IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi... (FAQ - II & III post)

izbori (2016. su bili 24.4.) će nakon početka primene ovoga (1.3.2020., ako se ne varam)

Kalkulator paušalnog poreza i doprinosa za sledećih nekoliko godina: https://www.jpd.rs/kalkulator-poreza

Čitao sam temu, imam pitanje ali nisam uspeo da nađem nešto slično onome što mene zanima, ne zamerite ako se pitanje ponavlja.

Nisam IT, stalno sam zaposlen u jednoj firmi, i treba da krenem da pružam konsultantske usluge drugoj (domaćoj) IT firmi. Došao sam do zaključka da mi je bolje da otvorim firmu nego da potpisujem ugovore o delu. Da li sam u pravu?

Samo bih da potvrdim par nekih pretpostavki mojih.

Otvorim firmu kao preduzetnik, imaću bukvalno jednu uplatu mesečno, moguće da će biti različiti iznosi. Njima izdajem fakture svakog meseca, oni mi uplate taj iznos, ja na bankomatu podignem taj novac ili prebacim na svoj tekući račun i koristim taj novac. Svakako neću preći 6 miliona godišnje. Da li na te transakcije imam nekakav trošak? Da li postoji očigledno najpovoljnija banka za ovu moju potrebu? Naravno da bih gledao da imam i poslovnicu blizu stana, ali ih ima praktično svih (NBG u pitanju).

Brat mi je rekao da firmu mogu da otvorim kao dopunsku delatnost, da su mi troškovi tako niži, znate li nešto o tome?

Kako da saznam koliki su troškovi za različite pretežne delatnosti? Kroz online kalkulator pretpostavljam?

Sent from my SM-A600FN using Tapatalk

Isao sam u Intezu da otvorim devizni racun za preduzetnicku agenciju. Da li je normalno da jedan devizni racun moze da prima samo jednu valutu? Npr. EUR ili USD, ali ne moze obe. Znaci ako izdajem fakture amerikancima, nemcima, svajcarcima i britancima moram da imam 4 posebna devizna racuna, svaki vezan za posebnu valutu.
Koji je razlog tome? Da li je to pilicarski nacin da teraju klijente da otvaraju sto vise racuna kako bi naplacivali odrzavanje svakog racuna posebno, ili je nesto drugo u pitanju?

Nije normalno. Sve banke otvaraju jedan devizni račun sa svim valutama. To je sad Intesa smislila da otvara posebne račune za svaku valutu.

Sent from my SM-G960F using Tapatalk

To nije tačno. Većina banaka otvara poseban devizni račun za svaku valutu.

Komercijalna otvara po valuti posebno. Societe isto tako. Kako bi imao stanje na racunu ako je jedan racun za razne valute? Ne kazem da ne moze samo meni je i logicnije ovako.

Intesa, Komercijalna, Societe (OTP sada), Sber, Eurobanka ... provereno svaka valuta pojedinačno.

Intesa je ranije imala jedan račun za sve valute, pa su interno otvarali podpartije po valuti. Pretpostavljam da je prelazak na famozni Flex s*ebao i to.

i na devizni se ne placa odrzavanje racuna, bar ne u societte (otp)

A ni u Intesi. I kurs za konverziju EUR>RSD juce 117. Iako na kursnoj listi pise mnogo manje.


Sent from my iPhone using Tapatalk

daxyco je napisao(la):

Čitao sam temu, imam pitanje ali nisam uspeo da nađem nešto slično onome što mene zanima, ne zamerite ako se pitanje ponavlja.

Nisam IT, stalno sam zaposlen u jednoj firmi, i treba da krenem da pružam konsultantske usluge drugoj (domaćoj) IT firmi. Došao sam do zaključka da mi je bolje da otvorim firmu nego da potpisujem ugovore o delu. Da li sam u pravu?

Samo bih da potvrdim par nekih pretpostavki mojih.

