Elektro i samovozeci automobili

sam633

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
23.11.2011
Poruke
5,413
Poena
63
Secate se onih revolucionarnih solarnih modularnih blokova sto su trebali da zamene asfalt od pre 10-15 god, ako ne i vise?
Po svim aspektima je to must have tehnologija koja je morala zaziveti, gde pokrivas ogromne povrsine solarnim plocama, resavas signalizaciju puteva, resavas sneg i poledicu itd itd...
Koliko je asfalta zamenjeno? Nula...


Sumirano:

 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,435
Poena
83
Kojom matematikom sumiraš 24 minuta u 32? 🤔
 

sam633

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
23.11.2011
Poruke
5,413
Poena
63

sam633

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
23.11.2011
Poruke
5,413
Poena
63
Malo da bacimo matematike, solarna konstanta je cca 1300 W/m2

1300W/m^2 imaš iznad atmosfere Zemlje. Na toliko mogu da računaju sateliti npr.

Na površini Zemlje imaš oko 1kW/m^2. A i to samo u slučaju da sunčevi zraci padaju tačno pod pravim uglom na površinu, i samo u slučaju idelano čiste atmosfere.

Da solarna konstanta je ukupna energija sunca u svemiru, greška. Svakako u Srbiji (Južno bački okrug) imamo nešto preko 1kW/m2 na tlu.

Može da se vidi kakvo je stanje svaki dan:

 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,435
Poena
83
Evo jedne antireklame (na linku oko 5:50, vidi se koji TC je u pitanju), kod nas cena kilovata oko 30din. Preterano... preko puta ulice, bukvalno, ima besplatan punjac.

I nije isključeno da je to ono što nas zaista očekuje. Ista ili slična cena po kilometru kao na fosilna goriva. Benzin/Dizel sada koštaju približno (u jednoj državi) sa manjim razlikama ako je neka zabačena pumpa ili na autoputu. Strujni punjači će sigurno imati veći raspon cena, a glavni faktori će biti lokacija i brzina punjenja.
 

dlalic

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
08.07.2004
Poruke
101
Poena
18
Lepota "nove" tehnologije je sto autsajderi i startup kompanije mogu od da krenu od nule i budu konkurentni pa i bolji od kompanija koje prave kola 120 godina. Citam nedavno da se trenutno vise od 100 firmi bavi razvojem elektricnih aviona.

Elem, Huawei je pretekao glasine o Apple iCar-u i Xiaomi mi-car-u i lansirao svoj prvi auto na bazi Kirin 990A cipseta 😂. link
 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,435
Poena
83
^ Jel podržava Android auto? 🤔

Od Huawei automobila očekujem da bude izuzetno efikasan u potrošnji baterije, da ima najveći domet u klasi, ali i da povremeno, bez razloga, stane na 3-5 sekundi i da sam odlučuje kada će farovi da rade i kojim intenzitetom, bez obzira na spoljne uslove. Biće nezgodno noću.
 

phantomr

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
07.11.2003
Poruke
881
Poena
18
Bilo bi dobro da se više piše o proizvodnji litijuma, koliko uništava planetu proces ekstraktovanja rude litijuma, jer vidim da mnogi smatraju da su automobili na baterije ekološki, što mislim da nije tačno, a o tome se vrlo malo piše.
 

bakara

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
22.01.2005
Poruke
8,507
Poena
83
Ni proizvodnja nafte nije ekološka pa se proizvodi...
Čak sta vise siguran sam da nafta ima mnogo više prljavih procesa i nusprodukata...plus ulja, i druge tečnosti za rad sus motora
 

DukeLander

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.11.2008
Poruke
10,461
Poena
113
U sustini nema, jer su skoro svi derivati iskorisceni.
Da nema sirove nafte, ne bi se kuckali sada preko neta...
Cak ni aspirin ne bi imali...
Takodje ulje se procentualno najmanje koristi u motorima, mnogo vise u industriji.
Npr u moje igracke na poslu ide od 150 do 600 litara hidraulicnog ulja po masini.
U procesu proizvodnje ode dnevno i 2000 lit teskog ulja a imamo 24 fabrike samo u Nemackoj.
Proces proizvodnje i koriscenje masina (osim izduvnih) su smisljeni da se bukvalno nista ne zagadjuje.
Dok su proizvodnja neonki i lithiuma izuzetno toksicni, na to je kolega aludirao.
Takodje se uporno zaboravlja koliko je zelenila nestalo u zadnjih 50 god. EV nas nece spasiti, verujem da cak ni mass primena nece puno promenuti.
 

