78rpm gramofoni ???

[mihailo]

Gde uopste traziti ovako nesto. Potrebno je za konverziju prastarog audio materijala, ali sam ziveo u ubedjenju da vecina multispeed gramofona reprodukuje i ploce na 78rpm?

 

[mmilovan]

Za kvalitetnu reprodukciju (zapravo restauraciju) ovakvog materijala, osim gramofona koji to omogucuje potrebno je jos nekoliko separatnih stvari - od gramofonskog pretpojacala, i pre svega - igala (izradjuje ih samo jedna mala porodicna manufaktura u Engleskoj - otac i sin Hodgeson; igle su posebne geometrije sa zatupljenim vrhom) do strpljivog rada sa filterima u najmanje tri programa za obradu zvuka. Glave se koriste standardne MM sa prevezanim zicama na konektorima prema specijalnoj semi da bi se izbegao "vertikalni" sum koji nastaje drljanjem igle o zaprljano dno brazde.

ProJect je napravio reduktore brzine za svoje gramofone, ali ih, kao cak zaseban produkt prave SME (cena ovakvih "zver" gramofona je i po nekoliko desetina hiljada EUR), pa i cuvena Rega koja cak ima poseban gramofon za reprodukciju 78rpm.

Poslao sam ti na PM detaljne podatke u vezi ovog problema, da ne davimo na forumu. :guitar:

 

[Boskovic]

Shto ne odje. Meni je jako interesantno.

 

[Aponen]

Bas tako, zasto ne bi sa nama podelio svoje znanje?!?

 

[mmilovan]

Probacu to da ucinim u postu koji ce uslediti uskoro. Ima mnogo tehnickih detalja koji su presudni za dobar zvuk sa ovih ploca koje, uostalom, (uz ogradu: ako su ocuvane) zvuce mnogo bolje nego sto se to cesto misli.

 

[zmanic]

A, zar ne bi moglo da se to sve skine sa 33 i 1/3 ili 45 obrtaja i kasnije "ubrza" i obradi u nekom drugom programu, slicno bpm modulima ?

 

[mmilovan]

Jakako da moze, :guitar: ali se half speed ili 3/4 masteringom "otkida" deo spektra (basovi kojih ionako nije previse) i naglasava visok deo koji pun parazitnih i cesto, u slucaju "razrovanih" ploca, nepodnosljivih sumova. Kada se sve to kasnije ubrza dobija se transfer koji samo "otprilike" zvuci, ali to nije to. Nadalje, pri sporijim brzinama igla dublje lezi u brazdi unoseci mnogo vise nepozeljnog sustanja i tome slicno.

Postupak transfera ovog prastarog materijala nije linearan tipa: "turim dzek u karticu i rokam", nego je u dobroj meri umetnost sobzirom na redosled, broj upotrebljenih filtera i pluginova... da ne govorimo o fizickom ciscenju krhkih ploca cija se povrsina uz to jos rastapa svim tecnostima: od vode do alkohola, itd.

 

[mihailo]

Samo da potvrdim da imamo strucnjaka za veoma egzoticnu stvar. Covek mi je za 10 minuta resio sve nedoumice oko kojih sam se baktao tri ili cetiri dana @Google + ponudio prijateljsku pomoc da resim problem izvlacenja zvuka sa ovog danas izuzetno retkog nosaca zvuka.

 

[Knight_rider]

Čekajte, ja sam pomalo (malo više) neobavešten, ali te ploče na 78 rpm su takozvane ploče sa normalnom brazdom?

Meni se učinilo da smo imali jedan Studer gramofon u studiju lokalnog radija koji je podržavao normalke...Samo ga je radijski narod "raščerečio"...

 

[Aponen]

@mihailo: Jeli Mikajlo, ako nije tajna ili preterano diskretno, koji je materijal u pitanju?

 

[mmilovan]

Malo o gramofonskoj istoriji

Čekajte, ja sam pomalo (malo više) neobavešten, ali te ploče na 78 rpm su takozvane ploče sa normalnom brazdom?

Meni se učinilo da smo imali jedan Studer gramofon u studiju lokalnog radija koji je podržavao normalke...Samo ga je radijski narod "raščerečio"...

Da, to je bila normalna brzina za ploce produkovane od početka razvoja audio industrije i snimanja, dakle od 1890 do 1960. Okretala se brzinom 78 rpm (fakticki, brzine su zbog nestandardnih rezača varirale od 60 do 90 rpm) i bila pravljena od složene kompozitne mase u kojoj je između ostalog bilo i šelaka (smola), karbon crnila, škriljca itd. itd.

Bila je lomljiva kao staklo, a brazde (zapis) su jako široke.

Bilo je i uspešnih varijanti sa celuloidom (fleksibilna nelomljiva ploca), a u isto doba, dakle sredinom tridesetih krenulo se sa upotrebom vinila (polivinilhlorida, PVC) koji je samo koju godinu pre (mislim oko 1930.) otkriven/sintetisan. Po duzini trajanja bila je ekvivalentna singlici (EP 45 rpm) a po veličini današnjem LP-ju (12 inča - 30 cm) i nešto manjem formatu (10 inča - 25 cm). Na manju, rasporostranjeniju desetinčicu je moglo da stane 3,5 minuta muzike po strani, na dvanaest-inčnu 4,5.

