Evo nesto duzeg teksta sa b92.net :
U poslednjih godinu dana, a posebno nekoliko meseci unazad, u beogradskim zgradama sve je vise letaka s ponudom za prikljucenje na kablovsku mrezu za distribuciju televizijskih kanala. Prednost ovog nacina gledanja televizije jeste u tome sto vam je zagarantovana idelana slika na svim kanalima i sto vise ne morate da se gnjavite s postavljanjem antena na krovu. Samo platite dve do tri i po hiljade dinara za uvodjenje sistema i oko 90 dinara mesecno za njegovo odrzavanje, i resili ste problem slike na TV-u. Tema B92 bavi se uvodjenjem kablovske televizije.
Interesantno je da je kablovska televizija u unutrasnjosti Srbije uvedena mnogo pre nego u Beogradu. Najvise je u tome odmakla Vojvodina u kojoj gotovo sve urbane sredine imaju ovu vrstu televizije. U Beogradu se ovim poslom trenutno bavi desetak firmi koje pokrivaju oko 50.000 pretplatnika. Posto na nivou grada ne postoji opsti plan za regulisanje kablovske televizije, ovi distributeri formirali su zajednicko poslovno udruzenje YU-CABLE koje koordinira njihov rad i planira razvoj mreze.
U Novom Sadu kablovski sistemi postoje vec vise od 10 godina i danas u njemu radi 5 operatera kablovske televizije. Dirkektor firme »Telekom d.o.o. Novi Sad« Vlada Lekovic navodi da je za razliku od Beograda, Novi Sad mnogo uredjeniji jer se urbanisticki radi na kvalitetniji nacin i jer je odnos prema vlasnicima autorskih prava mnogo korektniji.
»U Novom Sadu postoji plan na nivou grada, i postavlja se podzemna mreza optickih kablova, u skladu sa urbanistickim i gradjevinskim dozvolama i saglasnostima, i na osnovu opticke mreze vrsi se rekonstrukcija i adaptacija postojece koaksione mreze koja ce unarednom periodu biti podzemna koaksiona mreza, oslonjena na izgradjenu opticku mrezu«, kaze Lekovic.
Lekovic navodi da njegovo preduzece prenosi 60 domacih zemaljskih kanala, kao i veliki broj satelitskih kanala za koji ima uredno potpisane ugovore.
»Prvi smo u Jugoslaviji sklopili ugovore sa tv kanalima za leganu distribuciju, odnosno redistribuciju tih kanala. Na primer Discovery, MTV, Nacionalna geografija, Fashion, BBC, TV5, Cartoon, Boomerang, itd«, kaze Lekovic.
Medjutim, za ove, ali i neke druge satelitske kanale za koje se placa pretplata, pojedina preduzeca u Beogradu nemaju dozvolu za remitovanje. Tehnicki direktor beogradske firme NETCOM Mico Nenadic to ne krije. »Neki od tih kanala su autorski zasticeni, medjutim, zbog inertnosti vlasnika programa i nepostojanja definisane zakonske regulative, mi se pomalo svercujemo i nasim korisnicima omogucujemo i te atraktivne kanale koji u perspektivi, bez posebnog placanja nece biti moguce pratiti. Broj kanala koji u ovom trenutku na taj nacin distribuiramo je mali, i mi svi upoznajemo nase korisnike da ce doci trenutak kada ce za te kanale morati posebno da plate. Dakle, ne pravimo u tom smislu nikakvu zabunu kod korisnika«, kaze Nenadic.
Nenadic kaze da distributeri planiraju da potpisu ugovore sa svim televizijama cije programe emituju, a posebno sa stranim, i da su vec u toku pregovori s nekima od njih. Novi Zakon o radio-difuziji obavezivace privatne kablovske distributere da za sve programe koje zele da distribuiraju, moraju imati dozvolu.
Predsednik radne grupe za donosenje ovog zakona Rade Veljanovski navodi da vecina kablovskih distributera radi mimo zakona, jer novi jos nije usvojen, a trenutno vezeci Zakon o Radio-televiziji nije obuhvatio sve sto bi trebalo da bude regulisano. Posto ce Zakon o radio-difuziji uskoro biti usvojen, distributeri ce morati da mu se prilagode i da dobiju dozvolu za distribuiranje programa, kaze Veljanovski.
Veljanovski navodi da ce svi imati vremena da se prilagode novim uslovima, posto zakon predvidja prelazne odredbe koje ce trajati oko dve godine.
»Znam da postoje razmisljanja da je dobro krenuti 'divlje' pa se posle prilagodjavati. Ja nikome ne bih preporucivao da pre donosenja zakona radi takav posao. Sto se tice onih sto vecc rade, imace obavezu da se prijave regulatornoj agenciji koja ce ubuduce dodeljivati dozvolu, i ukoliko ispunjavaju sve uslove, oni ce dobiti saglasnost te agencije«, kaze Veljanovski.