NShappy

Super Audio CD
VIP član
Učlanjen(a)
24.05.2004
Poruke
4,334
Poena
83
Ne preterujte. Eksploatacija litijuma je u današnjim savremenim rudnicima i postrojenjima za preradu potpuno hermetički zatvoren ciklus. Rudnici i prerada litijuma postoje i u najrazvijenijim zemljama, i rade bez zagađenja. Danas je Autralia najveći proizvođač litijuma, slede ih Čile i Kina, i svi oni imaju potpuno zatvorene cikluse proizvodnje i prerade litijuma.e.

Da, može litijum ruda da se melje/kuva/topi/ekstrahuje i u otvorenim kazanima, na vatri, ali tako se ne radi nigde. Savremeni zatvoreni ciklus nema uticaja na okolinu. Jeste toksično, ako uđeš u pećku. Isto kao da uđeš u destilator za naftu.

Dobijanje nafte iz škriljaca je višestruko prljaviji posao, a veoma izvestan ako se ne okanemo nafte na mass nivou.

Dalje, litijum iz baterija može veoma lepo da se reciklira, i u budućnosti će svakako sve car baterije ići na reciklažu posle isluženog radnog veka.
Izvađena nafta će najvećim delom, kad tada da sagori. Nema reciklaže.

....

Što se zagađenja tiče i rudarenja, trenutno je gadna situacija sa kobaltom, koji je takođe neophodan za proizvodnju Li baterija (mada u mnogo manjoj količini). Najviše kobalta proizvodi država Kongo u Africi, i odande vidimo one scene gde deca rukama i ašovčićima kopaju rudu, prenose je u pletenim torbama. Ali to je svakako generalni problem svih centralno Afričkih država i njihovog (ne)uređenja, a ne tehnologije proizvodnje. I ti rudnici u Kongu su pod pritiskom javnosti, u poslednje vreme prilično dovedeni u red.
 
Poslednja izmena:
  • Like
Reagovanja: mnt

desp

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
24.12.2002
Poruke
8,301
Poena
63
Iskreno se nadam da je tako. Videćemo u Loznici iz prve ruke. Australija je ipak malo drugačija priča, skoro polovina teritorije (kontinenta) je nenastanjiva.
Nafta za proizvodnju goriva je samo jedan delić. Ceo svet, praktično sve oko nas (a i na nama :)) je napravljeno od destilata nafte.
 
Poslednja izmena:

phantomr

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
07.11.2003
Poruke
881
Poena
18
Ne preterujte. Eksploatacija litijuma je u današnjim savremenim rudnicima i postrojenjima za preradu potpuno hermetički zatvoren ciklus. Rudnici i prerada litijuma postoje i u najrazvijenijim zemljama, i rade bez zagađenja. Danas je Autralia najveći proizvođač litijuma, slede ih Čile i Kina, i svi oni imaju potpuno zatvorene cikluse proizvodnje i prerade litijuma.e.

Da, može litijum ruda da se melje/kuva/topi/ekstrahuje i u otvorenim kazanima, na vatri, ali tako se ne radi nigde. Savremeni zatvoreni ciklus nema uticaja na okolinu. Jeste toksično, ako uđeš u pećku. Isto kao da uđeš u destilator za naftu.

Dobijanje nafte iz škriljaca je višestruko prljaviji posao, a veoma izvestan ako se ne okanemo nafte na mass nivou.

Dalje, litijum iz baterija može veoma lepo da se reciklira, i u budućnosti će svakako sve car baterije ići na reciklažu posle isluženog radnog veka.
Izvađena nafta će najvećim delom, kad tada da sagori. Nema reciklaže.

....

