljen kristalnom resetkom metala/poluprovodnika ili izolatora.
U svakom slucaju otpor treba shvatiti kao elektron koji se zapucao velikom brzinom kroz zicanu ogradu. Ako je zicana ograda retka sa velikim rupama tada oni prolaze ko od sale i otpor je mali. Ako je zicana ograda gusta tada jedan deo se zakucava u ogradu a jedan deo prolazi pa je otpor veci. Elektroni koji prodju su cool, ovi koji se zakucaju svu svoju energiju koju su imali predaju toj ogradi pa se ona ugreje. Zakljucak je da sto je veci otpor pri istom broju elektrona koji putuju kroz tu sredinu to ce se ta sredina vise zagrejati. Pod sredinom mislim na metal/poluprovodnik i izolator.
Otpor se meri jedinicom koja se zove om.
Oznaka za otpor je R
Omov zakon:
Imam parce necega. Ako na njega nakacim napon od 1V kolika ce struja da ide kroz njega?
Odgovor je I=U/R [omov zakon]
R je karakteristika materijala.
Snaga koju generise telo koje pravi otpor je Dzulova snaga
P=U*I gde je U napon na elementu koji ima odredjen otpor a I struja kroz njega.
To je cista toplota koja se oslobodi na telu (kao sto je otpornik recimo) .
Toplota inace nema veze sa temperaturom
Poslednja izmena:
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
Elektronika - srednja skola - otpornik
Znamo omov zakon
I = U/R
Dzulova snaga
P = I*U
Sad malo o elementima:
Otpornik, kao sto ime kaze, karakterisan je odredjenim otporom koji se izrazava u omima. Obicno se racuna po formuli R= ro * l / S.(ro je konstanta i karakteristika je materijala, l je duzina , S povrsina poprecnog preseka). Prodaje se od delica oma do par desetina megaoma snage od 0.25w pa do par kW.
Ono sto je bitno kod njega , naravno pored otpornosti je tolerancija. Ima ih sa tolerancijom od 10-20% ugljeni i 1% metal-film i 0.1% probrani metal-film 🙂
Svrha otpornika u kolu je prosta, imam neki napon izmedju dve tacke u kolu i hocu da mi struja izmedju te dve tacke bude tacno koliko mi treba. Sta ubacim? Pa otpornik.
I=U/R
Vazna osobina dva otpornika:
Ako se vezuju redno otpornost se racuna kao
R=R1+R2
Ako se vezuju paralelno otpornost se racuna kao
R= (R1*R1)/(R1+R2)
Ako imam 10V bateriju a hocu da dobijem 5V sta radim?
Uzmem dva ista otpornika, vezem ih na red i zakacim jedan kraj na 10V a drugi na masu. ( masa je - prikljucak baterije)
Imam sledece:
I=U/(2*R)
napon na prvo otporniku u odnosu na masu je
U= I*R = U/2R * R = U/2 i eto mi mojih 5 volti
problem. ako sam hteo da sa tih pet volti napajam neki uredjaj *****ao sam se. Zasto? Zato sto i taj uredjaj ima neku otpornost koja se sada vezuje paralelno sa otpornikom koji je na masi pa vise nije 5 volti. Jos gore je sto taj uredjaj moze da ima dinamicku otpornost, tj. cas je 1om cas je 1 kom al o tome posle
Znamo omov zakon
I = U/R
Dzulova snaga
P = I*U
Sad malo o elementima:
Otpornik, kao sto ime kaze, karakterisan je odredjenim otporom koji se izrazava u omima. Obicno se racuna po formuli R= ro * l / S.(ro je konstanta i karakteristika je materijala, l je duzina , S povrsina poprecnog preseka). Prodaje se od delica oma do par desetina megaoma snage od 0.25w pa do par kW.
Ono sto je bitno kod njega , naravno pored otpornosti je tolerancija. Ima ih sa tolerancijom od 10-20% ugljeni i 1% metal-film i 0.1% probrani metal-film 🙂
Svrha otpornika u kolu je prosta, imam neki napon izmedju dve tacke u kolu i hocu da mi struja izmedju te dve tacke bude tacno koliko mi treba. Sta ubacim? Pa otpornik.
I=U/R
Vazna osobina dva otpornika:
Ako se vezuju redno otpornost se racuna kao
R=R1+R2
Ako se vezuju paralelno otpornost se racuna kao
R= (R1*R1)/(R1+R2)
Ako imam 10V bateriju a hocu da dobijem 5V sta radim?
