IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi... (FAQ - II & III post)

Alfa, pa ti si ranije davao link ka http://www.mena.rs/kalkulator_preduzetnik.html
Sto jednostavno ne uneses podatke tu i ne moramo nista da odokativno racunamo

Uneo sam 3 000 000 prihoda, bruto zaradu preduzetnika/minimalnu osnovicu za doprinose od 23 053 rsd i dobio sam da su:

- ukupni godisnji troskovi poreza i doprinosa 384 076 rsd
- troskovi knjigovodje 70 000 rsd (pri pretpostavci da knjigovodja kosta 50 evra mesecno).
- godisnji porez na dohodak (ovo sam malo modifikovao jer je neoporezivi iznos netacan na sajtu): oko 3500 rsd sto je beznacajno

Sve ukupno oko 458 000 rsd, sto je poprilicno vise nego kod pausalaca bez knjigovodje.

Inace ja kao pausalac nikada nisam koristio knjigovodju. Da me ne razumete pogresno, svako radi onako kako mu vise odgovara, ali meni to deluje nepotrebno, pogotovo ako pricamo o minimalizovanju troskova.

edit: pogresno sam procitao tvoj post, mislio sam da si rekao da je na 3 miliona isplativije biti knjigas. Dzaba sam kucao sve ovo :d
edit 2: i na 2 500 000 miliona je isplativiji pausal jer su ukupni troskovi knjigasa oko 400 000 rsd, tek na 2 miliona prihoda su pausalac i knjigas egal sa troskovima.

Realno, niko ovde na temi nema tako male prihode (ili makar ogromna većina nema), tako da je paušal ubedljivo najpovoljnija opcija.

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

Ali ima i onih sa vecim troskovima zbog opstine
3 miliona PROFITA? Pa i nije bas puno ni ITevaca u tom rangu. Kao knjigas mozete pravdati troskove.
Smor jeste ITEKAKO naspram pausala, naravno.

Kako ko zeli, ovo je cisto da ze razmisli

alfaunits je napisao(la):

^ni ja?

Treba na kalendarsku, ali ako dobijes "levog" PI, moze da gleda i na period od 12 meseci...

Kliknite za proširenje...

Kako može da gleda, takva stvar valjda mora da bude zakonski regulisana i egzaktna, a ne da bude po principu na koju nogu je ustao PI?
Mada kakva nam je država..

Sent from my HTC U11 using Tapatalk

Paušalac u kalendarskoj godini ne smije da pređe 6mil RSD, što je poznata stvar. Ali po zakonu ne smije u bilo kom periodu od 12 mjeseci da pređe 8mil, što mnogi ne znaju, izgleda. Ako po sadašnjem kursu ne prelazite 4000e mjesečno ne treba da brinete oko toga.

Послато са TA-1004 уз помоћ Тапатока

^ hvala

Sent from my HTC U11 using Tapatalk

EDIT: greska u koracima...

galisnik je napisao(la):

Paušalac u kalendarskoj godini ne smije da pređe 6mil RSD, što je poznata stvar. Ali po zakonu ne smije u bilo kom periodu od 12 mjeseci da pređe 8mil, što mnogi ne znaju, izgleda. Ako po sadašnjem kursu ne prelazite 4000e mjesečno ne treba da brinete oko toga.

Kliknite za proširenje...

Ovo za 8 miliona ne bi trebalo da vazi za ljude koji izvoze usluge u inostranstvo. Koliko je meni poznato (a mozda gresim), situacija je ovakva:

1) Ogranicenje od 6 miliona u kalendarskoj godini je ogranicenje za ostanak na pausalnom sistemu oporezivanja.
2) Ogranicenje od 8 miliona u prethidnih 12 meseci je ogranicenje za ostanak van sistema PDV-a.

Ako uletite u sistem PDV-a zbog prekoracenja broj 2, onda automatski ne mozete biti pausalac (jer ulazak u PDV ne dozvoljava pausalno oporezivanje).

Medjutim postoji jedna zackoljica, a to je da se sa stanovista prihoda za ulazak u PDV ne racunaju usluge koje ste izvezli u inostranstvo. Zbog toga ako se bavite izvozom usluga u inostranstvo nikada necete prekoraciti ogranicenje broj 2, tako da vam ostaje da brinete samo o 6 miliona u jednoj kalendarskoj godini.