Otvorim firmu kao preduzetnik, imaću bukvalno jednu uplatu mesečno, moguće da će biti različiti iznosi. Njima izdajem fakture svakog meseca, oni mi uplate taj iznos, ja na bankomatu podignem taj novac ili prebacim na svoj tekući račun i koristim taj novac. Svakako neću preći 6 miliona godišnje. Da li na te transakcije imam nekakav trošak? Da li postoji očigledno najpovoljnija banka za ovu moju potrebu? Naravno da bih gledao da imam i poslovnicu blizu stana, ali ih ima praktično svih (NBG u pitanju).

Brat mi je rekao da firmu mogu da otvorim kao dopunsku delatnost, da su mi troškovi tako niži, znate li nešto o tome?

Kako da saznam koliki su troškovi za različite pretežne delatnosti? Kroz online kalkulator pretpostavljam?

Sent from my SM-A600FN using Tapatalk

Kliknite za proširenje...

bio bi pausalac iz radnog odnosa, i reci bratu da pojma nema jedino sto ne bi placao je zdravstveno i nese ono za ne zaposlene .... ostalo placas kao svaki pausalac znaci racnaj jedno 25-30000 zavisi od opstine

takodje ne znam koliko je problematicno sto radis i imas pausal kao istu delatnost, znam da postoni neki zakonski problem ala sukob interesa i ostalo, ne mogu da se setimda li je to problm samo ako izdajes racun istoj firmi u kojoj radis, moguce da je to bilo

s obzirm na cimanje sa nasim retosima u poreskom i ostalim glupostima preporucujm ti ugovor o delu

Znaci preporucujes mu da skoro 50% prihoda ostavi drzavi?

Veoma nezahvalan trenutak za davanje bilo kakve preporuke. Da ovaj novi zakon nije na pragu, pausalni preduzetnik bi gotovo sigurno bio bolja opcija (osim ako su ti mesecni prihodi od konsultacija manji od 500 evra). Ali s obzirom da cemo uskoro imati novi zakon, ne bih se usudio da bilo sta nekome savetujem dok ne vidim kako ce sve to izgledati u praksi.

Nothingman je napisao(la):

Znaci preporucujes mu da skoro 50% prihoda ostavi drzavi?

Veoma nezahvalan trenutak za davanje bilo kakve preporuke. Da ovaj novi zakon nije na pragu, pausalni preduzetnik bi gotovo sigurno bio bolja opcija (osim ako su ti mesecni prihodi od konsultacija manji od 500 evra). Ali s obzirom da cemo uskoro imati novi zakon, ne bih se usudio da bilo sta nekome savetujem dok ne vidim kako ce sve to izgledati u praksi.

Kliknite za proširenje...

sto 50% ??? koliko se ja secam ugovor o delu su ciste pare, jer isplatilac namiruje sve prema drzavi, ili se nesto promenilo?

To zavisi od toga da li te angazuje fizicko lice ili pravno lice (ili preduzetnik). U njegovom slucaju, koliko sam skapirao, to ce biti pravno lice (druga firma) i ona je duzna da mu plati porez i doprinose. Samo sto se u krajnjoj racunici svodi na isto: on ce tu firmu da kosta ukupno X novca. Ukoliko ima ugovor o delu, njemu ce od tog X pripasti oko 2/3 (ostalo ide na porez i doprinose). Ukoliko radi kao preduzetnik od firme moze da dobije tih X novca i da od toga sam plati pausalni porez i doprinose. Ova druga varijanta je povoljnija ako X iznosi preko 600-700 evra.

pa ... da upravo se pricalo o drugoj IT firmi.