Brzina od 33 1/3 uvedena je 1928. za ton-flmove sa 11 i po minuta za jednu stranu koliko je otprilike bila jedna rolna celovečernjeg filma. Tako se i sinhronizovala. Ploče su bile 16 inča u prečniku i isprva rađene od celuloidne mase, docnije vinila. Kasnije se upotreba gramofona za reprodukciju zvuka na filmu izgubila.

Komercijalna upotreba ploče (kakvu mi poznajemo kao "ploču") uvedena je 1948. kada je Columbia upotrebila microgroove, mikroskopski tananu brazdu i to je ostao standard do "kraja" audio industrije gramofonskih ploča sa 22,5 minuta po strani. Oko 1950. RCA je smislio singlice na 45 rpm.

Kraj pločama se ipak, i hvala Bogu, ne nazire, a najnovija izdanja na 180 gramskim vinilima su poezija zvuka. Najzanimljivije je da ploče uspešno prolaze test starenja i najpostojaniji su medij dosad znan. Ako se čuvaju, faktički, vreme im ne može nauditi.

 

[mihailo]

Ne znam sta se sve nalazi na plocama. Radi se o dragocenoj arhivi jedne beogradske ustanove, a celo "kolo" je pokrenuo prijatelj koji tamo radi. Posto sam za prijatelje know-how izvor u digitalnom svetu, a svako ima svoje limite, tu sam gde sam

 

[Bahati [SiD]]

a jel zna neko kol'ko bi bilo komplikovano i skupo kod nas napraviti neku manju seriju ploca? sve imam u glavi ogromnu halu sa ogromnim masinama u kojima je pgp presovao svoja izdanja, a sada se na njima skuplja prasina, pa bi to nekako da iskoristim.

 

[Knight_rider]

Meni se nekako čini da sam negde čuo da se to može odraditi u PGP...
Treba videti sa lokalnim Dj.-evima, da li oni režu u rts ili u inostranstvu?

 

[Boskovic]

Probacu to da ucinim u postu koji ce uslediti uskoro. Ima mnogo tehnickih detalja koji su presudni za dobar zvuk sa ovih ploca koje, uostalom, (uz ogradu: ako su ocuvane) zvuce mnogo bolje nego sto se to cesto misli.

Jedva chekam. Mogao bi napisat i detaljne karakteristike ploche kao medijuma. Prije svega mislim na tretman bas regiona.

 

[mmilovan]

Jedva chekam. Mogao bi napisat i detaljne karakteristike ploche kao medijuma. Prije svega mislim na tretman bas regiona.

@ Boskovic
Evo, u jednom postu pre napisao sam kratku istoriju razvoja gramofonske industrije i ploče kao medijuma. Nadam se da sam bio koliko-toliko jasan.

Ovde moju priču nastavljam uz napomenu za „prethodno poglavlje“ kako su sve stare ploče direktno rezane do pojave magnetofona za komercijalnu upotrebu (otprilike u isto vreme kada i microgroove ploča). Sve nesavršenosti muzičara a i sva lepota zajedničkog muziciranja (bez ikakvog editinga) može se čuti sa njih.

Problem transfera snimaka sa starih gramofonskih ploča pre vinilnog doba spada u one granične domene gde se mešaju tehnologija i umetnost, i gde je donošenje odluka čoveka koji radi restauraciju od presudne važnosti za kvalitet restauracije. S tim u vezi, usko je povezan faktor trenutnih konvencija među produkcijskim kućama KAKO konačan produkt treba da zvuči. Zašto ovo pominjem? Samo do pre koju godinu (do pojave digitalne restauracije) važio je nepisan zakon da konačni produkt treba da zvuči laboratorijki čisto, bez šumova i po mogućstvu sa pridodatim analognim reverbima, stereo simulirajućim filterom koji bi panovao instrumente prema frekvenciji tona koji proizvode i slično. Ljudi su bili oduševljeni novim tehnologijama analognog filterisanja i hteli su pošto-poto da ih primene na oblast koja, ruku na srce, i nije preterano pogodna za tako nešto.

Stvari su se, danas, izmenile. Konvencija nalaže da se danas pločama daje što neutralniji zvuk, kako bi se osetile sve osobenosti studija koji je snimao muzičare, osobenosti opreme (to zaista može da bude veliko i lepo iznenađenje... pre nekog vremena transferovao sam neki italijanski materijal... to je toliko sonorno i lepo da čovek potpuno zaboravi na banalnost muzičkog materijala i divi se toplini cevnog pojačala i kondenzatorskih mikrofona), žar i neposrednost komunikacije muzičara sa slušaocima (napomenuo sam da su ploče direktno rezane). Znači, čovek koji radi restauraciju mora da oseti granice u editingu i filterovanju, da bude umeren i oseti dokle može da „ide“ u svojim akcijama kako ne bi upropastio, „ubio“ tanane nijanse koje svaka ploča sadrži.

