IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi... (FAQ - II & III post)

117,47 mi je bio 17.12.2018. Kada su sume preko 10k€ daju bolji kurs, naravno.

I meni daju u Intesi tako nesto ali ova firma mi je u Erste i oni su iskljucivi zato i hocu da ih menjam... Hvala puno, odoh u RF ili SG!

Nemoj Isto ces proci. Sve te tri banke imaju proviziju za ino placanja, zato ti je tako los kurs. I tacno se uklapa u Erste kurs (Visa ce promeniti USD -> EUR sa ~0.2% provizije, i Erste dodati 1.5% - ili ce Visa konvertovati USD - >RSD direktno, gde je prilicno los kurs, 101.xx 21.12. bi dobio, nakon 1.5% Erste provizije).

Ako ne zelis te zvrcke, iskljucivo Intesa ili UniCredit. Sigurno i u KB ima neki izbor, ali previse je cimanje da saznas koji je to pravi izbor kod njih.

Kod Erste ti ne mozes ni birati da dobijes devize koliko znam, vec odmah ide sa njihovom provizijom (kada primas preko kartice) u dinare.

Ma meni je sve u Intesi jos sam Magnifica klijent ali nema sanse da se spoji njihova kartica sa paypalom, proveo sam dane i sate kod njih. Na kraju su mi dali novog savetnika koji paypal zove Freepay, tako da sam visio na korisnickom otvarao racune, podracune, zvao paypal 4-5 puta ali jednostavno ne moze da povuce pare sa kartice da je verifikije. PayPal kaze do banke je, banka kaze do PayPala je i tako u krug...

A sta imas na kartici? Jesi isao u filijalu da ti prebace evre na nju? TO je jedina cudna stvar kod Intese - MORA devizna partija za ino placanja sa VBE.

Imam 5e uplatio.

Sent from my BLA-L29 using Tapatalk

Pitanje:

Ino fakturu (strana valuta) saljete danas. U kpo zavodite dinarski iznos po danasnjem srednjem kursu.
Uplata stigne za par dana. Postoji mala razlika u kursu (veci od onog koji ste naveli u kpo, samim tim i veci iznos na racunu).

Sta se desava u tom slucaju?

Bilo je na nekoj strani, ali taman bi mogli u FAQ da dodamo:
- Vecina se slaze da se upisuje kurs datuma transakcije, tj. datum kada je izdata faktura.

Ultimo je napisao(la):

Imam 5e uplatio.

Kliknite za proširenje...

Mislim da za VBE moras imati vise, barem 30e. Probaj da uplatis stvarno 50e, za svaki slucaj pa proveri.
Mozda je malo smor, ali devizne kartice za pravna lica/preduzetnike su s*** u svim bankama na neki nacin, a od Intese neces imati bolji kurs, tj. manje troskove (u smislu - kupis EUR i miran si, nema kroz dinare da se placa ili neki ino-fee)

Ja kada sam dobijao wire-transfer direktno u eurima Intesa mi je davala bas dobar kurs za konverziju u dinare, kontao sam da ce ovo ici isto, jer je kartica vezana za devizni racun...

Za VBE nema toga. Ne mozes uopste placati van zemlje njome ako nemas EUR na racunu, a kada imas EUR, Intesa vise ne vrsi konverzije niti ima provizija. Sa te strane je Intesa bas bas najkorektnija banka kod nas.
Ali probaj da stavis vise EUR, mislim da za VBE mora da ostane nesto nakon transakcije, tipa 10-20e kao kod drugih banaka, ne secam se. Izvini sto ranije nisam napisao.

alfaunits je napisao(la):

Bilo je na nekoj strani, ali taman bi mogli u FAQ da dodamo:
- Vecina se slaze da se upisuje kurs datuma transakcije, tj. datum kada je izdata faktura.
)

Kliknite za proširenje...

Da, to razumem, u kpo ide dinarski iznos dana kad je poslata faktura. Ali sta se desava sa tom razlikom koja nastaje kada na vas racun stigne uplata (par dana kasnije) - i dinarskom razlikom koja nastaje kao posledica razlike u kursu?