Ali i pored toga mislim da mu cimanje sa pausalom ne treba u zivotu osim ako nece od toga da pravi preduzetnicku karijeru, jer nasi teletabisi u poreskom ti toliko zagorcaju zivot svojim glupostima da se ne isplati, takodje i taj iznos od 600-700 eura koj se kao isplati zavisi od toga kako te poresko svrsta i obracuna porez, koliko sam ja upucen njemu ako je u BGu ce pausal biti oko 20000 ako ne i jace sad, tako da je pitanje koliko treba da naplati da bi mu se to isplatilo jer cim stane taj posao on mora da zamrzava firmu inace ide pausal svaki mesec radio ne radio. Osim ako nece da registruje molersku radnju ili opancarsku pa da dodaje delatnost, ali i to dodje pod nadzor poreske pa posle ti bjasnjavaj zasto si tako otvarao pausal. Takodje koliko znam ugovor o delu se sklapa na neto iznos, tako da nema sta da racuna, bar je tako bilo pre mnogo godian kad sam ja radio na taj nacin, u svakom slucaju firmi ce se isplatiti.

Pozdrav ekipa, imam pitanje u vezi rada kod 2 poslodavca istovremeno.

Do sada sam radio preko paušalne agencije za jednu domaću firmu, a sada bih trebao da pređem u novu (potpisao sam klasičan ugovor o radu, 35-40h, poslodavac pokriva doprinose).
Zanima me kako je zakonski izvodljivo da radim 8 sati i posle smene još 3-4h u toj bivšoj firmi sa kojom sam sarađivao? Kako sam istražio moguće opcije su:

1) Ugovor o dopunskom radu, koliko sam shvatio za ovo bi trebala saglasnost nove firme, što mi baš i ne odgovara.
2) Nastavak rada preko paušalne agencije, što mi takođe ne odgovara zbog svakojakih tumačenja novog zakona i mogućih problema sa dodatnim oporezivanjem.
3) Direktna uplata na bankovni račun iz inostranstva. Kako (bivša) firma ima predstavništvo u USA ovo bi bilo moguće (plaćanje u dolarima) ali pretpostavljam da je ovo siva zona zbog neuplaćivanja doprinosa i dažbina državi.
4) Neka Payoneer varijanta, ali o ovome slabo znam, pa da ne dužim.

Ako ima neka dodatna opcija molim za preporuku, hvala

Koliko se secam (a mozda se ne secam dobro :d) ti nisi u obavezi da obavestis poslodavca kod koga imas puno radno vreme da jos negde imas ugovor o dopunskom radu. Jedino sto si u obavezi je da poslodavcu kod koga radis "part-time" doneses uverenje da si u drugoj firmi zaposlen puno radno vreme kako bi mogao da sklopis ugovor o dopunskom radu. Takodje, ukoliko zelis da sve bude po zakonu, ne mozes raditi dopunski 3-4 sata dnevno svih pet dana u nedelji, jer imas limit od 13.5 sati nedeljno za dopunski rad.

Takodje, deluje mi da nema smisla odabrati ovu opciju umesto pausalnog oporezivanja iz straha od novog zakona. Razlog za to je sto kod ugovora o dopunskom radu, koliko ja znam, moras da platis prakticno sve poreze i doprinose na tu dodatnu zaradu (nesto manje od 50%), a to ti je zapravo skoro pa isto kao da imas worst-case scenario kod pausalnog oporezivanja po novom zakonu.

Nazalost, ne znam za nacin da se legalno izvede to sto planiras, a da mozes sa sigurnoscu da spustis porez i doprinose znacajno ispod 50%. Mozda jedino (ako su cifre koje dodatno zaradjujes dovoljno velike) da otvoris DOO i da tu placas 15% poreza + 15% podizanje dividendi i da u toj situaciji fiksni troskovi DOO-a (porez i doprinosi na minimalac direktora + ostali fiksni troskovi) ne povecaju mnogo ovih 30% koje sam pomenuo.

Verovatno ce ti se u praksi na kraju najvise isplatiti da ides na pausal i da se nadas da ces proci test samostalnosti kod inspektora. Pod uslovom da zelis da sve bude legalno, naravno

Ok, a kako bi se vodile opcije 3) i 4)?
Deluju najjednostavnije, ali nisam siguran koliko su u zakonskim okvirima.

