drfedja
Čuven
- Učlanjen(a)
- 05.07.2000
- Poruke
- 4,719
- Poena
- 736
Ko sad koga klonira ?
- Začetnik teme drfedja
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 10.01.2002
- Poruke
- 1,952
- Poena
- 650
drfedja je napisao(la):
Neka prepisuju jedni od drugih koliko hoće. Biće boljih procesora za nas... 😀
D
delimir
Guest
Sumnjam da je to istina...Intel je milione ulozio u razvoj cipsetova da bi sada tek tako digao ruke od svega. Tvrdoglavi su oni...Setimo se RDRAM-a i slicnih gluposti.
Poslednja izmena:
OP
OP
drfedja
Čuven
- Učlanjen(a)
- 05.07.2000
- Poruke
- 4,719
- Poena
- 736
U pravu ste da The Inquirer ume mnogo da tračari. Zar to nije logičan sled stvari. Jedino ostaje da se vidi kakvu vrstu HT-Linka će Intel da implementira.
Kako stvari stoje, proces integracije je sve savremeniji i samim tim integrisan memorijski kontroler može samo još više para da donese Intelu jer ste time prisiljeni da kupite njihov mem-ctrl, a ne recimo VIA ili SIS.
Ovi ostali biće ograničeni samo na AGP tunel i southbridge.
Ima tu još nešto. Performanse. A64 ima komunikaciju između memorijskog kontrolera i CPU-a na kloku procesora, a širina te interne magistrale je 128-bita, što na kloku procesora od recimo 2.4 Ghz donosi neverovatnih 38400 MB/s, što je mnogo više nego Intelovih 6400 MB/s preko Quad Pumped FSB-a.
Uostalom Aplha EV68, IBM i još neki takođe koriste NUMA memorijsku arhitekturu, tako da tu AMD nije izmislio rupu na saksiji. S' te strane gledano Intel nema razloga da u buduće procesore ne implementira mem-ctrl.
Kako stvari stoje, proces integracije je sve savremeniji i samim tim integrisan memorijski kontroler može samo još više para da donese Intelu jer ste time prisiljeni da kupite njihov mem-ctrl, a ne recimo VIA ili SIS.
Ovi ostali biće ograničeni samo na AGP tunel i southbridge.
Ima tu još nešto. Performanse. A64 ima komunikaciju između memorijskog kontrolera i CPU-a na kloku procesora, a širina te interne magistrale je 128-bita, što na kloku procesora od recimo 2.4 Ghz donosi neverovatnih 38400 MB/s, što je mnogo više nego Intelovih 6400 MB/s preko Quad Pumped FSB-a.
Uostalom Aplha EV68, IBM i još neki takođe koriste NUMA memorijsku arhitekturu, tako da tu AMD nije izmislio rupu na saksiji. S' te strane gledano Intel nema razloga da u buduće procesore ne implementira mem-ctrl.
OP
OP
drfedja
Čuven
- Učlanjen(a)
- 05.07.2000
- Poruke
- 4,719
- Poena
- 736
Apsolutno, a zašto Intel ne bi svoje milione uložene u čipset prodavao sa svakim svojim proceosorom?delimir je napisao(la):
Tvrdoglavi su bili i sa RDRAM-om pa su prešli na DDRAM, a još i forsiraju i DDR-II, od kojeg ne verujem da će imati naročite koristi, osim ako ne primene NUMA arhitekturu.
Uostalom princip komunikacije procesora preko FSB-a je sada već toliko rudimentaran, da je počeo da predstavlja usko grlo. Današnji procesori mogu mnogo više ali su zagušeni sporom komunikacijom sa memorijom i I/O sistemom. To se nekako minimizira pametnim prefetch mehanizmima, ali kako radni takt bude rastao FSB nikako neće biti povoljno rešenje.
D
delimir
Guest
Kazem samo da ovi novi cipsetovi koji su vec nastancovani za Preskota nece tek tako da budu povuceni sa trzista... Gde je najavljeni FSB >1000 MHz i slicne marketinske fore? Zivotni vek jednog cipseta je oko godinu dana, a posto se Springdale i Canterwood jos nisu pojavili taj "integrisani mem. kontroler u Pentium procesorima" nece skoro sigurno.
Ne vidim, takodje, zasto P4 nece profitirati od DDR-II memorije. Ako mu stave interni bus (procesorski bus kako ga oni zovu) na npr. 1200 MHz onda ce mu biti potrebna DDR memorija koja radi na 600 MHz u dual modu da bi ga "nahranila" (tj. da bi se izjednacio procesorski i memorijski bus, koristeci Intel-ovu, uproscenu, terminologiju). Sasvim je logicno da to bude DDR-II memorija, posto ovaj sadasnji DDR sigurno nece biti sertifikovan kao DDR600, pa samim tim ne moze se implementirati podrska u cipsetu za memoriju koja nije po JEDEC specifikaciji. A kada se ne bi omogucio rad sa DDR-II ostali bi na FSB-u 800 i tu bi bio kraj.
Slazem se da je FSB postao usko grlo za procesor, ali isto tako bez mnogo brze memorije nema nikakve velike koristi od integrisanog mem. kontrolera. Jer, cemu teorijski FSB koji je jednak taktu procesora (to imamo kod procesora koji imaju integrisani memorijski kontroler), ako memorija kaska debelo, radeci na svega 400 MHz ili 500 MHz u dual modu. To je opet tri-cetiri puta manje od teorijskog maximuma, jer procesor komunicira sa mem. kontrolerom na npr. 4 GHz, a memorija sa kontrolerom na npr. 800 MHz u slucaju Dual DDR400 memorije). Istina je da se tako "drasticno" smanjuje latenca te iste memorije, ali dobici nisu spektakularni, mada jesu primetni. Dobra stvar u toj situaciji bi bila kada bi se mogao implementirati 256-bitni rad sa DDR memorijom, ali bi to bilo samo polovicno resenje.
