BoldFinger
Slavan
- Učlanjen(a)
- 20.01.2009
- Poruke
- 17
- Poena
- 304
Kao što naslov reče - trebao sam da zamenim pumpu koju sam dobio sa home-made vodenim hlađenjem. Pumpa je zujala ko traktor i problem je u tome da je nisam mogao izvaditi jer je rezervoar kompletno zavaren.
Znači morao sam da menjam sve.
Pošto nisam hteo da ponavljam istu priču odlučio sam se da napravim nov rezervoar sa posebnim poklopcem kojeg mogu skidati i tako menjati samo pumpu.
Uzeo sam kutiju istih dimenzija kao i "original" (to je u stvari ona kutija u šta se drži salata u frižideru) i premerio pa precrtao u max. Tamo sam složio dimenzije i gde će koji deo ići.
Za poklopac sam morao napraviti dva dela. Donji deo (trajno montiran na rezerovar) služi zato da bude osnova na koju se priteže gornji deo (sam poklopac).
dizajn u maxu
donji
gornji
Svi otvori na rezervoaru su urađeni na dimenzije za PG11 i PG16 (uvodnice koje se inače koriste za kablove).
Na samom poklopcu su 3 upuštene rupe. Upuštanje je bilo potrebno jer je materjal ploče poklopca 7mm i to je bilo predebelo za dužinu navoja uvodnica. Najveća rupa je za PG16 uvodnicu koja ima ulogu čepa kod zamene vode. Ostale dve rupe su za uvodnice kroz koje idu 220V kabel od pumpe i izlazna cev iz rezervoara.
Pošto znam da radim na glodalici, sredio sam sebi poklopac (traženje slobodne mašine u gradu je priča za sebe - tu sam se smorio maximalno). Jedina caka koju bi ovde objasnio je da sam oba dela uradio od sipas-plastike. Jedan je bio 20mm a drugi 7mm. Uradio sam dve rupe prečnika 12mm u njima i direktno stegao preko njih na radni sto i obradio gabarite a potom uradio i rupe. Tako sam dobio savršeno uklapanje svih rupa na oba dela. Rupe sam uradio sa malim zanimljivim alatom koji je kombinacija burgije (posebno zašiljena da lakše "povede") i konusa za upuštanje. Taj alat mi je omogućio da jednim potezom uradim i rupe i upuštanje. Ostale majstorije sam uradio u mengelama i to je bilo to.
Cevi za rezervoar sam savijao na hladno tako što su napunjene peskom i pažljivo savijane preko okruglog profila prečnika 80 mm (odokativno).
Krajevi cevi su urađeni u jednom lokalnom servisu/radnji za erkondišne po ceni od 2x 2L kole. Oni su zalemljeni grejanjem kompletne cevi i krajeva na ringli. Posle grejanja samo su namazani sa lemom i sve je lepo leglo na mesto.
Cevi su umontirane u rezervoar/poklopac preko uvodnica i dodatno namazane sa silikonom na mestu gde cev ulazi u uvodnicu (posle pritezanja).
Kod PG16 uvodnice sam srezao ona krilca koja stežu gumeni prsten, bacio gumu i u mali čep sam stavio dinar. Sve to sam stegao i preko dinara nabacio sloj silikona i izravnao vrh skalpelom.
Za kontrolu pumpe sam odabrao automatsko uključivanje/isključivanje preko računara sa +5V iz molexa na PSU a za 220V je zadužen tzv "solid-state relay" ili skraćeno SSR. SSR se razlikuje od optokaplera po tome da može direktno napajati potrošač. Koristim model S202S02 koji može da radi do napona 600V i struje 8A, a ima i "zero-cross detector". Pošto pumpa ATMAN AT-103 troši svega 25W, struja izađe manje od 150 mA. SSR jeste predimenzionisan, i baš zato "nema zime" ,) .
Evo šeme kako je odrađena kontrola:
Ali pošto je SSR ipak i pored svojih impresivnih karakteristika još uvek POLUPROVODNIČKI element, prenaponi su opasni za njega. Zbog toga (a vidi se i na šemi) paralelno sa vodovima za AC struju na SSR-u vezan je RC par koji se ovde ima ulogu tzv "snubber"-a.
