Šta je novo?
Od:
Filteri

IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi... (FAQ - II & III post)

Paušalac time ne mora da se bavi, kakve bre akontacije i troškovi :) plaća paušalno određen porez i jedino što mora da pazi je da ne podiže u kešu preko 150,000 ali čak je i to protivustavno, jer su to sve njegova sredstva na računu i ne bi smeo da ga iko ograničava.
 
IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi...

Jeste svi IT preduzetnici ce da pohrle u banke da podignu devize i ugroze prejaki dinar... ma vazi.

Ako imas dinare preneses na svoj racun i podignes koliko hoces.

Intesa - akontacija deviza za sluzbeni put za preduzetnike u keshu nema provizije. Podigni i 5000 eur ako imas. Ako si pausalac nema sta da pravdas. Knjigasi naravno mora, ali kroz knjige. Banku to ne interesuje. Samo jos putnim nalozima da se bave


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Poslednja izmena:
Drugari, trebam info ako neko zna - zelim da prijedjem na elektronsko slanje fakture poslodavcu, koji je inace u drugom gradu (trenutno svaki mjesec stampa, potpis, posta i tako u krug... smor).
E sad, od ranije znam da je potpisivanje elektronskim potpisom standardni nacin za ovako nesto, medjutim poslodavac mi kaze da cak ne mora da bude elektronski potpis vec da ista stvar moze da se radi tzv. identifikacionom oznakom, a to je svaka oznaka koja jednoznačno određuje, odnosno upućuje na odgovorno lice, odnosno lice koje je ovlašćeno za izdavanje računovodstvene isprave (dakle, to može biti ime i prezime, potpis, faksimil, elektronski potpis i sl, kao i kombinacija pomenutih ili drugih oznaka). A da bi ovo radilo, dovoljno je samo da se napravi odluka za slanje fakture elektronskim putem.

Da li neko zna nesto o ovom i moze li da mi pojasni sta treba da uradim da bi napravio pomenutu odluku?
 
Poslednja izmena:
Hm, zanimljivo.
Znaci da nikakvu dodatnu odluku ne treba da pravim vec samo saljem fakturu u PDF-u i to je to (sto ja zapravo vec i radim cijelo vrijeme, prvo posaljem elektronski i kad se odobri od strane zaduzenog lica, onda razmijenimo potpisane papirne primjerke postom). Ispada da je ovaj drugi korak bio skroz nepotreban.

Ono sto mene zanima da li je provjereno u praksi da mi poreski inspektor ne moze praviti problem zato sto nemam ovjerene (tj. potpisane i pecatirane) fakture od strane poslodavca? U principu bih mu u ovom slucaju samo istampao tu "praznu" elektronsku fakturu, zar ne?
 
Nothingman je napisao(la):
Ne desava se nikakva provera u praksi ni iz mog iskustva, a vise puta sam podizao novac tako. Nisam siguran da drzavu uopste zanima tako nesto. Meni citava ta nebuloza oko nemogucnosti podizanja deviza vise deluje kao nesto sto su izdejstvovale banke nego sama drzava. Ogranicenje za dnevnice je 50 evra dnevno, sto znaci da kada bi celu godinu proveo na sluzbenom putu mogao bi da podignes oko 18000 evra na taj nacin. To je realno nebitna cifra za drzavu, pogotovo sto ona tu nista ne gubi...gube samo banke tih 50-100 evra provizije (na cifru od 18 000 evra).
Kliknite za proširenje...

Nije ti palo na pamet da pomnožiš tu cifru sa brojem aktivnih firmi koje posluju na teritoriji Srbije? :) Da vidimo koliko je nebitno ...

Nema banka ništa sa tim, u pitanju je zakon. A država sprečava nekontrolisani odliv deviza, kao i utaju poreza.
 
@Raoul Duke
Pricam o pausalno oporezovanim preduzetnicima koji novac primaju iz inostranstva na svoj preduzetnicki devizni racun. I tim devizama ne mogu raspolagati dok ih ne konvertuju u dinare. Ne vidim o kakvom nekontrolisanom odlivu deviza se ovde radi? A tek ne vidim o kakvoj utaji poreza moze biti rec. Sav novac koji preduzetnik primi na devizni racun je automatski prosao kroz evidenciju poreske uprave i zabelezen je kao njegov prihod. Porez se placa pausalno, tako da je potpuno nebitno da li ce preduzetnik taj novac podici kao devize ili kao dinare. Ne postoji apsolutno nikakav razlog zasto pausalno oporezovani preduzetnici moraju devize prvo da konvertuju u dinare pre nego sto ih podignu sa racuna. Preduzetnik moze da raspolaze tim novcem u celosti kako god zeli jer su na njega vec placeni porezi i doprinosi.

