Стаза не подразумева забрану вожње улицом, наравно ако не постоји посебан знак за то. А да ја пођем стазом па на сваких десетак метара морам да силазим да бих обишао препреку коју не могу другачије да прођем или да пређем на тротоар да бих обишао оне које могу ми није избор. Па и када нема паркираних возила, две трећине пешака сматра стазу тротоаром по коме могу да се крећу и безброј пута су чак били љути што ту возим. Наравно, тамо где је стаза ОК сигурно нећу да се провлачим поред аутомобилиста који сматрају да сваки бициклиста вози како хоће и сматрају да могу да их секу и гурају са пута.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima
Član 40.
Za vožnju bicikla,
gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza
Implicitno, tamo gde staza postoji, nije dozvoljeno korišćenje kolovoza.
Nedostatak osnovne kulture ponašanja van svoje kuće, koji dovodi do poznatih scena pešaka na stazama, nije opravdanje da voziš kolovozom tamo gde postoji staza. U protivnom, opravdavaš sve one koji šetaju stazom ili na njoj parkiraju, jer "tako je zgodnije i jednostavnije". Ako vidiš stoku kako pešači stazom, upozori ih, objasni, nauči. Ako im se pridružiš, pukli smo. Btw, isti zakon (samo drugi član
) jasno kaže da je biciklistička staza namenjena
isključivo vožnji bicikla, pa je pešačenje prekršaj, ali policiju to ne zanima. Što i dalje nije opravdanje da bicikl voziš kolovozom gde postoji staza ili da, recimo, na Adi voziš onim putem koji koristi vozić (i gde je farbom bila označena stara staza). Poenta je da u tom slučaju posledice trpe oni koji nisu izazvali tvoj problem i sa njim nemaju veze. Ako će posledice postojati, onda treba da ih trpi onaj ko ih izaziva. Dakle, zakucaš se u te pešake.
Elem, upravo sam na to i mislio kada sam rekao da pravila moraju da postoje i da važe za sve, a mi biciklisti nekako nismo poznati po prihvatanju bilo kakvih pravila. Biciklističke staze, između ostalog, služe i bezbednosti, a grade se (po pravilu) tamo gde ima puno biciklista i u gradskim sredinama. Negde za bezbednost, negde za podsticaj bicikliranju. Kako bilo, sve to pada u vodu ako mislimo da je svako pravilo podložno našem trenutnom raspoloženju i potrebama. Jer upravo iz tih razloga na stazama i imamo probleme (pešake i automobile). I da, ima puno nebuloznih situacija sa stazama u Beogradu (u stvari, "there is no spoon"
). Ali treba se prvo organizovati i na društveno odgovoran način raditi na njihovom ispravljanju. Apelima, slanjem prijava i predloga, organizovanjem masovnih protesta. Proizvoljno kršenje zakona i propisa, pa i normi ponašanja, po mom mišljenju nije način i samo vodi potpunoj anarhiji. U kojoj biciklisti nikada neće dobro proći.
![Bahati [SiD]](/data/avatars/m/1/1880.jpg?1612629395){kind=avatar}
