Prva stvar je da ovaj operativni sistem nije ni predviđen da se instalira na obične PC računare, već na Macintosh (Mac) koji nema BIOS već EFI firmwere, a takođe i još neke čipove koje Mac OS X zahteva, a obični PC nemaju i naravno TPM čip koji obezbeđuje da Mac OS X ne može normalno da se instalira na PC čak i kad bi imao gore pomenute druge čipove.
Ali ovo nije nikakav problem jer je moguće instalirati ga neobičnim postupkom. O tome malo kasnije.
Koliko je teško instalirati ga zavisi od konfiguracije računara, a najviše od matične ploče. Najbolji sličaj je imati matičnu ploču za Intel procesore, sa P35, P45, P55 ili X58 čipsetom (a može valjda i P965) i Core 2 Duo, Core 2 Quad, Core i3, i5 ili i7 procesore, jer su to procesori koji su bili ili se još ugrađuju u Mac-ove sa Intel procesorom. Moguće je instalirati i na AMD konfiguraciju, ali nisam siguran kolika je verovatnoća da će to dobro da ispadne. Najkompatibilnije matične ploče su Gigabyte i recimo Asus. (pored ovih generalija morate istražiti da li postoje drajveri za sve komponente na vašoj ploči zvuk, mrežu...)
Sledeća stvar su sitnije stvari koje treba da se urade pre instalacije. Hard disk i DVD drajv treba da su SATA, a najbolje je instalirati Mac OS X na prazan hard disk za to što se za najbolju kompatibilnost ceo hard disk mora obrisati i particionisati po GPT particionoj šemi (na PC-u se koristi MBR). Kasnije se na njega može instalirati i Windows, ali ako ne možete da brišete jedan hard disk u računaru ili imate samo jedan, onda najbolje nabavite još jedan. Poželjno je takođe uflešovati hakintoš BIOS.
Postoje dve vrste instalacije Mac OS X-a. Prva je Retail iliti instalacija sa neizmenjenog Apple-ovog instalacionog DVD-a. Pošto ovaj disk ne može normalno da se digne i instalacija pokrene na PC-u potrebna su određena pomagala da bi se instaliralo sa njega. Dodatna otežavajuća okolnost je što je veličina tog diska preko 7 GB i može da se nareže samo na DVD R DL koji su retki kod nas pa postoje i varjante snimanja instajacije na USB memoriju od 8 GB ili više.
Drugi način je upotreba hakovane distribucije. To je instalacioni disk specijalno obrađen da može da stane na običan DVD od 4,7 GB i na njega su dodata pomagala kako bi mogao da se pokrene. Na takvim diskovima se takođe nalazi i gomila drajvera za razne PC komponente i potrebno je znati tačne nazive komponenata na matičnoj ploči da bi se pravilno izabralo, a takođe sadrže i razne fixeve za bugove za koje ćete saznati da li ih imate tek kada završite instalaciju.
To pomagalo koje pominjem je bootloader, iliti program koji se prvi pokreće na računaru, a koji diže operativni sistem. Obično je u obliku BootCD-a koji se koristi da bi se pokrenula Retail instalacija. Na tim diskovima se još nalaze i drajveri koje bootloader prosleđuje OS X-u da bi mogao da se pokrene na PC-u. (hakintoš bootloaderi su Chameleon i PC EFI). BootCD-i su za određenu ploču ili grupu ploča (recimo ja sam instalirao retail OS X pomoću BootCD-a za Asus P5Q (imam P5Q-PRO)).
I tako. Ne znam šta još od teorije da kažem. Kaži koju ploču, procesor imaš, šta imaju tvoji drugovi, pa ćemo onda odatle.
I na kraju. Uvek planirajte da sa hakintoša pređete na pravi Mac, OS X instalirajte na PC ako može na tu konfu koju imate ili uz male modifikacije, ali zašto bi sklapali novu konfu samo za hakintoš. Onda nabavite neki polovan Mac. Ako vam se ne svidi možete da ga prodate, tržište polovnjaka je razvijeno.
A i ne plaši se da pitaš banalna pitanja. Najbolja praksa je da osoba lepo kaže koju konfiguraciju ima, a mi ćemo ga praktično uputiti šta i kako. Od ovakvih teorijskih romana nema baš mnogo koristi.
