Atari STE audio/video reprodukcija, 320x200, 25 sl/sek, 4096 boja :
http://www.youtube.com/watch?v=w5EbCT0W_Ds&feature=youtu.be
http://www.youtube.com/watch?v=w5EbCT0W_Ds&feature=youtu.be
Atari STE - kvalitetna video reprodukcija
- Začetnik teme Petari
- Datum pokretanja
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
sjajno!
mozda bi mogao da snimas ne direktno sa screen-a ST-a, vec celu masinu: da se vidi i monitor... bio bi veci WOW efekat!
btw
ne mozemo a da se ne podsetimo i Amiga video reprodukcije:
http://forum.benchmark.rs/showthread.php?277929-Amiga-pokretanje-video-fajlova
dejan_osipaonic
Slavan
- Učlanjen(a)
- 12.11.2006
- Poruke
- 1,524
- Poena
- 360
Verovatno za skoro ceo MHz brzi procesor cini svoje. Takodej nije mi poznato kako je organizovana video memorija kod atarija ,ali je verovatno stvari stoje bolje nego kod amiginog ham moda za 4096 boja.
Moracu ja kada dobijem vremena da probam video na svojoj a600 koja ima 1mb chip + 1mb fast ram bas me zanima kako ce da ide.
Inace odlicno ide na ste masini. Jeli moguce i na obicnome ST-u? 512 boja ili koliko vec moze da se izvuce?
Moracu ja kada dobijem vremena da probam video na svojoj a600 koja ima 1mb chip + 1mb fast ram bas me zanima kako ce da ide.
Inace odlicno ide na ste masini. Jeli moguce i na obicnome ST-u? 512 boja ili koliko vec moze da se izvuce?
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
bilo bi super da ppera objasni kako je postigao ovo!! stvarno je IMPRESIVNO i tezak je HARD-CORE hack na STu!
generalno, isto to moze da se uradi i na Amigi... ali najbolje da ppera sam objasni
i jos nesto: ovo nema veze sa CF-IDE-PCMCI varijantama jer tako ne moze da se postigne potrebnih 55KB/FPS (mada nisam siguran za A600 i PCMCI - kako je povezan sa memorijom i MC).
btw i na Amigi moze da se menja paleta non stop kako se iscrtava ekran?? zar ne?? (moguce je postici istu stvar kao i kod ST "Spectrum 512" moda ? - ovo bi u nekim slucajevima trebalo da daje bolje rezultate nego Amiga HAM)
generalno, isto to moze da se uradi i na Amigi... ali najbolje da ppera sam objasni
i jos nesto: ovo nema veze sa CF-IDE-PCMCI varijantama jer tako ne moze da se postigne potrebnih 55KB/FPS (mada nisam siguran za A600 i PCMCI - kako je povezan sa memorijom i MC).
btw i na Amigi moze da se menja paleta non stop kako se iscrtava ekran?? zar ne?? (moguce je postici istu stvar kao i kod ST "Spectrum 512" moda ? - ovo bi u nekim slucajevima trebalo da daje bolje rezultate nego Amiga HAM)
dejan_osipaonic
Slavan
- Učlanjen(a)
- 12.11.2006
- Poruke
- 1,524
- Poena
- 360
amiga grafika radi s registrima za boje. Kod ecs amige rec je o 32 registra ,znaci 32 boje i pikseli iz bit mape slike odredjuju koji je to registar ,a ne koja je boja. U sustini boju u registru mozes promeniti bilo kada ,ali je najbolje kada se zavrsi ispis linije. Pretpostavljam da isto tako radi i atari st. ECS grafika moze da ima najvise 6 bit ravni i tu mogucnost koriste dva graficka moda. Half bright kod amige prikazuje 64 boje stim da su u pitanju 32 boje + te iste 32 samo zatamnjene. Ham mod prikazuje 4096 boja odnosno celu paletu kojom raspolaze ecs cipset ali je rad malo drugaciji od ostalih grsfickih modova.