Njegova namena je da štiti SSR od naponskih špiceva (engl. "inductive kick") koje mu može prirediti motor pumpe prilikom start/stop. Isti taj špic (poznat još kao i dV/dt) može izazvati samo-uključenje SSR-a, tako da je snubber i tu obavio svoj deo posla.
Jedina mana snubbera je da dok SSR ne radi, on provodi malu struju. E sad izbor pravog otpornika i kondezatora je posebna nauka u koju ne bi da ulazim (iskreno ne bi znao da objasnim), znam samo toliko da se oni biraju tako da je izbor vrednosti balans između efikasnog prigušenja prenapona ali da istovremeno nemaju i veliku provodnost kojom bi pokrenuli motor.
Pre nego što sam celu skalameriju stavio na komp, proverio sam kako SSR tera pumpu jedno 5 minuta i sve je prošlo OK. Nije bilo pregrevanja ili nepravilnog rada pumpe.
Pre montaže sam zavario poklopac i kutiju. To je posebna priča. Prešao sam preko 4 (da, ČETIRI) kutije dok nisam našao način kako da ih spojim. U životu nisam zavarivao plastiku. Kutije su od polietilena, vrste plastike koja ne reaguje hemijski skoro ni sa čim. To je prednost kod čuvanja hrane i drugih materjala, ali je zato i teško smaranje kad treba tu plastiku spojiti sa nečim. Silikoni i super-lepkovi ovde vrede koliko i lanjski sneg, a nabavka hemikalija sa pripremu površine plastike ili posebnih lepkova ne dolazi u obzir (i pare i čekanje).
Jedina stvar koja mi je ostala je zavarivanje toplotom. A to sam morao posebno da odradim. Imam pištolj za plastiku i lemilicu. Nijedno od tih zasebno nije dobro. Ako samo sa pistoljem radim, npr sipam u kanal poklopca otopljenu plastiku, neću dobiti ništa jer se ta plastika ohladi dok stignem da obiđem ceo krug žljeba i pritisnem kutiju preko toga.
Ako pokušam samo lemilicom imam dvojaku nevolju : prvo lemilica greje sve, ne samo vrh, a drugo lemilica radi na temperaturi kojom topi kalaj - dovoljno da spali plastiku pa umesto mekanog materjala dobijate ogaravljenu i deformisanu plastiku. O smradu da i ne pričamo...
Tako sam rešio da kombinujem ta dva alata.
Prvo što sam uradio jeste da sam postavio i kutiju i poklopac u vertikalni položaj blizu jedno drugom. Tako su bili spremni za brzo zatvaranje. Onda sam uzeo prethodno spremljen pištolj i počeo da u žljeb ulivam tanki mlaz tečne plastike. Kada sam sredio jedan deo (npr jedno 5 cm) brzo sam zaklopio kutiju i pritisnuo prstima najjače (jaki prsti ovde dobro dođu). Onda sam pažljivo rastvorio poklopac i kutiju do blizu mesta gde se var završava i počeo novo ulivanje. Tako sam obišao celu liniju žljeba poklopca. Najteži su bili ćoškovi jer se žljeb pri savijanju skupljao, tu je bilo malo akrobatike. Nisam se trudio da te deonice od 5 cm budu jedna do druge jer bi cepao tek spojene delove, bilo mi je važno da su spojevi bili na svojim mestima.
Druga faza zavarivanja je bila važnija jer treba da obezbedi hermetičko zatvaranje. Pošto tečnost za hlađenje radi u donekle zatvorenom sistemu i svaka naslaga šteti performansama, ne želim ulaz prašine i mikroorganizama.
U ovoj fazi postavio sam kutiju na stranu tako da mi je spoj kutije i poklopca bio horizontalno postavljen. Uzeo sam u levu ruku pištolj a u desnu lemilicu i iskosio ih u oblik slova "V" čiji je vrh bio tik iznad spoja. Zatim sam lemilicom "zaorao" u spoj i započeo da polako krećem udesno. Kako je lemilica napravila svežu "brazdu" tako sam pištoljem u nju odmah ubacivao istopljenu plastiku. Koliko brzo mi je plastika iz pištolja izlazila, toliko brzo sam išao po "šavu". Ali pošto mi lemilica nije mogla istopiti toliko brzo deo spoja, spustio sam je nesto niže tako da je plastika duže ostala u kontaktu sa vrhom. Tako je sada kombinacija alata izgledala kao slovo "V" čiji je jedan krak bio malo spušten nadole. Kada sam obišao ceo spoj oko kutije, pregledao sam gde bi moglo da zafali materjala pa sam ili dopunio ili samo poravnao lemilicom.
