Elektro i samovozeci automobili

sam633

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
23.11.2011
Poruke
5,381
Poena
63
Secate se onih revolucionarnih solarnih modularnih blokova sto su trebali da zamene asfalt od pre 10-15 god, ako ne i vise?
Po svim aspektima je to must have tehnologija koja je morala zaziveti, gde pokrivas ogromne povrsine solarnim plocama, resavas signalizaciju puteva, resavas sneg i poledicu itd itd...
Koliko je asfalta zamenjeno? Nula...


Sumirano:

 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,340
Poena
63
Kojom matematikom sumiraš 24 minuta u 32? 🤔
 

sam633

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
23.11.2011
Poruke
5,381
Poena
63

sam633

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
23.11.2011
Poruke
5,381
Poena
63
Malo da bacimo matematike, solarna konstanta je cca 1300 W/m2

1300W/m^2 imaš iznad atmosfere Zemlje. Na toliko mogu da računaju sateliti npr.

Na površini Zemlje imaš oko 1kW/m^2. A i to samo u slučaju da sunčevi zraci padaju tačno pod pravim uglom na površinu, i samo u slučaju idelano čiste atmosfere.

Da solarna konstanta je ukupna energija sunca u svemiru, greška. Svakako u Srbiji (Južno bački okrug) imamo nešto preko 1kW/m2 na tlu.

Može da se vidi kakvo je stanje svaki dan:

 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,340
Poena
63
Evo jedne antireklame (na linku oko 5:50, vidi se koji TC je u pitanju), kod nas cena kilovata oko 30din. Preterano... preko puta ulice, bukvalno, ima besplatan punjac.

I nije isključeno da je to ono što nas zaista očekuje. Ista ili slična cena po kilometru kao na fosilna goriva. Benzin/Dizel sada koštaju približno (u jednoj državi) sa manjim razlikama ako je neka zabačena pumpa ili na autoputu. Strujni punjači će sigurno imati veći raspon cena, a glavni faktori će biti lokacija i brzina punjenja.
 

dlalic

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
08.07.2004
Poruke
95
Poena
8
Lepota "nove" tehnologije je sto autsajderi i startup kompanije mogu od da krenu od nule i budu konkurentni pa i bolji od kompanija koje prave kola 120 godina. Citam nedavno da se trenutno vise od 100 firmi bavi razvojem elektricnih aviona.

Elem, Huawei je pretekao glasine o Apple iCar-u i Xiaomi mi-car-u i lansirao svoj prvi auto na bazi Kirin 990A cipseta 😂. link
 

PJ

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.09.2000
Poruke
8,340
Poena
63
^ Jel podržava Android auto? 🤔

Od Huawei automobila očekujem da bude izuzetno efikasan u potrošnji baterije, da ima najveći domet u klasi, ali i da povremeno, bez razloga, stane na 3-5 sekundi i da sam odlučuje kada će farovi da rade i kojim intenzitetom, bez obzira na spoljne uslove. Biće nezgodno noću.
 

phantomr

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
07.11.2003
Poruke
881
Poena
18
Bilo bi dobro da se više piše o proizvodnji litijuma, koliko uništava planetu proces ekstraktovanja rude litijuma, jer vidim da mnogi smatraju da su automobili na baterije ekološki, što mislim da nije tačno, a o tome se vrlo malo piše.
 

bakara

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
22.01.2005
Poruke
8,265
Poena
83
Ni proizvodnja nafte nije ekološka pa se proizvodi...
Čak sta vise siguran sam da nafta ima mnogo više prljavih procesa i nusprodukata...plus ulja, i druge tečnosti za rad sus motora
 