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
poenta i jeste da promenis paletu dok se iscrtava linija, na taj nacin mozes dobiti i do 80 NEZAVISNIH boja u jednoj liniji (za razliku od HAM gde mozes promeniti samo jednu od RGB komponenti za svaki susedni pixel).
kapiram da bi amigin cooper mogao da menja paletu bez intervencije CPUa, dakle jos bolje nego na STu, ali nigde ne mogu da pronadjem primer ili info na netu... ?!?
dejan_osipaonic
Slavan
- Učlanjen(a)
- 12.11.2006
- Poruke
- 1,524
- Poena
- 360
^ Orange ovo je i meni padalo na pamet da probam da startujem video iz amiga dos-a da ne startujem WB. Ne znam na koji drugi nacin iskljuciti multitasking
dejan_osipaonic
Slavan
- Učlanjen(a)
- 12.11.2006
- Poruke
- 1,524
- Poena
- 360
Generalno amiga ovde pati zbog nizeg kloka cpu-a 7,14 naspram 8 kod atarija. S druge strane majsta je sve to probao na amigi s 1mb chip rama. Ovoj memoriji pristupa i graficki cip i cpu i to tako da graficki cip ima prednost. U ham modu cpu kod amige nema potrebe da brine o bojama to radi graficki cip. Za bilo koju drugu varijantu proizvodnje custom video moda bi morao da se uposli cpu dodatno. Inace ham nije nikada ni bio zamisljen kao mod u kome ce se odvijati nekakve animacije vec je zamisljen kao mod za prikaz staticnih slika.
Ko zna mozda je vreme za pojavu nekih custom video modova kod amige a da o tome niko jos nije razmisljao ?
Inace da ne trolujem vise amiga vs atari ovo na STE je odlicno mene zanima kako bi islo na obicnoj st masini makar u 512 boja ako vec nema mod s 4096 boja
Ko zna mozda je vreme za pojavu nekih custom video modova kod amige a da o tome niko jos nije razmisljao ?
Inace da ne trolujem vise amiga vs atari ovo na STE je odlicno mene zanima kako bi islo na obicnoj st masini makar u 512 boja ako vec nema mod s 4096 boja
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
^ nema potrebe da mi objasnjavas kako amiga radi maturski rad iz 1998. mi je bio na tu temu :d
za video je bitno sledece:
1. koliko zauzima jedna HAM slika kilobajta
2. koliko brzo neka amiga moze da cita sa eksternog diska
i nista vise. ako amiga moze dovoljno brzo da cita HAM video, onda moze i da ga prikaze.
inace, potpuno isto bi radilo i STu ali bi slika bila znatno losija zbog palete od 512 boja (vs 4096 kod STe-a).
ovde je objasnjeno kako to radi http://forum.8bitchip.info/hardware...sign-finished-(project-cata)/msg1064/#msg1064
maturski rad iz 1998. mi je bio na tu temu :dza video je bitno sledece:
1. koliko zauzima jedna HAM slika kilobajta
2. koliko brzo neka amiga moze da cita sa eksternog diska
i nista vise. ako amiga moze dovoljno brzo da cita HAM video, onda moze i da ga prikaze.
inace, potpuno isto bi radilo i STu ali bi slika bila znatno losija zbog palete od 512 boja (vs 4096 kod STe-a).
ovde je objasnjeno kako to radi http://forum.8bitchip.info/hardware...sign-finished-(project-cata)/msg1064/#msg1064
Srky
Čuven
- Učlanjen(a)
- 30.11.2003
- Poruke
- 1,211
- Poena
- 650
@orange47
voleo bih da vidim...
za sada Atari ima x puta bolju video reprodukciju od Amige
e sad, pretera
Hmm.. opet Amiga vs. Atari diskusija :whip:
Ne znam puno o Amigi. HAM je 'Hold and modify' - sto bi bilo neshto kao : ne davati direktno boju (ili index boje), vec razliku u odnosu na prethodni px. Ili tako neshto u principu. Ovo svakako mozhe puno boja sa malo RAM-a, ali ima i ogranichenja.
Kod Atari ST(E)-a nema tako neshto. Za vishe od 16 boja odjednom na ekranu se koristi brza promena registara palete. To zahteva precizno sinhronizovan kod i komplikovan proces konverzije. Uobichajeno mozhe max. 48-54 boja u jednoj hor. liniji - to je najvece ogranichenje zapravo.
Prvi program, koji je koristio metodu je Spectrum 512 . Kasnije su se pojavile verzije sa podrshkom za STE (4096 boja), te tehnike sa alternacijom - 2 polja (field) za jednu sliku, sa blago razlichitim bojama, shto oko vidi kao prosechnu - tako je moguce imati skoro 30000 boja, uz manje-vishe treperenja. Ja sam krenuo sa ovim nakon shto je Douglas Little reaktivirao rad na Photochrome. Konvertovati animacije, sa hiljadama slika, na ST-u je presporo, chak i ako to radimo sa ubrzanim emulatorom. PC SW isto radi bar 200x brzhe. + Jednostavna batch konverzija.
