Perception - BioShock developer’s new horror game

[Kal-El]

[YOUTUBE]L_1zUXv5l7M[/YOUTUBE]



Perception, is "going to f**k with you"

 

[filipenko]

Shvatili su da im gunplay ne ide i da im je pametnije da prave drugačije igre - podržavam!

 

[Insomnium X]

Shvatili su da im gunplay ne ide i da im je pametnije da prave drugačije igre - podržavam!

Sto im ne ide?

 

[2SaiNt4U]

Ja sam Bioshock 1 prestao da igram jer mi je napucavanje bilo katastrofalno.

 

[r0nIn]

Meni je na primejr akcija u Bioshocku odlicna, pogotovo kada se sjetim kako je to bilo u System Shocku ili Deus Exu, da ne pominjem Stalker-a koji je takodje kuburio sa tim akcionim dijelom. BS je po tom pitanju dosta ispred, plus su prica, dizajn i atmosfera jednako kavalitetni. Takve igre se ne igraju zbog "napucavanja".

 

[psaras]

Šteta što su STALKER, Deus ex i System shock za 3 klase bolje igre od bioshocka u svakom smislu. Što se tiče ovog Percepciona, meni ovo deluje jako loše, na osnovu videa.

 

[smith_bre]

možda iz tvog ugla, iz mog ne

 

[filipenko]

Deus Ex, System Shock i slične igre nisu konstruisane oko fajt izazova kao jedinog načina prelaska, postoji čitav niz načina na koje ih je moguće preći i alternativnih puteva kojima se može ići. Bioshock je u tom smislu miljama iza njih, jer zapravo forsira konstantnu borbu, tako da kada mu se oduzme napucavanje, ostaje samo diskutabilna priča sa raznim kvaziizborima i nejasnim pravcima koja se, recimo, meni nimalo ne dopada. Nije ni čudo što sam batalio svaki Bioshock, a matori System Shock 2 pređem sa užitkom s vremena na vreme, stalno menjajući karaktere/gejmplej stilove. Meni je Bioshock kao kada bi ukalupili Morrowind u jednog karaktera/klasu i pretvorili ga u nemušti fps.

edit: čisto da se razumemo, ne kažem ja da je napucavanje kao element bilo bolje u System Shock 2 ili Deus Exu, ali su kao igre bile neuporedivo bolje i zanimljivije, inspirativnijeg okruženja, neuporedivo kvalitetnije radnje i dešavanja, realističnijeg izazova i slično. Makar za moj ukus. Jednostavno mi nije legao grad pod vodom početkom 20. veka, a još manje u oblacima, niti me zanima kritika progresivnog (Bioshock 1 i 2) i konzervativnog (Bioshock 3) dela populacije SŠA (Соединенные Штаты Америки) na šta su amerorevieweri otkidali. Sve pozitivno što su te igre imale je padalo u vodu istog momenta kada pritisnem oroz, tj. levo dugme miša. Novi Deus Ex ne mogu da dočekam, a novi System Shock bih bukvalno sažvakao. Da mi poklone Bioshock 4, ne bih ga ni instalirao.

 

[psaras]

Mogu samo da potpišem sve ovo gore. Ja sam, verujući hajpu, naivno verovao da će BS biti istinski naslednik SS2, još sam prvi put odigrao SS2 pre samog izlaska BS, čisto "da vidim kakav je" i raspametim se, ne verujući kakav sam ***** bio jer sam propustio takav naslov. Kako sam se samo razočarao, posle drugog ili trećeg big daddy fajta sam batalio, ne verujući kako su sve elemente igre uspeli da unište, osim napucavanja koje je kao bolje nego u SS2 (što uopšte nije bilo teško) a opet lošije nego u bilo kojem kvalitetnom šuteru tog doba.

matori System Shock 2 pređem sa užitkom s vremena na vreme, stalno menjajući karaktere/gejmplej stilove.

Isto i ja. Meni čak ni ne treba nova SS igra. Mislim, treba mi, ali bio bih i više nego zadovoljan sa nekim kvalitetnim rimejkom, poput Resident Evil.

