@PJ
Hvala. Kada kreneš da vežeš par uspona teških, videćeš da ide sve lakše i lakše i da ćeš biti uvek ponosan na sebe kada god pobediš prethodno vreme.
Oko Zaječara imam brdskih ruta koliko želiš, to su sve putevi do sela, Bogu iza nogu, gde ne vidim živo pile sve dok ne dodjem do tih sela, ponekad i kada prolazim kroz ta sela ne vidim nikog pa malo jezivo.
Na 8 odsto uspona vozim bez umaranja, na 12 odsto je neki ono medium opterećenje ali kada udarim na preko 16 odsto, tu treba gvozdena mentalna snaga pored fizičke.
Da se ne lažemo, kada sam počinjao da vozim brdske ture, na teškim usponima sam silazio sa bicikle, jednostavno telo nije htelo. Ali tada nisam pazio šta jedem pa sam udarao u onaj marstonski zid, kad te sve izda pa guraš bajs.
Ono što sam posle shvatio, hrana je izuzetno bitna, sada sam sve taktički podesio da pred svakog dugog uspona, ako je na 10 km od mene, jedem bonžitu i bananu.
Neće to odmah delovati od početka uspona već na nekih pola puta kada nestane snaga, tada se snaga obnavlja i do vrha izadjem bez problema.
E sad, ono što mislim da bi bilo top, da mogu jednu pljeskavicu da pojedem kada vozim te teške rute. 😁 Želudac mi takav da ne bi pravilo problem. 😅