Koja je svrha spajanja konekcija,
Da se dobije veća brzina i redunantnost.
failover je već nešto drugo.
Kada napraviš sistem koji spaja dve ili više konekcije zarad veće brzine, automatski dobijaš i failover. To je 2 u 1.
Govorim za kućne korisnike. Imaš dva računara pa jedan drugom smetaju kod gledanja jutjuba ili neke serije/filma? Ili pet računara, dva tableta i sedam telefona pa se sudaraju gledajući tik tok... Banalizujem, ali kapirate šta hoću da kažem. Svaka kućna konekcija to lagano izdrži.
Kapiram ja šta ti hoćeš da kažeš, ali tvoje loše iskustvo je posledica neupućenosti a najverovatnije i nedostatka pravog hardware-a. Da bi se izbegli problemi koje si ti imao, treba koristiti traffic shaper.
Dok me interesovalo imao sam tri neta spojena, video da to radi i kako radi, i raskačio.
Da si podesio kako treba, to bi ti radilo i dan danas bez ikakvog međusobnog kočenja.
MikroTik i pfSense na primer imaju mogućnost traffic shaping-a. Šta to znači?
Recimo da imaš 3 internet konekcije. I sve 3 su po 100Mbps. Napravi se LAGG interfejs, i dobija se ukupna brzina od 300Mbps. Onda treba uraditi statičko DHCP mapiranje za sve uređaje u mreži. Statičko mapiranje obezbeđuje unikatnu IP adresu za svaki uređaj u mreži i ta adresa pripada samo tom uređaju. Recimo desktop PC će prilikom paljenja, iz statički mapiranog DHCP pool-a uvek dobijati IP adresu 172.10.10.1. Ta adresa je rezervisana za taj PC i nikada neće biti dodeljena ni jednom drugom uređaju čak i ako je slobodna. Takođe je nemoguće tu adresu ručno dodeliti nekom drugom uređaju.
Onda se za tu IP adresu napravi firewall rule sa traffic shaperom koji je u allocation režimu. Od 300 Mbps ukupnog bandwidth-a, PC-u se dodeli, lupam, 50Mbps download i 50Mbps upload. U tom momentu ti za sebe na tom PC-u imaš rezervisano 50/50 Mbps i to je brzina koja je tebi
uvek zagarantovana. Bez obzira šta ostali uređaji radili ili skidali na mreži, tih 50/50 je uvek tvoje i uvek dostupno. Na taj način si ostalim uređajima uskratio tih 50Mbps, i njima ostavio na raspolaganju 250Mbps od ukupnih 300.
Ti možeš dalje tih preostalih 250Mbps raspodeliti drugim uređajima. Recimo, imaš dvoje dece. Njima na telefonima ili tabletima dodeliš po 25Mbps. Ženi dodeliš 50Mbps, a smart TV-u 100Mbps. Preostalih 50Mbps dodeliš sekundarnoj WiFi mreži za goste, i na taj način svako ima svoje i niko nikoga ne koči. Kao da svako ima sopstvenu nezavisnu internet konekciju. Čak je moguće uraditi L2 isolation i na taj način se uređaji ne mogu međusobno videti na mreži čak i ako su u istom subnetu. Korisno u slučaju da neki uređaj na mreži postane kompromitovan na bilo koji način. Ili ako vam gosti dolaze sa telefonima koji su na neki način inficirani ili kompromitovani.
Traffic shaper takođe ima scheduller koji omogućava da onih 50/50Mbps bude aktivno samo u određenom vremenskom periodu. Na primer, zbog posla nisi kući. Traffic shaper je deaktiviran, i onda dok tebe nema kući, žena na telefonu umesto 50Mbps ima 100Mbps. Ti dođeš kući, shaper se aktivira u vreme koje si ti odredio, njoj brzina pada na 50, a ostalih 50 ide tebi na PC.
Još jedan korisna stvar je za one koji rade od kuće. Na primer, za IP adresu poslovnog laptopa se može odrediti apsolutni prioritet. Tako da poslovni laptop ima dostupno svih 300Mbps i kada se on koristi, svi ostali uređaju throtluju. Ostali uređaji ne mogu da throtluju laptop. Takođe se može namestiti da se deci net automatski gasi kad dođe vreme za spavanje.
Bukvalno beskrajne mogućnosti i konfigurabilnost. Tako podešen sistem radi bez ikakve intervencije.
Po meni samo failover ima smisla, ali ok to sam ja.
Većinu ljudi od cele ove priče odbija pre svega neophodno ulaganje u hardware koji je potreban da bi se ovo realizovalo a onda i cela kompleksnost i nedostatak znanja. Ako je ovako nešto nemoguće realizovati u 2 ili 3 klika i za max 50tak eura, većina ljudi će odustati i neće ni pokušavati.
www.openmptcprouter.com
www.eponuda.com