 

[mmilovan]

a jel zna neko kol'ko bi bilo komplikovano i skupo kod nas napraviti neku manju seriju ploca? sve imam u glavi ogromnu halu sa ogromnim masinama u kojima je pgp presovao svoja izdanja, a sada se na njima skuplja prasina, pa bi to nekako da iskoristim.

Načuo sam (neprovereno) da je PGP prodao (ili ih čak pobacao) :S: sve svoje mašine za vinilne ploče za bud-zašto u dekadi 1990-2000. Da stvar bude gora, prodao/rashodovao je state-of-the-art Neumann-ov rezač koji je imao. Prema rečima nekih ljudi bio je to najbolji rezač ploča u svetu i postojala su dva ili tri primerka takvih u svetu.

Daj Bože da nije tako. :wall:

 

[mmilovan]

nastavak

Sve prastare plоče mogu se podeliti na nekoliko grupa među kojima ima značajnih razlika u tretmanu.

Prva podela bi bila na lateralno rezane i ploče sa vertikalnom brazdom.

Ove druge proizvodile su se kao tehnička invencija tokom svih perioda razvoja gramofonske industrije, pa negde do 1930., kada je postupak konačno napušten.

Dva najpoznatija label-a: Edison Diamond Disc (isti, čuveni Edison koji je uostalom principijelno izmislio gramofon, imao je i svoju izdavačku kuću) i francuski Pathé proizvodili su ove ploče na koje je zbog “stalnosti” brazde (u horizontalnom smislu) moglo da stane malko više muzike (uz istu dimenzionalnu veličinu same ploče) nego na normalne lateralne ploče (otprilike pola minuta do minut).

Ploče sa vertikalnom brazdom zahtevale su posebnu opremu za reprodukciju.

Lateralne ploče su bile češće i do danas je lateralni postupak ostao kao jedini validan za rezanje.

Druga podela bila bi na ploče rezane akustičkim i tzv. “električnim” postupkom. Kao prelomna granica smatra se godina 1925., kada su RCA Victor i druge izdavačke kuće izašle sa novom, tehnološki usavršenom pločom na tržište (eksperimenti su vršeni i ranije).

Akustičke ploče snimale su se od samih početaka industrije snimljenog zvuka uspomoć velike horne direktno mehanički vezane za glavu rezača. Električne ploče rezane su, naravno, uspomoć elektromagnetnih rezača pokretanih cevnim pojačalima.

Osnovne razlike između potonje dve grupe su u zvuku. Bez nekog prevelikog mozganja mogu se izvesti zaključci o potpunom odsecanju donjeg spektra čujnosti akustičkih ploča uslovljenog dimenzijama i fizičkim/akustičkim zakonima horne (mada sam video negde i gigantske horne upotrebljavane za ovu svrhu koje deluju potpuno nadrealno). U istom smislu i najviši tonovi akustičkih ploča bili su odsecani, ali ne u tolikoj meri koliko basovi.

 

[testthenext]

Načuo sam (neprovereno) da je PGP prodao (ili ih čak pobacao) :S: sve svoje mašine za vinilne ploče za bud-zašto u dekadi 1990-2000. Da stvar bude gora, prodao/rashodovao je state-of-the-art Neumann-ov rezač koji je imao. Prema rečima nekih ljudi bio je to najbolji rezač ploča u svetu i postojala su dva ili tri primerka takvih u svetu.

Daj Bože da nije tako. :wall:

Dajte ljudi, nemojte da sanjate!!! Jel vi imate uopste ideju koliko kosta odrzavanje, klimatizacija i ostalo jedne takve hale. Sta mislite da bi mogli da snimate na ploce danas?? Koja izdanja? Leontinu, ili Zeljka Samardzica??? Pa svako ko iole nesto vredi (citaj moze da proda vise od 150 CD-ova) danas trci u City Records! Uostalom, evo Vam spisak izdanja PGP RTS-a za 2005.

CD 415210 MC 516610 Beovizija 1 2005
CD 415227 MC 516627 Beovizija 2 2005
CD 415289 Darkshines Where
MC 516634 Dza ili bu Retrovizor
CD 415159 Dzimi Barka Sajber Kurajber
CD 415425 Eplay Crime
MC 516641 Evropesma - Evropjesma 2005
CD 415326 FunkCat
MC 516269 Galija Dobro jutro, to sam ja
MC 516719 Goran Karan Od srca do usana
CD 415302 Huper & PGP-RTS Collection 15 balada
CD 415104 Huper & PGP-RTS Collection Pop / Vol. 1
CD 415067 Huper & PGP-RTS Collection Rock'n'Roll Vol. 1
CD 415074 Huper & PGP-RTS Collection Rock'n'Roll Vol. 2
CD 415197 Huper & PGP-RTS Collection Rock'n'Roll Vol. 3
CD 415142 Huper & PGP-RTS Collection Special 2: Dan zaljlubljenih
CD 415319 MC 516665 Kanda, Kodza i Nebojsa Prekid stvarnosti
CD 415401 Lala Kovacev Group Balkan Impressions
CD 414930 Leonardo Strast i pozuda
CD 415036 MC 516542 Mikica Antonic
CD 415371 Nevena Neprimetna
CD 415449 Sladjan Jovanovic Ginko - Zvucna fantazija
CD 415128 Strip Strip 001
CD 415500 Tose Proeski Pratim te
CD 415470 Vasilisa Amanet
CD 415333 Vladan Vuckovic Dnevnik duge plovidbe
CD 414947 Vlada jet Band Brand 40
CD 415203 MC 516603 YU grupa Dugo znamo se