Uzmem dva ista otpornika, vezem ih na red i zakacim jedan kraj na 10V a drugi na masu. ( masa je - prikljucak baterije)
Imam sledece:
I=U/(2*R)
napon na prvo otporniku u odnosu na masu je
U= I*R = U/2R * R = U/2 i eto mi mojih 5 volti
problem. ako sam hteo da sa tih pet volti napajam neki uredjaj *****ao sam se. Zasto? Zato sto i taj uredjaj ima neku otpornost koja se sada vezuje paralelno sa otpornikom koji je na masi pa vise nije 5 volti. Jos gore je sto taj uredjaj moze da ima dinamicku otpornost, tj. cas je 1om cas je 1 kom al o tome posle
Poslednja izmena:
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
Kodenzator i kalem
Jako slicni elementi ali su totalno suprotni.
Kodenzator i kalem sluze za akumulaciju energije ali je akumuliraju na razlicite nacine.
Kodenzator se sastoji od metalnih ploca razdvojenih dielektrikom. Na tim metalnim plocama se akumuliraju naelektrisanja (tj. nagomilavaju se) pa se pravi elektricno polje izmedju njih a time i napon izmedju krajeva kodenzatora. Kodenzator se puni naelektrisanjima i kako se puni tako napon na njemu raste. Kada se prazni napon opada.
Jedinica je F [Farad ] a kolicina naelektrisanja je proporcionalna naponu i kapacitivnosti Q=C*U
Ono sto je glavna osobina kodenzatora je to da zavisno od kapacitivnosti i struje kojom se prazni napon ne moze skokovito da opada vec opada kontinualno.
Kalem svoju energiju skladisti u elektromagnetnom polju. Njegova karakteristika je da struja koja ide kroz njega ne moze skokovito da se menja nego polako. Za njega postoji brdo jednacina a ovde necu da napisem ni jednu jer se slabo koristi za amaterske stvari.
U svakom slucaju treba zapamtiti da je kalem intertan na struju a kodenzator na napon.
Tolerancije kodenzatora su katastrofa i krecu se od oko 20%. Ima ih raznih : tantal, keramicki, elektrolitrski , polipropilenski itd. zavisno od namene. Ono sto je jako bitno za kodenzator je da postoji maximalni napon na koji on moze da se optereti. Kao sto sam reko on sluzi za skladistenje energije. Ne moze da se nagruva na veci napon od propisanog jer moze da dodje do proboja dielektrika u njemu.
Za kalem vazi isto sto i za kodenzator samo se tice struje.
Znaci kalem ima max dozvoljenu struju koja moze da ide kroz njega, a kodenzator maksimalan napon na koji sme da se napuni
Jako slicni elementi ali su totalno suprotni.
Kodenzator i kalem sluze za akumulaciju energije ali je akumuliraju na razlicite nacine.
Kodenzator se sastoji od metalnih ploca razdvojenih dielektrikom. Na tim metalnim plocama se akumuliraju naelektrisanja (tj. nagomilavaju se) pa se pravi elektricno polje izmedju njih a time i napon izmedju krajeva kodenzatora. Kodenzator se puni naelektrisanjima i kako se puni tako napon na njemu raste. Kada se prazni napon opada.
Jedinica je F [Farad ] a kolicina naelektrisanja je proporcionalna naponu i kapacitivnosti Q=C*U
Ono sto je glavna osobina kodenzatora je to da zavisno od kapacitivnosti i struje kojom se prazni napon ne moze skokovito da opada vec opada kontinualno.
Kalem svoju energiju skladisti u elektromagnetnom polju. Njegova karakteristika je da struja koja ide kroz njega ne moze skokovito da se menja nego polako. Za njega postoji brdo jednacina a ovde necu da napisem ni jednu jer se slabo koristi za amaterske stvari.
U svakom slucaju treba zapamtiti da je kalem intertan na struju a kodenzator na napon.
Tolerancije kodenzatora su katastrofa i krecu se od oko 20%. Ima ih raznih : tantal, keramicki, elektrolitrski , polipropilenski itd. zavisno od namene. Ono sto je jako bitno za kodenzator je da postoji maximalni napon na koji on moze da se optereti. Kao sto sam reko on sluzi za skladistenje energije. Ne moze da se nagruva na veci napon od propisanog jer moze da dodje do proboja dielektrika u njemu.
Za kalem vazi isto sto i za kodenzator samo se tice struje.