Hi-color (da nazovemo tako) slika u Photochrom modu zauzima 50-100KB (320x200px) - 100KB je sa alternacijom. Ochito da je to previshe za animaciju. Ali i 50KB je previshe. 25x50KB je 1250 KB/sek - za technu animaciju - shto je za mene minimalni zahtev za kvalitetnu reprodukciju.
I 1250KB/sec je i moguce ostvariti sa najbrzhim adapterima/diskovima. Ali ovde imamo problem: disk load nije moguc tokom ispisivanja slike - a to je oko 66% vremena kod 320x200. Tako da imamo samo max. 33% vremena - a to je premalo. DMA ? Nije moguce koristiti, jer usporava procesor, shto unishtava precizan timing koda za promenu paleta. Tako da sam skoro odbacio ideju.
Tada sam se setio da nisam isprobao sve sa mojim cartridge port IDE adapterom. Tamo sam vec ranije postigao najvece brzine na STE sa nekim specijalnim trikovima. Kao sto se zna, na 68000 najbrzi transfer je sa movem ... instrukcijama. Ipak, niko to ne koristi kod IDE hard disk driver-a. Razlog je bug u procesoru - manje poznat: kod movem iz memorije u registre uvek postoji jedan + ciklus chitanja iz RAM-a, koji ne ide nigde. Ali trigeruje IDE chitanje, te se gube 2 bajta. Obrnuti movem nema taj bug - to bi znachilo pisanje u +2 bajta vishe u RAM, shto mozhe unishtiti podatke ako je kod tesan. Sada dolazi najinteresantniji deo: kako sam postigao preko 3MB/sek chitanje, kada je max. ispod 2MB/sek sa IDE. i to sa blitterom. Stvar je u izbegavanju nebotrebnih operacija. Chitanje sa IDE diska radi kao uobichajeno kopiranje sadrzhaja RAM-a - prvo CPU uchita u neki svoj interni reg izvornu adresu, te pishe to u cilj. Isto radi i blitter, samo malo brzhe - nema uchitavanja operacionog koda kod svakih 2 ili 4 bajta. To je i razlog zashto je movem najbrzhi - operacioni kod se uchitava samo jednom, za chak 64 bajta.
Ceo fazon je da se kod pristupa IDE disku koristi sledeca instrukcija: move.l (a0)+,d0 - ovo je za pisanje na disk. Pre toga, logika nameshta adapter u specijalan mode, interrupti su zabanjeni, i naravno nema DMA ili blitter operacija. Tada se podatak iz memorije (a0) pojavluje na data bus-a, i IDE to upisuje, te prelazi na sledecu adresu - tako sa mi treba da brinemo samo o izvornij adresi. Sa ovim se postizhe preko 2.2 MB/sek brzina pisanja na disk. Naravno, josh bolje je imati tako brzo chitanje sa diska. Ali ne postoji takva CPU instrukcija - to bi bilo kao: adresiraj RAM, i upishi tamo shta je na data bus - CPU kod pisanja u RAM uvek sam izbacuje podatke na data bus.
Tu je potreban mali zahvat u STE: preseci liniju R/W izmedju CPU i MMU. te sprovesti na adapter, koji ce po potrebi invertovati taj signal. i tada imamo zheljeno: move.l (a0)+,d0 ce zapravo upisati u RAM podatak sa bus-a (i naravno, CPU reg d0 - shto je nebitno). Tako sam ostvario i chitanje sa preko 2.2 MB/sek. Da dodam, da cela stvar radi tako da se kod izvrhava iz cartridge ROM-a - tada logika zna kada treba aktivirati IDE port.
Medjutim. i 2.2MB/sek nije dovoljno za hi-color video playback. Tada sam se setio movem . Poshto koristim reverziju R/W kod chitanja sa diska, to bi znachilo da ce movem.l (a0)+,d0-d7/a0-a7 pisati u RAM, 4x16 +2 = 66 bajta. 2+ zbog buga. Pitanje je bilo samo, da li ce zadnja 2 bajta (overshot) biti pisana no koretkno mesto. Testovi su potvrdili da da. Tako da samo treba dodati addq.l #2,a0 prethodnome, ponoviti ovo nekoliko puta, dodati sekvencu za kompletiranje od 512 bajta - i sektor je uchitan nevidjenom brzinom - peak oko 3.5 MB/sek. Ovo chak radi i pouzdano - ali samo sa STE. Na ST nece - a objasnjenje je u vecim kasnjenjima signala na cart portu kod ST - oko 65 nS umesto 25 nS . Poshto ST ionako nije interesantan za video playback, nisam se trudio da ostvarim taj superbrzi mod na ST.