Koju konkretno korist ima drzava sto pre podizanja moramo da konvertujemo novac u dinare? Poreska uprava vec zna da nam je taj novac legao i moze lako da kontrolise da li smo prekoracili limit od 6 miliona dinara. Jedini koji korist imaju su banke koje uzimaju provizije prilikom konverzije.

Naravno da je u pitanju zakon, ali pitanje koje se postavlja je zasto je zakon donesen na taj nacin? Posto zakon predvidja situacije u kojima se mogu podici devize sa racuna, zasto jedna od tih situacija nije ova koju opisujem - da pausalno oporezovani preduzetnici mogu da podizu novac sa svog deviznog preduzetnickog racuna bez prethodne konverzije u dinare? Ko jedini ima koristi od toga?
 
korist ima drzava jer se pomaze kursu dinara kroz prodaju deviza, kad bi svi drzali devize i konvertovali u njih ode dinar u *mjau**mjau**mjau**mjau**mjau* gde mu je i mesto .... ovako se prikazuje slika kako je dinar trazena valuta i kako ima obrt sa stranim valutama.

mozes da koristis devize sa racuna pausalca za placanje racuna stranim firmama ;)
 
U Srbiji je sredstvo plaćanja dinar i jedino se on koristi. Devize sa računa se mogu koristiti samo za plaćanja u inostranstvu ili za službeni put u inostranstvo.

Sent from my SM-G960F using Tapatalk
 
@smarac
Razmisljao sam o tome, ali mi nije logicno.
Mozda negde gresim, ali ne vidim kako se u ovim situacijama znacajno menja odnos ponude/traznje za dinarima. Jer ako ti trebaju devize ti ces cim konvertujes u dinare odmah zatim i da ih prodas u nekoj povoljnijoj menjacnici :)

@bobster
Jasno, ali ovde ne pricamo o placanju.
 
Poslednja izmena:
Nothingman je napisao(la):
@smarac
Razmisljao sam o tome, ali mi nije logicno.
Mozda negde gresim, ali ne vidim kako se u ovim situacijama znacajno menja odnos ponude/traznje za dinarima. Jer ako ti trebaju devize ti ces cim konvertujes u dinare odmah zatim i da ih prodas u nekoj povoljnijoj menjacnici :)

@bobster
Jasno, ali ovde ne pricamo o placanju.
Kliknite za proširenje...


Pa još gore, pričamo o podizanju keša. Plaćanje bar ima konačnu destinaciju. NBS bi se dozvolom slobodnog protoka strane valute pratkično odrekla sopstvene valute, odnosno svoje elementarne funkcije - monetarne politike.

Ti pričaš gore o paušalcima, ali zakon o deviznom plaćanju ne pravi razlike u tom kontekstu.
 
Znam da Zakon o deviznom poslovanju ne pravi razlike, zato sam i napisao u proslom postu da su mogli mirne duse da naprave razliku u tom slucaju jer je ovo za pausalce besmisleno.

Zasto je jos gore? Kakve ima veze sto podizes devize u kesu kada ne mozes nigde da platis direktno u devizama? Jedino sto mozes da uradis je da ih polozis na devizni stedni racun ili da ih konverujes u dinare da bi placao. Uostalom retko ko bi i podizao u kesu, samo bi izvrsili prenos sa deviznog preduzetnickog na devizni fizickog lica.

Dakle, sta dobijas tim sto me prisiljavas da uradim sledece:
konvertujem devize u dinare - > prebacim na dinarski fizickog lica -> konvertujem dinare u devize
umesto:
prebacim devize sa deviznog preduzetnickog na devizni fizickog lica.

Poenta je sledeca - sve sto bi mogao da uradis sa devizama ako bi bilo dozvoljeno podizanje deviza sa preduzetnickog racuna, mozes da uradis i danas identicnu stvar tako sto ces prvo konvertovati u dinare a zatim odmah nazad u devize. Jedina razlika je sto ces platiti provizuju banci.
 
I sad ostaje pitanje, a zašto bi sve to radio? Zašto hoćeš devize? Kad si i sam napisao da taj keš ne možeš da trošiš u Srbiji. Možeš samo - u inostranstvu. A upravo to država pokušava da oteža. Zbog platnog bilansa.

Tebi niko ne brani da držiš devize na računu. Možeš da ih iskoristiš za ino plaćanje ili službeni put u inostranstvo. A ako hoćeš keš - naravno da moraš da podigneš dinare.
 
Koliko tupljenja u prazno :D

Zakon je takav kakav je, vazi za sva pravna lica i preduzetnike, ne moze nista da se uradi dok i ako se zakon promeni.

A ja i ne vidim zasto bi ova ili ona vrsta ucesnika u bizMisu bila izuzeta?

Da Pera Peric ne plati koverziju?

Ne moze.

I sad mozete da ispisete stotine stranica, nista se nece promeniti.
 
