IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi... (FAQ - II & III post)

@Nothingman
To sa više agencija je već odrađeno sa sestrom, i dalje ne bih išao, prvenstveno zato što se to definitivno ne bi dopalo klijentu (u ovom slučaju, i sestra i ja radimo za klijenta, pa mu je bilo relativno lako objasniti zašto ima dve agencije).

Послато са SM-G975F уз помоћ Тапатока

Ako od jednog klijenta imas 100k, to je dobar problem.
Ovako deli tokom godine..

Zaboravio sam da kazem da postoji jos jedna varijanta za ljude koji imaju drzavljanstvo BiH ili za one koji su spremni da postanu rezidenti tamo. Porez na dobit DOO u BiH je 10%, a ne placa se porez na dividendu. Tako da, ukoliko je godisnji prihod preko 100K, DOO u BiH placa drzavi oko 11-12% dazbina (10% poreza na dobit + fiksni troskovi DOO). Ovo je ujedno i najisplativiji oblik poslovanja koji nema nikakva ogranicenja u pogledu velicine prihoda za pravna lica a da ne ostavlja ni najmanju sumnju u pogledu legalnosti.

Kad se sve sabere, dok god su trenutni zakoni na snazi, BiH je poreski raj za preduzetnike/firme sa godisnjim prihodima preko 50K evra, dok je Srbija (sa pausalnim sistemom) to isto za one sa godisnjim prihodima do 50K. Kad kazem poreski raj mislim na situaciju kada se sve radi potpuno legalno, bez muljanja i varanja drzave.

*Svi podaci koje imam za BiH su stari 5 meseci, tako da nisam proveravao da li se tamo nesto promenilo od kraja prosle godine.

alfaunits je napisao(la):

Nisi ti dobro razumeo, Scorpi.
Ako otvoris firmu vani iskljucivo zbog manjeg poreza, to je gore nego laganje na sifri delatnosti.

Inace bi svi priznali "that we opened a company in the Cayman to avoid taxes"

Kliknite za proširenje...

Mnogi ljudi misle da je izbegavanje poreza drzavi ilegalno. To nije tacno. I mnogi misle isto da otvaranje offshore kompanija po automatizmu znaci da se doticni bavi mutnim poslovima. Ni to nije tacno. Treba razgraniciti izbegavanje i utaju poreza. Evo primera offshore kompanije sa izbegavanjem i utajom poreza:

Primer izbegavanja poreza:
Petar Petrovic koji zaradjuje od AdSense reklama se nalazi u Americi. Kako je poslovni obrt Petra Petrovica par stotina hiljada EUR, on je odlucio da otvori offshore kompaniju u Belize i placa 0% poreze na prihode i nema knjigovodstvo. Posto je saznao da je porez na dividendu u XY zemlji nizi nego u Srbiji, on je odlucio da se privremeno preseli u XY zemlju da postane poreski rezident i prihode od svoje kompanije primi tamo i posle toga prenese svoje prihode u Srbiju, kad plati porez XY drzavi. Posle toga, on se preseli nazad u Srbiju, i sav svoj novac legalno stecen donese u Srbiju bez placanja poreza i u potpuno legalnom statusu.

Primer utaje poreza:
Marko Markovic se bavi programiranjem. I on otvori offshore kompaniju na Kajmanskim Ostrvima, otvori racun tamo i biznis platnu karticu. Njegov klijenti iz Srbije koji nisu u sistemu PDV, placaju njegovoj kompaniji na Kajmanskim Ostrvima usluge programiranja. Markov DOO u srbiji naplacuje usluge konsaltinga (koje nikad nisu ni obavljene, a to radi da bi sakrio drzavi Srbiji da je obavljao programiranje firmi u Srbiji) firmi na Kajmanskim Ostrvima i na taj nacin novac stecen u Srbiji obrne krug preko Kajmanskih ostrva i primi novac bez naplacenog PDV-a, dok za sitnije sume koje je moguce podici preko bankomata, on te podize i ne placa nikakav porez.
Ovim nacinom Marko utaji PDV drzavi u visini od 20% jer je po obavezi da naplati od njegovih klijenata u Srbiji koji nisu u sistemu PDV i samim tim sebe stavlja u konkurentniju poziciju nego ostatak ljudi koji legalno posluje i ne placa nikakav porez na podizanje sa bankomata.