Posle sam uradio test kutije sa vodom i nigde nije bilo propuštanja.
Posle testa sam počeo da vadim vodu iz starog rezervoara. Malo je bilo "srki" a malo je radila stara pumpa. Kada je nivo vode pao ispod spojeva sa rezervoarom, uzeo sam povratnu cev i savio u flašu. Onda sam polako na rate sipao 6L destilovane vode u rezevoar i pumpom isterao što sam mogao više staru vodu. Kada je to bilo gotovo, razmontirao sam stari rezervoar i nabacio novi, stegao šelne i počeo ubacivanje još cca 4L vode (mental note : treba da ubacim još i glacelf antifriz).
Pumpu sam pokrenuo preko zasebnog PSU (da ne palim ceo komp), kapi vode su mi izbile na spoju povratne cevi. Zamena šelne i sve je rešeno. Posle malo drmusanja i njihanja sam uspeo da izbacim jedan dosadan mehur vazduha, a mašina je bila spremna za rad (sam sebi sam izgledao kao one srećne čike u parkovima bolnica koji grle sve ljubljene plišane mezimce ).
I konačno evo slike kako to sve izgleda u radu :
Na slici se vidi :
-Leva strana mala crna kutija. Tamo mi je SSR. Vidi se da 220V samo ulazi i odmah izlazi odatle. Što dalje od matične to bolje.
-Gore u vrhu je rezervoar. Ko je pazio, video je na slikama CRVENI poklopac rezervoara a ovde je BELI. Tako je to kada moram iz 5 puta da pravim kutiju .
Eto to je to za sada. Nadam se da neću imati nezgodnih iznenadjenja. Ako ste vec morali jednom ovako nesto da pravite, podelite vasa iskustva. Voleo bih da cujem sta moze da se desi posle ovakvih intervencija.
Zahvaljujem se GoranM koji mi je prodao svoj gotov sistem i što mi je odgovorio na sva pitanja, i jednom mojem drugu bez čije pomoći bi se vrteo u krug sa problemima.
POZDRAV !
Znači morao sam da menjam sve.
Pošto nisam hteo da ponavljam istu priču odlučio sam se da napravim nov rezervoar sa posebnim poklopcem kojeg mogu skidati i tako menjati samo pumpu.
Uzeo sam kutiju istih dimenzija kao i "original" (to je u stvari ona kutija u šta se drži salata u frižideru) i premerio pa precrtao u max. Tamo sam složio dimenzije i gde će koji deo ići.
Za poklopac sam morao napraviti dva dela. Donji deo (trajno montiran na rezerovar) služi zato da bude osnova na koju se priteže gornji deo (sam poklopac).
dizajn u maxu
donji
gornji
Svi otvori na rezervoaru su urađeni na dimenzije za PG11 i PG16 (uvodnice koje se inače koriste za kablove).
Na samom poklopcu su 3 upuštene rupe. Upuštanje je bilo potrebno jer je materjal ploče poklopca 7mm i to je bilo predebelo za dužinu navoja uvodnica. Najveća rupa je za PG16 uvodnicu koja ima ulogu čepa kod zamene vode. Ostale dve rupe su za uvodnice kroz koje idu 220V kabel od pumpe i izlazna cev iz rezervoara.
Pošto znam da radim na glodalici, sredio sam sebi poklopac (traženje slobodne mašine u gradu je priča za sebe - tu sam se smorio maximalno). Jedina caka koju bi ovde objasnio je da sam oba dela uradio od sipas-plastike. Jedan je bio 20mm a drugi 7mm. Uradio sam dve rupe prečnika 12mm u njima i direktno stegao preko njih na radni sto i obradio gabarite a potom uradio i rupe. Tako sam dobio savršeno uklapanje svih rupa na oba dela. Rupe sam uradio sa malim zanimljivim alatom koji je kombinacija burgije (posebno zašiljena da lakše "povede") i konusa za upuštanje. Taj alat mi je omogućio da jednim potezom uradim i rupe i upuštanje. Ostale majstorije sam uradio u mengelama i to je bilo to.