Znaci kalem ima max dozvoljenu struju koja moze da ide kroz njega, a kodenzator maksimalan napon na koji sme da se napuni
Poslednja izmena:
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
dioda
Dioda je element koji laicki receno provodi struju na jednu stranu ali je ne provodi na drugu..
Ima dva pola koji se zovu Anoda i Katoda. Struja moze da tece od anode ka katodi ali ne moze obratno. Struja diode eksponencijalno zavisi od napona na njoj
I = I0 * exp(U/Vd)
Ovo se lako modeluje na sledeci nacin:
Ako je napon na diodi veci od napona praga diode koji je obicno oko 0.6V onda dioda krece da provodi struju
Ako je napon na diodi manji od napona praga onda ona ne provodi struju.
Posto je zavisnost eksponencijalna taj napon se u funkciji struje menja logaritamski tako da se krece od 0.6~0.7V pa se dioda moze posmatrati kao mala baterica kada provodi struju sa naponom od 0.6~0.7V. a kada ne provodi samo se precrta. kao da je nema u kolu.
Na slici je prikazana karakteristika diode.
Takodje je prikazana i jedna semica..
Na drugoj slici je prikazana dioda nakacena na naizmenicnu struju. Znaci nesto slicno kao sto izgleda u utikacu samo sto je amplituda te struje 100V. Jasno se vidi uloga diode u kolu. Ona ne dozvoljava da struja kroz nju ide u drugu stranu tako da kada napon na njoj padne ispod Vd ~ 0.6V tada se ona gasi o kroz otpornik ne ide vise nikakva struja
Dioda je element koji laicki receno provodi struju na jednu stranu ali je ne provodi na drugu..
Ima dva pola koji se zovu Anoda i Katoda. Struja moze da tece od anode ka katodi ali ne moze obratno. Struja diode eksponencijalno zavisi od napona na njoj
I = I0 * exp(U/Vd)
Ovo se lako modeluje na sledeci nacin:
Ako je napon na diodi veci od napona praga diode koji je obicno oko 0.6V onda dioda krece da provodi struju
Ako je napon na diodi manji od napona praga onda ona ne provodi struju.
Posto je zavisnost eksponencijalna taj napon se u funkciji struje menja logaritamski tako da se krece od 0.6~0.7V pa se dioda moze posmatrati kao mala baterica kada provodi struju sa naponom od 0.6~0.7V. a kada ne provodi samo se precrta. kao da je nema u kolu.
Na slici je prikazana karakteristika diode.
Takodje je prikazana i jedna semica..
Na drugoj slici je prikazana dioda nakacena na naizmenicnu struju. Znaci nesto slicno kao sto izgleda u utikacu samo sto je amplituda te struje 100V. Jasno se vidi uloga diode u kolu. Ona ne dozvoljava da struja kroz nju ide u drugu stranu tako da kada napon na njoj padne ispod Vd ~ 0.6V tada se ona gasi o kroz otpornik ne ide vise nikakva struja
Prilozi
Poslednja izmena:
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
Dioda kao ispravljac
Posto skoro svi elektronski uredjaji zahtevaju napajanje konstantnim naponom potrebno je i kolo koji takav napon obezbedjuje..
Utikac ima 220V efektivnog napona sto znaci da je to sinusoida koja ima ampolitudu 1.41*220V .
Za trafo sam zaboravio da objasnim kako radi ali u sustini njegova svrha je da naizmenicni napon koji dolazi u primarni kraj transformatora transformise na zeljeni napon... ali problem ostaje i to je ona sinusoida
Ako stavimo jednu diodu kao u proslom kolu dobicemo nesto sto ima samo pozitivne delove sinusoide a negativne nema u opste. Opet daleko od toga da je to konstantan napon.. Ono sto nama treba je da ubacimo neki element koji ce da se napuni naelektrisanjem (naponom) kada ga ima na ulazu, a kada njega nema on treba da ga preda ostatku kola. Dakle nista drugo nego kodenzator..
Kao sto se vidi na slici u tacki B je i dalje sinusoida, ali u tacki A je vec drugacije stanje. Preko diode se puni kodenzator tako da napon na njemu prati napon u tacki B. Kada napon u tacki B padne ispod napona kodenzatora ( zanemarimo onaj prag na diodi i smatrajmo da ona provodi kad napon predje 0V) tada se dioda gasi i napon na kodenzatoru pocinje da opada. Brzina opadanja zavisi od velicine kodenzatora kao i od velicine otpornika R tj. potrosaca...
Kada napon u tacki B predje napon na kodenzatoru dioda opet provede i preko nje se nastavlja punjenje kodenzatora..