 

[pshnd]

Hehe. Koliko se ukusi razlikuju. Meni je BioShock kec bio vrhunski, dvojka onaka, a Infinite mi je jedna od najomiljenijih igara.

 

[Insomnium X]

Jos nekoliko postova u kome se tvrdi da je napucavanje u Bioshockovima lose (sto sam samo ovde do sada cuo) a nigde obrazlozenja, pa da ponovom pitanje jer me iskreno zanima:

Sta fali napucavanju u Bioshock igrama??

 

[psaras]

Otkud znam sta mu fali, igrao sam ga pre x godina, znam da mi je bio bas los i to je to. Ostale nisam ni igrao nit' me zanimaju, ali ostalo mi je u secanju da sam se debelo razocarao vec prilikom prvog vatrenog okrsaja i situacija je bivala sve gora dok se nisam skroz smorio i batalio.

 

[DukeLander]

U Bioshoku sam na sve obracao paznju samo ne na napucavanje... to mi nekako sporedno bilo,pored drill,powers i price...
Ovo ako skockaju do kraja ce biti odlicna igra

 

[smith_bre]

Jos nekoliko postova u kome se tvrdi da je napucavanje u Bioshockovima lose (sto sam samo ovde do sada cuo) a nigde obrazlozenja, pa da ponovom pitanje jer me iskreno zanima:

Sta fali napucavanju u Bioshock igrama??

Evo da se nadovežem.
Meni se lično ne svidja napucavanje u Bioshock-u 1 & 2 (treći deo sam instalirao danas, 42Gb , nisam igrao), nešto mu fali, nisam siguran šta. Ali, mahom se svodi da je to kretanje , što samog igrača tako i protivnika( verovali ili ne, kretanje je jako bitan faktor u FPS igrama). Drugi problem je što je što su modeli uzani, pa uz to UT kretanje, sve zajedno čini čudnim. I bez obzora na to, što je "glavna mehanika" zatajlija, Bioshock ima svoj šmek, i svoje sjajne elemente, od priče preko dizajna do atmosfere. Dok se meni navedene igre Stalker i Deus EX HR uopšte ne sviđaju, stalker sa ispranom grafikom i sivilom, užasno deprimirajuće je delovao na mene, a Deus Ex HR ima toliko rupa, od priče preko mehanika do AI-a, meni iskreno užas. Naravno sve stvar ukusa, zato sam i napisao, svako iz svog ugla doživljava drugačije.

 

[r0nIn]

Deus Ex, System Shock i slične igre nisu konstruisane oko fajt izazova kao jedinog načina prelaska, postoji čitav niz načina na koje ih je moguće preći i alternativnih puteva kojima se može ići.

Alternativni putevi, citav niz nacina?!:trust: Hehehe... Ne zasmijavaj me pliz.

Alternativnim putevima moze samo Deus Ex da se pohvali, SS2 i BS su identicni po tom pitanju tj. imaju isti pristup - linearni, klaustofobicni nivoi, nema vise puteva da se stigne do cilja vec jedan jedini. Sunjanje i prelazenja nekih misija putem dijaloga to ne postoji u Shock igrama, sve je isto samo sto BS nema klasican inventar. Cak sta vise, Bioshock ima vise razlicitih zavrsetaka i mozes da donosis odluke u toku igre, da li ces harvestovati adam ili ces postedjeti djevojcice. To je element koji unosi dozu nelinearnosti u BS, dok takvih moralnih odluka nema u System Shocku.

Edit: Sad se sjetih da obje Shock igre imaju donekle taj "stealth" element, ali to ne moze ni da se uporedi sa DE ili Thiefom.

Šteta što su STALKER, Deus ex i System shock za 3 klase bolje igre od bioshocka u svakom smislu.

