Preporuka distribucije za power linux usera

[bjov]

Par pitanja - treba mi savet eksperata:
Koristim Linux kao primarni OS vec godinama (od 99te), i kako ga koristim profesionalno, nikada nisam imao vremena da se igram sa razlicitim distribucijama - krenuo sam od Redhat-a (negde od 6.0), i imao bukvalno svaku verziju sve do sada zakljucno sa Fedorom 8..
Koristim Gnome, kernel ne kompajliram jer nemam vremena da se igram, trenutno sam poceo da koristim Xen za windowse, seamonkey... Programiram u Perl-u i Javi, a Gnome sam maksimalno prilagodio onome sto mi treba..

1. Jednostavno pitanje - vidim da ima dosta "popularnih" distribucija.. Ima li zapravo neka koja nudi nesto "bolje" od Fedore? Da li je sve samo pitanje - gde sta stoji u FS, ili zapravo postoje "bolje" distribucije (vidim da je Ubuntu zaista popularan).

2. Takodje, na AMD-u sam.. Sve mi radi pod 64bita.. (sorry ako je vec bilo) Da li zapravo imam bolje performanse, ili samo probleme sa Flashom i slicnim glupostima (da, da, koristim 32bitni Seamonkey, samo me nervira kada neke stvari ne rade, npr binarni Perl moduli za koje nemam source kod da ih kompajliram)?

3. Da li se iko od vas slucajno izborio da onim *****ima iz ati-ja (fglrx) na .23 kernelu? Ja "kao" jesam, ali mi neke stvari ne rade..

 

[magick]

Ne znam baš koliki sam ekspert, ali imam neko iskustvo sa nekoliko Linux distribucija u najrazličitijim primenama...

Što se tiče pitanja:

1. "Bolje" je ralativno i uglavnom se odnosi na specifične potrebe i preferencijale. Ali se distribucije definitivno razlikuju po "upeglanosti" i podršci. Najveći duel se danas vodi oko novih korisnika, to jest oko računarski nepismenih... u tom smislu Ubuntu je postigao jako mnogo i zato se izdvojio iz mase. Suse je pak uspeo da se probije sa neprevaziđenim konfiguracionim alatima (YaST Control Center) i jakom korporativnom podrškom. Za proslovnu primenu: RedHat, Suse ili Ubuntu, mada bi se ja držao prve dve.

2. Samo 32-bita... ništa se spektakularno ne dobija, a puno bagova i glavobolja... bar je tako za sada.

3. Ne znam kakva ti je primena, ali OSS drajver je u mnogo boljem stanju. Ako igraš igrice, kod njega performanse mogu biti problem, ali za sve drugo...

P.S. Ako insistiraš na GNOME okruženju, Fedora i Ubuntu su favoriti, iako je Suse tu jako mnogo iznapredovao poslednjih godina. U svakom slučaju, moraćeš da probaš sve pa vidiš šta ti najviše odgovara... Znaš kako kažu, što je za jednog čoveka lek a za drugoga može biti otrov.

 

[DarkHorus]

hmmm nisam "profi" user Linuxa, ali sam prilicno zadovoljan Mandriva distrom. isto sam na AMD-u, i sljakam taj 64-bitni distro. ono radi ko zmaj, a pri tome nisam imao nikakvih problema sa h/w. ono sto dolazi na DVD-u je stvarno zavidno (mozda cak impresivno). barem meni. opet ponavljam - nisam neki napredan korisnik te je sve moje zahteve (cak i zamena za ACAD) - ovaj distro ispunio. sve mi nekako deluje prilicno "user friendly".... te je rad vrlo ugodan.

 

[Lucko]

MOja preporuka definitivno za SABAYON distro, po meni jedna od jacih, dolazi u paketu sa kompizom, naravno i GNOME i KDE su podrzani, znaci ceo 3D fazon radi extra.....
Doduse minimum 1Gb ram-a........ Treba probati definitivno.... Inace zasnovan je na GENTOO-u.....

 

[bjov]

@magick
Hvala.
1. Da si mislio na Fedoru pod RedHat ili na RHEL? Mozda mi je vreme da odvojim 2 dana da probam suse (mada me je strah da 2 dana nisu dovoljna - da mi se samo nece svideti jer je sve na nekom "drugom" mestu)..