Sad je jasna uloga i diode i kodenzatora. Dioda ogranicava struju u jednu stranu a kodenzator se ponasa kao mala punjiva baterijica.
Posto skoro svi elektronski uredjaji zahtevaju napajanje konstantnim naponom potrebno je i kolo koji takav napon obezbedjuje..
Utikac ima 220V efektivnog napona sto znaci da je to sinusoida koja ima ampolitudu 1.41*220V .
Za trafo sam zaboravio da objasnim kako radi ali u sustini njegova svrha je da naizmenicni napon koji dolazi u primarni kraj transformatora transformise na zeljeni napon... ali problem ostaje i to je ona sinusoida
Ako stavimo jednu diodu kao u proslom kolu dobicemo nesto sto ima samo pozitivne delove sinusoide a negativne nema u opste. Opet daleko od toga da je to konstantan napon.. Ono sto nama treba je da ubacimo neki element koji ce da se napuni naelektrisanjem (naponom) kada ga ima na ulazu, a kada njega nema on treba da ga preda ostatku kola. Dakle nista drugo nego kodenzator..
Kao sto se vidi na slici u tacki B je i dalje sinusoida, ali u tacki A je vec drugacije stanje. Preko diode se puni kodenzator tako da napon na njemu prati napon u tacki B. Kada napon u tacki B padne ispod napona kodenzatora ( zanemarimo onaj prag na diodi i smatrajmo da ona provodi kad napon predje 0V) tada se dioda gasi i napon na kodenzatoru pocinje da opada. Brzina opadanja zavisi od velicine kodenzatora kao i od velicine otpornika R tj. potrosaca...
Kada napon u tacki B predje napon na kodenzatoru dioda opet provede i preko nje se nastavlja punjenje kodenzatora..
Sad je jasna uloga i diode i kodenzatora. Dioda ogranicava struju u jednu stranu a kodenzator se ponasa kao mala punjiva baterijica.
Prilozi
Poslednja izmena:
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
Zener dioda
Zener dioda je isto sto i obicna dioda samo sa jednim dodatkom.. ona ne provodi sturju takodje u suprotnom smeru tj. od katode do anode ali samo do odredjene tacke , i ta tacka je tacka proboja zener diode. Karakteristika zener diode je da u tacki proboja napon na njoj bez obzira na struju ostaje priblizno konstantan. tako da ako kroz nju ide 10mA ili 100mA napon na njoj ce varirati za 0.05V recimo
Evo sema koja sve govori.
Posto je napajanje 15V zener dioda ce sigurno da probije i na njoj ce da bude oko 5.6V (recimo sto je karakteristika zener diode- napon proboja). Dobra stvar je sto je to stabilnih 5.6V iz kojih moze da se napajaju uredjaji. Problem je sto je max. struja kojom uredjaji mogu da se napajaju ogranicena otpornikom R sto je u nasem slucaju 10mA i problem je taj sto ovo kolo trosi struju bez obzira dal je nesto prikaceno paralelno sa diodom ili nije
Zener dioda je isto sto i obicna dioda samo sa jednim dodatkom.. ona ne provodi sturju takodje u suprotnom smeru tj. od katode do anode ali samo do odredjene tacke , i ta tacka je tacka proboja zener diode. Karakteristika zener diode je da u tacki proboja napon na njoj bez obzira na struju ostaje priblizno konstantan. tako da ako kroz nju ide 10mA ili 100mA napon na njoj ce varirati za 0.05V recimo
Evo sema koja sve govori.
Posto je napajanje 15V zener dioda ce sigurno da probije i na njoj ce da bude oko 5.6V (recimo sto je karakteristika zener diode- napon proboja). Dobra stvar je sto je to stabilnih 5.6V iz kojih moze da se napajaju uredjaji. Problem je sto je max. struja kojom uredjaji mogu da se napajaju ogranicena otpornikom R sto je u nasem slucaju 10mA i problem je taj sto ovo kolo trosi struju bez obzira dal je nesto prikaceno paralelno sa diodom ili nije
Prilozi
Poslednja izmena:
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
Ocu bolji ispravljac- kome se napon manje talasa
U ovom kolu posle transformatora ide nesto sto se zove Grecov spoj dioda. Ideja je da kada je na ulazu u Grecov spoj napon sinusoide veci od nule da 2 diode provedu i preslikaju to na izlaz a kada je manji od nule da druge dve diode obrnu napon i preslikaju ga na izlaz.. Treba posmatrati kao da imate cetri prekidaca pri cemu su dva u normalnom polozaju + na + i - na - a druga dva su ukrstena + na - i - na +. Kada je U > 0 upaljena su prva dva koja a kad je manji od nule onda druga dva koja su ukrstena.