Izvor: http://www.biljanatrifunovicifa.com...da-ostvari-naknadu-preko-osam-miliona-dinara/

opa, zanimljivo tumačenje. Taman da se uštedi na knjigovođi. Još treba u praksi proveriti da li je tumačenje lako sprovodljivo ili se raspravlja sa poreskim inspektorom.

Zavisi od knjigovodje.... znam jednog koji tumaci suprotno, i njegovi su "korisnici" stvarno srecni, jer su grimarno izvoznici - ne naplacuju PDV strancima, ne placajju ga drzavi, ali ih pusta u sistem PDVa, i vracaju PDV od stvari kupljenih ovde
To nije tumacenje valjda, nego manje poznat deo zakona.

Prema ovom tumacenju ministarstva finansija ti mozes ako hoces da udjes u sistem PDV-a, ali nisi u obavezi. Tako da je to sto ti ljudi rade sasvim legalno. Uvek mozes dobrovoljno da udjes u sistem PDV-a ako ti se to vise isplati.

Btw, kazu da ako od drzave trazis povrat PDV-a, po pravilu ti sledi inspekcija u roku od odma'
Zato se manje vise svi odluce da ne traze povrat, nego da se to iskoristi za placanje buduceg PDV-a. Ali to za ljude koji izvoze usluge nije u opticaju.

Za nas koji radimo sa inostranstvom - koji se kurs evra računa prilikom obračunavanja tih 6 miliona? Da li računaju kada legne faktura ili samo na kraju godine kažu, e ti si imao toliko i toliko EUR uplate i pomnože sa trenutnim kursom dinara?

@ Nothingman

To je istina. Isto rade i svima koji traže povrat više plaćenog poreza ili neosnovano naplaćenog poreza, znam jedan primer u kojem se čovek već 15 godina ganja sa Poreskom upravom oko povrata poreza na ekstraprofit koji mu je onomad naplaćen.

Što se tiče pomenutog pružanja usluga elektronskim putem stranim licima, tu postoji jedna vrlo bitna stvar. Pravilnikom o utvrđivanju usluga pruženih elektronskim putem u smislu Zakona o PDV propisano je sledeće:

Član 2.
Uslugama pruženim elektronskim putem, u smislu člana 12. stav 3. tačka 4) podtačka (10) Zakona (oznake članova i stavova nisu dobre, treba da stoje nove, ali se pravilnik svakako primenjuje), smatraju se elektronski pružene usluge, i to:
1) isporuka veb strana, čuvanje i održavanje veb strana;
2) isporuka programa i njihovo ažuriranje, daljinsko održavanje programa i računarske opreme;
3) isporuka slika, tekstova i informacija i omogućavanje pristupa bazama podataka;
4) isporuka audio i video zapisa, kao i isporuka igara;
5) isporuka političkih, kulturnih, umetničkih, sportskih, naučnih, obrazovnih i zabavnih emisija i događaja, u toku ili nakon snimanja;
6) usluge iz oblasti učenja na daljinu.

Član 3.
Ako pružalac i primalac usluga komuniciraju putem elektronske pošte, ta komunikacija ne smatra se prometom usluga pruženim elektronskim putem.


Ne znam kako inače funkcionišu ovakvi poslovi u praksi, tj. da li se npr. audio i video zapisi koje rade domaće producentske kuće naručiocima dostavljaju mejlom kao att, preko kurirskih službi, lično, aploudovanjem na neki server itd, tako da mi nije poznato koliko je ograničavajuć ovaj stav, ali bi oni koji rade za strance trebalo da se raspitaju kod svojih knjigovođa i u Poreskoj upravi oko primene ovog člana Pravilnika.

Moguće je i da se ovo odnosi na samu komunikaciju, tj. da, na primer, ne može da se smatra da je mesto pružanja usluge ono mesto u kojem se nalazi inostrani primalac mejla, ako se radi o savetima datim u samom mejlu, već da je u takvoj situaciji mesto pružanja usluge mesto u kojem pošiljalac ima sedište, ali to mi je pomalo nategnuto tumačenje, posebno imajući u vidu član 12. stav 6. tačku 7. podtačku 3. Zakona o PDV koja navodi usluge savetnika kao usluge za koje se mestom pružanja smatra mesto sedišta primaoca.

Ako ih konvertujes u dimare, taj kurs koji si dobio.
Ako ih podizes, kurs na dan podizanja.
Ono sto ostane, kurs na 31.12.valjda. Nisam siguran za taj deo

Obe godine ti je svejedno, to je ni 50.000din razlike

kurs za fakturu se uzima sa sajta narodne banke Srbije na dan izdavanja, nema veze sa uplatom. Ja proverio, većina tako kaže. Kada stigne devizna uplata kurs se razlikuje i nastaju kursne razlike koje imaju značaja samo kod "knjigaša", naravno mogu biti pozitivne i negativne.

