Ne preterujte. Eksploatacija litijuma je u današnjim savremenim rudnicima i postrojenjima za preradu potpuno hermetički zatvoren ciklus. Rudnici i prerada litijuma postoje i u najrazvijenijim zemljama, i rade bez zagađenja. Danas je Autralia najveći proizvođač litijuma, slede ih Čile i Kina, i svi oni imaju potpuno zatvorene cikluse proizvodnje i prerade litijuma.e.
Da, može litijum ruda da se melje/kuva/topi/ekstrahuje i u otvorenim kazanima, na vatri, ali tako se ne radi nigde. Savremeni zatvoreni ciklus nema uticaja na okolinu. Jeste toksično, ako uđeš u pećku. Isto kao da uđeš u destilator za naftu.
Dobijanje nafte iz škriljaca je višestruko prljaviji posao, a veoma izvestan ako se ne okanemo nafte na mass nivou.
Dalje, litijum iz baterija može veoma lepo da se reciklira, i u budućnosti će svakako sve car baterije ići na reciklažu posle isluženog radnog veka.
Izvađena nafta će najvećim delom, kad tada da sagori. Nema reciklaže.
....
Što se zagađenja tiče i rudarenja, trenutno je gadna situacija sa kobaltom, koji je takođe neophodan za proizvodnju Li baterija (mada u mnogo manjoj količini). Najviše kobalta proizvodi država Kongo u Africi, i odande vidimo one scene gde deca rukama i ašovčićima kopaju rudu, prenose je u pletenim torbama. Ali to je svakako generalni problem svih centralno Afričkih država i njihovog (ne)uređenja, a ne tehnologije proizvodnje. I ti rudnici u Kongu su pod pritiskom javnosti, u poslednje vreme prilično dovedeni u red.
www.zmescience.com