ST nije dobar i zato shto nema DMA zvuk. Uraditi iole kvalitetan zvuk sa Yamaha chipom za semplovan audio, bez jacheg opterecenja procesora je skoro nemoguce - a ovde imamo ionako preopterecen procesor. Zatim, samo 512 boja znachi losiju sliku. Mada bi sa posebnom konverzijom za ST moglo postici dosta bolje - ali to je dupli posao za najsporiji deo u kreiranju AV fajla. Tako da nema podrshke za ST. Mozda ce biti, ako se bacim na 12.5 fps 320x160 mod, koji be trebalo da radi sa brzhim diskovima - kao UltraSatan. Ali nece biti zvuka na ST.
Ovo je duuug tekst, ali moram josh dodati dosta toga:
Sa uchitavanjem u tamnom (blank) periodu, i to sa vrlo brzim prenosom mozhe max 320x176px. Tada ima manje podataka, a vishe % za disk pristup. Za 320x200 treba neshto novo: a to je sinhro chitanje sa IDE diska za vreme iscrtavanja linija - kada treba brzo menjati boje.
Poshto imam veoma brzo disk chitanje, mogu osvehiti chak 80 boja, umesto uobichajenih 48-56. I to sa border bojom nezavisnom.
U tamnim periodima se uchitava samo bitmap deo. Onda je doshla ideja od Cyg-a (koji takodje radi SW za hi-color slike) da, poshto ionako moram da uchitavam iste boje 2x zaredom, zashto ne uraditi dualnu paletu, te imati 30K boja umesto 4096. Tu smo stigli do, ja mislim maximalnog moguceg kvaliteta na STE:
http://atari.8bitchip.info/movpst.php
Ima dosta novih videa. Nece ici na YouTube - tamo ne dozvoljavaju takve. Chak sam i za trailere dobio upozorenje da je Sony owner CR-a.
Bilo be dobro snimiti i sa kamerom, ali nemam kameru. Inache, nije uopshte jednostavno ovo uraditi sa TV karticom. Zapravo, samo 2 su uradjena stvarno dobro (mislim na capture in knverziju u AVI) - kod ostalih se josh vide malo linije - kao rezultat STE-ovog ne bash sasvim standardnog PAL signala.
Za kraj: kljuch kvaliteta je u preprocesiranju. Koristim Virtual Dub, razne filtere (najvazniji je error diffusion with color reduction). Trebalo je dosta vremena da se izeksprimentishe shta izgleda zaista dobro. Sve se mora pripremiti i multiplexovati u krajnji format - Atari nema vremena ni za kakvo raspakivanji ili bilo shta. Samo direktno uchitavanje na ciljne lokacije je dovoljno brzo.
Sada radim na Overscan. Bice 416x231 px ako sve ide po planu. Ali nema mesta za 80 boja po liniji, te ce kvalitet biti malo loshiji, barom kod materijala sa puno boja.
Ne znam puno o Amigi. HAM je 'Hold and modify' - sto bi bilo neshto kao : ne davati direktno boju (ili index boje), vec razliku u odnosu na prethodni px. Ili tako neshto u principu. Ovo svakako mozhe puno boja sa malo RAM-a, ali ima i ogranichenja.
Kod Atari ST(E)-a nema tako neshto. Za vishe od 16 boja odjednom na ekranu se koristi brza promena registara palete. To zahteva precizno sinhronizovan kod i komplikovan proces konverzije. Uobichajeno mozhe max. 48-54 boja u jednoj hor. liniji - to je najvece ogranichenje zapravo.
Prvi program, koji je koristio metodu je Spectrum 512 . Kasnije su se pojavile verzije sa podrshkom za STE (4096 boja), te tehnike sa alternacijom - 2 polja (field) za jednu sliku, sa blago razlichitim bojama, shto oko vidi kao prosechnu - tako je moguce imati skoro 30000 boja, uz manje-vishe treperenja. Ja sam krenuo sa ovim nakon shto je Douglas Little reaktivirao rad na Photochrome. Konvertovati animacije, sa hiljadama slika, na ST-u je presporo, chak i ako to radimo sa ubrzanim emulatorom. PC SW isto radi bar 200x brzhe. + Jednostavna batch konverzija.