Ovo su samo banalni primeri, a ima gomila nacina kako bi neko mogao da izbegne ili utaji porez. Mnoge velike kompanije uspesno i kompletno legalno izbegavaju porez to te kolicine da placaju jedva par % poreza drzavi.

Савет??

Помоћ људи, ево читам ову тему од почетка покушавајући да нађем решење за моју ситуацију.

Радим као фриленсер и требало би да почнем да радим за једну фирму где би ми била стална примања око 3-4000 евра. Шта ми можете саветовати за тај износ, да ли да идем као паушалац или предузетник или неко треће решење? Не бих да налетим а заиста не познајем никог ко има овако искуство.

Иначе је потенцијални послодавац мало крут тип, сумњам да би прошле варијанте сад на један рачун па кроз месец два на други. Али било какав предлог искусних људи би ми добродошао. Хвала унапред!

Da bi otvorio firmu ne moraš biti državljanin BiH. Mada BiH nema porez na dividendu, ima porez na dohodak građana što je u principu isto, a ukupno poresko opterećenje je slično kao u Srbiji...

Помоћ народе, читам ову тему од почетка покушавајући да пронађем најбоље решење за моју ситуацију.

Радим као фриленсер и требало би да почнем да радим пуно радно време за једну страну фирму. Примања ми требало да буду између 3-4000 евра па ме занима из вашег искуства како би било најбоље да то водим, да ли као паушалац или предузетник или нешто треће. Немам баш никаквог искуства са овим стварима.

Нисам баш убеђен да би клијент изашао у сустрет са комбинацијама сад да уплати на једну фирму па после на другу фирму. Али ако имате било какве предлоге помоћ је и више него добродошла.

Ne moras biti drzavljanin da bi otvorio firmu u BiH (to nisam ni tvrdio), ali moras biti rezident i ziveti tamo 183 dana godisnje kako ne bi bio u obavezi da placas porez na prihod od kapitala u Srbiji.

Porez na dohodak se ne placa na prihode od dividendi, bar tako pise u Zakonu o porez na dohodak Federacije BiH

Član 5.
Prihodi koji se, u smislu ovog Zakona, ne
smatraju dohotkom su:
1) prihodi na osnovu učešća u raspodjeli dobiti
privrednih društava (dividende ili udjeli),

Kliknite za proširenje...

Gotovo identicno pise i u zakonu RS. Ako imas informaciju da postoji jos neki porez na dohodak osim onog regulisanog ovim zakonom zamolio bih te da linkujes koji je zakon u pitanju i koji clan, bice svima od koristi. Prema informacijama od pre 5 meseci takvog poreza nema, ali ostavljam mogucnost da su moji izvori pogresili.

Upravo taj zakon samo nađi noviju verziju...
Ovo sto si linkovao je iz 2013, tad su verovatno imali poseban porez na dividendu

Ne mogu da nadjem to o cemu pricas. Npr. ako odes na Portal javne uprave RS i tamo pise:

Порез на доходак остварен по другом основу не плаћа се на:
...
приход од дивиденде и удјела у добити привредног друштва
...

Kliknite za proširenje...

To isto pise i u Zakonu o porezu na dohodak RS koji koliko vidim iz ovog linkovanog pdf-a je poslednji put apdejtovan 2018. godine.
Da li si 100% siguran u to sto tvrdis? Ako jesi prilozi molim te neki link ka tome, jer ja ne mogu da nadjem to o cemu pricas, a bitno mi je da znam tu informaciju.

OK u RS stvarno nema (bio je do skoro).
Rekao sam za Federaciju https://www.google.com/url?sa=t&sou...Vaw0g17y-bB1irKqu7LZz2vW1&cshid=1556881693801 ovo je nova verzija zakona u kojoj nema oslobođenja koje si citirao.

^u ovome ne vidim uopste da se pominje dividenda? Mada ovo ima smisla samo za one koji imaju vezu sa BIH, ne moze svako postati rezident tamo (inace bi ja odavno postao rezident Austrije )

To sto si linkovao je "Pravilnik o primeni zakona o porezu na dohodak", a ne sam zakon, pa je moguce da zato u njemu ne pise to oslobodjenje od poreza na dividende. Ja nisam pravnik tako da nisam siguran cemu sluzi pravilnik i na koji tacno nacin pravilnik modifikuje zakon.

