Girese
Čuven
- Učlanjen(a)
- 11.03.2003
- Poruke
- 284
- Poena
- 630
Nisam siguran da li je ovo odgovarajuca soba, ali evo vesti iz sutrasnjeg Blic-a:
"Izmenama Krivičnog zakona, po prvi put određene sankcije za kompjuterski kriminal i sve oblike računarskih sabotaža
Za hakerisanje 12 godina
Sankcije za kompjuterski kriminal i sve oblike računarskih sabotaža po prvi put su, posle izmena Krivičnog zakona, postale i deo domaćeg krivičnog zakonodavstva. Po tom zakonu, koji su domaći Internet provajderi i vlasnici većih računarskih mreža i sistema dugo čekali, za hakerisanje se može dobiti i zatvorska kazna do 12 godina.
Bogoljub Pješčić, predstavnik za medije Udruženja Internet provajdera, kaže za „Blic“ da je kompjuterski kriminal ranije bio tretiran kao napad na telekomunikacione resurse i skoro sve krivične prijave, podnete protiv ljudi koji su počinili jedan od ovakvih oblika kriminaliteta, padale su na sudu.
- Trenutno, najveći nam je problem to što ne postoje domaći sudski veštaci za kompjuterski kriminal. Jedno je pljačka trafike, a drugo pljačka banke elektronskim putem. Dok se ne stvori sudska praksa, imaćemo vakuum, ali je dobro da postoji kakav-takav zakon - konstatuje Pješčić.
O međunarodnom imidžu domaćih hakera govori i podatak da je za vreme sankcija Jugoslavija važila za „crvenu zonu“, što je značilo preporuku međunarodnih stručnjaka za neobavljanje bilo kog vida elektronske trgovine.
- Skoro 99 odsto ove trgovine s Jugoslavijom svojevremeno je obavljano lažnim kreditnim karticama, odnosno s lažnim ili nepotpunim podacima klijenata. Sada, kada imamo zakon, jedini problem je osposobljavanje kadrova u kriminalističkoj policiji - dodaje Bogoljub Pješčić.
O tome da li je kazna za hakerisanje od šest meseci do 12 godina zatvora adekvatna, Pješčić kaže:
- Zamislite da, na primer, u vreme izbora neko neovlašćeno pristupi podacima s biračkim spiskovima u Srbiji. Izmenom tih podataka lako mogu da se nameste izborni rezultati. Tako nešto može imati nesagledive posledice po državu i sistem.
Direktor najvećeg domaćeg Internet provajdera „Eunet“ Mira Rosić kaže za „Blic“ da je ova kompanija ranije zbog nedostatka zakona imala puno problema posle brojnih „nasrtaja“ domaćih i stranih hakera na sistem. I ona je potvrdila da domaće sudstvo za sada nema valjane stručnjake koji bi veštačili u slučajevima kompjuterskog kriminala. Međutim, objasnila je, za početak će sudovi verovatno angažovati dokazane domaće kompjuterske stručnjake, koji će veštačiti i čije će mišljenje sud uvažiti.
- Koliko mi je poznato, sud bi trebalo da se obrati i međunarodnoj asocijaciji „Frauding“, svetski vrlo poznatoj, koja se bavi prevencijom, otkrivanjem i borbom protiv svakog oblika kompjuterskog kriminala. Nažalost, kontaktirali smo i Ministarstvo za telekomunikacije i dobili odgovor da trenutno ne postoji ni jedna domaća institucija koja bi se stručno bavila ovim problemom kod nas. Ali, postepeno stvari počinju da se kreću nabolje - kaže Mira Rosić.
U izvornom značenju, pojam haker opisuje osobu koja se bavi istraživanjem mogućnosti kompjutera. Pravi hakeri ne nanose štetu drugima, kao što se misli, već samo istražuju skriveno u hardveru i softveru.
- Hakeri su po prirodi radoznali ljudi koji vole sve da saznaju. U programima može dosta toga da se sakrije, naročito u onim kod kojih je izvorni kod nedostupan javnosti, kakav je na primer „Windows“. U takvim programima mogu da se recimo sakriju potprogrami za špijuniranje i programi koji će samo odabranim ljudima omogućiti pristup zabranjenim resursima, poput vaših hard-diskova. Hakeri ne vole cenzuru, jer to vodi ka jednoumlju - smatra jedan od hakera koji je želeo da ostane anoniman."