Kada već postavljate pitanje kursa čisto da kažem još jednu stvar vezano za paušalce: u kpo knjigu se dinarski iznos fakture upisuje odmah nakon izdavanja. To je bar obaveza ali očigledno to niko ne radi inače ovog pitanja ne bi ni bilo.

U KPO po srednjem kursu na dan izdavanja fakture.


Sent from my iPhone X using Tapatalk

@Sgt. Major

Meni se cini da se taj clan 3 odnosi na to da se konkretna komunikacija preko e-maila ne moze smatrati uslugom pruzenom elektronskim putem, kao sto si napisao u poslednjem pasusu. Ali svakako je najbolje posavetovati se sa nekim ko ima iskustva za ovakve situacije. Ne bih se usudio da licno dajem bilo kakve savete po ovom pitanju

Meni je PI uvek proveravao dinarski promet samo.
Inace bi za pausalce konverzija deviza bio dodatni promet, jer ne moze da pravda troskove. Cudno da mena.rs ili slicni nemaju negde odgovor na ovo pitanje

Možda se ponavljam ali i meni je PI proveravao dinarski promet sabrano sa deviznim pa je morao da konsultuje KPO nakon toga. Ove godine imam porodilje i refundaciju za iste pa će opet morati da gleda u KPO, dinarski promet na računu nikako nije odlučujući faktor, može služiti samo kao početni indikator.

Vezano za kurs i datum kursa siguran sam i tvrdim da to mora biti srednji kurs nbs na datum izdavanja dokumenta (račun ili odobrenje).

PI ima na ekranu ukupni promet preduzetnika iz NBS. U taj promet ulazi i konverzija deviza.
Navodno ne može da vidi pojedinačne stavke, pa sam donosio posebne potvrde iz banke o izvršenoj konverziji da se ne računa u stvarni promet, uz podnetu molbu/žalbu.

miljan je napisao(la):

Vezano za kurs i datum kursa siguran sam i tvrdim da to mora biti srednji kurs nbs na datum izdavanja dokumenta (račun ili odobrenje).

Kliknite za proširenje...

Za ovo, kao sto rekoh, nisam siguran (sta se upisuje u KPO), ali za racunanje prometa (da li je presao 6m) garnatovano se racuna kada se konvertuju devize, kurs koji je dobijen.
Inace bi ja morao vec maja/juna da donosim potvrde i ostalo, jer gro prometa mi je marta i aprila.

Tvrdim da grešiš ali ok, slažemo se da se ne slažemo.


Uplata može da kasni i teoretski i u praksi godinu dana, to ne znači da se ta faktura ne računa u promet. Znam da su kod PDVa relativno skoro uveli da se PDV plaća tek nakon uplate a ne po izdavanju fakture ali obračun PDV bi i dalje trebao da isključivo zavisi od datuma fakture.

edit: šta ako ne konvertujem devize, nema prometa?

^nisam siguran da sam u pravu, razmisljam na glas

Ako me pitas za to kada da upises u KPO, da, treba da upises kada izdas fakturu; ali po pitanju sta se racuna ako gledas da li si presao 6m godisnje, gleda se kurs koji si dobio od banke za konverziju, a ne kurs na dan fakturisanja. << my opinion, iz iskustva i pitao knjigovodju.
Takodje mislim, ali ovo samo mislim, da za evre koji su ostali na kraju godine se racuna kurs na 31.12., jer tako je za doo, koliko se secam.


U praksi, nikako ne rizikujte da budete blizu, i da vam kursne razlike u bilo kom smeru mogu napraviti da predjete 6m! Znam slucajeve:
- ljudi koji muljaju, i imali su preko 6m, ali ne na dinarskom i nikom nista.
- one koji su imali 2.7m (dok je 3m bio limit), ali drzali su evre do kraja i onda su imali muke dok su vratili pausal sledece godine.
- one koji su presli 6m promet u dinarima u kalendarskoj godini, iako nisu imali ni 4m prometa stvarnog (nego su ostavili devize iz prosle, konvertovali ove). Morali su da dokazuju da je promet iz prosle. Srecom i fakture i sam priliv su bili u prosloj, inace PI je rekao da ne bi proslo.

Pricamo o razlicitim pausalcima, svi u Nisu, razliciti PI.

Prosli za moj pausal je bio super... daj do 30.11. dinarski promet, ako ne prelazi 5.5m, sve OK!

Srecni su oni koji dodju do 6m, pa vec tada treba da konsultuju knjigovodju i da planiraju prelazak na isplatu licnu zarade.

Nema veze ako je na deviznom, pa i da podigne devize na racun akontacije za put u inostranstvo... gleda se samo KPO i potvrda iz banke koju ce traziti poreska pri prelasku na knjige.


Sent from my iPhone X using Tapatalk

alfaunits je napisao(la):

^nisam siguran da sam u pravu, razmisljam na glas
- one koji su presli 6m promet u dinarima u kalendarskoj godini, iako nisu imali ni 4m prometa stvarnog (nego su ostavili devize iz prosle, konvertovali ove). Morali su da dokazuju da je promet iz prosle. Srecom i fakture i sam priliv su bili u prosloj, inace PI je rekao da ne bi proslo.

Kliknite za proširenje...

Da, koliko znam oni vide samo ukupan dinarski promet iz NBS, devizni priliv ne. Ako se konvertuju devize - dobijeni dinari upadaju u ukupan promet. Ako su devize iz prošle godine to mora da se dokazuje overenom potvrdom iz banke.

Sale, ali sta ako neces sledece godine preci 6m? Moras gledati da pausal iskoristis koliko mozes.

Citao sam sporadicno sta pisete, pa mi sad nista nije jasno, tj nema mi logike to nesto sto mi se cini da sam skontao iz price, pa moram da vas pitam za pojasnjenje.

Ocete da kazete da ko prima sredstva iz inostranstva da se njemu za svaku uplatu prakticno dupliraju prilivi koji ostvaruje? Da bi bilo jasnije na sta mislim, odmah cu to da provucem kroz primer sa nekim fiktivnim vrednostima.

Ako npr neko ima prilive sredstava iz inostranstva u dinarskoj protivvrednosti od 300k dinara mesecno, da li ce njemu za 12 meseci ukupan priliv biti 3.6m koliko realno i jeste za taj vremenski period ili ce mu se racunati da je ukupan priliv/promet/kako god od 7.2m, jer se racuna i vrednost u dinarima kad je primio devize i posle kad ih je prebacivao u dinare?

Ako je ovo druge gde se duplira vrednost (iz nekog totalno suludog razloga), zamolio bih vas da mi prosledite link ka nekom clanku, clanu zakona ili sta god koji propisuje takvo racunanje priliva.

Hvala.

Racunace se da je prihod 3.6 miliona. Medjutim iz ove gore diskusije mozes da procitas da su neki ljudi imali problem sa poreskim inspektorima koji su im greskom racunali 7.2 miliona (u tvom primeru), pa su morali da im donesu dokaz iz banke o cemu se zapravo radi (konverzija novca). Nakon toga je sve bilo ok i racunali su im 3.6 miliona.

Ja nikad nisam imao slican problem kada sam radio kao freelancer. Uvek su mi racunali kako i treba, ali ocigledno da se ponekad desavaju greske. Nista strasno, dok god mozes da prilozis dokaz iz banke i resis problem.

Koliko znam (nisam knjigovođa), računa se jednom priliv kako i treba.
Međutim, kada poreski inspektor pravi rešenja na svom ekranu izgleda vidi samo dinarski promet iz NBS u kome su i konverzije deviza. A devizni pretpostavljam ne, već samo iz knjige prometa (izdatih faktura) ili bankarskih izvoda ili ... šta znam.
Problem je bio devizni prihod fakturisan u prethodnoj godini pa konvertovan u ovoj gde se sabrao sa ovogodišnjim. Tada je trebalo pisati žalbu i pravdati bankarskim potvrdama, što su prihvatili.

U mom slučaju ja nisam imao nikakve dinarske prilive, isključivo devizne a moj promet je na oko kod inspektora u njegovoj eksel tabeli bio dupliran tj. imao je slične vrednosti u dve kolone koje su u zbiru iznosile prilično preko 6 miliona. Dobio sam dakle poziv od poreske, pitali su me odakle toliki iznos, ja rekao da radim sa inostranstvom i morao sam da priložim KPO knjigu. Nisu ulazili u bilo kakve stavke sa bankovnog računa niti probali da povezuju stavke sami. Fotokopija i original na uvid KPO knjige u koju upisujem fakture sa datumom kursa koji je jednak datumu izdavanju fakture je bio dovoljan za pravdanje u mom slučaju.