Pomocnik republickog ministra za telekomunikacije Andrija Bednarik kaze da gradjevinsku dozvolu za sisteme kablovske televizije najcesce izdaje opstina na cijoj se teritoriji gradi sistem. Medjutim, u opstinama uglavnom ne rade odgovarajuci strucnjaci za telekomunikacije tako da je i to jedan od razloga za nesredjenu situaciju u ovoj oblasti. Zato se Bednarik zalaze za to da sve gradjevinske dozvole iz oblasti kablovsko-distributivnih sistema izdaje ministarstvo za saobracaj i telekomunikacije. On objasnjava sta bi to znacilo gradjanima.
»Znacilo bi gradjanima sigurnost da ce dobiti kvalitetan servis, odnosno ponudjene usluge ce biti zagarantovano na kvalitetnom nivou, drugo, odredjena tarifna politika vezana za cene usluga bi bila propisana na jedinstven nacin, trece, sistem bi bio gadjen organizovano u skladu sa potrebama republike Srbije, u vise hijerarhijskih nivoa, jedan takav sistem bi bio gradjen osmisljeno na nivou cele teritorije republike Srbije« smatra Bednarik.
Dok to ne bude uradjeno, distributeri ce i dalje graditi bez generalnog plana. To znaci da ce i dalje biti razvlacenja kablova s jednog krova na drugi, umesto da budu pod zemljom. Distributeri navode da su podnosili zahteve da izvedu kablove pod zemljom, ali da i vec godinu dana cekaju odgovor nadleznih organa. Ipak, glavni problem je zakonsko regulisanje svih pitanja iz oblasti kablovske televizije. Mico Nenadic iz preduzeca NETCOM kaze da pre svega treba deregulisati ovu oblast i ukinuti monopol na trase.
»Monopol nije oprema koju vi stavite u zgradu i sam zgrada, monopol je mogucnost da vi nesto uradite. Ako se ukloni ta nemogucnost, onda prestaju sve price o dozvolama. Onda je svakome ko posluje po zakonima i propisima drzave omoguceno da to uradi. Pa , ko bude povoljniji prema korisnicima - on ce opstati, ko ne bude - nece opstati. To su principi koje treba postovati,nista drugo«, rekao je Mico Nenadic.
U poslednjih godinu dana, a posebno nekoliko meseci unazad, u beogradskim zgradama sve je vise letaka s ponudom za prikljucenje na kablovsku mrezu za distribuciju televizijskih kanala. Prednost ovog nacina gledanja televizije jeste u tome sto vam je zagarantovana idelana slika na svim kanalima i sto vise ne morate da se gnjavite s postavljanjem antena na krovu. Samo platite dve do tri i po hiljade dinara za uvodjenje sistema i oko 90 dinara mesecno za njegovo odrzavanje, i resili ste problem slike na TV-u. Tema B92 bavi se uvodjenjem kablovske televizije.
Interesantno je da je kablovska televizija u unutrasnjosti Srbije uvedena mnogo pre nego u Beogradu. Najvise je u tome odmakla Vojvodina u kojoj gotovo sve urbane sredine imaju ovu vrstu televizije. U Beogradu se ovim poslom trenutno bavi desetak firmi koje pokrivaju oko 50.000 pretplatnika. Posto na nivou grada ne postoji opsti plan za regulisanje kablovske televizije, ovi distributeri formirali su zajednicko poslovno udruzenje YU-CABLE koje koordinira njihov rad i planira razvoj mreze.
U Novom Sadu kablovski sistemi postoje vec vise od 10 godina i danas u njemu radi 5 operatera kablovske televizije. Dirkektor firme »Telekom d.o.o. Novi Sad« Vlada Lekovic navodi da je za razliku od Beograda, Novi Sad mnogo uredjeniji jer se urbanisticki radi na kvalitetniji nacin i jer je odnos prema vlasnicima autorskih prava mnogo korektniji.
»U Novom Sadu postoji plan na nivou grada, i postavlja se podzemna mreza optickih kablova, u skladu sa urbanistickim i gradjevinskim dozvolama i saglasnostima, i na osnovu opticke mreze vrsi se rekonstrukcija i adaptacija postojece koaksione mreze koja ce unarednom periodu biti podzemna koaksiona mreza, oslonjena na izgradjenu opticku mrezu«, kaze Lekovic.
Lekovic navodi da njegovo preduzece prenosi 60 domacih zemaljskih kanala, kao i veliki broj satelitskih kanala za koji ima uredno potpisane ugovore.