Opcije 3 i 4 nisu zakonite. Ako bi hteo da te opcije budu u okviru zakona morao bi da se samooporezujes. Duzan si da za prakticno svaki prijem novca iz inostranstva platis porez i doprinose. Koliko se secam oni iznose nesto preko 50%, mrzi me sada da proveravam. Dok god si rezident Srbije (odnosno dok god ti je centar zivotnih ili poslovnih interesa u Srbiji), duzan si da platis porez bez obzira gde novac zaradjujes. Pricali smo ranije o tom pojmu "centar zivotnih i poslovnih interesa".

Oblici privrednog organizovanja poput preduzetnika, DOO i slicno se najcesce i koriste bas iz razloga sto je samooporezivanje najneisplativija opcija

Koliko sam ja upucen, payoneer ti je tu neka siva zona sto se tice primanja novca, ne znam po kom osnovu bi iko mogao da ti pravi problem jer nigde ni ne ostavljas trag. Nek me neko ispravi ako gresim, da ne sirim dezinformacije : )

Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

To da li neko (u ovom trenutku) moze da ti pravi problem je potpuno odvojena tema od toga da li je nesto zakonito ili ne
Rezident Srbije je duzan da na prihode o kojima vatrogasac53 prica plati porez i doprinose. Da li ce mu ti prihodi leci na payoneer, racun u domacoj banci ili negde drugo je potpuno svejedno.
Izbegavanje ovih obaveza prema drzavi nije siva zona, nego najcrnja moguca :d

E sad, kolike su sanse da te uhvate ako izbegavas obaveze koristeci payoneer je potpuno druga prica. Takodje, ako je mala sansa da te uhvate danas, da li ce i posle 3 godine sansa biti i dalje mala? Niko ne garantuje da za nekoliko godina drzava nece imati uvid u payoneer transakcije nasih drzavljana a onda sve moze doci na naplatu retroaktivno. Ne bih da zvuci kao da plasim ljude, ali o ovim stvarima treba razmisljati i dobro izvagati pre nego sto se upustite u ovakvu avanturu.

Opcija 1, ako taj drugi poslodavac hoce da placa poreze (bruto=neto*~1.58)... Nije potrebna saglasnost trenutnog poslodavca.

Sent from my MI 9 using Tapatalk

Yoo - da li ima neke proceduralne razlike u realizaciji većih wire transfera (tipa $20k+) u odnosu na one standardne od par hiljada $? Da li se čeka nešto duže?

Ne bi trebalo da ima razlike u čekanju, ali sam prilično siguran da će ti iznosi upaliti lampicu u Poreskoj.

Ovo je tax-free keš, jer sam predao za prelazak na preduzetnika sa isplatom lične zarade od 1.1.2020, a već sam prešao limit od 6 mil pre par meseci (limit od 8 miliona me se ne tiče, jer mi je sav promet od stranih klijenata).

Da sam neko i nešto u državi svakog IT preduzetnika sa isključivo stranim prilivima bih oslobodio bilo kakvog poreza do nekog visokog iznosa + bi mu država platila minimalac da se ne troši.


Skori jedini zdrav keš koji ulazi u ovu državu.

vatrogasac53 je napisao(la):

Ne bi trebalo da ima razlike u čekanju, ali sam prilično siguran da će ti iznosi upaliti lampicu u Poreskoj.

Kliknite za proširenje...

Izgleda da ipak ima razlike - klijent je poslao dve uplate prekjuče - jednu od 2000$ na agenciju moje sestre i jednu nešto veću meni - ova koja ide sestri je prošla sinoć, ova koja ide meni još uvek nije.

Koja banka je u pitanju? Npr. Rajfajzen knjiži jako brzo, a kolegi se veća uplata vrtela po Intezi 2 nedelje.

SocGen banka


Sent from my iPhone using Tapatalk

Exodusbgd je napisao(la):

SocGen banka


Sent from my iPhone using Tapatalk

Kliknite za proširenje...

Heh, pa OTP je hit godine kada su prekidi u pitanju, ne bi me čudilo da se to protegne malo duže, njima ni kartice nisu radile jedan period.