2. Hvala - to mi je vrrrlo bitan podatak!

3. Ne igram igrice uopste. Meni se cinilo da je open source driver potpuno nekompatibilan sa mojom grafikom (690g, tj x1250), tako da sam ga obisao. Da li radi xv? (sto ni izbliza ne radi pod fglrx) Neki link pliz?

@DarkHours
Hvala na savetu - svakako cu je uzeti u obzir i malo iscitati na net-u..

@ostali - slobodno vasa iskustva, posebno ako ste u skorije vreme presli sa fedore na to nesto..

 

[magick]

@magick
Hvala.
1. Da si mislio na Fedoru pod RedHat ili na RHEL? Mozda mi je vreme da odvojim 2 dana da probam suse (mada me je strah da 2 dana nisu dovoljna - da mi se samo nece svideti jer je sve na nekom "drugom" mestu)..

Mislio sam na RHEL ili CentOS... daleko od toga da je Fedora loša, ali bi se moglo reći da i nije više što je nekada bila.

OpenSuse je sa druge strane još uvek u naletu... Ako izuzmemo compiz i slične budalaštine (u kojima im je RH svesrdno pomagao), njihova inovativna rešenja zaista čine razliku... Ako si navikao na grafičke konfiguracione alate, Suse (YaST) će te oduševiti, ali u suprotnom ćeš se strašno nervirati jer neke stvari uopšte nije lako rekonfigurisati ručnim editovanjem fajlova.

Što se tiče tog tumbanja... Suse je rpm bazirana i LSB sertifikovana distribucija, tako da prelazak sa RH-a ne bi trebalo da predstavlja veći problem. Sve što treba da znaš je da su bolesno dosledni ideji da svi konfiguracioni fajlovi treba da se nalaze u /etc/, a jedina specifičnost je poddirektorijum sysconfig, koji predstavlja skup svih conf fajlova i skripti na koje se oslanja YaST, te i ceo sistem. To može biti frustrirajuće jer skripte i podešavanja koja se nalaze tu često gaze preko nativnih conf datoteka pojedinih servisa, ali dok god se držiš grafičkog okruženja - nemaš problema.

2. Hvala - to mi je vrrrlo bitan podatak!

Pretpostavljam da znaš da je najveća pogodnost koju donosi x86-64 mogućnost adresiranja više od 4GB memorije od strane jedne aplikacije. Zato su x86-64 verzije postale jako popularne u oblastima primene koje mogu da iskoriste ovu pogodnost, dok su računska ubrzanja zanemarljivo mala.

3. Ne igram igrice uopste. Meni se cinilo da je open source driver potpuno nekompatibilan sa mojom grafikom (690g, tj x1250), tako da sam ga obisao. Da li radi xv? (sto ni izbliza ne radi pod fglrx) Neki link pliz?

Na zalost 690G je još uvek hendikepiran po pitanju Xvideo ekstenzije... ATi zna za taj problem, ali je pitanje kada će, da li će i šta će da uradi povodom toga. Nisam siguran šta se dešava sa OSS drajverom, ali ne verujem da je u mnogo boljem stanju jer se radi o relativno novom hardveru. Strpi se malo, rešenje je na pomolu...

U zaključku bih rekao da je prelazak sa Fedore na Suse, dosta teška odluka... pogotovo ako si vezan za GNOME. Činjenica je da je Novell u mnogome popravio GNOME implementaciju, te da je ona sada među najboljima, ali verovatno nije na nivou Fedore ili Ubuntua...

E, sada... nije GNOME okrušenje kod Suse linuksa toliko loše, kol'ko je KDE dobro... Tako da preći na OpenSuse, a ne osetiti njegov KDE duh bi bio ogroman propust. Ako ćeš uopšte testirati OpenSuse, probaj prvo KDE okruženje... možda se iznenadiš. A i sa dašnjim nivoom modularnosti i mogućnostima prilagođavanja, možeš ga dovesti do savršenstva (prema svojim potrebama i preferencijalima).

 

[Stator]

i 32 bitna platforma isto moze da adresira vise od 4 GB rama ali mora da se to ukljuci u kernelu. Inace za power linux usere samo gentoo i nista drugo

 

[kUdtiHaEX]

Ja kontam da ce bilo koji distro, Fedora, uBuntu, Slack... biti ok za svakog usera pa i power usera.
I ja sam power user pa se nisam zamonasio vec teram uBuntu i Centos gde mogu i OpenSolaris Dev Edition na desktopu.