DukeLander

Moderator
Super Moderator
Učlanjen(a)
03.11.2008
Poruke
10,305
Poena
113
U sustini nema, jer su skoro svi derivati iskorisceni.
Da nema sirove nafte, ne bi se kuckali sada preko neta...
Cak ni aspirin ne bi imali...
Takodje ulje se procentualno najmanje koristi u motorima, mnogo vise u industriji.
Npr u moje igracke na poslu ide od 150 do 600 litara hidraulicnog ulja po masini.
U procesu proizvodnje ode dnevno i 2000 lit teskog ulja a imamo 24 fabrike samo u Nemackoj.
Proces proizvodnje i koriscenje masina (osim izduvnih) su smisljeni da se bukvalno nista ne zagadjuje.
Dok su proizvodnja neonki i lithiuma izuzetno toksicni, na to je kolega aludirao.
Takodje se uporno zaboravlja koliko je zelenila nestalo u zadnjih 50 god. EV nas nece spasiti, verujem da cak ni mass primena nece puno promenuti.
 

NShappy

Super Audio CD
VIP član
Učlanjen(a)
24.05.2004
Poruke
4,281
Poena
83
Ne preterujte. Eksploatacija litijuma je u današnjim savremenim rudnicima i postrojenjima za preradu potpuno hermetički zatvoren ciklus. Rudnici i prerada litijuma postoje i u najrazvijenijim zemljama, i rade bez zagađenja. Danas je Autralia najveći proizvođač litijuma, slede ih Čile i Kina, i svi oni imaju potpuno zatvorene cikluse proizvodnje i prerade litijuma.e.

Da, može litijum ruda da se melje/kuva/topi/ekstrahuje i u otvorenim kazanima, na vatri, ali tako se ne radi nigde. Savremeni zatvoreni ciklus nema uticaja na okolinu. Jeste toksično, ako uđeš u pećku. Isto kao da uđeš u destilator za naftu.

Dobijanje nafte iz škriljaca je višestruko prljaviji posao, a veoma izvestan ako se ne okanemo nafte na mass nivou.

Dalje, litijum iz baterija može veoma lepo da se reciklira, i u budućnosti će svakako sve car baterije ići na reciklažu posle isluženog radnog veka.
Izvađena nafta će najvećim delom, kad tada da sagori. Nema reciklaže.

....

Što se zagađenja tiče i rudarenja, trenutno je gadna situacija sa kobaltom, koji je takođe neophodan za proizvodnju Li baterija (mada u mnogo manjoj količini). Najviše kobalta proizvodi država Kongo u Africi, i odande vidimo one scene gde deca rukama i ašovčićima kopaju rudu, prenose je u pletenim torbama. Ali to je svakako generalni problem svih centralno Afričkih država i njihovog (ne)uređenja, a ne tehnologije proizvodnje. I ti rudnici u Kongu su pod pritiskom javnosti, u poslednje vreme prilično dovedeni u red.
 
Poslednja izmena:
  • Like
Reagovanja: mnt

desp

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
24.12.2002
Poruke
8,198
Poena
63
Iskreno se nadam da je tako. Videćemo u Loznici iz prve ruke. Australija je ipak malo drugačija priča, skoro polovina teritorije (kontinenta) je nenastanjiva.
Nafta za proizvodnju goriva je samo jedan delić. Ceo svet, praktično sve oko nas (a i na nama :)) je napravljeno od destilata nafte.
 
Poslednja izmena:

phantomr

3.5" Floppy
Učlanjen(a)
07.11.2003
Poruke
881
Poena
18
Ne preterujte. Eksploatacija litijuma je u današnjim savremenim rudnicima i postrojenjima za preradu potpuno hermetički zatvoren ciklus. Rudnici i prerada litijuma postoje i u najrazvijenijim zemljama, i rade bez zagađenja. Danas je Autralia najveći proizvođač litijuma, slede ih Čile i Kina, i svi oni imaju potpuno zatvorene cikluse proizvodnje i prerade litijuma.e.

Da, može litijum ruda da se melje/kuva/topi/ekstrahuje i u otvorenim kazanima, na vatri, ali tako se ne radi nigde. Savremeni zatvoreni ciklus nema uticaja na okolinu. Jeste toksično, ako uđeš u pećku. Isto kao da uđeš u destilator za naftu.

Dobijanje nafte iz škriljaca je višestruko prljaviji posao, a veoma izvestan ako se ne okanemo nafte na mass nivou.

