Grejanje na struju

Valjda bi uz fancoilove mogao?

Sent from my Mi 9T Pro using Tapatalk

Villy_Da_Man je napisao(la):

Nije meni teško. Sutra ću postaviti par slika i račune od prošle sezone. Ukratko, koliko ubaciš, toliko i dobiješ, pa makar ložio vatru na sred sobe. Po Subotici se masovno instaliraju Tp sa radijatorima. Jedan instalater mi je drugar i kolega, pa sam od njega i video.
Imajte na umu da će bunari krenuti da se oporezuju (ako već nisu), pa če voda voda biti nešto skuplje.

Na kraju krajeva matematika je bitna. Meni tih 1000-1100e po sezoni koliko ložim ispadne 700-750e (kad oduzmem za tih 7 meseci po 50ak eura na def struju). 750e/~220kvm ispadne oko 3,5 po kvm za grejanje od 7 meseci ili 0,5e po kvadratu mesečno za grejanje. Niti ložim, niti se je em sa drvima ili ugljem. Treba i uložiti pare naravno i ne može bilo ko da projektuje sistem radijatora (drugim rečima mora da se odradi redovan projekat).

Edit: Meni je monoblock jedinica,tj nije Split i nema ničega u kotlarnici, samo ulaza cevi.

Evo linka

https://www.energynet.rs/1-grejanje...-voda-monoblok-super-dcevo-inverter-hlr16?sku

Mislim da kolege nisu upućene u Cop novih pumpi. Sve novije pumpe greju vodu na 50-60 stepeni po defu. Možeš smanjiti ali to je više za podno, gde koeficijent toplotne disparacije ne sme da bude visok, pa da se prašina diže sa poda na gore... Elem, komplikovane stvari. Ali nove pumpe su efikasne prilično

https://www.energynet.rs/1-grejanje...-voda-monoblok-super-dcevo-inverter-hlr16?sku

Edit2: 16kw je pumpa, nije 14kw

Kliknite za proširenje...

Ja mislim da se po def COP za toplotne pumpe "šta-god"- voda računa za temp vode od 35°C. Za veće temp vode, COP opada. "Šta-god" kao izvor toplote može biti vazduh, voda ili zemlja, nije ni bitno.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока

Daikin za visokotemperaturne toplotne pumpe daje SCOP za temperaturu vode od 35 stepeni i za temperaturu od 55 stepeni.

https://www.daikin.rs/content/dam/d...re_ECPEN15-736_Product Catalogues_English.pdf

Sistem se može koristi za hladjenje sa fan coilovma ili podnim, ali ja to nemam. Fancoliove, nažalost, susrećem u officeu godinama i jako mi smetaju. Em su ružni, em dižu prašinu, em drče i kvare se stalno. Podno nije bila opcija zbog rokova i novca (negde dodatnih 12k eura). Visina plafona je 2,8 m, pa sam imao visinu, ali sam morao dizati i gredice iznad vrata, pa mi se pored menjanja kompletne unutrašnje i spoljne stolarije, parketa, vodovodne i elektro instalacija do ulice, nije baš nešto hebavalo sa tim. Plus naravno kompletno grejanje, pločice, kupatila, kuhinja, alarm i pm...

Evo par slika kotlarnice. Preko puta ovoga je klasičan elektro bojler, koji menjam za gasni kotao za grejanje sanitarne vode. Kotlarnice je ujedno i perionica za veš, pa je malo cenzurisana , tj nije klasična zamazana kotlarnica van kuće, nego u prizemlju i pristupa se samo iznutra. Cevi su prefarbane termo otpornom bakar-zlatnom farbom svuda, osim ovde kod bajpasa, gde će još biti zezanja zbog gasnog. Ali deo boje se može videti na glavnim horizontalnim vodovima. Tako mi je lepše nego ona gadna boja bakra kad oksidira...

Edit: Evo i slika boje vodova. Bolje se vidi...

Edit2: Sad ste me terali da tražim u dokumentaciji. Cop za moju pumpu je 3,5 za temp vode od 40-45. Mislim da su sve pumpe sad visoko temperaturne i da nema tih 35 stepeni maks temp...

havijer je napisao(la):

Zar nije šteta što taj sistem ne možeš da koristiš i za hlađenje?

Kliknite za proširenje...

Ako imamo grejanje na TP koje ide u podno grejanje ili na radijatore, da na taj sistem dodamo još i faincoil-ove samo za hlađenje, mnogo usložnjava priču i podiže cenu sistema značajno više nego da se samo dokupe obični klima uređaji i koriste samo leti za hlađenje.

Ako imaš podno, ne trebaju fancoilovi da se hladiš. Hladiš prekog istog sistema. Medjutim podno grejanje zahteva dosta stvari. Dobru izolaciju bočno i ispod, nivelaciju, skuplje podne obloge (poseban parket ili gadne poličice svuda po stanu). Ali u suštini da. Meni dve klime ohlade celu kuću...