Što se zagađenja tiče i rudarenja, trenutno je gadna situacija sa kobaltom, koji je takođe neophodan za proizvodnju Li baterija (mada u mnogo manjoj količini). Najviše kobalta proizvodi država Kongo u Africi, i odande vidimo one scene gde deca rukama i ašovčićima kopaju rudu, prenose je u pletenim torbama. Ali to je svakako generalni problem svih centralno Afričkih država i njihovog (ne)uređenja, a ne tehnologije proizvodnje. I ti rudnici u Kongu su pod pritiskom javnosti, u poslednje vreme prilično dovedeni u red.
Izmišljate... Poslušajte reči stručnjaka kako se ekstraktuje ruda litijuma, postoje razlike između površinskih kopova - slaništa i podzemne eksploatacije litijuma, iz prljavih ruda, kao šro je npr. ruda Jadarit. Za proizvodnju litijuma se koriste ogromne količine sumporne kiseline i vode, Ta voda, za koju Rio Tinto tvrdi da se čistija od uzete vode, se potom vraća u reku... a ostaju milioni kubika otrovne šljake, koja se taloži. Takođe se u atmosferu ispuštaju otrovni gasovi, a zemljište na kome se taloži šljkala decenijama ostaje neupotrebiljivo za bilo šta. Nema primera gde je iskopavanje litijuma ekološko, a najmanje je hermetčki zatvoreno. Svedoci smo da se i nakon gađenja rudnika
Ne preterujte. Eksploatacija litijuma je u današnjim savremenim rudnicima i postrojenjima za preradu potpuno hermetički zatvoren ciklus. Rudnici i prerada litijuma postoje i u najrazvijenijim zemljama, i rade bez zagađenja. Danas je Autralia najveći proizvođač litijuma, slede ih Čile i Kina, i svi oni imaju potpuno zatvorene cikluse proizvodnje i prerade litijuma.e.

Da, može litijum ruda da se melje/kuva/topi/ekstrahuje i u otvorenim kazanima, na vatri, ali tako se ne radi nigde. Savremeni zatvoreni ciklus nema uticaja na okolinu. Jeste toksično, ako uđeš u pećku. Isto kao da uđeš u destilator za naftu.

Dobijanje nafte iz škriljaca je višestruko prljaviji posao, a veoma izvestan ako se ne okanemo nafte na mass nivou.

Dalje, litijum iz baterija može veoma lepo da se reciklira, i u budućnosti će svakako sve car baterije ići na reciklažu posle isluženog radnog veka.
Izvađena nafta će najvećim delom, kad tada da sagori. Nema reciklaže.

....

Što se zagađenja tiče i rudarenja, trenutno je gadna situacija sa kobaltom, koji je takođe neophodan za proizvodnju Li baterija (mada u mnogo manjoj količini). Najviše kobalta proizvodi država Kongo u Africi, i odande vidimo one scene gde deca rukama i ašovčićima kopaju rudu, prenose je u pletenim torbama. Ali to je svakako generalni problem svih centralno Afričkih država i njihovog (ne)uređenja, a ne tehnologije proizvodnje. I ti rudnici u Kongu su pod pritiskom javnosti, u poslednje vreme prilično dovedeni u red.
NS, nisi u pravu.
Ne mogu sada naširoko da pišem, morao bi da se dobro pripremim, znam kakvi su IT-ovci, ali sam siguran da si u krivu. Ukoliko smatrate da bi bilo dobro da se piše više o tome, pokušaću da na forum pozovem stručnjake, pa da rasprava bude kvalitetnija, jer mi je krivo da IT jako malo zna o ovome, nekako smo se izgubili u gadžetima i tako tome, pa zaboravimo na mnoge druge bitne stvari...
 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,435
Poena
83
Umesto prodaje vozila sa različitom opremom, proizvođači automobila sada razmatraju implementiranje svega što imaju u sva vozila, s tim što će sistemi biti aktivirani putem softvera. To će sniziti troškove proizvodnje i povećati prihode kroz usluge koje će birati kupci. Sve dok je proces kupovine lak a refundiranje zbog slučajnih kupovina brzo, to bi moglo dobro da funkcioniše.

Jel važi garancija ako ga rutuješ? Pitam za drugara.
 

mnt

Flash Drive
Učlanjen(a)
27.07.2017
Poruke
203
Poena
28
Za pocetak sa kraja na kraj drzave, ne mozes da odes elektricnim autom, koliko su nam rasprostranjene stanice za punjenje. Daleko smo mi od te price

Uopšte nije takva situacija, evo napravio sam ti plan kako se stiže od Subotice do Vranja. Prvi plan je za Teslu, što je mnogo brže, samo dva stajanja od po 7 i 12 minuta, a drugi plan je za "običan" električni auto, Hyundai Kona, s kojim jeste malo nepraktičnije, ali nije da "ne može" kako si napisao.

Tesla Model 3 Long Range:
Tesla Model 3 Long Range.png

Hyundai Kona:
Hyundai Kona.png
 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,435
Poena
83
Planiraš rutu, kreneš na put. Šta radiš ako dodješ na mesto gde si planirao da se napuniš i shvatiš da ćeš u najboljem slučaju čekati na red najmanje 30 minuta, jer su i drugi baš tu planirali da se pune?
 

djakza

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
29.08.2016
Poruke
332
Poena
28
Sačekaš tih 30ak minuta? Kao što reče čovek, nepraktičnije je definitivno, ali daleko od nemogućeg.
 