Folk

CD 406416 MC 601668 Ansambl Gros Putevi i putovanja
CD 406645 Cakana Vrata raja
CD 406485 Desa Zivanovic
CD 406539 MC 601736 Marko Bulat Ne postoji sutra
CD 406423 Nada mamula Dupli CD
CD 406454 Nikola Karovic Najljepse crnogorske pesme
CD 406515 MC 601712 Predrag Milic
CD 406522 MC 601729 Svetlana Arsic Biseri Homolja
CD 406409 Tomo Marinkovic Oprosti curo sto te nemam
CD 406676 Trubacki orkestar Dejana Jevdjica i Milovana Babica
CD 050 Sergej The best of...
CD 406546 MC 601743 Zoran Brankovic Brankovici - S kolena na koleno
CD 406379 Zarko Milanovic Zapisano u vremenu

Linijice sa CD-om za masu kostaju vec od par hiljada dinara i ko ce vise da se bakce plocama. Svi manje vise skidate MP3 i bas bi ste placali audiofilska izdanja ploca neke nenormalne cifre, a sve to imate na CD-u remasterovano, digitalizovano i ostalo.
Uostalom, ploce su se oduvek masterovale sa 1" (a ranije i sirih) trakasa, koji nose referentni snimak i ploca naravno ne moze da bude bolja od tog snimka, a kad se uradi remaster na CD, dobija se mnogo bolji snimak nego sto je ploca ikada mogla da pruzi. I, za reprodukciju koja je do nogu (ne do ramena) CD-u, mora se imati zvucnica koja kosta mnogo i mislim da je ne samo van domasaja vecine audiofila u srbiji, vec je i potpuno neracionalna kupovina.

A o trajnosti ploca, dovoljno je reci samo ovo. Kao mehanicki medij, kod koga se reprodukcija postize prenosenjem vibracija sa neravne brazde ploce na iglu, podlozna je naravno trenju ige o PVC i pri tom se PVC trosi. I to, sto jeftinija igla, to vece habanje ploce...

Sto se gramofona tice, imam Technics 1210 MkII koji cuvam jer imam gomilu (nazalost bezvrednih ploca, obzirom da sam sve davno skinuo u MP3 formatu) i neki stari na 78 obrtaja (ima i sve ostale brzine) samo nema zvucnicu (iglu) ali ako nekome bas treba, mogu da mu pozajmim, al' mora da vrati

 

[Jah]

Načuo sam (neprovereno) da je PGP prodao (ili ih čak pobacao) :S: sve svoje mašine za vinilne ploče za bud-zašto u dekadi 1990-2000. Da stvar bude gora, prodao/rashodovao je state-of-the-art Neumann-ov rezač koji je imao. Prema rečima nekih ljudi bio je to najbolji rezač ploča u svetu i postojala su dva ili tri primerka takvih u svetu.

Daj Bože da nije tako. :wall:

Ja sam cuo da je PGP prodao svu masineriju za rezanje ploca nekome u Cheskoj (ili nekoj od zemalja u tom regionu, ne mogu sad da se setim), a ti kupci se sada odvaljuju od rezanja, prvenstveno vinila sa elektronskom muzikom. Mada, ova informacija je vise rekla-kazala, pa se ne moze smatrati pouzdanom. Ukoliko je to tacno, bila bi to jos jedna potvrda price o manjku preduzetnicke intuicije na ovim prostorima.
Sto se tice rezanja, znam da je Skymusic jedno vreme prodavao vinyl recordere marke Vestax, a mislim da se jedno vreme i neko oglasavao oko iznajmljivanja istih. Sa takvim masinama se bilo kakav audio signal (analogan, digitalan) moze prebaciti na plocu.

 

[Jah]

Dajte ljudi, nemojte da sanjate!!! Jel vi imate uopste ideju koliko kosta odrzavanje, klimatizacija i ostalo jedne takve hale. Sta mislite da bi mogli da snimate na ploce danas?? Koja izdanja? Leontinu, ili Zeljka Samardzica??? Pa svako ko iole nesto vredi (citaj moze da proda vise od 150 CD-ova) danas trci u City Records! Uostalom, evo Vam spisak izdanja PGP RTS-a za 2005.

.....

