Народној банци Србије обратили сте се упитом од 18. марта 2024. године, у вези са девизним приливом који је домаћа пословна банка одбила да распореди на Ваш девизни рачун. Наиме, сагласно наводима из Вашег дописа, ради се о новчаном приливу из иностранства од судског извршитеља из Јапана који од 2014. године води поступак „банкрота и цивилне рехабилитације” иностране берзе Mtgox Co. LTD, код које сте у дигиталном новчанику држали виртуелне валуте које сте изрударили у периоду од 2011. до 2014. године.
Имајући у виду наведено, с аспекта прописа из надлежности Народне банке Србије, обавештавамо Вас о следећем:
Послови са дигиталном имовином уређени су Законом о дигиталној имовини („Службени гласник РС“, бр. 153/2020 – у даљем тексту: Закон) који је ступио на снагу 2020. године. Чланом 6. ст. 2 и 3. Закона прописано је да је стицање дигиталне имовине учествовањем у пружању услуге рачунарског потврђивања трансакција у информационим системима који се односе на одређену дигиталну имовину (тзв. рударење дигиталне имовине) дозвољено, при чему се на стицаоце дигиталне имовине не примењују одредбе овог Закона, изузев одредаба које се односе на кориснике дигиталне имовине у случају да се стицаоци те имовине определе да располажу стеченом имовином коришћењем услуга пружалаца услуга повезаних с дигиталном имовином. Са друге стране, када се ради о трговини дигиталном имовином у иностранству, плаћање и наплата по основу овог трговања ближе су уређени Одлуком о обављању плаћања у девизама у вези с трансакцијама с дигиталном имовином („Службени гласник РС“, бр. 49/2021) која је донета на основу члана 12. став 3. Закона, а којом је прописано да само резидент – пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином може обављати плаћања са иностранством у девизама и у динарима ради извршавања трансакција с дигиталном имовином у иностранству, под условом да те трансакције извршава за потребе свог пословања (тачка 8.). У случајевима када резиденти – физичка лица врше куповину и продају виртуелним валутама у иностранству преко иностраних брокера, Народна банка Србије је до сада више пута указивала на ризичност оваквих трансакција пре свега имајући у виду да Народна банка Србије нема никаква надзорна овлашћења путем којих бих обезбедила заштиту права и интереса резидената код оваквих улагања.
Управо због ризичности оваквих трансакција, превасходно са становишта примене прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма, банке у Републици Србији могу у складу са својом пословном политиком, унутрашњим општим актима и анализом ризика, да одлуче да ли ће омогућавати плаћања, односно наплаћивања у вези са трансакцијама с дигиталном имовином у иностранству, чак и ако се те трансакције врше преко страних пружалаца услуга повезаних с дигиталном имовином који су лиценцирани или регистровани у складу са међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма у страној држави из које пружају своје услуге резидентима Републике Србије, а у којој се у потпуности поштују међународни стандарди за спречавање прања новца и финансирања тероризма у овој области (препоруке FATF). Напомињемо и да одредбе Закона о дозвољености рударења значе да је учествовање у пружању услуге рачунарског потврђивања трансакција у информационим системима који се односе на одређену дигиталну имовину (тзв. рударење) дозвољено, тј. да не представља поступање супротно Закону, нити потпада под режим лиценцирања, али то не значи да су приливи из иностранства по основу рударења изузети од режима који је утврђен девизним прописима за трансакције с дигиталном имовином у иностранству, посебно имајући у виду да банке не могу, нити су дужне да утврђују да ли новчана средства потичу од рударења или од купопродаје дигиталне имовине код страног пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином.
Међутим, имајући у виду да сте у конкретном случају, како наводите одлуком надлежног судског извршитеља у Јапану стекли право на повраћај дела свог потраживања према платформи Mtgox Co. LTD у износу од xx долара, мишљења смо да наведено потраживање треба квалификовати као потраживање из извршне исправе тј. извршне одлуке судског извршитеља у Јапану, а не као трансакцију с дигиталном имовином у иностранству. Стога, банка у Републици Србији, на основу достављене документације којом се утврђује Ваше право на повраћај предметних средстава, може да изврши распоред прилива стеченог по овом основу на Ваш рачун, а сагласно члану 3. ст. 1 и 2. Закона о девизном пословању („Службени гласник РС“, бр. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 и 30/2018) којим је прописано да се плаћање, наплаћивање и пренос по текућим пословима између резидената и нерезидената, укључујући преносе у корист физичких лица по основу правноснажних и извршних одлука, врши слободно.