Ali ono sto sam uspeo da pronadjem na sajtu poreske uprave Federacije (odakle je i taj pravilnik koji si linkovao) je informacija da je onaj zakon koji sam ranije linkovao zapravo poslednji zakon o porezu na dohodak u Federaciji:
Lista zakona sa sajta poreske uprave Federacije BiH

U pitanju je "Zakon o porezu na dohodak (Prečišćena neslužbena verzija)" iz 2015. godine, na samom dnu liste. I sudeci po tom zakonu dividende ne ulaze u oporeziv dohodak gradjana (clan 5, stav 1). E sad, kako taj pravilnik koji si linkovao utice na vazeci zakon, to vec nemam pojma.

@alfaunits
U BiH mozes relativno lako postati rezident kao drzavljanin Srbije, pod uslovom da si spreman da otvoris DOO tamo i zivis tamo pola godine godisnje (kako u Srbiji ne bi bio poreski obveznik, jer dzaba ti onda BiH rezidentnost ako i dalje moras da placas i u Srbiji)
Kada otvoris DOO, jednostavnije su provere za dobijanje rezidentnosti i mnogo lakse se dobija nego kada ne otvaras svoju firmu.

Znam nekolicinu ljudi koji su dosta jednostavno dobili rezidentnost u BiH jer su presli tamo da rade (u tom slucaju koliko se secam ti treba radna viza i postoje neke provere da li u BiH vec postoji kvalifikovani kadar na birou). Kada otvaras DOO mislim da ne podlezes ovim proverama za kadrove, ali nisam 100% siguran. Jedino sto znam da svi koje znam da su trazili rezidentnost - dobili su je.

Ne mozes bas da poredis Austriju (ili bilo koju zemlju EU) sa BiH

Samo otvaranje DOO je dovoljno? Nije neki konkretan minimum prometa/ulaganja?

Nisam siguran. Ne znam nikoga ko je na taj nacin trazio rezidentnost. Samo sam procitao na netu da je u tom slucaju dosta lakse nego kad samo ides da radis tamo. Ono sto znam provereno je da ljudi iz Srbije i Hrvatske (a verovatno i ostalih SFRJ republika) lako dobijaju rezidentnost tamo. Kao sto rekoh, znam ih nekoliko iz Srbije i Hrvatske koji su se zaposlili u BiH i dobili rezidentnost i nije bilo nikakvih problema.

Edit: vrlo je moguce da postoji neki specijalan sporazum izmedju Srbije i RS. Npr. ja kada sam pre 10 godina trazio drzavljanstvo Srbije dobio sam na dobar dan. Predao zahtev i sacekao 4-5 meseci i postao drzavljanin.

Edit2: potrazio sam sada na netu malo detaljnije i nasao ovo:

Founders of a company with a seat in B&H, performing certain tasks in that company or enterprise,
if such tasks do not have characteristics of employment and do not exceed a total of three months a
year do not have to obtain a work permit in B&H.

If a company founder shall be a manager of that company and receive a salary for his work, then he/
she must have a work permit in accordance with the provisions of the Law on Foreigners of B&H, the
Law on Employment of Foreigners in Federation of B&H, the Law on Employment of Foreign Citizens
and Stateless Persons of Republic of Srpska and the Law on Employment of Foreigners of Brcko
District. In this, as well as in the case of persons authorized to represent the company, there will be no
checking whether there are unemployed registered as unemployed who meet the requirements stated
in the application for issuing work permit (out of work permit quota ).

Kliknite za proširenje...

Sto u principu znaci da bi radna dozvola trebala mnogo lakse da se dobije kada se osnuje firma u BiH.
Takodje u vec pomenutom Zakonu o porezu na dohodak pise:

Rezidentom Federacije, u smislu ovog
Zakona, smatra se fizičko lice koje:
1) ima prebivalište na teritoriji Federacije,
2) na teritoriji Federacije neprekidno ili sa
prekidima boravi 183 ili više dana u bilo kojem
poreznom periodu,

Kliknite za proširenje...

Identicno pise i u zakonu RS.

Mislim (mada nisam 100% siguran) da su radna dozvola u BiH, boravak 183 dana godisnje u BiH i odjava prebivalista u Srbiji jedini uslovi da vise ne budes poreski obveznik u Srbiji i postanes poreski obveznik u BiH.