Ne znam samo na osnovu cega je BS toliko losiji?! Prica je vrhunska (po meni bolja nego i u SS2 i DE), dizajn, grafika generalno, atmosfera, muzika, glasovna gluma, sve je na vrhunskom nivou! Eto jedino moze da smori repetativna akcija i nista vise. Ovo nije nimalo subjektivno misljenje, vec najobjektivnije moguce i sa cim se vecina slaze. Dokaz su i mnogobrojne recenzije, moje skromno misljenje je da su to ipak ljudi koji se iole bolje razumiju u igre nego obicni hejtera, flejmeri ili trolovi po forumima.

edit: čisto da se razumemo, ne kažem ja da je napucavanje kao element bilo bolje u System Shock 2 ili Deus Exu, ali su kao igre bile neuporedivo bolje i zanimljivije, inspirativnijeg okruženja, neuporedivo kvalitetnije radnje i dešavanja, realističnijeg izazova i slično. Makar za moj ukus.

Upravo tako. To je vise stvar ukusa nego relno, objektivno, glediste. Eto na primjer meni je BS originalniji od SS2 i DE zajedno, radnja je na istom kvalitativnom nivou ako ne i bolja, a taj realisticni izazov to je teska prica neka sigurno.

 

[smith_bre]

Deus Ex HR je takođe linearna igra, šta god uradio u igri (ne računam poslednji) ne utiče na priču, niti na bilo šta u igri. Jedino što Deus Ex ima to je više načina da se pređe jedan nivo...

 

[filipenko]

Alternativni putevi, citav niz nacina?!:trust: Hehehe... Ne zasmijavaj me pliz.

Alternativnim putevima moze samo Deus Ex da se pohvali, SS2 i BS su identicni po tom pitanju tj. imaju isti pristup - linearni, klaustofobicni nivoi, nema vise puteva da se stigne do cilja vec jedan jedini. Sunjanje i prelazenja nekih misija putem dijaloga to ne postoji u Shock igrama, sve je isto samo sto BS nema klasican inventar. Cak sta vise, Bioshock ima vise razlicitih zavrsetaka i mozes da donosis odluke u toku igre, da li ces harvestovati adam ili ces postedjeti djevojcice. To je element koji unosi dozu nelinearnosti u BS, dok takvih moralnih odluka nema u System Shocku.

Edit: Sad se sjetih da obje Shock igre imaju donekle taj "stealth" element, ali to ne moze ni da se uporedi sa DE ili Thiefom.

Pod alternativnim putem u Deus Ex 2 ili System Shocku 2 ne mislim nužno na level dizajn ili bukvalni raspored hodnika. Možeš biti marinac, u okviru toga se specijalizovati potpuno drugačije preko nanita, i na taj način dramatično drugačije igrati i prelaziti igru/nivoe. Pa onda igraš kao navy, i opet imaš nekoliko efikasnih bildova. Pa to kombinuješ sa opštim skilovima repair/maintain/xyz i dobiješ poprilično drugačije iskustvo gde ti jedan način igranja sada biva skoro pa beskoristan, već moraš da se prilagodiš potpuno.

U Bioshocku toga nema. Oko harvestovanja, različitih završetaka i slično pasus dole...

Ne znam samo na osnovu cega je BS toliko losiji?! Prica je vrhunska (po meni bolja nego i u SS2 i DE), dizajn, grafika generalno, atmosfera, muzika, glasovna gluma, sve je na vrhunskom nivou! Eto jedino moze da smori repetativna akcija i nista vise. Ovo nije nimalo subjektivno misljenje, vec najobjektivnije moguce i sa cim se vecina slaze. Dokaz su i mnogobrojne recenzije, moje skromno misljenje je da su to ipak ljudi koji se iole bolje razumiju u igre nego obicni hejtera, flejmeri ili trolovi po forumima.

Vidi, postoji nekoliko načina gledanja na stvari poput priče, radnje i slično. U Deus Exu ili System Shocku sve prati jedan logičan, jasan sled stvari. Naravno, ima nepoznanica, misterija, ali su izazovi realistični. Kada kažem realistični, mogu se asocirati sa njima. Probudiš se na vasionskom brodu u dalekoj budućnosti, oko tebe kojekakvi užasi, trebaš da provališ šta se dešava. Ili si agent jedne organizacije nabudžen nano-augmentima u bliskoj budućnosti i trebaš da otkriješ šta se dešava iza svih problema koji se događaju. Uporedi sada to sa gradom pod vodom 1930-ih ili na nebu 1910-ih, u kome pojma nemaš šta se dešava i zašto. Meni je to potpuno besmisleno.