Cevi za rezervoar sam savijao na hladno tako što su napunjene peskom i pažljivo savijane preko okruglog profila prečnika 80 mm (odokativno).
Krajevi cevi su urađeni u jednom lokalnom servisu/radnji za erkondišne po ceni od 2x 2L kole. Oni su zalemljeni grejanjem kompletne cevi i krajeva na ringli. Posle grejanja samo su namazani sa lemom i sve je lepo leglo na mesto.
Cevi su umontirane u rezervoar/poklopac preko uvodnica i dodatno namazane sa silikonom na mestu gde cev ulazi u uvodnicu (posle pritezanja).
Kod PG16 uvodnice sam srezao ona krilca koja stežu gumeni prsten, bacio gumu i u mali čep sam stavio dinar. Sve to sam stegao i preko dinara nabacio sloj silikona i izravnao vrh skalpelom.
Za kontrolu pumpe sam odabrao automatsko uključivanje/isključivanje preko računara sa +5V iz molexa na PSU a za 220V je zadužen tzv "solid-state relay" ili skraćeno SSR. SSR se razlikuje od optokaplera po tome da može direktno napajati potrošač. Koristim model S202S02 koji može da radi do napona 600V i struje 8A, a ima i "zero-cross detector". Pošto pumpa ATMAN AT-103 troši svega 25W, struja izađe manje od 150 mA. SSR jeste predimenzionisan, i baš zato "nema zime" ,) .
Evo šeme kako je odrađena kontrola:
Ali pošto je SSR ipak i pored svojih impresivnih karakteristika još uvek POLUPROVODNIČKI element, prenaponi su opasni za njega. Zbog toga (a vidi se i na šemi) paralelno sa vodovima za AC struju na SSR-u vezan je RC par koji se ovde ima ulogu tzv "snubber"-a.
Njegova namena je da štiti SSR od naponskih špiceva (engl. "inductive kick") koje mu može prirediti motor pumpe prilikom start/stop. Isti taj špic (poznat još kao i dV/dt) može izazvati samo-uključenje SSR-a, tako da je snubber i tu obavio svoj deo posla.
Jedina mana snubbera je da dok SSR ne radi, on provodi malu struju. E sad izbor pravog otpornika i kondezatora je posebna nauka u koju ne bi da ulazim (iskreno ne bi znao da objasnim), znam samo toliko da se oni biraju tako da je izbor vrednosti balans između efikasnog prigušenja prenapona ali da istovremeno nemaju i veliku provodnost kojom bi pokrenuli motor.
Pre nego što sam celu skalameriju stavio na komp, proverio sam kako SSR tera pumpu jedno 5 minuta i sve je prošlo OK. Nije bilo pregrevanja ili nepravilnog rada pumpe.
Pre montaže sam zavario poklopac i kutiju. To je posebna priča. Prešao sam preko 4 (da, ČETIRI) kutije dok nisam našao način kako da ih spojim. U životu nisam zavarivao plastiku. Kutije su od polietilena, vrste plastike koja ne reaguje hemijski skoro ni sa čim. To je prednost kod čuvanja hrane i drugih materjala, ali je zato i teško smaranje kad treba tu plastiku spojiti sa nečim. Silikoni i super-lepkovi ovde vrede koliko i lanjski sneg, a nabavka hemikalija sa pripremu površine plastike ili posebnih lepkova ne dolazi u obzir (i pare i čekanje).
Jedina stvar koja mi je ostala je zavarivanje toplotom. A to sam morao posebno da odradim. Imam pištolj za plastiku i lemilicu. Nijedno od tih zasebno nije dobro. Ako samo sa pistoljem radim, npr sipam u kanal poklopca otopljenu plastiku, neću dobiti ništa jer se ta plastika ohladi dok stignem da obiđem ceo krug žljeba i pritisnem kutiju preko toga.
Ako pokušam samo lemilicom imam dvojaku nevolju : prvo lemilica greje sve, ne samo vrh, a drugo lemilica radi na temperaturi kojom topi kalaj - dovoljno da spali plastiku pa umesto mekanog materjala dobijate ogaravljenu i deformisanu plastiku. O smradu da i ne pričamo...
Tako sam rešio da kombinujem ta dva alata.