  • Like
Reagovanja: mnt

ProMaster

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
17.02.2011
Poruke
4,061
Poena
38
Subotica BG je 200km, ako uključiš u računicu jaku zimu, neke zastoje i slično, bude napeto za niskobudžetno e-vozilo, nemamo svi pare z Teslu, niti je možemo u Srb kupiti .

Drugo, ako treba taj put da predjem za 2,3h duže nego sa SUS vozilom, za mene je to "nemoguće" , jer neću sebe izlagati toj budalaštini.

Sramotno je da država nije obavezala benzinske stanice da imaju makar po 1 ili 2 punjača za e-vozila, a ovamo se busaju u grudi, kako su oni ovo i ono...
 

bakara

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
22.01.2005
Poruke
8,507
Poena
83
teslini punjaci komuniciraju medjusobno, i ovi ostali mogu da naprave nesto slicno i tacno znaju koliko se koji auto zadrzava da li dolazi sledeci i slicno....i nema preko reda :)

ne mora drzava nikoga nista da obaveze, ne drze se ni pumpe zato sto ih je drzava obavezala nego zato sto imaju korist.
 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,435
Poena
83
Sačekaš tih 30ak minuta? Kao što reče čovek, nepraktičnije je definitivno, ali daleko od nemogućeg.
Ili 2h, ako je na punjač pre tebe stao karavan gastarbajtera na povratku u Tursku.

Nije nemoguće, to je bilo jasno i bez mape, ali imam utisak da je još uvek rano za prelazak. A nekako se i dalje nadam da ce EV kao koncept živeti mnogo kraće od SUS, da će se preći na neke praktičnije grivne ćelije.

@bakara pošto punjači međusobno komuniciraju, da li ti možeš da uradiš rezervaciju slota za punjenje dok su još u putu?


Ono što mene kao korisnika interesuje, šta se dalje dešava sa našim vozilima. Ja već neko vreme gledam drugi auto. Trenutno mi je prvi pick jedan dizel, ako ga kupim sada, vozim 5 godina, to je vreme kada su neki od tradicionalnih proizviđača već prestali da proizvode SUS. Možda cena polovnjacima zapravo skoči, a možda ih ne bude moguće prodati.
 

ProMaster

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
17.02.2011
Poruke
4,061
Poena
38
Nisam ni mislio da nemaju koristi, neka naplaćuju, suština je da se obezbedi što manje zadržavanje e-vozila na punjačima.

Recimo ja vozim e-208 (range 200-280km autoputem), da li misliš da ću bezbrižno čekati iz Subotice do BG, da bi shvatio da je gužva i da zapravo ne mogu da nastavim dalje, kao što mogu kada treba da sipam benzin, neću ovde, gužva je, sipacu na sledećoj, za 40,50km..
Druga stvar, ako imam često punjače, neću čekati 40 min da mi se dopuni auto toliko da imam za 200km (i tako ranije oslobodim mesto za punjenje), punim ga 20 min, pa odmorim ponovo za 100km.

@PJ - Mislim da je još rano za takve radikalne poteze, mislim da se neće desiti, bar ne u narednih 10godina. Već su najavljivali prestanak SUS motora, pa su ih pomerali i mislim da će i sad da ih pomere. Evo i najprostiji primer koliko je industrija nespremna. Peugeot je neke modele ostavio sa analognim tablama, jer dobaljaci nemaju dovoljno el. komponenti da mogu da isprate proizvodnju modela sa digitalnim instrumentima.
 

sam633

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
23.11.2011
Poruke
5,413
Poena
63
A nekako se i dalje nadam da ce EV kao koncept živeti mnogo kraće od SUS, da će se preći na neke praktičnije grivne ćelije.

Verovatno si se ovde nespretno izrazio. EV kao EV, neće nigde nestati, zapravo trajaće duže, nego ovo što imamo sada, mislim istorijski gledano, poredeći sa SUS motorom.

Tj, kao način pokretanja vozila, u tehnološkom smislu, koristićemo duže elektromotor, nego motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Samim tim, to je i dalje EV.

Odakle ćemo uzimati energiju, da li sadašnje baterije, da li gorivne ćelije, da li nešto treće, ne menja priču, da je to i dalje EV, vozilo sa elektromotorom.
 