Isto se odnosi na tempo odvijanja događaja i pričanja priče. Jedna od najodvratnijih stvari u gejmingu poslednjih 10 godina jeste taj trend da ti ispričaju nešto malo na početku, pa onda 90% igre donosiš neke sumanute odluke bez jasne svesti o posledicama ili efektima (ruku na srce, uglavnom i nema posledica) i onda ti ostatak priče izruče u poslednjih 10%. To nije dobar tempo, za razliku od, recimo, Deus Exa i System Shocka, koji ti tokom cele igre ravnomerno odmotavaju priču ili neki njen deo, i manje-više uvek ti je jasno i logično šta se dešava i zbog čega.

Što me vraća na gornji pasus i harvestovanje devojčica kao "odluku". Mislim, wtf, to je super primer. Nemaš pojma šta se dešava, ko su devojčice, da li i zašto da ih harvestuješ i tako dalje, čemu to harvestovanje (ne u smislu direktnih bonusa koje dobijaš, nego u kontekstu priče), ali to trebaš da uradiš. To je veštačka dilema i nametnuti izbor koji suštinski ništa ne znači i štrči i odudara od gejmpleja.

Upravo tako. To je vise stvar ukusa nego relno, objektivno, glediste. Eto na primjer meni je BS originalniji od SS2 i DE zajedno, radnja je na istom kvalitativnom nivou ako ne i bolja, a taj realisticni izazov to je teska prica neka sigurno.

Kao što sam rekao gore, meni je sasvim realistično da u dalekoj budućnosti budem vojnik koji se budi na pokvarenom vasionskom brodu i mora da ispita šta se dešava ili da u bliskoj budućnosti budem nanoaugmentisani agent bezbednosne korporacije/agencije koji upada u borbu između "prirodnjaka" i "augmentisanih". Bilo bi mi realno i da me stave u čizme vojnika u WW2 ili u ulogu člana Mafije, kada već govorimo o tom vremenskom razdoblju. Nije mi realno da me stave u nekakav potpuno sumanuti projekat podvodnog ili nebeskog grada. Zato i koristim izraz "realističan izazov". Jedno je okruženje u koje mogu da poverujem, pa da mi se tu dozira nekakva supersposobnost na mikronivou (recimo, PSI sposobnosti iz System Shocka), a sasvim drugo da mi se servira neko besmisleno okruženje u kome je onda samo nebo granica. Čak i te magije...mislim, pijem tonik i bacam vrane na neprijatelje...

Deus Ex HR je takođe linearna igra, šta god uradio u igri (ne računam poslednji) ne utiče na priču, niti na bilo šta u igri. Jedino što Deus Ex ima to je više načina da se pređe jedan nivo...

Pa da, "samo" to, što je 99% vremena koje provodiš u igri. Govorimo o akcionim igrama sa RPG elementima, a ne o pravim RPG igrama. Različitim putevima do istog ili sličnog završetka, a ne grananja i 20 različitih krajeva.




Inače, ostao sam dužan odgovor na napucavanje u Bioshock igrama. Pokušaću da odgovorim, mada su prošle godine otkad sam to probao da igram. Oružja su očajna, tup zvuk, nemaju osećaj težine, svi likovi se čudno kreću, nemaš utisak da si ikoga pogodio, protivnici su uglavnom ne obaziru na oštećenja koja im nanosiš (bullet sponge klasika), nemaju dobar hitbox, sve u svemu napucavanje je jadno da jadnije biti ne može. Ne, ne tvrdim da je u System-u ili starom Deus-u to bilo bolje, ali to su deset godina starije igre...Ronin je gore krenuo da poteže argument da eto ima puno rivjuera koji se slažu da je Bioshock nešto vrhunsko, a po netu ćete lako naći milion ljudi koji se žale na "poor gun mechanics". Prvi, recimo, Totalbiscuit, da ne potežem sada videe u kojima se to obrazlaže, mrzi me, a i realno nema potrebe. Prosto, to je najslabiji aspekat igre koja je akcioni/fps naslov. Verujem ja da su američki rivjueri imali divno iskustvo sa Bioshockom, ali meni ne prija. I to je znak da igra objektivno nije toliko dobra koliko se priča, jer sam upravo ja najpametniji :d