Prvo što sam uradio jeste da sam postavio i kutiju i poklopac u vertikalni položaj blizu jedno drugom. Tako su bili spremni za brzo zatvaranje. Onda sam uzeo prethodno spremljen pištolj i počeo da u žljeb ulivam tanki mlaz tečne plastike. Kada sam sredio jedan deo (npr jedno 5 cm) brzo sam zaklopio kutiju i pritisnuo prstima najjače (jaki prsti ovde dobro dođu). Onda sam pažljivo rastvorio poklopac i kutiju do blizu mesta gde se var završava i počeo novo ulivanje. Tako sam obišao celu liniju žljeba poklopca. Najteži su bili ćoškovi jer se žljeb pri savijanju skupljao, tu je bilo malo akrobatike. Nisam se trudio da te deonice od 5 cm budu jedna do druge jer bi cepao tek spojene delove, bilo mi je važno da su spojevi bili na svojim mestima.
Druga faza zavarivanja je bila važnija jer treba da obezbedi hermetičko zatvaranje. Pošto tečnost za hlađenje radi u donekle zatvorenom sistemu i svaka naslaga šteti performansama, ne želim ulaz prašine i mikroorganizama.
U ovoj fazi postavio sam kutiju na stranu tako da mi je spoj kutije i poklopca bio horizontalno postavljen. Uzeo sam u levu ruku pištolj a u desnu lemilicu i iskosio ih u oblik slova "V" čiji je vrh bio tik iznad spoja. Zatim sam lemilicom "zaorao" u spoj i započeo da polako krećem udesno. Kako je lemilica napravila svežu "brazdu" tako sam pištoljem u nju odmah ubacivao istopljenu plastiku. Koliko brzo mi je plastika iz pištolja izlazila, toliko brzo sam išao po "šavu". Ali pošto mi lemilica nije mogla istopiti toliko brzo deo spoja, spustio sam je nesto niže tako da je plastika duže ostala u kontaktu sa vrhom. Tako je sada kombinacija alata izgledala kao slovo "V" čiji je jedan krak bio malo spušten nadole. Kada sam obišao ceo spoj oko kutije, pregledao sam gde bi moglo da zafali materjala pa sam ili dopunio ili samo poravnao lemilicom.
Posle sam uradio test kutije sa vodom i nigde nije bilo propuštanja.
Posle testa sam počeo da vadim vodu iz starog rezervoara. Malo je bilo "srki" a malo je radila stara pumpa. Kada je nivo vode pao ispod spojeva sa rezervoarom, uzeo sam povratnu cev i savio u flašu. Onda sam polako na rate sipao 6L destilovane vode u rezevoar i pumpom isterao što sam mogao više staru vodu. Kada je to bilo gotovo, razmontirao sam stari rezervoar i nabacio novi, stegao šelne i počeo ubacivanje još cca 4L vode (mental note : treba da ubacim još i glacelf antifriz).
Pumpu sam pokrenuo preko zasebnog PSU (da ne palim ceo komp), kapi vode su mi izbile na spoju povratne cevi. Zamena šelne i sve je rešeno. Posle malo drmusanja i njihanja sam uspeo da izbacim jedan dosadan mehur vazduha, a mašina je bila spremna za rad (sam sebi sam izgledao kao one srećne čike u parkovima bolnica koji grle sve ljubljene plišane mezimce
).I konačno evo slike kako to sve izgleda u radu :
Na slici se vidi :
-Leva strana mala crna kutija. Tamo mi je SSR. Vidi se da 220V samo ulazi i odmah izlazi odatle. Što dalje od matične to bolje.
-Gore u vrhu je rezervoar. Ko je pazio, video je na slikama CRVENI poklopac rezervoara a ovde je BELI. Tako je to kada moram iz 5 puta da pravim kutiju
.Eto to je to za sada. Nadam se da neću imati nezgodnih iznenadjenja. Ako ste vec morali jednom ovako nesto da pravite, podelite vasa iskustva. Voleo bih da cujem sta moze da se desi posle ovakvih intervencija.
Zahvaljujem se GoranM koji mi je prodao svoj gotov sistem i što mi je odgovorio na sva pitanja, i jednom mojem drugu bez čije pomoći bi se vrteo u krug sa problemima.
POZDRAV !
Poslednja izmena:
