milanbb je napisao(la):
Jedan od cetvoro ljudi je Dave Hynie, a ove trojice ne mogu da se setim ni pod razno,....
E ne mogu da se setim ni tog jednog
, hehe.... kakav sam lamer,.... Dave jeste radio na hardveru - ali tek na kasnijim modelima (maticna ploca A4000 npr).
A evo ko ocje da cita - mala istorija Amige,....
--------------------------------------------------------------------------
DESET GODINA MAGIJE
Prošlo je deset godina od kako je prva Amiga predstavljena svetu. Divni
računar koji je doneo mnogo novih standarda u svet računara uopšte. Računar
koji vlada video industrijom, i još uvek jedini računar koji je osvojio dve
Grammy nagrade. A kako je sve počelo?
Počelo je davne 1982. godine, mala firma zvana Hi-Toro je počela
razvoj konzole za igru koja bi bila mnogo bolja od dotadašnjih Atari
konzola. Konzola je nosila razvojnu šifru "Amiga". Razvojni tim
Hi-Toro je bio sačinjen od četiri člana, to su : Jay Miner, RJ
Mical, Dave Morse i Carl Sassenrath.
Ime Amiga nije izabrano slučajno, Hi-Toro nije želeo da konzola nosi naziv
"SCOA16/II", jer je suviše računarski. Amiga je reč koja na španskom znači
"prijateljica", u početku Jay Miner nije bio oduševljen ovim imenom.
Daljim razvojem custom čipova, imena su i dalje bila pomalo ćaknuta:
Agnus, Portia i Daphne. Kao pokretačka snaga uzet je
Motorola 68000 mikroprocesor, najbolji koji je u 1982. bio dostupan.
Polako je konzola za igru dobijala svoj oblik....
U toku 1983. godine se pričalo o novom super računaru pod šifrom
Lorriane, (ime žene predsednika Hi-Toro), prvoj verziji Amige. RJ Mical
(programer koji je osmislio "intuiciju") je Amigu zamišljao kao jeftinu
konzolu za igru, dok su drugi imali ideju o stvaranju najboljeg računara
tada. Jay Miner je došao na ideju o Blitter čipu i HAM modu i razvoj je
krenuo u tom pravcu, jedini problem je bio već potrošenih 7 miliona dolara.
U januaru 1984. u čikagu je održan Consumer Electronics Show (C.E.S.).
Hi-Toro je predstavio Amigu (tada je to više ličilo na gomilu žica i čipova)
nadajući se da će naći nekog da investira u Amiga projekat. četvrtog
januara je prikazan prvi Amiga demo, poznati "Boing" demo, lopta sa
crvenim i belim kvadratićima koja skakuće po ekranu. Naravno, Amiga
projekat nije prikazivan svima, već samo posebnim "kupcima".
U junu 1984. Amiga Inc. (novo ime za Hi-Toro) pokušava da što pre pronađe
firmu koja bi otkupila Amiga projekat i koja bi ih zaposlila. Mnoge firme
kao što su Sony, Apple, Philips, Hewlett Packard ...su bile zainteresovane
za Amigine custom čipove. Jack Tramiel, predsednik Atarija je pokušao da
otkupi Amiga Inc., ali ga je Commodore u tome pretekao.
Konačno 1985. je predstavljena "mašina snova", Amiga 1000. Mnogi
prisutni su rekli da se tada izmenila budućnost računara.
U septembru su prve Amige 1000 isporučene kupcima. Amiga 1000 je prvi
računar koji je mogao da prikaže više od 16 boja bez posebnih kartica,
prvi računar sa pre-emptive multitaskingom i prvi računar
uz koji je isporučivan miš kao deo standardne opreme. Cena je bila oko 2000
dolara, (PC286 je tada koštao 4000 dolara). Iste godine je izašao prvi Amiga
magazin "Amiga World".
U 1986. je počela prodaja Amiga 1000 i u Evropi. Amiga Inc. je započeo
rad na novom modelu Amige, hteli su da stvore računar koji bi se mogao
poširivati sa mnogo karica. Iste godine se pojavio i "SideCar" dodatni
uređaj koji je omogućavao Amigi 1000 da emulira PC XT, tehnički gledano to i
jeste bio PC XT samo bez tastature, cena je bila 1000 dolara. Mehdi Ali je
zaposlen od strane Commodora kao savetnik Dillona Reeda.
Najavljivani novi model se pojavio 1987., to je bila Amiga 2000.
Znatno veća od A1000, A2000 sa 5 Zorro II slotova, jednim Video Slotom i
jednim MMU slotom bila je izuzetno proširiva. Operativni sistem je smešten u
ROM kapaciteta 256 KB i unapređen je u verziju 1.2. Amiga 2000 je doživela
mnogo verzija (A2000HD, A2500/20, A2500/30, A2000HDA/100, A1500, A1500+,
A2000+).
Nešto kasnije iste godine predstavljena je Amiga 500, najpopularniji
kućni kompjuter ikada. Imala je skoro iste karakteristike kao i A2000 ali je
smeštena u kompaktno kućište i nema Zorro II slotove. A500 i A2000 su donele
sa sobom novi grafički mod nazvan EHB (Extra Half Bright), koji
omogućava prikazivanje 64 boje na ekranu.