 

[Miskonius]

[YOUTUBE]L_1zUXv5l7M[/YOUTUBE]



Perception, is "going to f**k with you"

Vidi se da se da je rade ovi iz Bioshoka, kad je vec sam uvod besmislen.
Kako je ona mogla da utrosi milione sati na istrazivanje i da crta ne znam koliko skica kad je slepa?

Ne znam samo na osnovu cega je BS toliko losiji?! Prica je vrhunska (po meni bolja nego i u SS2 i DE), dizajn, grafika generalno, atmosfera, muzika, glasovna gluma, sve je na vrhunskom nivou! Eto jedino moze da smori repetativna akcija i nista vise. Ovo nije nimalo subjektivno misljenje, vec najobjektivnije moguce i sa cim se vecina slaze. Dokaz su i mnogobrojne recenzije, moje skromno misljenje je da su to ipak ljudi koji se iole bolje razumiju u igre nego obicni hejtera, flejmeri ili trolovi po forumima.

Za ranije BS ne znam, igrao sam bese prvi gunplay je bio los pa sam ga brzo batalio. Infinite sam odigrao celog i pored loseg gunplay pa i celokupnog gameplay, samo zbog toga da vidim taj kraj zbog kog je ceo svet poludeo i proglasio je najboljom svih vremena.
Elem, igru ni posle kraja nisam skapirao i pomirio sam se stim da ili mi je nesto promaklo i li sam prosto glup, jer nije valjda da ceo svet uspeo da je ukapira a samo ja nisam.
naravno da igram opet taj smor od igre nije dolazilo u obzir tako da sam batalio o njoj da razmisljam, sve dok nisam naleteo na ovog lika

Koji je cak i primetio neke stvari koje su i meni promakle



Prica u Infinity toliko veze sa zivotom nema da je smatram cistom prevarom pa i ociglednim primerom da ljudi koji rade recenzije bas i nemaju nesto izrazit IQ.

 

[filipenko]

Za ranije BS ne znam, igrao sam bese prvi gunplay je bio los pa sam ga brzo batalio. Infinite sam odigrao celog i pored loseg gunplay pa i celokupnog gameplay, samo zbog toga da vidim taj kraj zbog kog je ceo svet poludeo i proglasio je najboljom svih vremena.
Elem, igru ni posle kraja nisam skapirao i pomirio sam se stim da ili mi je nesto promaklo i li sam prosto glup, jer nije valjda da ceo svet uspeo da je ukapira a samo ja nisam.
naravno da igram opet taj smor od igre nije dolazilo u obzir tako da sam batalio o njoj da razmisljam, sve dok nisam naleteo na ovog lika

Koji je cak i primetio neke stvari koje su i meni promakle



Prica u Infinity toliko veze sa zivotom nema da je smatram cistom prevarom pa i ociglednim primerom da ljudi koji rade recenzije bas i nemaju nesto izrazit IQ.

Totalbiscuit je to svojevremeno najbolje sumirao - igra je loša i dosadna jer stalno traži borbu, a priča odlična, i stoga je mnogo bolje gledati igru umesto je igrati, jer je borba dosadna, repetitivna i nerazumljiva a neophodna i nezaobilazna.

 

[Miskonius]

Poenta je da je prica u Infinite gora od samog gamplay-a, odgledaj klip covek je sve objasnio.
Inace i TB je kasnije pljuvao Infinite kad mu je doslo iz dupeta u glavu...

