Uhhh, razmišljao sam iskreno da li da napišem svoju avanturu od četvrtka sa mts bankom.
Razmišljao, zato što me pre svega mrzi i iskreno umoran sam od svega u vezi sa njom.
Ali hajde ipak ću. Tog četvrtka pozvao sam call centar, čisto da razbijemo sve dileme koje su
i ovde postojale a u vezi sa radnim vremenom njihovih ekspozitura, do 16h navodno.
Okrenem call centar, javi se ljubazna devojka, uglavnom sve su ljubazne.
Dobar dan, dobar dan... Mene zanima da li postoji neka vaša ekspozitura koja radi i posle 16h,
uzeo bih čekove, ali ne bih da uzimam slobodan dan samo da bih to uspeo da odradim.
Ah, pa postoji, reče devojka. Imate našu ekspozituru u Kumodraškoj 247b koja radi do 20h.
U neverici posle te njene informacije već sam se organizovao da sa Novog Beograda odmah posle
posla zapalim do njih.
Lokacija, pa lokacija da proste svi forumaši koji možda žive u tom kraju je bogu iza leđa.
Zamislite vukoebinu, i vuko****nu te vuko****ne, a ta vuko****na te vuko****ne da ima sopstvenu
periferiju to bi bila upravo lokacija te njihove ekspoziture.
Nalaze se u neposrednoj blizini Štarkove fabrike.
Elem, kada sam došao tamo već je bio pao mrak, kiša je bila samo dodatni šlag na mizeriji od torte
koje sam progutao te noći.
Približavam se kompleksu zgrada, od kojih je polovina u mraku. Srećom zahvaljujući ovom forumu setih
se da je neko pominjao da koriste infrastrukturu Dunav osiguranja.
Nigde ali jbn nigde nije postojao vidljivi znak MTS banke. Ona se nalazila bukvalno u zadnjem redu zgrada,
morate proći mračni deo koji izgleda kao iz tinejdž horor filmova iz devedesetih. Sačekali su me i psi lutalice
koje su možda u meni videli ukusan obrok, srećom odustali su, valjda me ni oni nisu hteli tako mokrog
i smorenog.
Konačno stigoh pred vrata gde piše Dunav banka, odmah pored je garaža koju dunav osiguranje koristi za
pregled vozila.
Na vratima obaveštenje, gle boga ti stvarno piše radno vreme do 20h. Guram kvaku, pokušavam da uđem
ali cvrc ne leži vraže. Zaključano!
Vidim ja da svetlo gori unutra, ima znakova života, ali sve je zaključano. Dovde sam došao nema šanse sada
da odustanem. Krenem da lupam na prozor u nadi da će me neko čuti.
Posle par minuta tokom kojih sam uživao na kiši prilazi prozoru neka žena, pušta me da uđem. Mislite da sam
ušao kroz vrata. Ah pa prevarili ste se.
Otvara vrata od garaže pored, otvorila ih je do pola, tako da sam morao u stilu limba da se provučem.
Ne pamtim da sam ikada imao sličan ulazak bilo gde a kamolil u banku.
Ali ok, nema veze tu sam, stigao sam zaboraviću na sve i cimanje, kišu, kučiće, zaključana vrata.
Ehh, sledi onaj najbolji deo. Gospodine, kaže žena koja radi tamo ali mi ne izdajemo čekove posle 16h,
sistem radi do 16h ne možemo da odradimo proveru. Mi posle 16h možemo samo da radimo uplate i isplate,
nešto kao bankomat i ništa više od toga.
U trenutku dok mi je to pričala prilično sam siguran da sam razvio jedan ili barem dva vidljiva tika na levom
oku.
Slušam je i ne mogu da poverujem, pa zašto pobogu radite do 20h, zašto vas maltretiraju pitam ja nju, i
sami kažete da posle 16h vaše mogućnosti su kao običnog bankomata. Ona sleže ramenima... Nisam niti ću
ikada iskaljivati bes na običnim radnicima koji ne vode niti određuju politiku preduzeća.
Zahvalio sam joj se, rekao zbogom, i pitao samo za najbezbedniji deo kojim bih mogao da izađem iz celog tog
kompleksa.
Kučići, reče ona, nemojte brinuti zbog pasa, jeste da su malo veći ali ih hrane, uglavnom. Hrane ih!? Eh super
da ne brinem znači. Pozdrav.