»Prvi smo u Jugoslaviji sklopili ugovore sa tv kanalima za leganu distribuciju, odnosno redistribuciju tih kanala. Na primer Discovery, MTV, Nacionalna geografija, Fashion, BBC, TV5, Cartoon, Boomerang, itd«, kaze Lekovic.
Medjutim, za ove, ali i neke druge satelitske kanale za koje se placa pretplata, pojedina preduzeca u Beogradu nemaju dozvolu za remitovanje. Tehnicki direktor beogradske firme NETCOM Mico Nenadic to ne krije. »Neki od tih kanala su autorski zasticeni, medjutim, zbog inertnosti vlasnika programa i nepostojanja definisane zakonske regulative, mi se pomalo svercujemo i nasim korisnicima omogucujemo i te atraktivne kanale koji u perspektivi, bez posebnog placanja nece biti moguce pratiti. Broj kanala koji u ovom trenutku na taj nacin distribuiramo je mali, i mi svi upoznajemo nase korisnike da ce doci trenutak kada ce za te kanale morati posebno da plate. Dakle, ne pravimo u tom smislu nikakvu zabunu kod korisnika«, kaze Nenadic.
Nenadic kaze da distributeri planiraju da potpisu ugovore sa svim televizijama cije programe emituju, a posebno sa stranim, i da su vec u toku pregovori s nekima od njih. Novi Zakon o radio-difuziji obavezivace privatne kablovske distributere da za sve programe koje zele da distribuiraju, moraju imati dozvolu.
Predsednik radne grupe za donosenje ovog zakona Rade Veljanovski navodi da vecina kablovskih distributera radi mimo zakona, jer novi jos nije usvojen, a trenutno vezeci Zakon o Radio-televiziji nije obuhvatio sve sto bi trebalo da bude regulisano. Posto ce Zakon o radio-difuziji uskoro biti usvojen, distributeri ce morati da mu se prilagode i da dobiju dozvolu za distribuiranje programa, kaze Veljanovski.
Veljanovski navodi da ce svi imati vremena da se prilagode novim uslovima, posto zakon predvidja prelazne odredbe koje ce trajati oko dve godine.
»Znam da postoje razmisljanja da je dobro krenuti 'divlje' pa se posle prilagodjavati. Ja nikome ne bih preporucivao da pre donosenja zakona radi takav posao. Sto se tice onih sto vecc rade, imace obavezu da se prijave regulatornoj agenciji koja ce ubuduce dodeljivati dozvolu, i ukoliko ispunjavaju sve uslove, oni ce dobiti saglasnost te agencije«, kaze Veljanovski.
Pomocnik republickog ministra za telekomunikacije Andrija Bednarik kaze da gradjevinsku dozvolu za sisteme kablovske televizije najcesce izdaje opstina na cijoj se teritoriji gradi sistem. Medjutim, u opstinama uglavnom ne rade odgovarajuci strucnjaci za telekomunikacije tako da je i to jedan od razloga za nesredjenu situaciju u ovoj oblasti. Zato se Bednarik zalaze za to da sve gradjevinske dozvole iz oblasti kablovsko-distributivnih sistema izdaje ministarstvo za saobracaj i telekomunikacije. On objasnjava sta bi to znacilo gradjanima.
»Znacilo bi gradjanima sigurnost da ce dobiti kvalitetan servis, odnosno ponudjene usluge ce biti zagarantovano na kvalitetnom nivou, drugo, odredjena tarifna politika vezana za cene usluga bi bila propisana na jedinstven nacin, trece, sistem bi bio gadjen organizovano u skladu sa potrebama republike Srbije, u vise hijerarhijskih nivoa, jedan takav sistem bi bio gradjen osmisljeno na nivou cele teritorije republike Srbije« smatra Bednarik.
Dok to ne bude uradjeno, distributeri ce i dalje graditi bez generalnog plana. To znaci da ce i dalje biti razvlacenja kablova s jednog krova na drugi, umesto da budu pod zemljom. Distributeri navode da su podnosili zahteve da izvedu kablove pod zemljom, ali da i vec godinu dana cekaju odgovor nadleznih organa. Ipak, glavni problem je zakonsko regulisanje svih pitanja iz oblasti kablovske televizije. Mico Nenadic iz preduzeca NETCOM kaze da pre svega treba deregulisati ovu oblast i ukinuti monopol na trase.
»Monopol nije oprema koju vi stavite u zgradu i sam zgrada, monopol je mogucnost da vi nesto uradite. Ako se ukloni ta nemogucnost, onda prestaju sve price o dozvolama. Onda je svakome ko posluje po zakonima i propisima drzave omoguceno da to uradi. Pa , ko bude povoljniji prema korisnicima - on ce opstati, ko ne bude - nece opstati. To su principi koje treba postovati,nista drugo«, rekao je Mico Nenadic.