Edit: Inače, može se stavljati i cev u zid, pa se time povećava površina grejnog tela. Redje je, ali se radi. Samo eksere ne smeš da kucaš

Villy_Da_Man je napisao(la):

Ako imaš podno, ne trebaju fancoilovi da se hladiš. Hladiš prekog istog sistema....

Kliknite za proširenje...

Da li si ozbiljan?!? Još nisam čuo da neko hladi životni prostor podnim "hlađenjem"?!?
Hladan pod nikada nije prijatan. Hladno ostaje dole. Raspored temperature će biti užasan. Ljudi su leti često bosi, u stanu/kući pogotovo. Mala deca su uglavnom na podu...

Za hlađenje treba velika površina, ili manja ali hladnija. Hlađenje stvara kondenz tj. vodu.
...i svašta još nešto mi pada na pamet što ideju čini besmislenom.

Zapravo, još nisam video rashladni sistem za životni i radni prostor koji se ne zasniva na "duvačima", tj. raznim varijantama fancoil-a, centralizovanih ili pojedinačnih (i unutrašnja jednica klime je neka vrsta fancoila).

Ali ajde, možda grešim. Da li to zaista postoji, neko čuo video, ili ti tek tako palo na pamet?!?

...

Edit: Setio sam se, postoje neke varijante sa tekućom vodom koja se sliva niz mermerne ili staklene zidove (video kod (pre)bogatih Arapa), ali to je više dekoracija koja još i hladi nego pravi rashadni sistem.

Radiant Floor Cooling

@NShappy

Lol Pa cela poenta podnog rutiranja medijuma za prenos fluida je povećanje površine grejanja, tj hladjenja. Zove se centralna klimatizacija tj, po eng. air conditioning system ili central AC. To se kod nas zove "podno grejanje" je više što se aludira da nema radijatora, što ne znači da ne može da hladi. Konktetno se zove radiant heating and cooling.

Sve industrijske hale za manufakturu ili skladišta se ovako izvode, tj gde ne treba da se pod buši više od 20cm, na koliko se stavljaju hemijski ankeri za fiksiranje, polica, mašina itd.

Sve toplotne pumpe mogu i da i da greju. Zapravo, ne znam da či je neka konstrusiana samo da greje, a da ne hladi.

Edit: https://en.m.wikipedia.org/wiki/Radiant_heating_and_cooling

Inače, pominajo sam koeficijent termalne disparacije. Ako se greje previše visok diže prašinu i izaziva zdravstvene probleme
Ako je nizak nije funkcionalan.
Kod hladjenja je isto. Pod se hladi topolotnom (hladnom) radijacijom.. ako je nizak ne radi, ako je previsok pravi kondenz....

Zato treba da neko stručan uradi projekat.
Kod nas ljudi imaju radijatore stare 40 godina i hoče da stave pumpu i pitaju se zašto ne radi. Mora projekat pa mora

Edit2: Napisao sam par postova pre, ljudi stavljaju i cevi kroz zidove, pa povećavaju površinu tako. Ima varijanta (skuplja doduše) da de rerutira deo vodova kroz plafon. Skretnicom, tj
netilom artikulišeš tok vode. Leti kroz plafon, zimi kroz pod i tako rešavaš taj problem neugodnog osećaja.

Lično sam odradio 6 fabrika, green field investicija. Ne kao gradjevinac, nego kao razvoj procesa i proizvoda, ali sam bio uvek u sivoj fazi gradnje fabrike. U toj fazi se i dosta opreme pozicionira na osnovu layoita proizvodnih linija. Samo gde postoji specifična topologija poda (posebne temljene jame za mašine), prolazi itd nema podnog sistema. Svuda ostalo ( a gotovo po pravilu u magacinima) imaš podno...

Ok, verujem da se koristi za hale i magacine. Piše i u dokumentu da "...ima prednosti u nekim slučajevima".

Ali teško da to postoji negde u kući/stanu za boravak ljudi.
Ima smisla da se takvo hlađenje koristi na plafonu, ili da se postavljaju paneli koji "pasivno" hlade, baz ventilatora (to sam viđao).
Ali da se hladi pod u kući, neće to biti prijatno. :trust:
Ima li neki primer u objektu za stanovanje?!?

Provlačenje cevi i kroz zidove, ne samo kroz podove, davno su me to učili, kroz neku dokumentaciju iz perioda SFRJ se zvalo još i scensko grejanje. Ali naziv se nije odomaćio, kao ni takvo grejanje, bar ne u kućnim uslovima.

Jel može preporuka za neki wifi termostat novijeg datum. Sa eventualno aplikacijom za telefon i naravno dobrom cenom [emoji3]

Sent from my SM-G965F using Tapatalk

NShappy je napisao(la):

Ok, verujem da se koristi za hale i magacine. Piše i u dokumentu da "...ima prednosti u nekim slučajevima".

Ali teško da to postoji negde u kući/stanu za boravak ljudi.
Ima smisla da se takvo hlađenje koristi na plafonu, ili da se postavljaju paneli koji "pasivno" hlade, baz ventilatora (to sam viđao).
Ali da se hladi pod u kući, neće to biti prijatno. :trust:
Ima li neki primer u objektu za stanovanje?!?