Linijice sa CD-om za masu kostaju vec od par hiljada dinara i ko ce vise da se bakce plocama. Svi manje vise skidate MP3 i bas bi ste placali audiofilska izdanja ploca neke nenormalne cifre, a sve to imate na CD-u remasterovano, digitalizovano i ostalo.
Uostalom, ploce su se oduvek masterovale sa 1" (a ranije i sirih) trakasa, koji nose referentni snimak i ploca naravno ne moze da bude bolja od tog snimka, a kad se uradi remaster na CD, dobija se mnogo bolji snimak nego sto je ploca ikada mogla da pruzi. I, za reprodukciju koja je do nogu (ne do ramena) CD-u, mora se imati zvucnica koja kosta mnogo i mislim da je ne samo van domasaja vecine audiofila u srbiji, vec je i potpuno neracionalna kupovina.

A o trajnosti ploca, dovoljno je reci samo ovo. Kao mehanicki medij, kod koga se reprodukcija postize prenosenjem vibracija sa neravne brazde ploce na iglu, podlozna je naravno trenju ige o PVC i pri tom se PVC trosi. I to, sto jeftinija igla, to vece habanje ploce...

Sto se gramofona tice, imam Technics 1210 MkII koji cuvam jer imam gomilu (nazalost bezvrednih ploca, obzirom da sam sve davno skinuo u MP3 formatu) i neki stari na 78 obrtaja (ima i sve ostale brzine) samo nema zvucnicu (iglu) ali ako nekome bas treba, mogu da mu pozajmim, al' mora da vrati

Mislim da potencijal za upotrebu proizvodnog pogona te vrste postoji, posebno na trzistu elektronske muzike. Primat vinila, u odnosu na cd i mp3, u ovoj sferi jos uvek postoji. Njihova zastupljenost je pocela da malo brze opada tek u zadnjih godinu-dve (pojavom sve kvalitetnijih turntable-like cd i mp3 plejera), ali sam siguran da ce ih DJ-evi vrteti jos duze vreme. Jos jedan plus bi bila orijentisanost takve proizvodnje pretezno na izvoz (mada ne treba potcenjivati previse ni nase trziste), jer u svetu postoji veliki broj anonimnih DJ-eva koji stalno kupuju nova izdanja na vinilima. Negde sam procitao da samo u Britaniji ima oko 40000 takozvanih "bedroom" DJ-eva.
ps Testthenext, iako sam i ja odavno presao na slusanje muzike u mp3 formatu, stvarno ti zavidim na tom Tehnicsu!

 

[bassystam]

ja samo da kažem svoje mišljenje o pgp rezačima ploča: ja sam ranije (osamdesetih) bio veliki vinilofil, tako da i danas imam oko 400 vinila, što domaćih što stranih. PGP ploče su imale dobar zvuk, međutim jedan kanal je (na svim pločama tog perioda) uvjek krčao užasno. Pošto sam ja bio perfekcionista, pokušavao sam da naštelujem gramofon da to svedem na minimum, i najbolje efekte (tj. najmanji šum, koji je u stvari zvuk kao da je stara izgrebana ploča) sam dobijao kada bih (suludo, to danas nebih ni pokušavao, u cilju očuvanja gramofona) iskrivio iglu u odnosu na površinu ploče bukvalno do fizičke mogućnosti (skoro do recimo 50 stepeni). Naravno, onda bi drugi kanal malo oslabio, ali bi se krčanje svelo na minimum...eto što klincu nebi palo na pamet, samo da uživa u zvucima omiljenog benda, zbog toga što je neki majstor u PGP popio malo više šljive, i fino naštelovao rezač. Dakle, možda su i imali najbolji rezač, ALI JA TO NISAM ČUO, nažalost...tj, čuo sam ali na jednom kanalu...ovaj post je samo malo izraz revolta (za dobre stare dane vinila)

 

[to3a]

imam ja jedan erres-ot radio iz sedamdesetih koji reprodukuje 33,45 i 78 rpm
Samo nemam pojma dal je u radnom stanju (uchio sam se na njemu kao klinac hehe) al nisam primetio kako bi ga ti povezao za komp ima samo mic in i zvucnici zica konekcija...
Probaj u radio tehnici tj radio klubu u timochkoj mozda ti oni pomognu.

 

[Bata]

Uostalom, ploce su se oduvek masterovale sa 1" (a ranije i sirih) trakasa, koji nose referentni snimak i ploca naravno ne moze da bude bolja od tog snimka, a kad se uradi remaster na CD, dobija se mnogo bolji snimak nego sto je ploca ikada mogla da pruzi. I, za reprodukciju koja je do nogu (ne do ramena) CD-u, mora se imati zvucnica koja kosta mnogo i mislim da je ne samo van domasaja vecine audiofila u srbiji, vec je i potpuno neracionalna kupovina.

Dobro snimljen materijal bolje zvuchi na dobro odradjenoj plochi , nego da CD-u !!! Tacka !!!!

 

[testthenext]

Dobro snimljen materijal bolje zvuchi na dobro odradjenoj plochi , nego da CD-u !!! Tacka !!!!

Da, kako da ne, al za malo.
Jos kada se uzmu u obzir sva izoblicenja i habanje ploce, kako uopste mozes da kazes tako nesto. To ne da je zabluda nego nije normalno.