Hi-color (da nazovemo tako) slika u Photochrom modu zauzima 50-100KB (320x200px) - 100KB je sa alternacijom. Ochito da je to previshe za animaciju. Ali i 50KB je previshe. 25x50KB je 1250 KB/sek - za technu animaciju - shto je za mene minimalni zahtev za kvalitetnu reprodukciju.
I 1250KB/sec je i moguce ostvariti sa najbrzhim adapterima/diskovima. Ali ovde imamo problem: disk load nije moguc tokom ispisivanja slike - a to je oko 66% vremena kod 320x200. Tako da imamo samo max. 33% vremena - a to je premalo. DMA ? Nije moguce koristiti, jer usporava procesor, shto unishtava precizan timing koda za promenu paleta. Tako da sam skoro odbacio ideju.
Tada sam se setio da nisam isprobao sve sa mojim cartridge port IDE adapterom. Tamo sam vec ranije postigao najvece brzine na STE sa nekim specijalnim trikovima. Kao sto se zna, na 68000 najbrzi transfer je sa movem ... instrukcijama. Ipak, niko to ne koristi kod IDE hard disk driver-a. Razlog je bug u procesoru - manje poznat: kod movem iz memorije u registre uvek postoji jedan + ciklus chitanja iz RAM-a, koji ne ide nigde. Ali trigeruje IDE chitanje, te se gube 2 bajta. Obrnuti movem nema taj bug - to bi znachilo pisanje u +2 bajta vishe u RAM, shto mozhe unishtiti podatke ako je kod tesan. Sada dolazi najinteresantniji deo: kako sam postigao preko 3MB/sek chitanje, kada je max. ispod 2MB/sek sa IDE. i to sa blitterom. Stvar je u izbegavanju nebotrebnih operacija. Chitanje sa IDE diska radi kao uobichajeno kopiranje sadrzhaja RAM-a - prvo CPU uchita u neki svoj interni reg izvornu adresu, te pishe to u cilj. Isto radi i blitter, samo malo brzhe - nema uchitavanja operacionog koda kod svakih 2 ili 4 bajta. To je i razlog zashto je movem najbrzhi - operacioni kod se uchitava samo jednom, za chak 64 bajta.
Ceo fazon je da se kod pristupa IDE disku koristi sledeca instrukcija: move.l (a0)+,d0 - ovo je za pisanje na disk. Pre toga, logika nameshta adapter u specijalan mode, interrupti su zabanjeni, i naravno nema DMA ili blitter operacija. Tada se podatak iz memorije (a0) pojavluje na data bus-a, i IDE to upisuje, te prelazi na sledecu adresu - tako sa mi treba da brinemo samo o izvornij adresi. Sa ovim se postizhe preko 2.2 MB/sek brzina pisanja na disk. Naravno, josh bolje je imati tako brzo chitanje sa diska. Ali ne postoji takva CPU instrukcija - to bi bilo kao: adresiraj RAM, i upishi tamo shta je na data bus - CPU kod pisanja u RAM uvek sam izbacuje podatke na data bus.
Tu je potreban mali zahvat u STE: preseci liniju R/W izmedju CPU i MMU. te sprovesti na adapter, koji ce po potrebi invertovati taj signal. i tada imamo zheljeno: move.l (a0)+,d0 ce zapravo upisati u RAM podatak sa bus-a (i naravno, CPU reg d0 - shto je nebitno). Tako sam ostvario i chitanje sa preko 2.2 MB/sek. Da dodam, da cela stvar radi tako da se kod izvrhava iz cartridge ROM-a - tada logika zna kada treba aktivirati IDE port.
Medjutim. i 2.2MB/sek nije dovoljno za hi-color video playback. Tada sam se setio movem . Poshto koristim reverziju R/W kod chitanja sa diska, to bi znachilo da ce movem.l (a0)+,d0-d7/a0-a7 pisati u RAM, 4x16 +2 = 66 bajta. 2+ zbog buga. Pitanje je bilo samo, da li ce zadnja 2 bajta (overshot) biti pisana no koretkno mesto. Testovi su potvrdili da da. Tako da samo treba dodati addq.l #2,a0 prethodnome, ponoviti ovo nekoliko puta, dodati sekvencu za kompletiranje od 512 bajta - i sektor je uchitan nevidjenom brzinom - peak oko 3.5 MB/sek. Ovo chak radi i pouzdano - ali samo sa STE. Na ST nece - a objasnjenje je u vecim kasnjenjima signala na cart portu kod ST - oko 65 nS umesto 25 nS . Poshto ST ionako nije interesantan za video playback, nisam se trudio da ostvarim taj superbrzi mod na ST.
