Vlada najavila kraj angažovanju paušalaca na puno radno vreme – kompanijama koje ih zaposle slede olakšice od 70%
Vlada Republike Srbije upravo je predstavila nova zakonska rešenja u domenu oporezivanja kojim će se obezbediti poreski podsticaj za zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada i preduzetnika paušalaca u kompanijama koje povećavaju broj zaposlenih, a koji će se u Skupštini naći krajem godine.
Kako su procene da će ove izmene gotovo sigurno negativno uticati na poslovanje kompanija i pojedinaca koje su obuhvaćene novim promenama, Netokracija saznaje da je pripremljen i predlog za poreske olakšice za zapošljavanje lica koja nisu bila u radnom odnosu u određenom periodu tokom 2019. godine, pod uslovom da poslodavac uvećava broj trenutno zaposlenih.
Pripremljene zakonske norme uvode novine koje ćemo navesti u nastavku ovog teksta.
Zaista radite sa više klijenata? Ne brinite, nove izmene vas se ne tiču
Zakonskom izmenom uvodi se nova kategorija za oporezivanje u kojoj se definiše Test samostalnosti – set kriterijuma po kojima se određuje način oporezivanja koji će „omogućiti svakom preduzetniku i svakoj kompaniji da proveri da li se određeni prihod može kvalifikovati kao prihod preduzetnika od samostalne delatnosti ili kao drugi prihod fizičkog lica.“
To u praksi znači da će konsultantski rad (recimo baš u domenu IT-ja) i dalje moći da se fakturiše prema postojećem modelu, ali da će punopravno zapošljavanje na paušalnu agenciju biti gotovo nemoguće. Ono što će se uzeti kao glavni faktor svakako bi trebalo da bude utvrđivanje samostalnosti preduzetnika za obavljanje delatnosti za koju je i registrovan.
Jednostavnim rečnikom, programeri, dizajneri i drugi pojedinci koji imaju paušalne agencije i koji sarađuju sa nekolicinom klijenata, neće biti u problemu. S druge strane, kompanije koje upošljavaju radnike na puno radno vreme po sistemu isplate putem paušlane agencije, od 1. januara 2020. godine više neće moći tako da posluju – ali će od početka narende godine imati specijalnu mogućnost da donedavno angažovane paušalce sada i zaposle kao punopravne radnike uz poreske olakšice.
Na ovaj način poslodavci će biti oslobođeni plaćanja 70% poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica u celosti tokom 2020. godine, odnosno u najvećem delu tokom 2021. i 2022. godine – pod uslovom da uvećava broj zaposlenih.
Kako će to izgledati u praksi? Evo jednostavne računice
Uzmimo za primer programera koji je zarađivao netto 1.500 EUR + troškovi za vođenje paušalne agencije. Recimo da je ta osoba „čisto“ prihodovala 180.000 dinara, što bi na istu platu značilo da bi poslodavac, prema sadašnjem modelu za doprinose koji iznose 67%, trebalo da izdvoji još 120.600 dinara.
Prema predloženim izmenama zakona i poreskim olakšicama, nameti koje će kompanija koja zaposli donedavno angažovanog paušalca plaćati u prvoj godini, u ovom slučaju iznosili bi svega 36.180 dinara što u najvećoj meri ne predstavlja veliki udar na trenutni kompanijski budžet, a u pojedinim slučajevima omogućava čak i manje doprinose u startu.
Nove mere morale su biti predstavljene kad-tad, ali one nisu direktan udar države na IT sektor
Nazovite to slučajnošću, ali na ovu temu nedavno se povela diskusija i u susednoj Hrvatskoj gde su kolege iz Netokracije analizirale zašto nije paušal taj koji bi mogao da ubije ovu privrednu granu (koja je po svemu sudeći i kod nas i u komšiluku i dalje krhka), već visoki nameti koji se odjednom stavljaju pred poslodavce koji, složićemo se, u najvećem broju sada moraju u potpunosti da vrše reorganizaciju svog poslovanja.
Kada je Srbija u pitanju, poreske olakšice u trajanju od 3 godine predstavljaju svakako svetlu tačku novih predloga zakona, gde je poslodavcima omogućen prelazni period za prilagođavanje i za uređenje radnog odnosa koji imaju sa svojim radnicima.
Da li je prelazni period dovoljan?
Bojim se da u ovom trenutku na nivou struke ne možemo kvalitetno da odgovorimo na ovo pitanje, ali bi diskusija čitave zajednice bila i više nego poželjna. Sa druge strane, postavlja se i ono pitanje – zašto baš sad i zašto baš IT kada je to jedina grana koja koliko-toliko zarađuje?
Voleli mi to da priznamo ili ne, IT sektor u Srbiji više nije u svom začetku, samim tim o čitavoj industriji više ne možemo da govorimo kao o grupici programera i dizajnera koji, sklonjeni od pogleda javnosti, posluju sa inostranim ili domaćim klijentima. Istina je da je ovo najmlađi sektor od svih sektora koji su koristili model saradnje sa paušalcima i da je verovatno i najranjiviji po tom pitanju, ali se isto tako postavlja i pitanje šta je sa kompanijama koje su sve vreme plaćale pune namete na plate svojih zaposlenih?
Da li je fer da druge kompanije eksploatišu paušalni model zapošljavanja i time umanjuju mogućnost velikih u borbi za konkurentnost na tržištu zapošljavanja?
Pa, i nije.
Pitanja je, na žalost, i previše. Ono što nam kao zajednici ostaje jeste da se dobro upoznamo sa najavljenim izmenama pomenutih zakona i da mirne glave prvo utvrdimo da li se nove mere odnose na nas ili ne. Ukoliko se odnose, onda je bitno uključiti se u argumentovanu diskusiju i obavestiti svog poslodavca. Verujem da ćete se složiti da je panika u ovom trenutku poslednje što nam je potrebno, dok čekamo dodatne vesti iz Vlade o tome kako će izgledati Test samostalnosti i koji su to uslovi koje će paušalci morati da ispunjavaju kako bi zadržali svoj status „nezavisnih“.