Posle Grecovog spoja ide nesto sto se zove Pi filtar i sastoji se od dva kodenzatora i kalema. Prvi kodenzator radi isto ono sto je radio i prethodni a ovaj drugi kalem i kodenzator dodatno filtriraju napon.
U ovom kolu posle transformatora ide nesto sto se zove Grecov spoj dioda. Ideja je da kada je na ulazu u Grecov spoj napon sinusoide veci od nule da 2 diode provedu i preslikaju to na izlaz a kada je manji od nule da druge dve diode obrnu napon i preslikaju ga na izlaz.. Treba posmatrati kao da imate cetri prekidaca pri cemu su dva u normalnom polozaju + na + i - na - a druga dva su ukrstena + na - i - na +. Kada je U > 0 upaljena su prva dva koja a kad je manji od nule onda druga dva koja su ukrstena.
Posle Grecovog spoja ide nesto sto se zove Pi filtar i sastoji se od dva kodenzatora i kalema. Prvi kodenzator radi isto ono sto je radio i prethodni a ovaj drugi kalem i kodenzator dodatno filtriraju napon.
Prilozi
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
A sad nesto totalno drugacije
Ako imam napon od 12V koli je konstantan. Sta to znaci. To znaci da izgleda kao na slici.
Treba mi 5V. Hm. kako napraviti to od 12V.. Sve sto je gore receno je shitina teska.
Ajde da pogledamo sta je u stvari to napon od pet volti i kakve to veze ima sa slikom 1.b.
Kad neko upali svetlo u sobi ono sija. ako neko dovoljno brzo pali gasi svetlo u sobi onaj ko posmatra imace utisak kao da svetlo duplo slabije sije... ono sto odredjuje sjajsnost tog svetla u odnosu na originalnu kada je prekidac uvek je bas odnos trajanja tih malih ukljucenja u odnosu na mala isljucenja.. ako je recimo 1ms prekidac ukljucen pa zatim 1ms iskljucen pa opet tako svetlo ce da svetli pod duplo slabijim naponom.. znaci cetri puta slabije.. zato sto je snaga proporcionalna kvadratu napona.. P=U^2/R
ali sta to nama znaci? To znaci da smo tim brzim prekidanjem dobili duplo manji napon.
Ubadanjem odnosa trajanja ukljucenog u odnosu na trajanje isljucenog mozemo da menjamo napon. Kao nus proizvod kao sto se vidi na slici pored konstantne komponente idu i neke naizmenicne komponente ( sinusoide sa razlicitim periodama ). To je posledica brzog prekidana. Ali nista sto ne moze da se otkloni kodenzatorom ili onim pi filtrom gore navedenim.
Ovaj postupak se zove modulacija sirine pulsa ili Pulse Width Modulation.
Modulacija znaci da promenimo nesto na nacin tako da nam vise odgovara
Ako imam napon od 12V koli je konstantan. Sta to znaci. To znaci da izgleda kao na slici.
Treba mi 5V. Hm. kako napraviti to od 12V.. Sve sto je gore receno je shitina teska.
Ajde da pogledamo sta je u stvari to napon od pet volti i kakve to veze ima sa slikom 1.b.
Kad neko upali svetlo u sobi ono sija. ako neko dovoljno brzo pali gasi svetlo u sobi onaj ko posmatra imace utisak kao da svetlo duplo slabije sije... ono sto odredjuje sjajsnost tog svetla u odnosu na originalnu kada je prekidac uvek je bas odnos trajanja tih malih ukljucenja u odnosu na mala isljucenja.. ako je recimo 1ms prekidac ukljucen pa zatim 1ms iskljucen pa opet tako svetlo ce da svetli pod duplo slabijim naponom.. znaci cetri puta slabije.. zato sto je snaga proporcionalna kvadratu napona.. P=U^2/R
ali sta to nama znaci? To znaci da smo tim brzim prekidanjem dobili duplo manji napon.
Ubadanjem odnosa trajanja ukljucenog u odnosu na trajanje isljucenog mozemo da menjamo napon. Kao nus proizvod kao sto se vidi na slici pored konstantne komponente idu i neke naizmenicne komponente ( sinusoide sa razlicitim periodama ). To je posledica brzog prekidana. Ali nista sto ne moze da se otkloni kodenzatorom ili onim pi filtrom gore navedenim.