ST nije dobar i zato shto nema DMA zvuk. Uraditi iole kvalitetan zvuk sa Yamaha chipom za semplovan audio, bez jacheg opterecenja procesora je skoro nemoguce - a ovde imamo ionako preopterecen procesor. Zatim, samo 512 boja znachi losiju sliku. Mada bi sa posebnom konverzijom za ST moglo postici dosta bolje - ali to je dupli posao za najsporiji deo u kreiranju AV fajla. Tako da nema podrshke za ST. Mozda ce biti, ako se bacim na 12.5 fps 320x160 mod, koji be trebalo da radi sa brzhim diskovima - kao UltraSatan. Ali nece biti zvuka na ST.
Ovo je duuug tekst, ali moram josh dodati dosta toga:
Sa uchitavanjem u tamnom (blank) periodu, i to sa vrlo brzim prenosom mozhe max 320x176px. Tada ima manje podataka, a vishe % za disk pristup. Za 320x200 treba neshto novo: a to je sinhro chitanje sa IDE diska za vreme iscrtavanja linija - kada treba brzo menjati boje.
Poshto imam veoma brzo disk chitanje, mogu osvehiti chak 80 boja, umesto uobichajenih 48-56. I to sa border bojom nezavisnom.
U tamnim periodima se uchitava samo bitmap deo. Onda je doshla ideja od Cyg-a (koji takodje radi SW za hi-color slike) da, poshto ionako moram da uchitavam iste boje 2x zaredom, zashto ne uraditi dualnu paletu, te imati 30K boja umesto 4096. Tu smo stigli do, ja mislim maximalnog moguceg kvaliteta na STE:
http://atari.8bitchip.info/movpst.php
Ima dosta novih videa. Nece ici na YouTube - tamo ne dozvoljavaju takve. Chak sam i za trailere dobio upozorenje da je Sony owner CR-a.
Bilo be dobro snimiti i sa kamerom, ali nemam kameru. Inache, nije uopshte jednostavno ovo uraditi sa TV karticom. Zapravo, samo 2 su uradjena stvarno dobro (mislim na capture in knverziju u AVI) - kod ostalih se josh vide malo linije - kao rezultat STE-ovog ne bash sasvim standardnog PAL signala.
Za kraj: kljuch kvaliteta je u preprocesiranju. Koristim Virtual Dub, razne filtere (najvazniji je error diffusion with color reduction). Trebalo je dosta vremena da se izeksprimentishe shta izgleda zaista dobro. Sve se mora pripremiti i multiplexovati u krajnji format - Atari nema vremena ni za kakvo raspakivanji ili bilo shta. Samo direktno uchitavanje na ciljne lokacije je dovoljno brzo.
Sada radim na Overscan. Bice 416x231 px ako sve ide po planu. Ali nema mesta za 80 boja po liniji, te ce kvalitet biti malo loshiji, barom kod materijala sa puno boja.
Poslednja izmena:
dejan_osipaonic
Slavan
- Učlanjen(a)
- 12.11.2006
- Poruke
- 1,524
- Poena
- 360
Pozdrav Petari. Jasta drugo nego amiga vs atari
Ovo se zove objasnjeno ,svak cast na trudu i upornosti.
Ovo se zove objasnjeno ,svak cast na trudu i upornosti.
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
^
sledeca je Amiga. nije fer da sarena prijateljica bude uskracena
stvarno je impresivno kako nove ideje mogu da unaprede stari hrdware!
btw
ako petari izvede nesto slicno na PCju iz 1985. sa CGI grafikom, pojescu SVIH 40 kila govozdja! :d
sledeca je Amiga. nije fer da sarena prijateljica bude uskracena
stvarno je impresivno kako nove ideje mogu da unaprede stari hrdware!
btw
ako petari izvede nesto slicno na PCju iz 1985. sa CGI grafikom, pojescu SVIH 40 kila govozdja! :d
dejan_osipaonic
Slavan
- Učlanjen(a)
- 12.11.2006
- Poruke
- 1,524
- Poena
- 360
E sada zezas ,
Znas da su vece sanse da zx spectrum pusti kolor video
Znas da su vece sanse da zx spectrum pusti kolor video
joc
Slavan
- Učlanjen(a)
- 11.12.2007
- Poruke
- 791
- Poena
- 320
Deco, Atari STE se pojavio 1989,kad i 80486.VGA i IDE interfejs su već postojali
486 će pustiti divx bez tona u qvpro usporeno,ali bez trzanja(provereno)
Kad bi se pripremio klip kao i ovaj za Atari i uradio specifičan plejer cenim da bi išlo bez problema.