DukeLander

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.11.2008
Poruke
10,461
Poena
113
Imali smo test masinu na 2 nedelje. Elektro viljuskar triplex koji dize 10 tona.
Olovna baterija teska 4,5 tona. Punis 9 sati, vozas skoro 9 sati. Mora skroz prazna i do vrha punjenje. Cena 150.000 evrica sa takvom baterijom Ista masina sa litijum baterijom, koju punis kada hoces i iste je tezine, cena samo 240.000 evrica. Litijum izdrzi od 100 do 20% skoro 7 sati rada.
Da nije pritiska drzave sa taksom na CO2, kao i premije za zastitu okoline, firma nikada ne bi ni pomislila na ev masine...
 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,435
Poena
83
Verovatno si se ovde nespretno izrazio. EV kao EV, neće nigde nestati, zapravo trajaće duže, nego ovo što imamo sada, mislim istorijski gledano, poredeći sa SUS motorom.

Tj, kao način pokretanja vozila, u tehnološkom smislu, koristićemo duže elektromotor, nego motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Samim tim, to je i dalje EV.

Odakle ćemo uzimati energiju, da li sadašnje baterije, da li gorivne ćelije, da li nešto treće, ne menja priču, da je to i dalje EV, vozilo sa elektromotorom.

Hvala na korekciji. Pod EV sam mislio na EV vozila sa trenutnim mehanizmom punjenja. A verovatno sam i tu pogrešio, jer se u ne tako dalekoj budućnosti može pojaviti baterija koja će imati drastično veći kapacitet po jedinici zapremine i način (bežičnog) punjenja koji će biti višestruko brži od trenutno najbržeg teorijskog punjenja.

@giovanni laički rečeno, gorivne ćelije su mehanizam koji hemijskom reakcijom proizvodi električnu energiju. Ovog trenutka najinteresatnije zvuči vodonik kao gorivo i kiseonik kao pokretač reakcije. Vodonik se skladišti u vozilu, a kiseonik se uzima iz okruženja.

A ne bih se iznenadio da naprave toliko mali i bezbedan nuklearni reaktor, da stoji u kolima, sposoban da napaja auto ceo životni vek ili da na redovnom servisu samo zamene epruvetu sa gorivom za narednih 10-15-20 hiljada kilometara, a predjeni kilometri se automatski naplaćuju jednom mesečno preko nekog ugovora. Ne platiš, neće da krene.
 

NShappy

Super Audio CD
VIP član
Učlanjen(a)
24.05.2004
Poruke
4,334
Poena
83
Ajde malo o gorivnim ćelijama. Šta je to uopšte?

Gorive ćelije postoje već 100-tinak godina. Poenta je da praktično vrše obrnutu elektrolizu. Iz vodonika i kiseonika proizvode el. energiju, i kao nusprodukt, čistu vodu.
Dakle, kao polazno gorivo, vodonik i kiseonik.

Inače su veoma efikasne, i ako je vodonik gorivo, zapravo su najefikasniji način korišćenja vodonika kao goriva. Koristila ih je NASA u Apolo programu i na Šatlu.

Dalje, postoje razne varijante koje hemisjkim postupcima dolaze do el. energije, ali se to uvek nekako na kraju dovede na vodonik. Imaš npr. ove: https://www.bloomenergy.com/
Rade gorive ćelije koje kreću od metana, (zemni gas), ali na kraju, obrni okreni, vodonik (iz metana) + kiseonik = el.energija + voda (+ još ponešto, zavisi od kojeg goriva krećete).

Uglavnom, problem gorivih ćelija je što su najefikasnije ako je ulaz čist vodonik. Ali vodonik se dobija elektrolizom, tj. el.energijom, a onda je bolje el. energiju koristiti direktno.
Bilo je pokušaja gorivih ćelija u vozilima i drugih ulaznih goriva, ali to su več velika, teška i skupa postrojenja da se koriste na mobilnim platformama.

Ako će el. motor da okreće točkove, trenutno je baterija druga po efikasnosti iza gorivih ćelija sa čistim vodonikom kao polaznim gorivom, ali se smisao gubi kada se zna da se vodonik dobija el.energijom. Plus što su instalacija za vodonik u samom vozilu, kao i pumpe i stanice za napajanje dosta složene i skupe. Gorive ćelije su takođe skupe, podrazumevaju ne male količine platine.
Dakle, ostaje baterija + el.motor kao jedina izgledna budućnost.
 
Vrh Dno