Ovaj postupak se zove modulacija sirine pulsa ili Pulse Width Modulation.
Modulacija znaci da promenimo nesto na nacin tako da nam vise odgovara
Prilozi
- Učlanjen(a)
- 25.07.2002
- Poruke
- 9,969
- Poena
- 1,105
Moja oprema
- CPU & Cooler
- Xeon 5670 (6c/12t) @ 4.3Ghz
- Matična ploča
- ASUS P6T Deluxe v2
- RAM
- 48Gb HyperX DDR3 @ 1666Mhz
- GPU
- Gigabyte 1060 6Gb
- Storage
- Kodak 512Gb + 16Tb RAID
- Zvuk
- Creative Audigy2 ZS
- PSU
- Zalman ZM600-HP (Heat-Pipe :) )
- Kućište
- Alexander Weiss (glass front + glass side)
- Monitor
- AOC 32" IPS
- Miš & tastatura
- G602 & Drevo 87 key (Red Switch)
- Ostale periferije
- MX Master 2 & K380
- Mobilni telefon
- Moto G9 Plus
- Pristup internetu
- Kablovski internet
Bravo genuine, jedva čekam nastavak.
Usput, kako napraviti od 12V na 5V PWM, to nisi objasnio i nacrtao šemu. 🙂
:wave:
Usput, kako napraviti od 12V na 5V PWM, to nisi objasnio i nacrtao šemu. 🙂
:wave:
OP
OP
KIBLA`s
Čuven
- Učlanjen(a)
- 11.12.2003
- Poruke
- 2,759
- Poena
- 680
Moja oprema
- CPU & Cooler
- i9 13900KF & NZXT kraken 360
- Matična ploča
- Asus Tuf Gaming Z690-Plus
- RAM
- 2 x 32 GB Kingstone Fury DDR5
- GPU
- Asus Astral 5080 OC Gaming
- Storage
- 2x1TB Kingston SFYRS/1000 + 2x1TB Patriot SSD
- Zvuk
- Creative Sound Blaster X3
- PSU
- Seasonic prime GX-1300
- Kućište
- Fractal Focus 2
- Monitor
- ROG SWIFT PG278QR 165Hz, G-SYNC
- Miš & tastatura
- DeathAdder v3 & Logitech Ultrax Premium
- Laptop
- Lenovo X1
- Mobilni telefon
- iPhone 16 pro + Samsung S24
- Pristup internetu
- Kablovski internet
mogao bi cesce da gluvaris :d
svaka cast na objasnjenjima, za svaku pohvalu.
- Učlanjen(a)
- 25.07.2002
- Poruke
- 9,969
- Poena
- 1,105
Moja oprema
- CPU & Cooler
- Xeon 5670 (6c/12t) @ 4.3Ghz
- Matična ploča
- ASUS P6T Deluxe v2
- RAM
- 48Gb HyperX DDR3 @ 1666Mhz
- GPU
- Gigabyte 1060 6Gb
- Storage
- Kodak 512Gb + 16Tb RAID
- Zvuk
- Creative Audigy2 ZS
- PSU
- Zalman ZM600-HP (Heat-Pipe :) )
- Kućište
- Alexander Weiss (glass front + glass side)
- Monitor
- AOC 32" IPS
- Miš & tastatura
- G602 & Drevo 87 key (Red Switch)
- Ostale periferije
- MX Master 2 & K380
- Mobilni telefon
- Moto G9 Plus
- Pristup internetu
- Kablovski internet
Aj' taman da ispolažem neke predmete iz struke venredno... :d 😀 :d
vlado_kovac
Slavan
- Učlanjen(a)
- 24.04.2007
- Poruke
- 801
- Poena
- 330
Sve je to lijepo, ali ljudima treba nesto kao vodic kako da na sto jednostavniji nacin smanje obrtaje, (buku), ventilatora, a da ne moraju slusati o fizici i gledati u formule, koristiti diode, anode, tranzistore i potenciometre - kao i ostale komponente.😀
Ima li kakvih pomaka u pravljenju tog vodica??? Niko se ne javlja, vec 15 dana! :S:
Ima li kakvih pomaka u pravljenju tog vodica??? Niko se ne javlja, vec 15 dana! :S:
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
Bice ali trenutno se prepucavam na temu overklokovanja pa ako se to srecno zavrsi ide nastavak kako da napravite "programabilno" napajanje za vase kulere ili bilo sta koristeci istu tehnologiju koja se koristi za najpajanje procesora i memorije
- Učlanjen(a)
- 25.07.2002
- Poruke
- 9,969
- Poena
- 1,105
Moja oprema
- CPU & Cooler
- Xeon 5670 (6c/12t) @ 4.3Ghz
- Matična ploča
- ASUS P6T Deluxe v2
- RAM
- 48Gb HyperX DDR3 @ 1666Mhz
- GPU