U svakom slučaju respect za postignuto.
486 će pustiti divx bez tona u qvpro usporeno,ali bez trzanja(provereno)
Kad bi se pripremio klip kao i ovaj za Atari i uradio specifičan plejer cenim da bi išlo bez problema.
U svakom slučaju respect za postignuto.
khm kad sam 89 prodao zadnjeg ATARIJA i presao na PC da bih pustao obican mpeg koristio sam dodatnu hardversku karticu jer je PIO "davio" CPU
tek pojavom pentium ploca pc je dobio DMA i "pristigao" ATARI u tehnologiji
dejan_osipaonic
Slavan
- Učlanjen(a)
- 12.11.2006
- Poruke
- 1,524
- Poena
- 360
^ da se nadovezem na boZZaP taj 486 kada se pojavio 1989 je kostao kao novi jugo 55 i mozda malko jace nanasim prostorima.
Evo dokumentovano http://retrospec.sgn.net/users/tomcat/yu/magshow.php?auto=&page=1&all=MMH_90_06
Za kalkulaciju je bitno da je 1DM tada vredeo 7dinara pa se dolazi do racunice od oko 14000dm za 486 (najverovatnije na 25MHz) a to dodje danas oko 7000eur.
Nisam pratio cene atarija tada ali je amiga500 s 1mb rama i color monitorom bila ispod 2000dm, Atari je kostao verovatno slicno.
Evo dokumentovano http://retrospec.sgn.net/users/tomcat/yu/magshow.php?auto=&page=1&all=MMH_90_06
Za kalkulaciju je bitno da je 1DM tada vredeo 7dinara pa se dolazi do racunice od oko 14000dm za 486 (najverovatnije na 25MHz) a to dodje danas oko 7000eur.
Nisam pratio cene atarija tada ali je amiga500 s 1mb rama i color monitorom bila ispod 2000dm, Atari je kostao verovatno slicno.
joc
Slavan
- Učlanjen(a)
- 11.12.2007
- Poruke
- 791
- Poena
- 320
Gubite nit priče.Nije bitno koštanje mašine u to doba.Ni jedna nije bila u stanju da pusti niti jedan film ili klip1989.
Ako je bitna cena mašine koja je u stanju da pusti film DANAS koliko košta STE danas ,a koliko neki 486 iz podruma?
Ovaj Atari je žešće hw modovan.Kao što rekoh,ako se neko potrudi oko 486 kao čovek oko Atarija rezultat neće izostati.
Ako je bitna cena mašine koja je u stanju da pusti film DANAS koliko košta STE danas ,a koliko neki 486 iz podruma?
Ovaj Atari je žešće hw modovan.Kao što rekoh,ako se neko potrudi oko 486 kao čovek oko Atarija rezultat neće izostati.
Overscan: http://atari.8bitchip.info/OverscanOvertake.avi
Citat od Joc: "Ovaj Atari je žešće hw modovan.Kao što rekoh,ako se neko potrudi oko 486 kao čovek oko Atarija rezultat neće izostati. "
Atari (moj STE) nije zesce modovan - sve unutar mashine je jedan presechen vod i izvedene 2 zice. 5 minuta posla i 0 koshtanje. Sto se tiche cartridge adaptera, nije skup - 2 EPROM-a, 1 GAL i par 74xxx chipova. Uskoro cu objaviti shemu i ostalo - josh uvek ima da se radi na ROM SW. Zapravo, kao i obichno, SW uzima vishe vremena od dizajna HW-a.
Slazhem se da je moguce na 486. Naravno ne sa CGA, vec VGA. Zapravo, u modu sa 256 boja je moguce dobiti veoma dobru sliku, ako se preprocesira kako treba. A paleta je 256K boja, ako se dobro secam - podseca na Falcon 256 color mod. Nakon toga, sve zavisi od brzine diska. I SW-a.
Ovo na Atariju kohsta puno prostora na disku - poshto nema nikakve kompresije. Oko 140MB/min u overscan ili 80 color modu.
Secam se prvih odushevljenja sa MPG (VCD) na PC, negde oko 1996 - bio je potreban P1 na oko 100MHz + local bus kartica sa HW podrskom (blitting) - na primer PCI S3 sa 1MB RAM-a . Rezolucija 384x276 ili tako neshto. Naravno, najzahtevniji deo je bio dekompresija MPG1 videa.