Zelis da budes pravi NIX user? www.opensolaris.org

 

[zocky]

OpenSolaris - definitivno za ono sto radis!

 

[salac]

Posto vec dugo koristis linux distribucije (RH i Fedoru), kapiram da ti GUI alati ne znace mnogo, a vrlo verovatno ti ne znace uopste niti ti trebaju posle 9 god teranja linuxa na desktopu.

Meni licno su se jos pre 4-5 god 'ogadile' sve rpm-based distribucije, gde spadaju i Fedora i SuSe i Mandriva (ranije Mandrake), jer sam stalno imao problema sa prelaskom verzije na verziju, a ne tako retko je sledila i reinstalacija sistema kad neki 'golem' rpm upgrade napravi pravi haos na sistemu. Da li je sada stvar popravljena tj. da li je rpm-hell pre izuzetak nego pravilo zaista ne znam.

Iz tog razloga se sada drzim Debiana i Gentoo-a i kao dva distroa koja nemaju ovaj problem i kod kojih je packet management sistem neuporedivo bolji od rpm-a; neko ko jednom oseti 'lepotu' apt-a i portage-a ne vraca se vise tako lako na rpm distribucije. Skok se verzije na verziju kod Debiana je pesma, a kod Gentoo-a verzije cak i ne postoje; u slucaju obe distribucije uz par komandi i manje (Debian) ili vise (Gentoo) vremena sistem se dovodi u up-to-date stanje. Vrlo slicno kao kod BSD-ova.

Jos bih dodao da je nativno Debian prilicno konzervativan distro kada su u pitanju tzv. stable paketi, ali naravno uvek postoji mogucnost da se instaliraju paketi koji su oznaceni kao unstable ili testing. Kod Ubuntua koji je Debian derivat ova doza konzervativnosti (ili opreza) ne postoji, tako da su paketi (tj nove verzije programa) koji su u debianu unstable/testing kod Ubuntua, uslovno receno, oznaceni kao stabilni.

Gentoo pak vazi za cutting-edge distribuciju koja bi lako mogla da se opise i kao jako dobro skriptovani LFS (linux from scratch). Sve se kompajlira iz sorsa uz pomoc emerge/portage alata i ebuild-ova. To prvo znaci da kod Gentoo-a vrlo precizno mozes da odredis arhitekturu celog sistema pri kompajliranju sorsa (da li ce mtune biti stavljen na i686, k8, nocona, prescott, core2, amdfam/barcelona itd. , sam odlucujes hoces li -o2 ili -o3 optimizaciju itd.); druga, a po meni ne manje bitna stvar je da svaki sors tj paket koji se moze instalirati na sistemu ima svoj ebuild fajl gde preko tzv. flag-ova mozes da izaberes sta tacno u tom paketu zelis da instaliras.
Evo posto si perl programer, konkretan primer ce biti perl:

[ebuild R ] dev-lang/perl-5.8.8-r4 USE="berkdb gdbm -build -debug -doc -ithreads -perlsuid"

sto znaci da pri instalaciji (posto ce perl biti kompajliran iz sorsa) mozes da ukljucis ili izostavis sledece opcije:
berkdb - podrska za Berkley DB
gdbm - podrska za GNU Database Libraries
debug i doc - jasno samo po sebi
ithreads - podrska za perl threads
perlsuid - podrska za perl suid.

Naravno instalacija iz sorsa ima i svoje negativne strane, u prvom redu - vreme. I pored racunarskih zveri koje danas imamo po kucama za podizanje Gentoo desktop sistema ce biti potrebni sati a mozda i koji dan . Butabilni sistem sa svim bitnim alatima se na modernom hardveru kompajlira relativno brzo (3-4 sata max), ali kompajliranje kompletnog gnoma ili kde-a zna da se oduzi na pola dana. Previse, iako se tako dobijeni desktop ponasa osetno hitrije nego na bilo kojoj drugoj linux distribuciji.

 

[magick]

OpenSolaris - definitivno za ono sto radis!

Pa, ako mu je bitno da je aplikacija cross platform, svakako bi trebalo više da se koncentriše na Linux nego na Solaris.