Od 1988. do 1989. Amige 2000 i 500 su dobile poboljšane custom
čipove, Agnus je postao Fat Agnus (1 MB Chip RAMa), a operativni sistem je
napredovao do verzije 1.3.
Posle pet godina života Amiga je postala 32bitna. Aprila 1990. je
predstavljena Amiga 3000. Potpuno 32bitni računar sa poboljšanim
grafičkim i custom čipovima i sa Motorolinim 68030 mikroprocesorom.
Operativni sistem je znatno unapređen do verzije 2.0 i zauzima 512 KB.
Novost su Zorro III slotovi (32bitni) i SCSI kontroler na samoj ploči. A3000
je postojala u verzijama A3000T i A3000UX (sa UNIX operativnim sistemom).
A3000 je jedini model koji je posedovao i Flicker Fixer, kolo koje otklanja
treperenje ekrana u visokim rezolucijama. Nekoliko meseci kasnije se
pojavila i Amiga 500+ sa 1 MB Chip memorije (proširivo do 10 MB), i
istim grafičkim čipovima kao i A3000.
CDTV (Commodore Dynamic Total Vision) prvi multimedijalni CD ROM sistem je
predstavljen 1991.. CDTV je simbioza Amige 500 i CD plejera, sa
mogućnostima i jednog i drugog uređaja. Nažalost CDTV nije postigao uspeh,
očigledno je bilo da tadašnji programeri i kupci nisu bili spremni za
multimediju. Pred božić 1991. predstavljen je i A570 CD ROM drajv za A500
koji je nudio kompatibilnost A500 sa CDTV.
Loša strana Amige 500 je nedostatak hard diska, zbog toga u martu
1992. debituje Amiga 600. Smanjena verzija Amige 500+ sa
ugrađenim kontrolerom za 2.5" IDE hard diskove i PCMCIA portom za
proširenja. Jedini problem sa A600 je bio nedostatak numeričkog dela
tastature. Počinju priče o novoj super-Amigi koja bi trebala da podržava
24bitnu paletu boja, i ima izuzetno moćan procesor.
Konačno 11. septembra iste godine ne Commodore Show-u, predstavljena je
Amiga 4000, prva Amiga sa AGA grafičkim čipovima. AGA čipovi su
najavljeni kao "najveći uspeh firme od pojave prvog modela 1985." Najavljen
je i AmigaDOS 3.
Prvi model A4000 je bila Amiga 4000/040 sa cenom od 3700 dolara. Umesto
SCSI kontrolera ugrađen je 16bitni IDE, hard disk koji je išao u kompletu je
bio 120 MB SeaGate ST3144A. Amiga 4000 je proizvođena sa različitimi
procesorskim modulima i postoje 3 verzije A4000/040, A4000/030 i
A4000/040Tower. Za božić 1992. predstavljena je i Amiga 1200 kućni
model sa AGA čipovima.
Povratak na zamisao o Amigi kao konzoli za igru je ostvaren septembra
1993. pojavom Amige CD32, prve svetske 32bitne konzole za igru.
CD32 je opremljena sa double speed CD ROMom, AGA čipovima i 2 MB CHIP
memorije i Amiga OS 3.1.
Uprkos svemu Commodore je 1994. imao velike gubitke. Razlozi za
to su mnogobrojni: loša reklama, sporo osveživanje tržišta novim uređajima,
loša politika, a kao jedan od glavnih razloga za ovolike gubitke navodi se
ime Mehdi Alija (predsednika Commodora)
U martu 1994. se spominju novi AAA grafički čipovi koji bi
trebalo da imaju mogućnost prikazivanja 16 miliona boja, rezolucija do
1280x1024, sa 16bitnim zvukom...
Sredinom aprila 1994. prestaje proizvodnja Amiga, zatvorena je fabrika na
Filipinima. 29. aprila 1994. Commodore International pada pod stečaj.
Počinje najgorih 12 meseci u životu Amige. Mnogo nagađanja, pričalo se da će
Commodore UK otkupiti Commodore Interantional, sumnjalo se i na druge firme
kao što su Samsung, Hewlett Packard, CEI, Dell, Philips, Atari, Sony, ....
Konačno 20. aprila 1995. Escom Ag, nemački proizvođač PC klonova
postaje vlasnik Amige.
Tokom leta 1995. počinju ubrzane pripreme za ponovnu proizvodnju Amiga 4000
i 1200, CD32 se neće proizvoditi u ovoj godini. U septembru ove godine prve
količine ponovo proizvedenih Amiga stižu do dilera. Za 1996 se planira nova
serija Amiga računara bazirana na Motorola 68040 i 68060 procesorima, AAA
čipset, a priča se i o RICS prosecorima.
Milan Belić,
Novembar 1995
:deo podataka preuzet iz teksta "THE UNOFFICIAL HISTORY OF AMIGA" koji je
napisao Konstantiniadis Manos, a objavljen je u Amiga Report-u 3.18.