"Izmenama Krivičnog zakona, po prvi put određene sankcije za kompjuterski kriminal i sve oblike računarskih sabotaža
Za hakerisanje 12 godina
Sankcije za kompjuterski kriminal i sve oblike računarskih sabotaža po prvi put su, posle izmena Krivičnog zakona, postale i deo domaćeg krivičnog zakonodavstva. Po tom zakonu, koji su domaći Internet provajderi i vlasnici većih računarskih mreža i sistema dugo čekali, za hakerisanje se može dobiti i zatvorska kazna do 12 godina.
Bogoljub Pješčić, predstavnik za medije Udruženja Internet provajdera, kaže za „Blic“ da je kompjuterski kriminal ranije bio tretiran kao napad na telekomunikacione resurse i skoro sve krivične prijave, podnete protiv ljudi koji su počinili jedan od ovakvih oblika kriminaliteta, padale su na sudu.
- Trenutno, najveći nam je problem to što ne postoje domaći sudski veštaci za kompjuterski kriminal. Jedno je pljačka trafike, a drugo pljačka banke elektronskim putem. Dok se ne stvori sudska praksa, imaćemo vakuum, ali je dobro da postoji kakav-takav zakon - konstatuje Pješčić.
O međunarodnom imidžu domaćih hakera govori i podatak da je za vreme sankcija Jugoslavija važila za „crvenu zonu“, što je značilo preporuku međunarodnih stručnjaka za neobavljanje bilo kog vida elektronske trgovine.
- Skoro 99 odsto ove trgovine s Jugoslavijom svojevremeno je obavljano lažnim kreditnim karticama, odnosno s lažnim ili nepotpunim podacima klijenata. Sada, kada imamo zakon, jedini problem je osposobljavanje kadrova u kriminalističkoj policiji - dodaje Bogoljub Pješčić.
O tome da li je kazna za hakerisanje od šest meseci do 12 godina zatvora adekvatna, Pješčić kaže:
- Zamislite da, na primer, u vreme izbora neko neovlašćeno pristupi podacima s biračkim spiskovima u Srbiji. Izmenom tih podataka lako mogu da se nameste izborni rezultati. Tako nešto može imati nesagledive posledice po državu i sistem.
Direktor najvećeg domaćeg Internet provajdera „Eunet“ Mira Rosić kaže za „Blic“ da je ova kompanija ranije zbog nedostatka zakona imala puno problema posle brojnih „nasrtaja“ domaćih i stranih hakera na sistem. I ona je potvrdila da domaće sudstvo za sada nema valjane stručnjake koji bi veštačili u slučajevima kompjuterskog kriminala. Međutim, objasnila je, za početak će sudovi verovatno angažovati dokazane domaće kompjuterske stručnjake, koji će veštačiti i čije će mišljenje sud uvažiti.
- Koliko mi je poznato, sud bi trebalo da se obrati i međunarodnoj asocijaciji „Frauding“, svetski vrlo poznatoj, koja se bavi prevencijom, otkrivanjem i borbom protiv svakog oblika kompjuterskog kriminala. Nažalost, kontaktirali smo i Ministarstvo za telekomunikacije i dobili odgovor da trenutno ne postoji ni jedna domaća institucija koja bi se stručno bavila ovim problemom kod nas. Ali, postepeno stvari počinju da se kreću nabolje - kaže Mira Rosić.
U izvornom značenju, pojam haker opisuje osobu koja se bavi istraživanjem mogućnosti kompjutera. Pravi hakeri ne nanose štetu drugima, kao što se misli, već samo istražuju skriveno u hardveru i softveru.
- Hakeri su po prirodi radoznali ljudi koji vole sve da saznaju. U programima može dosta toga da se sakrije, naročito u onim kod kojih je izvorni kod nedostupan javnosti, kakav je na primer „Windows“. U takvim programima mogu da se recimo sakriju potprogrami za špijuniranje i programi koji će samo odabranim ljudima omogućiti pristup zabranjenim resursima, poput vaših hard-diskova. Hakeri ne vole cenzuru, jer to vodi ka jednoumlju - smatra jedan od hakera koji je želeo da ostane anoniman."
