Da li je praksa da kada ti zakupac uplati novac na TR, a banci si priložio i kopiju ugovora sa zakupcem, banka radi dodatne provere i traži potvrdu od zakupca (koju ja treba da priložim) " da nije slučajno greškom uplaćeno", pritom uplate ležu već mesecima.
Sve mi liči na FT1P rad, Poštanska je u pitanju.
Da li da se žalim NBS za maltretiranje, i na koju adresu?
Da nije zakupac greškom uplatio na pogrešnu šifru plaćanja? Mislim da zakup nepokretnosti ide na 226.
Meni nikada banka nije tražila takve papire. S obzirom da novac za zakup dobijaš na račun, obavezno proveri sa zakupcem da li uredno izbiruju porez po tom osnovu, da ne upadneš u problem naknadno. Kada se odbiju normirani troškovi, taj proez izađe nešto oko 18%, ako se ne varam. Nikada nisam pokušao da računa sve to, ali vidim na papirima da se otprilike slaže
Jedno pitanje, verovatno je glupo ali bolje da pitam.
Imam račune u Intezi, Erste i A1 mWallet. Prodajem neke džidža bidže online i nekada dam intezin broj računa za uplatu, nekada Erste a nekada mWallet. Često se dešava da posle neke od uplata, novac prebacim na drugi račun da zakrpim minus tamo. E sad pitanje je: npr imam 10 uplata po 2000 din na Erste na primer, i ja tih 20.000 prebacim na Intezin račun, da li se to računa kao 40.000 priliva na moje ime ili ne, mislim zbog poreske ili da negde ne izađem u sistemu da sam imao 40.000 priliva a ustvari sam imao 20.000 din. Mala je ovo cifra ali ako tako uradim/prebacim 20x, dal će umesto lupam realnih 200.000 da se vidi u nekom centralnom sistemu kao priliv od 400.000 pa da mi stigne neki porez? Hvala
Ukoliko pitaš zbog limita za porez na dohodak, to je opet pitanje šifre plaćanja. Osim ako na neke besmislene šifre primiš previše novca, onda te sistem markira i neko proveri o čemu se radi.
EDIT: Uklonjen offtopic deo.
Kad vec pomenuste to, preko koje sume ukupnih godisnjih prihoda su banke u obavezi da prijave poreskoj za fizicka lica? Nekad je bilo 10.000 eura, sad pretpostavljam oko 3.000.000 din, koliko je bio neoporezivi iznos za 2020. godinu.
Pomešao si 2 stvari. Limit od 10.000€ se odnosi na belu listi i sprečavanje pranja novca. Ako odneseš 10.000€ u banku i kažeš da hoćeš da uplatiš na svoj račun, daće ti da popuniš obrazac o poreklu novca i u zavisnosti od porekla, tražiće nek dokaz (recimo slip da si podigao iz druge banke ili bilo kakav trag koji dokazuje da je novac iz leganog izvora).
Te papire uglavnom samo gomilaju i ne znam da je iko ikada imao problem, a recimo na podizanje 20.000€ iz banke, na isti slip su ljudi uplaćivali po tri puta. Svesno rizikujući da će da upadnu u problem.
Drugi iznos koji si pomenuo se odnosi na limit za prijavljivanje poreza na dohodak i to je za 2021. nešto ispod 3.000.000 dinara.
Recimo, ja sam prodao neku nekretninu u dinarima i primio sam taj iznos jednom transakcijom, ali mi to ne ulazi u sumu za poreza na dohodak, već na za tu transakciju plaćam porez na kapitalnu dobit preko poreske prijave PPDG-3R (ili tako nekako) i stopa je 15% na razliku u ceni.
www.eurobank-direktna.rs