Dalje, litijum iz baterija može veoma lepo da se reciklira, i u budućnosti će svakako sve car baterije ići na reciklažu posle isluženog radnog veka.
Izvađena nafta će najvećim delom, kad tada da sagori. Nema reciklaže.

....

Što se zagađenja tiče i rudarenja, trenutno je gadna situacija sa kobaltom, koji je takođe neophodan za proizvodnju Li baterija (mada u mnogo manjoj količini). Najviše kobalta proizvodi država Kongo u Africi, i odande vidimo one scene gde deca rukama i ašovčićima kopaju rudu, prenose je u pletenim torbama. Ali to je svakako generalni problem svih centralno Afričkih država i njihovog (ne)uređenja, a ne tehnologije proizvodnje. I ti rudnici u Kongu su pod pritiskom javnosti, u poslednje vreme prilično dovedeni u red.
Izmišljate... Poslušajte reči stručnjaka kako se ekstraktuje ruda litijuma, postoje razlike između površinskih kopova - slaništa i podzemne eksploatacije litijuma, iz prljavih ruda, kao šro je npr. ruda Jadarit. Za proizvodnju litijuma se koriste ogromne količine sumporne kiseline i vode, Ta voda, za koju Rio Tinto tvrdi da se čistija od uzete vode, se potom vraća u reku... a ostaju milioni kubika otrovne šljake, koja se taloži. Takođe se u atmosferu ispuštaju otrovni gasovi, a zemljište na kome se taloži šljkala decenijama ostaje neupotrebiljivo za bilo šta. Nema primera gde je iskopavanje litijuma ekološko, a najmanje je hermetčki zatvoreno. Svedoci smo da se i nakon gađenja rudnika
Ne preterujte. Eksploatacija litijuma je u današnjim savremenim rudnicima i postrojenjima za preradu potpuno hermetički zatvoren ciklus. Rudnici i prerada litijuma postoje i u najrazvijenijim zemljama, i rade bez zagađenja. Danas je Autralia najveći proizvođač litijuma, slede ih Čile i Kina, i svi oni imaju potpuno zatvorene cikluse proizvodnje i prerade litijuma.e.

Da, može litijum ruda da se melje/kuva/topi/ekstrahuje i u otvorenim kazanima, na vatri, ali tako se ne radi nigde. Savremeni zatvoreni ciklus nema uticaja na okolinu. Jeste toksično, ako uđeš u pećku. Isto kao da uđeš u destilator za naftu.

Dobijanje nafte iz škriljaca je višestruko prljaviji posao, a veoma izvestan ako se ne okanemo nafte na mass nivou.

Dalje, litijum iz baterija može veoma lepo da se reciklira, i u budućnosti će svakako sve car baterije ići na reciklažu posle isluženog radnog veka.
Izvađena nafta će najvećim delom, kad tada da sagori. Nema reciklaže.

....

Što se zagađenja tiče i rudarenja, trenutno je gadna situacija sa kobaltom, koji je takođe neophodan za proizvodnju Li baterija (mada u mnogo manjoj količini). Najviše kobalta proizvodi država Kongo u Africi, i odande vidimo one scene gde deca rukama i ašovčićima kopaju rudu, prenose je u pletenim torbama. Ali to je svakako generalni problem svih centralno Afričkih država i njihovog (ne)uređenja, a ne tehnologije proizvodnje. I ti rudnici u Kongu su pod pritiskom javnosti, u poslednje vreme prilično dovedeni u red.
NS, nisi u pravu.
Ne mogu sada naširoko da pišem, morao bi da se dobro pripremim, znam kakvi su IT-ovci, ali sam siguran da si u krivu. Ukoliko smatrate da bi bilo dobro da se piše više o tome, pokušaću da na forum pozovem stručnjake, pa da rasprava bude kvalitetnija, jer mi je krivo da IT jako malo zna o ovome, nekako smo se izgubili u gadžetima i tako tome, pa zaboravimo na mnoge druge bitne stvari...
 
Vrh Dno