 

[r0nIn]

@filipenko:
BS nije naucna fikcija, vec klasicna fantastika i tu je ogromna razlika. Stvar ukusa a o tome ne vrijedi raspravljati.

Vidim da navodis neke stvari kao nebulozne i da nisu jasno objasnjene, e pa da ne bi sirio previse mislim da grijesis i dosta cepidlacis. A sto se tempa odvijanja radnje tice, BS kec je malko razvuceniji u odnosu na SS2, ali nije ni izbliza to sto si ti naveo da se u zadnjih 10% igre sve objasni. To je cista dezinformacija, ne znam kako to drugacije da kazem?! Ali to sto si ti naveo se bukvalno odnosi na BS:Infinite koji te izbombarduje sa informacijama u zadnjih 15min igre, od prologa do tih posledjnih nekoliko minuta prica je razvucena do bola, kao da je tu jedna ogromna rupa. Toga u BS1 nema. Preporuka, odigraj ponovo. Ono sto je razvuceno u prvom BS-u je kraj, od glavnog tvista pa do zadnjeg boss fight-a.

sve u svemu napucavanje je jadno da jadnije biti ne može.

Jako kvalitetan argument, svaka cast. Ovim si samo doprinio da tvoj post bude jos kvalitetniji.

Verujem ja da su američki rivjueri imali divno iskustvo sa Bioshockom, ali meni ne prija. I to je znak da igra objektivno nije toliko dobra koliko se priča, jer sam upravo ja najpametniji :d

Ah, ponovo su krivi ti debeli amerikanci i konzole.

Vjerujem da su ovo sve napisali napaljeni tinejdzeri koji prvi put igrju FPS, sa sve Kuzmanovicem kojem SS2 uopste nije najbolja igra svih vremena - skroz neiskusni ljudi, budale sta oni znaju.

PS. Sjecate li se famoznih prica i poruka na primjer u Witcher 3 temi, tipa: milion bagova, glicevi, kilavo kretanje, kolizija sa predmetima i preveliki hit box, ali - ALI, to se sve zanemari jer su prica, kvestovi, atmosfera, muzika i dizajn na vrhunskom nivou. Isto vazi i za BS, stim sto je kod njega dosadno i kilavo napucavanje, tako je i kod Stalkera, tako je bilo i u ono vrijeme sa SS2 i sa DE - sve sam igre igrao onda kada su i izasle i dobro znam da je akcija bila ocajna u poredjenju sa klasicnim pucacinama tipa HL, Quake, Unreal i ostalima.

Jos da dodam, ko se nije lozio na "20 000 milja pod morem" tesko moze da se lozi i na BS. Sto se BSI tice, on mi se nije ni priblizno svidio koliko kec.

 

[filipenko]

Izvini, ali američki rivjueri (niko ne pominje debele Amere, niti konzole) su bitni jer je priča u Bioshocku direktno kreirana kao kritika dešavanja na javnoj sceni SŠA (Соединенные Штаты Америки). Ignorisati to zapravo znači ne prodreti uopšte u priču Bioshockova. Prve dve igre su bile kritika progresivne elite SŠA, onoga što tamo konzervativci zovu leftist liberalism, što je kulminiralo izborom Baraka Obame za predsednika, dok je treći deo obrnut, kritika američkog konzervativizma i tea party pokreta što je kulminiralo u prethodnim midterm izborima kada su republikanci počistili sve pred sobom i ovladali i kongresom i senatom, iako su u suštini manjinska partija belaca.

Zato su oni u SŠA toliko i oduševljeni "pričom", ili makar okruženjem i njegovim suptilnim porukama. Onaj ko ne razume direktnu vezu između toga jednostavno nije ni shvatio u punoj meri priču iz Bioshock igara. Zato mi je i glupo što se posle svi fokusiraju na nekakav mind bending trip o paralelnim dimenzijama iz perspektive glavnog lika i pokušavaju da dokuče ne znam ni ja šta. Jednostavno, tim je pravio priču o jednoj grupi koja se izdvojila (pod vodom, progresivci koji maštaju o svetu jednakosti i idealizma), drugoj grupi koja se izdvojila (u vazduhu, konzervativci koji maštaju o svetu starih ideala i očevima osnivačima kada je sve bilo bolje) i realnom svetu koji je između njih. To je metafora dešavanja u SŠA (Соединенные Штаты Америки) i poenta igre, a ne da li je glavni lik putovao kroz vreme ili dobio čir na pogrešnoj strani stomaka jer je boravio u paralelnom svetu.