A da ne pricam da ce ti CD player od 500-600Eura dati zvuk, za koji bi ti trebao gramofon i zvucnica od ko zna koliko para, pa da mu pridje!

@bassystam

Ne volim da pljujem po necemu sto davno ne postoji, ali kad si vec poceo. Ne secam se da je PGP-u uspelo IKADA da napravi potpuno ravnu plocu, za razliku od Jugotona, cije su ploce uvek bile primetno deblje i ravne ko staklo. Tako da,sve u svemu, nisam nikada bio odusevljen njihovom tehnologijom, a pogotovo izradom ploca, sa tehnicke strane, i nisam siguran da bi to prodali bilo kome napolju!

 

[mmilovan]

Hajde da ispričam još par detaljčića u vezi remasterovanja starih materijala, a posle bih se, u posebnom postu osvrnuo na nešto što je ovde upalo: vinil naspram CD-a, habanje, igle itd.

Osim podele na ploče snimljene vertikalnim ili lateralnim rezom, i akustičke odnosno električne ploče postoje još dve podele i o njima se mora voditi računa pri procesu remasterizovanja.

Treća podela je uslovna i odnosi se na fizičku širinu brazde. Nažalost, da sve bude ekstremno zapetljano, diskografske kuće nisu imale nikakvog standarda i sve do pojave mikroploče svako je rezao nožem koji je imao vrh prema nekoj samo njemu znanoj specifikaciji. Promene su nastajale u godinama po završetku prvog svetskog rata i negde oko 1939. godine. Širina brazde postajala je sve manja što je uz rigoroznu kontrolu rezanja dovelo do vrlo pristojno zvučećih primeraka pred sam rat (neke od najfascinantnijih ploča rezale su američka Decca i nemački Telefunken), ali je čitava stvar propala tokom ratnih godina kada su, generalno, presovani neki od najjezivije zvučećih snimaka (rat je sprečavao distribuciju kvalitetnih sirovina za proizvodnju). Odmah nakon rata do kraja ere (obično se uzima sredina pedesetih kao konačan kraj presovanja 78-ica) ploče su ponovo doživele svoju zvučnu renesansu.

Četvrtu klasifikaciju vezujemo za priču o akustičkim i električnim pločama. Ona se odnosi na ekvilizaciju električnih ploča i tzv. „krive“ rezanja. Kako se odmah po usvajanju tehnologije elektro postupka ustanovilo da niske frekvencije zahtevaju mnogo veću amplitudu brazde to su uvedena namerna gušenja basova pri postupku snimanja/rezanja i docnija nadoknađivanja istih pri reprodukciji kolom u pojačalu. No, ni ovde u tzv. turnover frekvencijama nije bilo standardizacije, već je svaki izdavač radio kako je smatrao najpogodnijim. Američka RIAA (u prevodu: asocijacija američke snimačke industrije) vođena delom tehničkim uslovima, delom monopolističkim položajem, ustanovila je sredinom pedesetih tačan standard RIAA korekcijske krive koji je na snazi i danas i konačno je na ovo pitanje stavljena tačka.

Sabiranjem svih navedenih specifičnosti starih ploča može se sa sigurnošću reći da njihova digitalizacija, ukoliko se želi iole profesionalan kvalitet, nije nimalo lak posao i zahteva truda, ulaganja u opremu i tehničko znanje, poznavanje muzičke literature i elementaran muzički sluh, kao i strpljiv rad u programima za sound editing. Poznato je da se ljudsko uvo umara konstantnim slušanjem istovetnog materijala i neretko, posle duže aktivnosti teško razlučuje kvalitetan rezultat od „naviknutog zvuka“. Ukoliko se zna da su 78-ice neretko veoma tehnički nesavršen medijum, pun neverovatnih mehaničkih smetnji u vidu šumova, rumble-a u najnižim delovima spektra, pucketanja i krakelura u šelak masi, a uzimajući u obzir i poraznu činjenicu da gomila materijala („zabavnog“ tipa na primer) ima veoma diskutabilan muzički karakter, potrebna je velika ljubav i razumevanje vremena u kojem su snimci nastali da bi se do kraja istrajalo u postupcima transfera i postigao najoptimalniji rezultat.

Par minimalnih tehničkih preduslova navodim u sledećih nekoliko pasusa:

1) Solidan, akustički korektan gramofon (belt driven), pravilno podešen, sa omogućenim nizom podešavanja ručice i glave. Regulator brzine istog mora da bude u posebno velikim tolerancijama sobzirom na, takođe velike razlike u brzinama pojedinih primeraka ploča.