Solaris je super OS, ali nije ni izbliza zastupljen kao Linux. Postoji za to dosta razloga...

 

[kUdtiHaEX]

Magick, uvek si bio vuna

OpenSolaris je super platforma, trenutno jednako bagovit kao Linux krajem 90tih Ima mnogo da se radi ali sistem ima neverovatan potencijal.

 

[magick]

Magick, uvek si bio vuna

OpenSolaris je super platforma, trenutno jednako bagovit kao Linux krajem 90tih Ima mnogo da se radi ali sistem ima neverovatan potencijal.

Ajde ti ložaču... objasni mi šta je Solaris. Imao sam na žalost susreta sa njim na (v8 i v9) SPARC mašinama tokom 90-ih... :smash:


Znam da se ložiš na OpenSolaris i sve je to O.K., ali ništa od toga nema veze sa temom! Čovek je tražio preporuku za Linux distro, a vi mu valjate OpenSolaris... Pa dobro... Mogao bi da pređe i na FreeBSD, odličan je to sistem... A ni Windows nije loš, naročito za developera... .NET razbija... Mis'im stvaaarno...

Ako aplikacija koju razvija treba da radi pod Linux-om, onda ne može OpenSolaris, BSD ili bilo koji drugi OS da bude bolje razvojno okruženje... (bez obzira što je reč o Java i Perl aplikacijama) Dobro, uvek može da digne virtualnu mašinu, ali o čemu bre mi ovde pričamo...

 

[salac]

Magick, uvek si bio vuna

OpenSolaris je super platforma, trenutno jednako bagovit kao Linux krajem 90tih Ima mnogo da se radi ali sistem ima neverovatan potencijal.

U cemu se ogleda bagovitost?
Kapiram da verovatno ima dosta problema sa drajverima posto je opensolaris tek par godina pod open-sorsom a kao sto znamo imao je striktno definisanu hardversku platformu na kojoj se vrteo, te tako razlicite dzidza-bidze (tipa usb gadgeti, usb wireless kartice itd) ili uopste ne rade ili su drajveri sa jako limitiranim mogucnostima. Takodje sam od nekoga cuo da je SATA podrska nezavrsena, odnosno da postoje AHCI sata drajveri za intelove ich kontrolere i za via-u, ali da jos uvek nema podrske za nvidijine chipset-ove.

Ono po cemu je Solaris oduvek bio cuven je fantastican DTrace alat koji je fenomenalna stvar za analizu zivog sistema i tako nesto za sada nema nijedan drugi OS (mada postoje neki pokusaji da se dtrace portuje na linux a bogami postoji i systemtap na linuxu koji se razvija vec neko vreme ali je jos uvek nije zavrsen). Za programere DTrace je san snova, ali ni systemtap nije daleko - jako brzo (verovatno do kraja godine) systemtap ce biti na linuxu ono sto je danas dtrace na solarisu.

Generalno jedina stvar koju bih voleo da vidim u linux kernelu (ili makar kao 3rd party module) jeste podrska za ZFS. Medjutim tesko je da ce se to desiti zato sto taj deo opensolarisa nije pod GPL licencom

 

[silverglider]

Par pitanja - treba mi savet eksperata:
Koristim Linux kao primarni OS vec godinama (od 99te), i kako ga koristim profesionalno, nikada nisam imao vremena da se igram sa razlicitim distribucijama - krenuo sam od Redhat-a (negde od 6.0), i imao bukvalno svaku verziju sve do sada zakljucno sa Fedorom 8..
Koristim Gnome, kernel ne kompajliram jer nemam vremena da se igram, trenutno sam poceo da koristim Xen za windowse, seamonkey... Programiram u Perl-u i Javi, a Gnome sam maksimalno prilagodio onome sto mi treba..

Ako ti sve radi kako treba, namestio si i prilagodio sebi celo okruženje - nahrani konje i ništa ne diraj.

 

[rapha]

Ma, Solaris po mom mišljenju nije za desktop (bar ne još uvek).
Bez obzira da li si power user ili n00b, moj izbor je PCLOS ili Slack. I jedan i drugi su brzi i stabilni, s tim što je PCLOS izbor ako te mrzi da se mlatiš po konzoli, a Slack ako si tradicionalista.