Condor je napisao(la):
Hm, zanimljivo.
Znaci da nikakvu dodatnu odluku ne treba da pravim vec samo saljem fakturu u PDF-u i to je to (sto ja zapravo vec i radim cijelo vrijeme, prvo posaljem elektronski i kad se odobri od strane zaduzenog lica, onda razmijenimo potpisane papirne primjerke postom). Ispada da je ovaj drugi korak bio skroz nepotreban.

Ono sto mene zanima da li je provjereno u praksi da mi poreski inspektor ne moze praviti problem zato sto nemam ovjerene (tj. potpisane i pecatirane) fakture od strane poslodavca? U principu bih mu u ovom slucaju samo istampao tu "praznu" elektronsku fakturu, zar ne?
Kliknite za proširenje...
Ne poznajem nikoga kome je poreski inspektor to proveravao, ali i ja sam razumeo da je to sve po propisima. Ipak, postoji jedna bitna razlika u odnosu na "papirnu" nepotpisanu fakturu, a to je što na elektronskoj mora da piše ko je napravio. Ja sam bukvalno to napisao "Fakturu napravio Pera Perić" i računam da je to dovoljno.
 
Da, tako sam i ja shvatio, da je bukvalno dovoljno staviti "Pera Peric", npr. na mjesto gdje bi inace isao potpis na papirnoj varijanti i to je to (sto se tice elektronskog primjerka).
 
Cuo sam da je neko iz digitalne zajednice video onaj dokument koji sprema vlada (kao pojasnjenje testa samostalnosti sa primerima), koji treba da izadje do kraja januara, i situacija je jos losija po IT nego sam test samostalnosi...

Sta to konkretno znaci, ne znam, videcemo uskoro...
 
Pa IT preduzetnici su svakako najveći problem u našoj državi, krajnje je vreme da im se stane na put.
 
Jel zna neko na koju foru Aik banka daje oko 3-4% godisnje na orocenje USD preduzetnicima, ostale banke su ispod 1%.
Za fizicka lica je 0.5, 0.7% zasto je tolika razlika izmedju fizickih lica i pravnih?
 
Promocija/marketing? Svakako su zasticeni depoziti kod aod.rs do 50k eur


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
3D-Elite je napisao(la):
Jel zna neko na koju foru Aik banka daje oko 3-4% godisnje na orocenje USD preduzetnicima, ostale banke su ispod 1%.
Za fizicka lica je 0.5, 0.7% zasto je tolika razlika izmedju fizickih lica i pravnih?
Kliknite za proširenje...
Može link do ponude? Ne uspeh da nađem na sajtu, verovatno nisam gledao gde treba.
 
Nisam ni ja nasao ponudu online, mozes da pitas u ekspozituri ili mejlom.
 
Stigao mi je neki e-mail od neke organizacije (konsultantska firma, valjda?!), koja navodno "radi nesto" u ime mog poslodavca (tek treba sutra da provjerim sa svojom firmom o cemu se radi)... Traze mi da im dostavim popunjen i overen Zahtev za nezavisnim usaglašavanjem stanja (u prilogu je neki PDF)?! Da li neko zna nesto o ovom, sta je u pitanju? Da li je obavezno po zakonu?
 
Možda je revizorska kuća u pitanju, ako samo traže usaglašavanje dugovanja i potraživanja na određeni datum i ako se ti podatci poklapaju sa tvojim onda je sve u redu.
 
Ja jos u avgustu otvorio preduzetnicku pausal radnju i jos nisam dobio poresko resenje za 2019. Takodje, kad udjem u eporezi aplikaciju i trazim uvid u stanje izvestaj, pise da nemam dugova.

Ima li da je neko u slicnoj situaciji? Da li da nastavim da cekam resenje?
 
Koliko se secam od momenta kada primis resenje imas 14-15 dana da platis sve sto si duzan do tada, zato pise da nemas dugovanja.

Verovatno mozes otici do poreske i oni ce ti odstampati resenje za 5min, a od ove godine resenja stizu u "poresko sanduce" u eporezi aplikaciji, proveri sta imas tamo.
 
Nema ni u sanducetu nista. Hteo sam da vidim da li je jos neko u slicnoj poziciji.
 
Condor je napisao(la):
Stigao mi je neki e-mail od neke organizacije (konsultantska firma, valjda?!), koja navodno "radi nesto" u ime mog poslodavca (tek treba sutra da provjerim sa svojom firmom o cemu se radi)... Traze mi da im dostavim popunjen i overen Zahtev za nezavisnim usaglašavanjem stanja (u prilogu je neki PDF)?! Da li neko zna nesto o ovom, sta je u pitanju? Da li je obavezno po zakonu?
Kliknite za proširenje...



Po svemu sudeći, traže ti tzv. IOS - izvod otvorenih stavki.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno