Prešao Days gone, i nisam mogao da je ne poredim sa The last of us 1 (dvojku još nisam igrao), i iskreno ne mogu da se načudim zašto DG po konvencionalnim forumima i igračkom populacijom uglavnom slovi za promašaj, a TLOU kao igra generacije.
Ove dve igre osim sadržinski tj. tematski nemaju puno dodirnih tačaka, kao prvo DG je open world, a TLOU je linerana, dobro izrežirana igra sa sjajnim scenarijem, koja vodi igrača iz scene u scenu i ne ostavlja puno prostora za neko istraživanje.
Svet DE je sjajan fino osmišljen i grafički je vrlo uverljiv. Takođe, svet je vrlo raznolik, od gustih četinarskih šuma, preko pustinje, planinskih prevoja, plodnih ravnica i sl. Na mene je najbolji utisak ostavilo izgled pojedinih lokacija koje izgledaju kao da su "napuštene" na brzinu (šatori postavljeni za piknik, u kućama posuđe i stvari, poneki kofer koji nije stao u automobil i sl.), kao i open world mehanika koja pamti akcije igrača, tako da ako ubijete jelena, njegova lešina će dugo stajati na putu gde ste ga ubili, delovi koje sakupite sa kola (scraps, alarms i sl) više neće moći da se skinu sa tih istih kola do kraja igre.
Ja sam igrao na NORMAL i tu nema problema sa resursima niti sa težinom protivnika, pogotovo kad se dublje zagazi u skill tree, jer za divno čudo većina skillova u ovoj igri ima smisao i doprinos.
Samu priču neću prepričavati, nije nešto za nezaborav, ali nije ni loša, ali moram istaći da mi je kao u retko kojoj igri glavni protagonista od starta bio i ostao prilično antipatičan (mislim da je ovo i najveći problem igre) da su njegove reakcije na okolinu previše stereotipne (bajker), izveštačene i nimalo ljudske i realne, i da je sve u vezi njega od izgleda do ponašanja čist kliše (ne voli da čita, ali zato voli da se prepire i bije, nisam stekao utisak da ga je ičija smrt previše potresla), do govora jer Dik (Deek) pravi rasadnik rednek moonshine uzrečica od koje se ne zna koju češće koristi i koja je nesimpatičnija (sigurno najiritantnija otegnuto "my olllld lady" (za suprugu koja nema ni 30 godina)).
Borba mi je bila vrlo zabavna pogotovo šunjanje i stelth i ubijanje, a strast i sadistički užitak u ubijanju zombija me je držao od početka do kraja. Nije me mrzelo da 1000 puta u vožnji od tačke A do tačke B silazim sa motora da bi ubijao zombije, čak sam negde od polovine igre kad prestaje "borba za goli život" počeo da smišljam načine kako da ih tamanim, i nikad nije dosadno.
Takođe sporedne misije imaju smisla jer donose novac i trust, takođe otključavaju recepte za neka hand made oružja, od kojih su neka ručno rađena hladna oružja među najjačima u igri, a trust i pare su bitni za nadogradnju motora i kupovinu oružja.
DG ima mane og kojih boluju sve open world igre, a to je da u nekom momentu tokom igranja postaješ vrlo jak, ali ne i demigod, pa se do kraja igre mora taktizirati sa nekim jačim ili mnogobrojnijim protivnicima (tipa na hordu zombija nikad ne možeš jurišati jer te swarmuju za čas). Takođe, uslovno mana je da sadržaja ima toliko da se uz malo napora mogu nadograditi svi skillovi iz sve tri skill grane do maksimuma i nadograditi oružje i motor što ne volim, ali i neke gruge "igre generacije" npr HZD još očiglednije boluju od te boljke jer se maksimalni level i pun skill tree dostiže na 3/4 igre, a ovde je to ipak bolje izbalansirano, ali ne npr. tako dobro kao u Witcher 3, gde underlevel protivnici donose 1 exp.
Sve u svemu, po meni DG uopšte nije promašaj, već je u najmanju ruku rame uz rame, ako ne i bolja od TLOU 1, baš zbog samog tipa igre koja nije linearna i pruža igraču dosta slobode, kao i lepo osmišljenog i realizovanog open world sveta.
Na kraju svakako preporuka da se ova igra odigra.
Jasno je da je PS Plus kolekcija inicijativa da ljudi pređu na PS5 i da odmah imaju šta igrati. Da su to dali i na PS4 nema smisla realno. A opet imaš desetine miliona igrača na PS4 koji će dobiti Days Gone...
