Hiperinflacija je itekako moguća i u razvijenim ekonomijama, samo je potrebno više vremena da dođe do sloma sistema.
Evo jedan malo drugaciji pogled na inflaciju i sta je najvise izaziva:
Chart inflacija/nafta
Period 1965-1982 je u americi poznat kao "velika inflacija" i imala je kako se vidi na chartu 3 pika 70, 75 i 80te godine. Od ww2 je na snazi bio "breton vuds" sporazum koji je dolar vezao za zlato. 1964 amerikanci ulaze ozbiljnije u rat u Vijetnamu, drzava pocinje trositi vise nego sto prihoduje, dolar gubi peg sa zlatom i tada krece prvi talas inflacije. U oktobru 1971 Nikson je izasao iz "breton vuds" sporazuma i to je kraj jedne ere a pocetak druge ere ili "petrodolara" ali transformacija je trajala par godina.
1. 1973 godine zemlje OAPEC (arapski proizvodjaci nafte) zbog pomoci izraelu u ratu protiv egipta i sirije uvode sankcije (kako to cudno zvuci) SAD, UK, kanadi, holandiji i japanu na naftu.
To podize cenu nafte globalno sa 3 na 12$ i krece ozbiljnija inflacija koju tadasnji guverner FED-a Burns obara podizuci referentnu kamatu malo iznad stope inflacije sto je tada bilo 13%.
1974-te Nikson salje tadasnjega ministra finansija Williama Simona (danas Janet Yellen) u Saudijsku Arabiju koji pravi dil sa saudijcima da im amerika pruzi vojnu zastitu a oni zauzvrat naftu prodaju iskljucivo u dolaru a za sav visak prihoda kupuju americke obveznice i tako finansiraju americki deficit. Saudijci pristaju uz uslov da njihova kupovina americkih obveznica bude tajna. Taman je sve krenulo nekim normalnim tokom a onda opet naftni sok 2 ovaj put zbog iranske revolucije.
2. 1979 Iranska revolucija. Pre revolucije Iran je proizvodio oko 6 miliona barela nafte dnevno i kada su krenuli strajkovi to je palo na oko 1,5 miliona barela i nastao je manjak od 7% ukupne proizvodnje u svetu sto je izazvalo skok sa 15$ na 40$ i napravilo najveci talas inflacije do tada. To je ono vreme kada su nasi ocevi vozili na par/nepar. Tada FED preuzima Paul Volcker i krvnickim podizanjem kamate na blizu 20% sa povremenim popustanjima pravi dva talasa recesije. Zanimljivo za to vreme je novoizabrani Ronald Regan na inauguraciji u januaru 81 izjavio "In this present crisis, government is not the solution to our problem, government is the problem." i daje odresene ruke Volckeru koji prvo obara kamatu na 14% ali u julu je inflacija opet krenula sa 9 na 10% pa vraca kamatu na 19% i totalno je ubija uz naravno veliku recesiju ali i ozdravljenje americke ekonomije koja nakon toga ulazi mozda i u najzdraviji period nakon ww2.
3. 2008 opet krece cena nafte da skace ali ovaj put je vise bila spekulacija, kineska privreda je rasla jako brzo i povecavala se potrosnja a proizvodnja je bila konstantna. Posto sam tada trgovao na berzi i pratio vesti oko nafte tada su forsirane price da nafte ima za jos par godina, puno se pricalo o bio dizelu, isplativosti eksploatacije iz uljnih skriljaca i cena je u jednom trenutku eksplodirala ali zbog ekonomske krize nije imalo vremena da preraste u vecu inflaciju.
4. Ovo je do sada najslozenija situacija. Prvo smo imali pandemiju koja je omogucila da dosta zemalja a ponajvise kina napuni rezerve nafte po jako niskim cenama. Ona se tek nedavno otvorila a plus dobija "prijateljske cene" kao i indija iz rusije sto je do 30$ jeftinije od trzisne. Uz normalne cene gasa to je ogromna prednost u odnosu na evropu i japan.
Kada je poceo rat u ukrajini imali smo nagli skok cena nafte ponajvise zbog straha sto je uz sve ostalo pojacalo inflatorni udar. Ipak su zalihe prikupljene u koroni omogucile da se to vrati u neke normalne tokove i smanji pritisak sa te strane plus oslobadjanje 300 miliona barela iz americkih strateskih rezervi koje uskoro trebaju biti nadoknadjene.
Bitna stvar je i struktura americkog duga. Zbog zatehnute geopoliticke situacije kina je pocela izvlaciti pare iz obveznica i tako direktno prestala finansirati americki trgovinski deficit.
Od 2016 je izvukla preko 380 milijardi iz obveznica.