Shto se tiche Amige - verujem da je moguce. Ali stvarno ne znam skoro nishta bitno. Koliko je HAM mod pogodan ? Koliko su brzi disk adapteri ? Naravno, govorimo o Amiga 500. Na 1200 i jache ne bi trebalo biti uopshte teshko. Na primer na Falconu, sa IDE diskom (CF kartica najbolje) je moguce malo preko 3MB/sek. A to je dovoljno za 256 color mod. Bez specijalnih trikova.
Citat od Joc: "Ovaj Atari je žešće hw modovan.Kao što rekoh,ako se neko potrudi oko 486 kao čovek oko Atarija rezultat neće izostati. "
Atari (moj STE) nije zesce modovan - sve unutar mashine je jedan presechen vod i izvedene 2 zice. 5 minuta posla i 0 koshtanje. Sto se tiche cartridge adaptera, nije skup - 2 EPROM-a, 1 GAL i par 74xxx chipova. Uskoro cu objaviti shemu i ostalo - josh uvek ima da se radi na ROM SW. Zapravo, kao i obichno, SW uzima vishe vremena od dizajna HW-a.
Slazhem se da je moguce na 486. Naravno ne sa CGA, vec VGA. Zapravo, u modu sa 256 boja je moguce dobiti veoma dobru sliku, ako se preprocesira kako treba. A paleta je 256K boja, ako se dobro secam - podseca na Falcon 256 color mod. Nakon toga, sve zavisi od brzine diska. I SW-a.
Ovo na Atariju kohsta puno prostora na disku - poshto nema nikakve kompresije. Oko 140MB/min u overscan ili 80 color modu.
Secam se prvih odushevljenja sa MPG (VCD) na PC, negde oko 1996 - bio je potreban P1 na oko 100MHz + local bus kartica sa HW podrskom (blitting) - na primer PCI S3 sa 1MB RAM-a . Rezolucija 384x276 ili tako neshto. Naravno, najzahtevniji deo je bio dekompresija MPG1 videa.
Shto se tiche Amige - verujem da je moguce. Ali stvarno ne znam skoro nishta bitno. Koliko je HAM mod pogodan ? Koliko su brzi disk adapteri ? Naravno, govorimo o Amiga 500. Na 1200 i jache ne bi trebalo biti uopshte teshko. Na primer na Falconu, sa IDE diskom (CF kartica najbolje) je moguce malo preko 3MB/sek. A to je dovoljno za 256 color mod. Bez specijalnih trikova.
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
heh... jedan od prvih MOV fajlova koji se nalazio na svakoj 386/486:
SH3STRP.MOV
:d
za Amigu postoji taj video HAM...
to sam se i ja pitao (na prethodnoj strani
): zasto neko ne napravi za Amigu Spectrum512-like video format?! Kvalitet slike bi sigurno bio bolji nego u HAM modu; plus amiga ima cooper za menjanje palete tako da bi prijateljica mogla jos lakse da odradi to.
jedino je pitanje brzine diska kod Amige... Mozda onaj trapdoor na A500 (tu je ceo MC68000 bus?)
btw petari
zasto je na STu 65ns kasnjenje na ROM portu? to znaci da bi transfer bio 3 puta sporiji nego na STe-u?
Poslednja izmena:
ST ima sporije chipove nego STE. Naravno to kasnjenje nije jednako nekom disk transfer ciklusu - koji je 500nS kod ST(E) . Jednostavno, 65nS + kasnjenje GAL-a i ostale logike sabrano je previshe za pouzdan rad u PIO 3 modu hard diskova. 500nS znaci mogucnost 4MB/sek - posto je prenos 16-bit . Naravno, realan je neshto manji, oko 3.2 MB/sek max.
Logika je ista za cart. port, svakako. Kao i vecina. Sem, naravno novih chipova. Mislim, moglo bi nekako da se ostvari brzi prenos i na ST, ali to je dosta eksperimentisanja i vremena. Ono shto ne moze da se resi je audio reprodukcija sa ST - nema ADMA. Tako da ne vidim bash smisla.
Inache, prvi stvarno dobar video (mada jako kratak) na PC-u sam video negde oko 1995. To je bio Test.mpg sa Xing playerom. Konvertovao sam to, i josh 2 - dodato na stranicu http://atari.8bitchip.info/movpst.php
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
imam i taj klip na kompu (xing)... imao sam ga na falconu.
tu je onda i trailer za Mission Impossible tj reklama za Apple QuickTime koji se pojavio i ranije! (sa Radius Cinepak encoderom koji je radio ok u 320x200 sa MC68030...)