- Gigabyte 1060 6Gb
- Storage
- Kodak 512Gb + 16Tb RAID
- Zvuk
- Creative Audigy2 ZS
- PSU
- Zalman ZM600-HP (Heat-Pipe :) )
- Kućište
- Alexander Weiss (glass front + glass side)
- Monitor
- AOC 32" IPS
- Miš & tastatura
- G602 & Drevo 87 key (Red Switch)
- Ostale periferije
- MX Master 2 & K380
- Mobilni telefon
- Moto G9 Plus
- Pristup internetu
- Kablovski internet
Daj prvo neka neko ko dosta zna nauči nas koji se koliko toliko razumemo, posle će se lako naći neko drugi koji će još dodatno da pojednostavi za one koji ne shvataju šeme i forule... 😉
genuine
Slavan
- Učlanjen(a)
- 17.02.2006
- Poruke
- 1,906
- Poena
- 350
Presipanje iz supljeg u prazno
Nastavak tutorijala iz elektronike zapocinjem temom presipanje iz supljeg u prazno...
Znaci ideja je sledeca:
Imamo semu kao na slici..
Ideja je da se kada se prekidac ukljuci kroz kalem krene da tece neka struja a ta ista struja puni i kodenzator.
Kad se prekidac iskljuci , posto smo rekli da je kalem inertan na struju struja ce nastaviti da ide u kodenzator ali ce da opada sve dok ne dodje do 0. Garancija da nece da krene da tece u suprotnu stranu je bas ova dioda dole. Tako za vreme ukljucenog prekidaca imamo punjenje kalema i kodenzatora a za vreme iskljucenog imamo praznjenje kalema na kodenzator sve dok energija kalema ne bude 0.
Napon na kodenzatoru ce da varira. Varirace u zavisnosti od intervala punjenja i praznjenja. Ako se neko seti PWM-a iz prethodne glave videce da pwm je nista drugo nego povorka impulsa odredjene sirine. Ako tom povorkom impulsa kontrolisemo prekidac onda kada je impuls aktivan imamo punjenje kalema i kodenzatora a kada je neaktivan imamo praznjenje kalema na kodenzator. Dakle sirinom impulsa mi odredjujemo koliko zelimo da punimo kodenzator.
Ono sto odredjuje sirinu impulsa je upravo napon na kodenzatoru. Ako je ulaz 12V a nama treba 5 kontroler radi sledece
Vidi da je napon na kodenzatoru manji od trazenog pa poveca sirinu impulsa i kodenzator pocne da se puni. kada predje nama trazenih 5V onda on malo smanji sirinu impulsa da bi odrzavao napon. Kada potrosac koji je nakacen na kodenzator krene da trazi jacu struju onda pocne da pada napon na kodenzatoru pa kontroler opet poveca sirinu impulsa da bi zadovoljio 5V. Kontroler to radi potpuno automatski i postoje posebni mehanizmi kako se to radi da bi kvalitet napona bio sto bolji.
Ovo je Buck-ov step-down konvertor koji se koristi za smanjivanje napona.
Poenta ovog konvertora je u njegovoj efikasnosti koja moze da bude oko 80-90%.
Da je stavljen obican stabilizator ko sto je neko predlozio tada bi efikasnost bila mozda oko 30-40%
Nastavak tutorijala iz elektronike zapocinjem temom presipanje iz supljeg u prazno...
Znaci ideja je sledeca:
Imamo semu kao na slici..
Ideja je da se kada se prekidac ukljuci kroz kalem krene da tece neka struja a ta ista struja puni i kodenzator.
Kad se prekidac iskljuci , posto smo rekli da je kalem inertan na struju struja ce nastaviti da ide u kodenzator ali ce da opada sve dok ne dodje do 0. Garancija da nece da krene da tece u suprotnu stranu je bas ova dioda dole. Tako za vreme ukljucenog prekidaca imamo punjenje kalema i kodenzatora a za vreme iskljucenog imamo praznjenje kalema na kodenzator sve dok energija kalema ne bude 0.