Jedina stvar koja me brine je zapravo zakon Srbije:

Rezident Republike, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje:

1) na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili

2) na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Kliknite za proširenje...

Ovaj centar zivotnih interesa je toliko rastegljiv pojam koji nigde nije precizno definisan. Tako tipicno za nase zakone - nikad ne mozes biti 100% siguran da li je nesto sto radis legalno :d Npr. odselis se iz Srbije u Nemacku i tamo radis godinama, ali ti porodica ostane u Srbiji. Da li si poreski obveznik Srbije ili ne? Da li je tvoja porodica centar tvojih zivotnih interesa ili ne?

To o centru zivotnih interesa uopste nije nas specijalitet, to je preuzeto iz stranih zakona. A ako u Srbiji provodis više od 183 dana godisnje, jasno je gde ti je centar zivotnih interesa.
Pozdrav

Tako je, to je širok pojam koji mora tako da se odredi upravo da bi mogao ekstenzivno da se tumači i primenjuje.

Što se tiče pravilnika sa prethodne strane, bilo koji pravilnik ni na koji način ne može da "modifikuje" zakon, već može da služi isključivo u cilju preciziranja detalja oko primene zakona, jer je u pitanju slabiji pravni akt od zakona. U slučaju diskrepance između pravilnika i zakona, odredbe zakona su te koje imaju prednost i koje se primenjuju.

@rafiki
Ma nije problem ako provodim 183 dana, nego ako ne provodim. Npr. odjavis prebivaliste iz Srbije, zivis i radis u inostranstvu 200-250 dana godisnje, a 100-150 dana provodis u Srbiji. Medjutim porodica i cela familija ti zivi i dalje u Srbiji. Kako da znam da na osnovu toga sto su ti porodica i familija ovde nece reci da ti je i centar zivotinih interesa ovde?

Kakva su vam iskustva za doznake ove godine?
Osim prosle kod RF, nikada vise od radnog dana nisam cekao, a sada iz Japana se nacekah... oni su mi istog radnog dana stizali.

Sem poslednjeg (trajalo 7 dana, verovatno zbog nasih praznika) ostalo je stizalo za 1-2 dana.

Nothingman je napisao(la):

Sve dosadasnje varijante su legalne. Ova koju cu sada navesti je na granici legalnosti. Zapravo, ja ne znam zasto je nelegalna, ali mi je alfa jednom prilikom sugerisao da ovo nije dozvoljeno, mada bih voleo da saznam tacne delove zakona koji ovo zabranjuju. Naime rec je o osnivanju DOO koje nema nikakvu zaradu. Ideja je veoma slicna onoj o otvaranju vise pausalnih agencija, s tim sto je ovo nacin kako da resis problem klijenta koji ne zeli da uplacuje na vise razlicitih firmi. Dakle, otvoris DOO u Srbiji ili u inostranstvu i taj DOO sluzi kao single point of contact sa klijentima. DOO fakturise usluge klijentima i na njegov racun leze novac. S druge strane otvoris nekoliko pausalnih agencija (kao i ranije, na sebe, zenu...) i sa tih agencija fakturises usluge ka DOO. DOO nema nikakvu zaradu, jer sav novac koji dobije od inostranog klijenta zapravo isplati pausalnim agencijama za izvrsene usluge. Iz tog razloga porez na dobit DOO-a je nula (ili blizu nule ako zelis za svaki slucaj da ostavis da DOO ipak malkice zaradjuje). Jedini dodatni trosak koji ti DOO stvara su fiksni mesecni operativni troskovi (dazbine za platu direktora/osnivaca i jos neki fiksni troskovi poput knjigovodje). U ovom slucaju ukupne dazbine koje placas drzavi iznose isto koliko i u ranijoj varijanti sa pausalnim agencijama (5-10%) + troskovi DOO (koji ne bi trebalo da dodaju vise od 1-2%).

Kliknite za proširenje...

Jel moze @alfaunits ili neko da pojasni zasto ovo nije legalno?

Zato sto te pausalne prave fiktivme fakture onda.
Niko ti nece za taj slucaj praviti problem, doduse, ni moralno ni ovako. Jer ne peres nekome novac.