Vezina kaze nista

Ja licno mislim da se koristi kurs na dan konverzije deviza, ako se menjaju u dinare, a da se racuna kurs na 31.12. ako ostanu na racunu, ali ono... u praksi samo gledaj da to ne predje 6m ni na koji nacin! Jos bolje da ne predje 5.5m do kraja novembra, jer u Nisu recimo gledaju taj promet.

Mala dopuna na pricu o troskovima na uplate iz inostranstva. Komercijalna je podigla ino troskove sa 10 na 22 evra.

Meni oktobra nije nista naplatila. Tj.u pitanju je ino banka.
Zasto sve banke kod nas koriste intermediary je vec drugo pitanje
Mkd nema ko zna koji ino promet ali ne trebaju im ino banke.

nikornla je napisao(la):

Mala dopuna na pricu o troskovima na uplate iz inostranstva. Komercijalna je podigla ino troskove sa 10 na 22 evra.

Kliknite za proširenje...

i societe je digao. Zadnji put mi je naplaćeno 36EUR a do sada nije prelazilo 27čini mi se.

Trazite da klijenti placaju OUR opcijom i snose sve troskove slanja.

Meni je u septembru bilo 10, sada 22... Inace bih trazio, ali je ovo sada ovako, pa ko zna kada. Sad bar znam da je veca cifra u pitanju.

Uvek treba klijent da plati te troskove. Ako se ne dogovorite drugacije.
Meni i iz Japana nije naplaceno, iz Koreje prvi put, i to jer je drugi radnik slao pa nije OUR

Šta koristite za kreiranje faktura? Neki Word/Excel šablon, pausal.rs, neki ozbiljniji softver... Pitanje prvenstveno za paušalce.

Word Online, prvi Invoice template koji sam nasao
Stavio neki logoic koji asocira idealni na ime firme (znam Alfa), upisa MB, PIB, adresu, broj telefona i e-mail, da bude lakse na duze staze, neko trazi.
Taman ako se skloni deo za Invoice, dodje memorandum firme, kada se salju zahtevi banci.

Joshefin je napisao(la):

Šta koristite za kreiranje faktura? Neki Word/Excel šablon, pausal.rs, neki ozbiljniji softver... Pitanje prvenstveno za paušalce.

Kliknite za proširenje...

Paušal, već pune dve godine. Imam nekoliko komitenata sa kojima radim redovno, pa mi zgodno što na klik mogu da popunim fakturu plus, hoće da pomognu ako imam neki problem sa poreskom i knjiženjem ino uplata (osnov naplate i slično). Nisam još uvek uspeo da sa uspehom direkt iz njihove aplikacije platim porez i doprinose, pa im tu dajem minus.

Napravio sam u Pythonu sistem za generisanje faktura, imam template za klijente i samo popunim iznos i izgenerišem pdf.

Nesto sam razmisljao o nacinima da se minimalizuju dazbine kada godisnji prihodi probiju granicu od 6 miliona dinara. U tom slucaju ako se predje na preduzetnistvo sa isplatom licne zarade dazbine ce biti poprilicno visoke (npr. na 8000 evra mesecnih prihoda iznose preko 20%).

Pala mi je na pamet sledeca organizacija poslovanja, pa me zanima da li bi tako nesto uopste bilo legalno i da li sam nesto prevideo u racunici.
Ideja je da se u npr. BiH (u sustini moze bilo gde, ali za njih znam mesecne troskove) otvori DOO koji bi zapravo bio centralni subjekt za vase poslovanje sa inostranim klijentima. Vi biste bili direktor tog preduzeca (glavni i odgovorni), dok bi vlasnik bio npr. vas rodjak koji je rezident u toj zemlji (i njegova jedina svrha je da vam omoguci otvaranje DOO). U Srbiji bi nekoliko clanova vase porodice imalo pausalne preduzetnicke agencije.

