Ne znam cemu takav stav, al nema veze.
Prvo napisao sam da ima gubitke, drugo, mislio sam na gubitke koje ima xDSL tehnologija tj overhead ako si ikad cuo za isti, to na optici nema.
To "cudo tehnologije" postoji vec 50 godina i nije nikakvo cudo al mozda je za tebe.
Nego odustajem, nema poente sve je ispricano.
PON vs VDSL vs DOCSIS:
PON (gPON, 10gPON, ngPON2) su standardi za Point to Multi Point
PTMP optičko povezivanje.
PON podržava:
2.5, 10, 40 Gbps u downstreamu po jednom vlaknu koje deli do 32 korisnika.
1.25, 2.5, 10 Gbps u upstreamu po jednom vlaknu koje deli do 32 korisnika.
Pored toga je moguće ubaciti signal za CATV (analogna i DVB-C televizija) na posebnoj nosećoj frekvenciji (druga talasna dužina)
Sve od centralne lokacije provajdera do korisnika je
pasivno. Daljine koje se mogu opslužiti sa jedne lokacije su do oko 20km.
DOCSIS je takođe Point to Multi Point
PTMP standard za povezivanje preko koaksijalnog kabla.
DOCSIS 3.0 podržava do 1200/200Mbps po jednom kablu i kompatibilan je sa starim spliterima (koji u upstreamu propuštaju samo niže frekvencije do 50MHz)
DOCSIS 3.1 podržava do 10/2Gbps po jednom kablu, ali je ogroman problem što nije kompatibilan sa postojećim spliterima naročito u upstream-u. Zato SBB nudi 1Gbps/50Mbps na DOCSIS 3.0 u "giga gradovima".
Kroz isti kabl je moguće propustiti CATV signal.
Media converteri (sa optike na coax - DOCSIS) su
aktivni, odnosno potrebno im je napajanje. Koaksijalni kabl može biti dugačak do nešto manje od 2km.
VDSL je Point to Point
PTP* standard za povezivanje preko telefonske parice.
* VDSL Vectoring nije baš klasičan PTP niti PTMP standard, već je sličniji MU-MIMO tehnologijama na wifi i 5G mrežama.
VDSL profil 17a može teoretski da isporuči brzine do 200Mbps half duplex. Odnosno sam provajder određuje koje frekvencije se koriste za download, a koje za upload. To je moguće na telefonskim paricama koje su u odličnom stanju do 200m. Klasičan VDSL je PTP standard, odnosno korisnik svoju paricu
ne deli sa drugim korisnicima. Brzina opada sa dužinom parice (atenuacijom signala).
Media converteri (istureni stepeni, MSAN...) su
aktivni, potrebno im je napajanje. Moraju biti mnogo blizu korisnika, idealno u naseljima na svakih 500m. Do svakog je neophodno dovesti optički kabl.
VDSL vectoring može da pomogne u suzbijanju preslušavanja između parica koje prolaze jedna pored druge, ali kao i MU-MIMO tehnologije zahteva mnogo procesorske snage u MSAN-u, jer je algoritam složenosti O(n^3).
g.FAST je DSL standard koji koristi telefonske parice dužine do 50m, i podržava ukupno 1Gbps (down + up), koristi se za FTTB da se ne bi menjao telefonski kabl do korisnika (stana). Dobra stvar kod g.FAST je reverse power supply (CPE oprema obezbeđuje napajanje media converteru).
Poenta je da je PON:
- pouzdaniji (sve usput je pasivno)
- brži (do 40Gbps sa već ratifikovanim standardima ngPON2)
- future proof (40Gbps nije ni blizu teoretske propusne moći optičkog vlakna)
- na istom vlaknu paralelno može da se koristi gPON, 10gPON, ngPON2 i budući standardi. Pa je upgrade path prilično bezbolan.
Nije previše bitno za ovaj trenutak (prosečan korisnik će i sa DOCSIS i sa VDSL standardima da bude "pokriven"), ali je PON jasan kao nešto na šta će svi kad-tad morati da pređu.
Inace, ako se dobro secam svetlo kroz opticki kabal putuje nesto sporije nego kroz vakuum. Valjda zbog refleksije unutar kabla, ~20% sporije cini mi se. A, mozda sam i izmesao sa ko zna cim.