 

[smith_bre]

Ma zašto je bitno šta je neki "rivjuer" napisao, pričamo kako je ko od nas doživeo igru.

 

[rAMA]

Izvini, ali američki rivjueri (niko ne pominje debele Amere, niti konzole) su bitni jer je priča u Bioshocku direktno kreirana kao kritika dešavanja na javnoj sceni SŠA (Соединенные Штаты Америки). Ignorisati to zapravo znači ne prodreti uopšte u priču Bioshockova. Prve dve igre su bile kritika progresivne elite SŠA, onoga što tamo konzervativci zovu leftist liberalism, što je kulminiralo izborom Baraka Obame za predsednika, dok je treći deo obrnut, kritika američkog konzervativizma i tea party pokreta što je kulminiralo u prethodnim midterm izborima kada su republikanci počistili sve pred sobom i ovladali i kongresom i senatom, iako su u suštini manjinska partija belaca.

Zato su oni u SŠA toliko i oduševljeni "pričom", ili makar okruženjem i njegovim suptilnim porukama. Onaj ko ne razume direktnu vezu između toga jednostavno nije ni shvatio u punoj meri priču iz Bioshock igara. Zato mi je i glupo što se posle svi fokusiraju na nekakav mind bending trip o paralelnim dimenzijama iz perspektive glavnog lika i pokušavaju da dokuče ne znam ni ja šta. Jednostavno, tim je pravio priču o jednoj grupi koja se izdvojila (pod vodom, progresivci koji maštaju o svetu jednakosti i idealizma), drugoj grupi koja se izdvojila (u vazduhu, konzervativci koji maštaju o svetu starih ideala i očevima osnivačima kada je sve bilo bolje) i realnom svetu koji je između njih. To je metafora dešavanja u SŠA (Соединенные Штаты Америки) i poenta igre, a ne da li je glavni lik putovao kroz vreme ili dobio čir na pogrešnoj strani stomaka jer je boravio u paralelnom svetu.

Vidim da uporno forsiraš to da je u Bioshock Infinite priči glavni sloj kritika američkog društva, a to je isključivo najpovršniji sloj u priči, a sama priča ima više slojeva, ide daleko dublje, ide dublje i od priče o paralelnim uiverzumima. Očito je da nisi uopšte nešto dublje ulazio u njen smisao, a upravo sam njen smisao je disfunkcionalna porodica. Davno sam igrao, pa sam pozaboravljao sve detalje, ali ovaj nastavak je najdublji od svih, niti mogu da kucam sa telefona nešto duži post, tako da ću ono najosnovnije.

To je pre svega priča o čoveku koji posle smrti svoje žene na porođaju gubi sve emocionalne mogućnosti, pa i želju, da iskreno voli drugo ljudsko biće, pa čak i svoje vlastito dete. Umesto toga on se okreće prvo alkoholu, a zatim po izlasku iz te faze sreću traži u religiji, kao i uspehu na poslovnom planu i na društvenom ugledu. U toj etapi sve svoje iskrene emocije predaje "bogu" i to je u igri predstavljeno kao prodaja svoje ćerke tom čoveku koji je sada postao, jer za nju u njegovom srcu pored boga više nema mesta. Taj čovek se ženi ponovo, ali ta žena mu služi isključivo kao sluškinja čija je jedina svrha da pazi na domaćinstvo i prehranjuje njegovo dete, ona je u igri predstavljena kao mehanička ptica koja igra na note njegovog instrumenta, ljuštura iz koje je takođe isisao emocija i koja ga sada slepo sluša i prati, iako ona nikada nije iskreno zavolela njegovo dete, već je isključivo obavljala svoju bračnu dužnost. On svoje dete stavlja u neki zaštitini mehur od spoljnog sveta, ne zato što ga iskreno voli ili da bi je zaštitio od spoljnih opasnosti, već da bi ga zadržao i vezao uz sebe iz sebičnih razloga, što se često viđa kod roditelja koji su prošli kroz neku traumu.