Sav novac koji na racun DOO firme legne iz inostranstva bi bio iskoriscen za placanje usluga (programerske, konsultantske ili slicno) preduzetnickim agencijama iz Srbije koje su u vlasnistvu vase familije. DOO firma iz BiH ne bi uopste imala dobit, pa samim tim ne bi placala ni porez na istu. Ukupni mesecni troskovi te DOO firme bi bili njeni fiksni mesecni troskovi koji u slucaju BiH iznose oko 350-400 evra (ukljucujuci doprinose za platu direktora).

Ako koristimo malopredjasnji primer gde su ukupni mesecni prihodi iz inostranstva 8000 evra, u tom slucaju bi najbolje bilo da dva clana vase porodice imaju registrovanu preduzetnicku agenciju. Ukupne dazbine poslovanja bi bile 350 evra za fiksne troskove DOO-a, i dva puta po 300 evra za pausalne poreze preduzetnickih agencija. To je 950 evra dazbina, odnosno 11.8%. Skoro duplo bolji rezultat u odnosu na preduzetnika sa isplatom licne zarade

Da li je ovako nesto uopste zakonski dozvoljeno i da li sam mozda zanemario neke probleme u celoj prici?

Zakonski tako nesto je direktno nelegalno Da li se moze uci u trag tome je nesto drugo, jer da bi se to "krhnulo" mora da se dokaze da je jedini razlog te firme u BiH da se izbegne porez - to jeste nelegalno.

nego, ovo su ti mesecni troskovi?? Na 8000eur mesecno, mozes ici na isplatu zarade minimalne, a 10% na ostatak, +godisnji porez. To nije bas 20%, mislim da izadje nesto vise na 8000e mesecno, tj. 96.000e godisnje, mrzi me da racunam godisnji precizno
Ali oko 20.000e bi izaslo.

Sto ne bi lepo direktno placao u dve pausalne i delio?

Razmisljam cisto teoretski

Da, sav racun je na mesecnom nivou (i prihodi i troskovi). U ovom konkretnom slucaju su mesecni prihodi 8000 evra, mesecne dazbine za preduzetnika s isplatom licne zarade su nesto preko 1600 evra (ugrubo), a ukupne mesecne dazbine u ovoj DOO varijanti su 950 evra.

Odokativno sam racunao to za preduzetnika sa isplatom licne zarade, bas tako kao sto si napisao: minimalna zarada, a onda 10% poreza + godisnji. Nisam koristio precizan racun nego samo ugrubo i izaslo je malo preko 20% (precizniji racun bi povecao ovaj procenat).

Dve pausalne agencije obicno nisu moguce jer inostrani klijent najcesce trazi "single point of contact". Zbog toga mi je i palo na pamet to sa DOO, jer on omogucava jednu tacku komunikacije sa klijentom, a onda kad novac legne raspodelis ga na te pausalne agencije po svojoj volji.

To mozes preko Digital Rivera da naplacujes. Pa onda setas gde ti odgovara. Plus ne moras obe agencije da placas u isto vreme, nego jednu, pa pauziras, i pocne druga. (ne moras da ih gasis uopste)

Cek, hoces da kazes da je moguce imati dve preduzetnicke agencije kojima je odobreno pausalno oporezivanje na jednu osobu? Ili mislis da jedna bude na jednu osobu, a druga na drugu? Edit: ocigledno si mislio na ovo drugo jer prvo nema smisla s obzirom na definiciju preduzetnika

Nisam nikad cuo za Digital River, bacicu pogled da se informisem.

Da, da, na dve osobe E sad, preracunaj da li ti se isplati njihova provizija.
Uzmi u obzir da ne moras dve agencije placati. Mozes jednu pauzirati kada dodje do limita, a drugu odpauzirati tada.

Da li bi neko mogao ukratko da mi objasni postupak gašenja preduzetničke agencije i na šta konkretno treba da obratim računa?
Hvala

Popuniš formular od jedne strane, priložiš potvrde Poreske uprave i lokalne poreske administracije o tome da nemaš nikakva dugovanja po osnovu javnih prihoda i uplatnicu kao dokaz o plaćenoj taksi za brisanje (mislim da je između 1000 i 1500 dinara, mrzi me sad da tražim), predaš sve to u APR-u i bićeš obrisan za 3-5 dana.