2) Niz različitih tipova igala (minimum tri tipa – pominjani JRT Davies, imao je četrdeset tipova) za različite periode produkcije. Igle moraju biti posebnih geometrijskih svojstava sa zatupljenim vrhom specijalno pravljene za ploče na 78 obrtaja. Igle za LP/EP ploče zbog svoje preciznosti i fizički manjih dimenzija vrha kao i odnosa nagiba strana nikako ne odgovaraju transferima 78 rpm ploča. Glave se koriste Moving Magnet (MM), a za posebne slučajeve može se pribeći prevezivanju stereo glava na mono signal i to tako da se izbegne, odnosno poništi vertikalna komponenta rezultujućeg signala u kojoj se najčešće ne nalazi ništa drugo osim šuma

3) Specijalno pretpojačalo za ove ploče sa različitim preklopnicima turnover frekvencijama ili sa flat karakteristikom ako se ekvilizacija vrši u sound editing programu.

4) Posebna tečnost za fizičko čišćenje ploča i uklanjanje tragova prašine, masti, duvana i katrana, kao i strugotina od razaranja ploča čeličnim iglama starih gramofona koji, svi zajedno unose katastrofalnu količinu šumova u signal transfera). Stare ploče ne mogu da se čiste nijednim poznatim sredstvom koje samo rastvara njihovu delikatnu površinu na brazdama (alkohol, aceton, benzin itd najstrožije su zabranjeni!).

5) Kvalitetna zvučna kartica sa podešavajućim ulaznim nivoom. Usled, generalno veće glasnoće starih ploča (šira brazda – veća amplituda) može doći do klipinga na ulazu što bi svakako valjalo izbeći.

6) Programi i pluginovi za zvučnu restauraciju sa noise reduction, click and crack reduction, potom za pozicioniranje stereo kanala i tome slično.

7) Za teško oštećene primerke, ekscentrično ispresovane ploče koje umeju da zavijaju, prelomljene primerke (sa sačuvanim komadima) postoji niz priručnih mehaničkih i hemijskih sredstava kao i sredstava za spajanje pod mikroskopom (polimeri i t. sl.) Mikroskop je ionako korisna sprava za promatranje brazdi, njihove istrošenosti i utvrđivanja najpametnije strategije transfera.

Kada se sve navedene komponente nabave/naprave može se polako krenuti u proces prebacivanja uz napomenu da je poželjno koristiti novije standarde snimanja analognih izvora na harddisk, nove algoritme redukcije šuma itd.

Svako ko kaže da se ove ploče mogu remasterovati jednostavnim korišćenjem nekog starog gramofona, sa lošom, kristalnom glavom, nepravilnom iglom i nesređene, neizbalansirane mehanike, priča jednu naivno zamišljenu priču.

 

[mmilovan]

Par opaski o vinilu i CD-u.

Priča o tome da li je vinil naspram CD-a superioran ili ne je jedno, po mom shvatanju stvari, arbitražno poređenje.

Naime, digitalna i analogna tehnologija imaju svoje prednosti i mane. Tvrditi da je nešto kvalitetno, upoređujući najbolje strane jedne i najgore detalje druge tehnologije znači baviti se jednom stranom medalje; i vinil i CD imaju svojih dubokih imperfekcija.

a) Habanje ploča. Ova priča je došla najverovatnije iz ere 78-ica koju sam detaljno opisivao, gde nije postojalo adekvatno tehničko rešenje za tarenje čelične igle o tvrde, kao kamen nepomerljive brazde. Fakat je da su se stare ploče trošile ludački brzo, a skupe igle koje su mogle da reprodukuju ploče više puta uzastopce niko nije koristio.

Sa vinilom je drugi slučaj jer ovde imamo priču o elastičnim deformacijama materijala. Dijamantska igla pri prolasku kroz brazde zagreva njene zidove do određene temperature - oko 40 stepeni Celizijusa, i one se pri završetku reprodukcije ponovo vraćaju u prvobitni položaj. Ukoliko se, dakle, ploča ne sluša 1000 puta uzastopce, ploča od vinila se haba mnogo manje nego što se misli.

Naravno, veoma važan detalj je pravilna podešenost geometrije glave, igle i ručice, a preciznost igala je već tolika da zabrinutosti oko trošenja istih ne bi trebalo da bude (ovo govorim promatrajući pod mikroskopom savremenu iglu za koju je korisnik tvrdio da je istrošena – nikakvih znakova habanja na dijamantu nije bilo čak ni pri povećanjima od 450 puta).

b) Problem CD-ova je njihova niska rezolucija i nesavršenost tehnike njihovog masteringa. CD-ovi masterovani tokom devedesetih zvuče po pravilu, k-a-t-a-s-t-r-o-f-a-l-n-o; ruku na srce danas je situacija mnogo bolja. Ipak pravo poređenje bilo bi sa novim formatima masteringa (SACD i DVD Audio) koje niko ne pominje, jer slabo ko u Beogradu poseduje uređaje za njihovu reprodukciju.

Prema tome, ko ima vinile i gramofone neka uživa u njima. Format ni izdaleka nije napušten, a najbolji znak da se nešto dešava na tržištu je prošlogodišnje otpočinjanje ponovnog vinil štanceraja firme SONY/Columbia.

Analogni zvuk je analogni zvuk. :,,:

Zašto ga ljudi vole? Verovatno zato što su se 100 godina navikavali na njega.