To je po meni jedan od alternativnih pravaca razvoja (zajedno sa integrisanim mem. kontrolerom), jer procesori imaju sve duzi i duzi pipeline kako bi postigli visoke taktove, a tada je brza komunikacija sa memorijom kljucna, sto je Intel i omogucio zahvaljujuci implementaciji Quad Pumped Bus-a koji omogucava procesoru da "povuce" mnogo vise kako bi nahranio duboki pipeline.
Za neki procesor sa tako dugim pipelineom kao sto je to Preskot svakako je bolje resenje integrisani mem. kontroler, ali se to, mozda, ne uklapa u politiku "gigaherci za naivne kupce" koju propagira Intel tako da, mislim, da ce jos dugo Intel zadrzati njegovo velicanstvo cipset u sadasnjem obliku. Uostalom, time imaju dva aduta: brz procesor i cipset koji se stalno menja terajuci kupce da kupuju nove ploce svakih sest meseci...O marketinskim efektima novih procesora koji pored sve veceg radnog takta, dobijaju i sve veci FSB (eto probice gigahercnu barijeru i u tom delu) da ne govorim.
Mislim da onaj ko malo vise poznaju tu problematiku bez ikakve dileme i rezerve zna da je Athlon 64-FX daleko savrseniji procesor od Pentium-a 4, jer u sebi ima sve ono sto bi P4 trebalo da ima kako bi pokrio sve svoje slabosti.
Onog trenutka kada debituje Newcastle jezgro, dvokanalni memorijski kontroler bude omogucen i u nizem segmentu, nastace veliki problemi za Intel, jer ce tek tada A64 zaziveti u punom sjaju. Zivi bili pa videli.
Ne vidim, takodje, zasto P4 nece profitirati od DDR-II memorije. Ako mu stave interni bus (procesorski bus kako ga oni zovu) na npr. 1200 MHz onda ce mu biti potrebna DDR memorija koja radi na 600 MHz u dual modu da bi ga "nahranila" (tj. da bi se izjednacio procesorski i memorijski bus, koristeci Intel-ovu, uproscenu, terminologiju). Sasvim je logicno da to bude DDR-II memorija, posto ovaj sadasnji DDR sigurno nece biti sertifikovan kao DDR600, pa samim tim ne moze se implementirati podrska u cipsetu za memoriju koja nije po JEDEC specifikaciji. A kada se ne bi omogucio rad sa DDR-II ostali bi na FSB-u 800 i tu bi bio kraj.
Slazem se da je FSB postao usko grlo za procesor, ali isto tako bez mnogo brze memorije nema nikakve velike koristi od integrisanog mem. kontrolera. Jer, cemu teorijski FSB koji je jednak taktu procesora (to imamo kod procesora koji imaju integrisani memorijski kontroler), ako memorija kaska debelo, radeci na svega 400 MHz ili 500 MHz u dual modu. To je opet tri-cetiri puta manje od teorijskog maximuma, jer procesor komunicira sa mem. kontrolerom na npr. 4 GHz, a memorija sa kontrolerom na npr. 800 MHz u slucaju Dual DDR400 memorije). Istina je da se tako "drasticno" smanjuje latenca te iste memorije, ali dobici nisu spektakularni, mada jesu primetni. Dobra stvar u toj situaciji bi bila kada bi se mogao implementirati 256-bitni rad sa DDR memorijom, ali bi to bilo samo polovicno resenje.
To je po meni jedan od alternativnih pravaca razvoja (zajedno sa integrisanim mem. kontrolerom), jer procesori imaju sve duzi i duzi pipeline kako bi postigli visoke taktove, a tada je brza komunikacija sa memorijom kljucna, sto je Intel i omogucio zahvaljujuci implementaciji Quad Pumped Bus-a koji omogucava procesoru da "povuce" mnogo vise kako bi nahranio duboki pipeline.
Za neki procesor sa tako dugim pipelineom kao sto je to Preskot svakako je bolje resenje integrisani mem. kontroler, ali se to, mozda, ne uklapa u politiku "gigaherci za naivne kupce" koju propagira Intel tako da, mislim, da ce jos dugo Intel zadrzati njegovo velicanstvo cipset u sadasnjem obliku. Uostalom, time imaju dva aduta: brz procesor i cipset koji se stalno menja terajuci kupce da kupuju nove ploce svakih sest meseci...O marketinskim efektima novih procesora koji pored sve veceg radnog takta, dobijaju i sve veci FSB (eto probice gigahercnu barijeru i u tom delu) da ne govorim.
Mislim da onaj ko malo vise poznaju tu problematiku bez ikakve dileme i rezerve zna da je Athlon 64-FX daleko savrseniji procesor od Pentium-a 4, jer u sebi ima sve ono sto bi P4 trebalo da ima kako bi pokrio sve svoje slabosti.
Onog trenutka kada debituje Newcastle jezgro, dvokanalni memorijski kontroler bude omogucen i u nizem segmentu, nastace veliki problemi za Intel, jer ce tek tada A64 zaziveti u punom sjaju. Zivi bili pa videli.