 

[kUdtiHaEX]

U cemu se ogleda bagovitost?
Kapiram da verovatno ima dosta problema sa drajverima posto je opensolaris tek par godina pod open-sorsom a kao sto znamo imao je striktno definisanu hardversku platformu na kojoj se vrteo, te tako razlicite dzidza-bidze (tipa usb gadgeti, usb wireless kartice itd) ili uopste ne rade ili su drajveri sa jako limitiranim mogucnostima. Takodje sam od nekoga cuo da je SATA podrska nezavrsena, odnosno da postoje AHCI sata drajveri za intelove ich kontrolere i za via-u, ali da jos uvek nema podrske za nvidijine chipset-ove.

Ono po cemu je Solaris oduvek bio cuven je fantastican DTrace alat koji je fenomenalna stvar za analizu zivog sistema i tako nesto za sada nema nijedan drugi OS (mada postoje neki pokusaji da se dtrace portuje na linux a bogami postoji i systemtap na linuxu koji se razvija vec neko vreme ali je jos uvek nije zavrsen). Za programere DTrace je san snova, ali ni systemtap nije daleko - jako brzo (verovatno do kraja godine) systemtap ce biti na linuxu ono sto je danas dtrace na solarisu.

Generalno jedina stvar koju bih voleo da vidim u linux kernelu (ili makar kao 3rd party module) jeste podrska za ZFS. Medjutim tesko je da ce se to desiti zato sto taj deo opensolarisa nije pod GPL licencom

DTrace je fantastican pogotovo za onoga ko zna da ga iskoristi za prave stvari.

Bagovitost se ogleda...pa u svemu. Konkretno, ja stalno isprobavam Developer i Community izdanja, cak sam jedno vreme (oko 3 meseca) drzao samo Solaris na desktopu.
Problemi su mahom decije bolesti, tipa cudno skucavanje interfejsa, umiranje zvuka u sistemu samo od sebe, preko cudnih tripova poput poruka da ti nisi ulogovan kao root a u stvari jesi, pa cak i kada si root ne mozes nista da uradis dok ne uradis restart; do najgorih kao sto je totalno pucanje ZFS-a (to mi se desilo pre 7 dana 2 puta za redom i u VM i van nje) koje se ogleda u prijavljivanju nenormalnog broja gresaka na fajl sistemu nakon cega sistem potpuno odbija da se podigne. Jednostavno nikakve magije ovog sveta ne mogu da ga srede kad se to desi sem reinstalacije.
Takodje, doduse u starijim verzijama, se desavalo da se Installer zaglupi i da udje u mrtvu petlju i da instalira jedan te isti paket beskonacan broj puta; da prodje instalaciju a ti ne da mogucnost upisivanje root sifre a pita te za nju posle boota pa onda ti moras da se igras sa recovery konzolom i budzis /etc/passwd...

I tako dalje. Medjutim, u zadnjoj verziji (ja preferiram Developer edition jer je stabilniji) installer je sredjen, ne zaglupljuje se ali sam sistem i dalje ima svoje tripove...
Decije bolesti kao sto rekoh, imao ih je i Linux nekada davno tako da se sve to da ispeglati.

Ali, prva stvar koju sam primetio je neverovatno brzi rad u mreznom okruzenju. Mozda je subjektivni stav, nisam merio, ali kada uporedim sa Windowsom XP, brzina browsovanja po Netu ili po lokalnoj mrezi, transfer kroz LAN ... ne moze da se poredi. Da li zato sto Solaris ima mnogo bolje napisan TCp/IP stack ili je nesto drugo u pitanju, ali zaista se primeti.
Druga stvar koja je mene privukla je fantastican ZFS i mogucnosti koje donosi. Treca je virtuelizacija koja je sastavni deo sistema....

Imaju dosta da rade i projekat obecava. Iza njega stoji ogromna, lojalna zajednica koja vredno pomaze celu pricu svojim feedbackom (ja sam ih poslao na stotine).
Ko ima mogucnosti da sedne da ga proba, ali na duze od 1 sata, nece se pokajati.
Uostalom, sama pomisao da imas Solaris, koji je uvek bio pojam za tamo neke heavy-duty-NIX-sisteme, na svom Desktopu ostavlja osmeh na licu

 

[salac]

Sto se tice kucanja GUI-ja i GUI alata to nije strasno, ali deo sa unistavanjem ZFS-a je vrlo ozbiljna stvar.