I na kraju, onaj ko analizira pojave može da zaključi da se istovetna dilema (analogno vs. digitalno) javila pre par godina u svetu fotografije, samo su tamo mnogo brže rešene dečije bolesti novog formata i sa klasičnom fotografijom je, najverovatnije, zauvek sve gotovo.

Sa analognim zvukom ništa nije gotovo. :d

 

[amd_mad]

Sa analognim zvukom ništa nije gotovo. :d

U potpunosti se slazem, posto se i sad prave lampaska pojacala za audiofile, zvuk sa ploce je topliji od CD-a, nedavno sam i ja prebacivao neke stare singlerice na cd, al bez obrade, znaci samo gramofon (belt driven), predpojacalo, pa na line in Audigy 2 i u sound forge, znaci laicki, al verovali ili ne, zvuk je toliko slican gramofonu da nisam verovao, naravno namerno nisam obradjivao jer sam hteo da se cuje i sum i pucketanje sa ploce, kad sam pustio pesmu sa tog CD-a na playeru i vinil uporedo (jedan kanal vinil, drugi cd) cuje se mala razlika, al zanemarljivo, zvuk je malko metalniji na cd-u, ali ja sam zadovoljan i svidja mi se sum gramofonske ploce iz 70-tih 20-tog veka na cd-u iz 21veka uz jako malo gubitka, mada cd se nije izborio sa nekim frekvencijama, koje vinil i dalje reprodukuje.
U glavnom, ako je nesto napravljeno da se pusta na vinilu, na vinilu ga treba slusati, i obrnuto, posto sve ima svoje mane i prednosti, a optimizacijom zvuka za jedan medij se isticu vrline doticnog, a mane svode na minimum.

 

[mmilovan]

Priča o brzini iliti da li su današnje razlike među CD/DVD/BlueRay/AO DVD nešto novo

Prema nekim izvorima prva upotreba 33 1/3 brzine desila se 1924. godine. Brzina je takođe bila pogodna za prve zvučne filmove, zato što bi ploča ovako snimljena sadržala istu količinu audio materijala kao filmska rolna. Takođe, veliki 16 inčni diskovi bili su uputni da se zvuk snimi glasnije, maskira površinski šum, omogućujući dovoljno kvalitetnog zvuka da ispuni bioskopsku dvoranu.

Gramofoni (i rezači) kompanije Vitaphone (obratiti pažnju na stare crtane filmove, njihov lejbl je potpisan za zvuk istih – ja se konkretno sećam “Pačeta Dinkija“ koji je prikazivan kod nas) pušteni su u široku upotrebu 1930., za snimanje tzv. transkripcija, tj. dugosvirajućeg programa (raznih muzičkih sastava itd) za radio stanice. 1931. kompanija Victor modifikovala je proces snimanja i suzila je blank prostor između brazdi (samim tim utišala je zvuk i odsekla basove), i počela da prodaje ploče koje imaju više materijala osim standardnih 3 i po i 4 i po minuta (takve ploče zvale su se Program Transcriptions), upotrebljavajući 10 i 12 inčne ploče. Neke od 12 inčnih ploča sadržale su punih 15 minuta, ali ih je većina imala snimljenih 8 do 12 dok su 10 inčne ploče imale 6 – 10 minuta. Brzina od 33 1/3 upotrebljavala je asocijacija zvučnih knjiga za slepe, koja je takođe imala guste brazde. Tako je eto brzina od 33 1/3 bila u širokoj upotrebi za snimanje, filsku i radio industriju, pa je potpuno prirodno da, kada je 1948. izašao prvi LP (izdat od kuće Columbia, nisam sasvim siguran da li je bio 10 ili 12 inča) on bude snimljen ovom brzinom, samo sa mnogo finijim, tanjim mikrobrazdama.

Disk studijskih rezača nije bio pokretan električnom putem zbog nedovoljno preciznih i stabilnih elektromotora, već gravitaciono, tegovima koji bi išli u suteren (podrum) zgrade/studija.

Interesantno doba mehanike.

Video sam na jednom primerku prastarog gramofona da je postojao mehanički podešavač okretanja tj. brzina se mogla da šteluje u prilično širokim granicama (nešto slično kao kasniji stroboskopi i „tuning“ brzine na boljim Technics, i ostalim (high-end) gramofonima – recimo DJ-evi koji rade sa vinilom imaju takvu regulaciju i dan-danas na svojim uređajima). :eyebrows:

 

[tex707]

Načuo sam (neprovereno) da je PGP prodao (ili ih čak pobacao) :S: sve svoje mašine za vinilne ploče za bud-zašto u dekadi 1990-2000. Da stvar bude gora, prodao/rashodovao je state-of-the-art Neumann-ov rezač koji je imao. Prema rečima nekih ljudi bio je to najbolji rezač ploča u svetu i postojala su dva ili tri primerka takvih u svetu.

Daj Bože da nije tako. :wall:

Koliko znam, PGP je imao Neumann VMS-80 strug za rezanje sa glavom Neumann S 74 (mozda je postojala jos neka kombinacija)...iste te uredjaje i danas mnogi koriste, nisu bas retki.