Napon na kodenzatoru ce da varira. Varirace u zavisnosti od intervala punjenja i praznjenja. Ako se neko seti PWM-a iz prethodne glave videce da pwm je nista drugo nego povorka impulsa odredjene sirine. Ako tom povorkom impulsa kontrolisemo prekidac onda kada je impuls aktivan imamo punjenje kalema i kodenzatora a kada je neaktivan imamo praznjenje kalema na kodenzator. Dakle sirinom impulsa mi odredjujemo koliko zelimo da punimo kodenzator.
Ono sto odredjuje sirinu impulsa je upravo napon na kodenzatoru. Ako je ulaz 12V a nama treba 5 kontroler radi sledece
Vidi da je napon na kodenzatoru manji od trazenog pa poveca sirinu impulsa i kodenzator pocne da se puni. kada predje nama trazenih 5V onda on malo smanji sirinu impulsa da bi odrzavao napon. Kada potrosac koji je nakacen na kodenzator krene da trazi jacu struju onda pocne da pada napon na kodenzatoru pa kontroler opet poveca sirinu impulsa da bi zadovoljio 5V. Kontroler to radi potpuno automatski i postoje posebni mehanizmi kako se to radi da bi kvalitet napona bio sto bolji.
Ovo je Buck-ov step-down konvertor koji se koristi za smanjivanje napona.
Poenta ovog konvertora je u njegovoj efikasnosti koja moze da bude oko 80-90%.
Da je stavljen obican stabilizator ko sto je neko predlozio tada bi efikasnost bila mozda oko 30-40%
Prilozi
phantomr
Čuven
- Učlanjen(a)
- 07.11.2003
- Poruke
- 1,035
- Poena
- 755
Moja oprema
- CPU & Cooler
- Intel 13600KF - DeepCool AK620
- Matična ploča
- Biostar B660GTA
- RAM
- 64GB DDR4 3600
- GPU
- RTX 2060 Super
- Storage
- 2TB+3TB+3TB+500GB SSD
- Zvuk
- Logitech Z5500
- PSU
- Seasonic s12ii-620
- Kućište
- Chieftec Dragon
- Monitor
- 27+2*19
- Miš & tastatura
- Logitech g600
- Mobilni telefon
- 87925984799
- Steam
- mgEdikeGD
- Pristup internetu
- Optički internet
- Kablovski internet
- ADSL
- Mobilni internet
- Wireless provajder
- ISDN
- Modemska 56k veza
ja znam da razlikujem 2a i 3a baterije, prve su deblje a druge tanje :d
Poslednja izmena:
Cvrčak
Slavan
- Učlanjen(a)
- 21.04.2007
- Poruke
- 263
- Poena
- 319
Svaka čast na inicijativi, vidim da će da bude gomila modova u skorije vreme 🙂
Samo, mislim da bi to trebalo da ide u odvojenu temu i kao sticky, pošto je znatno obimnije gradivo od simple 12V -> 5V
Eh, da, i dalje stojim iza toga da je 7808 (i eventualno dioda) najbolja za usporavanje ventilatora ako to rade totalni početnici, npr kao što je vlado_kovac trazio :d
Samo, mislim da bi to trebalo da ide u odvojenu temu i kao sticky, pošto je znatno obimnije gradivo od simple 12V -> 5V
Eh, da, i dalje stojim iza toga da je 7808 (i eventualno dioda) najbolja za usporavanje ventilatora ako to rade totalni početnici, npr kao što je vlado_kovac trazio :d
Cat
Čuven
- Učlanjen(a)
- 15.03.2004
- Poruke
- 2,205
- Poena
- 680
Moja oprema
- CPU & Cooler
- AMD Ryzen 5 3600 & Xigmatec HDT-S1284
- Matična ploča
- MSI MAG B550 TOMAHAWK
- RAM
- 2X16GB G.Skill RipJaws DDR4@3600
- GPU
- GTX 1660 Super
- Storage
- Samsung M.2 980pro & SATA 850 EVO
- PSU
- CHIEFTEC GDP-650C
genuine, samo nastavi, imaš od mene VIP (al ko mene pita 😛), i , brate, malo lepše crtaj - ako će da ide u sticky (a po meni treba), treba i lepo da izgleda. Svaka pohvala za tebe. Retko ko se potrudi da podeli znanje neznalicama.
PS: Nema ga Tiristor da se javi - nadam se da će i on malo da doprinese - naročito sa majstorske strane - kako dolikuje pravom majstoru.
PS: Nema ga Tiristor da se javi - nadam se da će i on malo da doprinese - naročito sa majstorske strane - kako dolikuje pravom majstoru.