Procenat duga u odnosu na ukupan dug:
Tu se vidi da je pocetkom 2011 godine kina drzala preko 8% ukupnog americkog duga i najvise uz FED tada pomogla da se sanira kriza 2008. Od pocetka 2008 do kraja 2010 FED je upumpao 1,5 trilion dolara a kina 680 milijardi $ u obveznice sto je dobrano pomoglo da oni tada nemaju vecu inflaciju. Sada je to palo na ispod 3%. Rusija je u periodu 2007-2013 dosla do 165 milijardi ali je nakon problema 2014 do 2018 izvukla sve pare. Sve su to pokazatelji u kom pravcu kina ide i da ocekuje zaostravanje odnosa sa amerikom sto se tice ekonomije.
Sta je trenutno najveca opasnost po zapad? Arapski svet polako izlazi iz trvenja jer shvata da zapad svim silama gleda da se oslobodi ovisnosti od nafte i zna da nema jos puno vremena. Njihove lidere je sada jako tesko uceniti ili korumpirati posto su dovoljno bogati i obrazovani i jedina opasnost im preti bas od zapada. Sada nakon sto su se rusi umesali u siriji a amerikanci se povukli iz avganistana shvataju da je pravi trenutak da se oslobode ovisnosti o dolaru jer svakako dosta roba koja njima treba dolazi iz azije ili juzne amerike. Mozemo vec reci da smo u tranziciji iz petrodolara u neki novi sistem koji tek treba da se ustanovi. Amerika je svesna da mora menjati politiku i zato pokusavaju vratiti proizvodnju kuci jer oni imaju i energiju i resurse i hranu i tehnologiju samo jos da objasne alavom biznisu da mora kuci ako planira robu prodavati u americi.
Kina ce tu imati najvise stete jer nece vise moci imati te ogromne stope rasta ali svakako je taj rast bio vestacki jer su pravili milionske gradove u kojima niko ne zivi, gradili brze pruge kojima niko ne putuje i sada i njih ocekuju inflacija i problemi ali ne treba sumnjati da ce vlasti to znati iskontrolisati milom ili silom.
Oko odnosa zapad-arapi je jako zanimljivo desavanje na SP u kataru gde su pokazali zapadu preko zabrane alkohola i propagiranja lbgt da su svesni svoje uloge u danasnjem svetu jer tako nesto da se desilo u evropi ili juznoj americi verovatno bi se pola reprezentacija vratilo kuci. Ali posto znaju da bi to uvredilo domacine koji imaju gas i naftu morali su ostati.
I sada mehanizmom OPEC+ kontrolisu proizvodnju i gledaju da balansiraju, da previse ne podignu cenu i dovedu do sloma ekonomija po svetu ali i da ne daju da previse pojeftini pa tako sebi smanje prihode. Nisu ni rusi bas toliko naivni pa dali evropljanima da napune skladista gasa prosle godine (a ne treba sumnjati da ce i ove godine naci nacin da urade isto) tek tako jer slom ekonomije ne odgovara nikom. Onda se svi hvataju oruzija i krecu da otimaju gde ima.
Hiperinflacija na zapadu mislim da nije realna jer to znaci 50% mesecno pa tako godinu dana sto bi za kratko vreme obezvredilo sve kredite sa fiksnom kamatnom stopom a to zapad ne moze dopustiti. Imaju oni puno prostora u standardu da istrpe ove stope od 10% godisnje bez vecih problema samo mora lagano da se narod navikava uz vecitu "borbu" protiv iste. Ako mi zivimo na 16,1% sa 3 puta manjim primanjima i oni ce preziveti.
Posto niko ne spominje srbiju evo malo i nas.
Kod nas je zvanicna inflacija 16.1% bila u februaru.
Kurs je zacementiran na 117,5 a to se radi na sledeci nacin.
Manjak u budzetu finansiramo izdavanjem obveznica ili uzimanjem kredita gde stignemo i od koga stignemo na preko 6% u eur/dolar.
Onda te devize stavimo u devizne rezerve, naprintamo dinare i ubacimo u trezor pa tako punimo manjak u budzetu i drzava isplacuje plate i penzije.
A kada te dinare prezaduzeni narod vrati u banke da one ne pomisle to da vrate u devize pa u centrale na zapad NBS im jos jednom na te dinare da 5.75% kamate
Ovo je trenutno stanje REPA, 2,5 milijarde eura u dinarima placamo kamatu 5,75% sa izgovorom da banke to ne plasiraju u narod pa naprave jos vecu inflaciju.
A prava istina je da ovde vise nema ko da uzme kredit jer su svi prezaduzeni i preko svojih mogucnosti, a ovo im dajemo da bi platni bilans bio sto manje u minusu.
A kripto samo bez euforije, standardna pojava je da se komplet berza pa tako i BTC duva za presek 31.marta jer gomila kompanija drzi na stanju akcije drugih kompanija i onda im svima bilansi izgledaju bolje na kvartalnom kada se malo nazida.
Fjucersi se isto prepakuju jer isticu u petak.
Svakako budi oprezan.