Lik kojeg vodimo kroz igru je u stvari njegova podsvest koja pokušava da se izbori i izađe na površinu, njegovo pravo "ja" koje je zaturio posle svog gubitka, njegovo emocionalno biće koje postepeno izlazi na površinu (negde na početku igre on od onih likova koji predstavljaju njegovu savest dobija piće koje ga je do sada uvek ubijalo, ali ovoga puta nije ubio svoju savest u piću, ili religijskom opijumu) i postepeno uviđa sve svoje greške koje je počinio, ali kasno da bi uspostavio bilo kakvu emocionalnu vezu sa svojim detetom, jer je on za nju mrtav (scena davljenja) i da ona više nikada neće pogledati nazad kada se konačno oslobodi ka svetu (želja da se pobegne što dalje i zabočne novi život, što je predstavljeno njenim maštarijama o Parizu

Malo igara danas ima toliko slojeva, a još manje koje zahtevaju bilo kakvu pažnju, to čak i nije slučaj samo sa igrama, to je slučaj i u današnjoj filmskoj industriji, osim možda kod Lynch-a (Mulholland Dr, Lost Highway) i ranog Nolan-a (Following, Memento, pa i Inception ), jer širokim masama baš i ne leži slojevitos, pogotovo ne višestruka....

 

[psaras]

Ma zašto je bitno šta je neki "rivjuer" napisao, pričamo kako je ko od nas doživeo igru.

Ako pricas o tome kako si doziveo igru onda si formuski trol, osim ako se ne tvoj dozivljaj ne slozi sa r0nin -ovim, onda si valjda u pravu

 

[filipenko]

Vidim da uporno forsiraš to da je u Bioshock Infinite priči glavni sloj kritika američkog društva, a to je isključivo najpovršniji sloj u priči, a sama priča ima više slojeva, ide daleko dublje, ide dublje i od priče o paralelnim uiverzumima. Očito je da nisi uopšte nešto dublje ulazio u njen smisao, a upravo sam njen smisao je disfunkcionalna porodica.

Naravno da nisam jer, kao što rekoh, bataljivao sam svaki Bioshock i nijedan nisam uspeo da (se nateram da) završim.

Ukoliko je tako kako si opisao, a verujem da jeste, sve mi deluje još grotesknije, jer je upakovano u fps u kome ubijaš sve što vidiš, sakatiš i slično. Otprilike kao da mi neko u Predator film ili igru System Shock 2 stavi koliko bi Predator (ili glavni lik System Shock 2 igre) bio dobar otac. Prosto, to ne tražim u takvom filmu/igri.

 

[starac]

Bioshit!

Igra u koju su developeri ubacili gomilu glupih/nelogicnih elemenata, jer je to jednostavnije nego li dizajnirati svijet koji ima smisla - lijenost. I ti elementi ustvari ne moraju imati smisla, ali bitno je da su cool. Bas kao sto to Todd Howard radi.

I ljudi ulaze u dublju raspravu oko Bioshita!?

 

[rAMA]

Upravo si opisao stalker serijal, a ne bioshock

 

[psaras]

Da, stalker je bas nelogican, samo je zasnovan na jednoj od najcenjenijih sf knjiga, oslanja se na dogadjaje koji su se desili a svet u igri je zapravo replika stvarnog sveta.

 

[r0nIn]

Svako ima pravo na svoje misljenje, ali reci "Bioshit" i slicno je klasicno flejmovanje! Jos da dodje neko sa pricom kako je FIfa bolja od PES-a i obratno. Ovaj forum je smejurija u vecini slucajeva narocito kada krenu moderatori da flejmuju.