Premda bi svi znali sta se desava u opisanom scenariju, kako se dokazuje da su fakture na izvrsene usluge fiktivne?

Poreska uprava postupa po načelu fakticiteta prilikom utvrđivanja relevantnih poreskih činjenica, te bi ustanovila da taj doo služi isključivo kao protočni bojler koji ne obavlja nikakvu delatnost, odnosno da služi izbegavanju plaćanja poreza koji bi inače bio plaćen da se taj suštinski neaktivni doo ne koristi u lancu naplate usluga. Još ako se tome pridoda više preduzetnika koji su povezana lica, PU bi imala zicer.

Iz ZPPPA:

Načelo fakticiteta
Član 9
Poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini.

U praksi sam imao predmet pred Poreskom upravom u kojem je zapisnikom poreskog inspektora konstatovano da je poslovanje između dva društva u stvari skup prevarnih radnji, gde je kao indikator takvog postupanja, između ostalog, navedeno prebacivanje novca na račune fizičkih lica i preduzetnika odmah nakon uplata koje je jedno društvo vršilo drugom.

Jednočlano društvo sa, pretpostavljam, minimalnim ili malim osnovnim kapitalom, sa jednim zaposlenim i pružanjem usluga trećim licima - klijentima tako što se celokupan posao obavlja od strane pomenutih preduzetnika, bez ikakvih poslovnih aktivnosti tog društva izuzev fakturisanja klijentima i prebacivanja sredstava preduzetnicima, je laka meta za poresku upravu.

miltan je napisao(la):

Premda bi svi znali sta se desava u opisanom scenariju, kako se dokazuje da su fakture na izvrsene usluge fiktivne?

Kliknite za proširenje...

DOO koji sav promet salje pausalnim radnjama jeste meta provera.
Nije problem DOO, vec je fora da se otvara vise radnji, da bi se izbeglo otvaranje DOO-a ili obicne PR (nepausalne) posto bi jedna presla limit.

Ne znam za konkretne slucajeve kako zvuci pravno objasnjenje (vidjao sam ih, ali to je onaj legal talk, koji, na srpskom barem, ne razumem ni blizu dovoljno ), ali to je okvir.

Sgt. Major je napisao(la):

Poreska uprava postupa po načelu fakticiteta prilikom utvrđivanja relevantnih poreskih činjenica, te bi ustanovila da taj doo služi isključivo kao protočni bojler koji ne obavlja nikakvu delatnost, odnosno da služi izbegavanju plaćanja poreza koji bi inače bio plaćen da se taj suštinski neaktivni doo ne koristi u lancu naplate usluga. Još ako se tome pridoda više preduzetnika koji su povezana lica, PU bi imala zicer.

Iz ZPPPA:

Načelo fakticiteta
Član 9
Poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini.

U praksi sam imao predmet pred Poreskom upravom u kojem je zapisnikom poreskog inspektora konstatovano da je poslovanje između dva društva u stvari skup prevarnih radnji, gde je kao indikator takvog postupanja, između ostalog, navedeno prebacivanje novca na račune fizičkih lica i preduzetnika odmah nakon uplata koje je jedno društvo vršilo drugom.

Jednočlano društvo sa, pretpostavljam, minimalnim ili malim osnovnim kapitalom, sa jednim zaposlenim i pružanjem usluga trećim licima - klijentima tako što se celokupan posao obavlja od strane pomenutih preduzetnika, bez ikakvih poslovnih aktivnosti tog društva izuzev fakturisanja klijentima i prebacivanja sredstava preduzetnicima, je laka meta za poresku upravu.

Kliknite za proširenje...

Hvala na objasnjenju. Dakle, ta varijanta definitivno otpada kao mogucnost ako zelimo da sve bude legalno

@alfaunits, razumem ja to, mene je samo interesovalo kako se pravno dokazuje da neko vrsi usluge fiktivno a ne realno, s obzirom da usluge nisu neki materijalni proizvod koji se prodaje pa da moze da mu se na taj nacin udje u trag.

@Sgt. Major, kvalitetan i strucan odgovor, hvala.

U slucaju da je strana firma - nikako. Zato AGA ne placa porez
Ali ako je nasa firma (doo ili obican preduzetnik) koji samo sliva u dve pausalne, to je dovoljan osnov.