Provlačenje cevi i kroz zidove, ne samo kroz podove, davno su me to učili, kroz neku dokumentaciju iz perioda SFRJ se zvalo još i scensko grejanje. Ali naziv se nije odomaćio, kao ni takvo grejanje, bar ne u kućnim uslovima.

Kliknite za proširenje...

Ima primera objekata. Konkretno znam 3,4 kuće u SU i 3 u NS. Moj direktor u NS isto sada adaptira staru kuču i stavlja podno, koji služi za klimatizaciju, a ne samo za grejanje. Naravno, potrebno je regulisati i vlagu, ali nije da je svemirska tehnologija. Baš ću pitati za detalje, pa ču napisati...

Zaista mislim da podno hlađenje u kući neće biti prijatno za hodanje leti. :trust:

Na stranu što samo po sebi neće moći da isušuje vazduh bez nekod dodatnog izmenjivača koji radi na nižoj temperaturi u kojem će da nastaje kondenz.

Kažem ti, godinama imaju ljudi, niko nema problema.

Ima pun google firmi koje rade.
Npr

https://hidrotek.rs/podno-grejanje.php

Sve radi i ne treba mistifikovati. Bio sam samo u 2 kuće tokom leta. Mirkoklima je prijatna.

Ja takodje ne mogu da zamislim podno hladjenje.
Nije problem u tehnologiji to je svakako moguce izvesti uz pomoc toplotne pumpe, ali je tesko izvodljiva disapacije toplote jer bez ventilatora za prinudno strujanje vazduha hladnoca ce ostajati dole i stvarala bi se kondenzacija koja nema gde da ode.

Idelano bi bilo da su cevi u plafonu (ili bar zidu) tu bi sa jako malo energije mogle da se hlade prostorije, a za grejanje bi se grejao pod.

Pa neće biti kondenza (na podu) jer ćeš ga hladiti (pod) na npr. 22-23C, ako želiš da u prostoriji imaš 25-27, kada je napolju >30. Tih 20-ak C na podu nije dovoljno hladno za kondenz.

Ali neće biti prijatno hodati po tome, plus što će biti velika razlika u temperaturi prostorije pri podu, i na srednjoj visini.
I dalje, nemaš (ili imaš veoma mali) efekat sušenja vazduha koji je leti ponekad neophodan i predstavlja glavnu blagodet klimatizacije.

Al' ajd, ako kažu da radi...

Sebi to ne bih dozvolio u kući bez da boravim/živim neko vreme u podno hlađenoj prostoriji, i lično se ne uverim osećaj unutra.
Leti sam uglavnom bos, čak i na pločicama.

Pa nek stave higrometar pa nek mere da li to podno hladjenje moze da obori vlaznost vazduha.

Kaže drugar iz Austrije da su tamo trenutno hit IC (IR) grejalice. Vidim da su ovde oko 150 evra po komadu.

Kakve crne IC grejalice? Vidi, ako imaš TOP izolaciju, na sveću možeš da se greješ. IC grejalica koja imitira kamin (slikom) je lepo za oko, ali u uslovima loše izolacije guta struju

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока

To se koristi za terase i sl. gde nema poente grejati vazduh već površinu direktno.

Ne znam. Da li imaju neke nove ili šta li već, uglavnom to se ugrađuje u Austriji.

Što se tiče izolacije, sumnjam da je tamo situacija kao kod nas gde kuća stoji bez maltera godinama ili je višespratna kuća gde gornji deo zvrji prazan, opet, godinama. Mi smo na selu imali stariju kuću koja je bilo izolovana trskom i očás posla se kuća zagreje uz smederevac, ali ovo što se gradilo u doba socijalizma, cigla, blok, malter i to je to.

Ko je bio u Inđiji zna da je tamo, pored bazena, bio izvor tople(vrele) vode. Decenijama je to oticalo u nepovrat da bi posle 2000. izvor bio zatvoren, jer su se čekali investitori(valjda Slovenci po pričama) da tu naprave banjski kompleks. I tako je to godinama stajalo, a u međuvremenu je voda našla drugi put. Nikome nije padalo na pamet da napravi nekakav toplovod ili slično.

Madjari termalnu vodu koriste nekoliko puta, dok se skroz ne ohladi. Napr: prvo za grejanje objekata, pa kad se malo rashladi ide u bazene banje a na kraju za plastenike. U zemlju se vraća prilično rashladjena.
Koji kilometar dalje, preko granice, ta ista voda ističe slobodno, sa 100% neiskorišćenja.
Pozdrav

Ja koristim toplotnu pumpu, voda-voda. Prosecbo potrosim 9 kw dnevno vise struje, nego bez nje. Sto je nista. Sendvic izolacija, sporlja stiropor 10, nova stolarija sedmokomorna sa troslojnim staklom i nov krov sa izolacijom. Fakticki, kuca vakumirana. Pumpa se pali dva puta dnevno na po dat-dva, i to je to. Temperatura u kuci nikad ispod 21.5 c.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Da li je onda bilo potrebno ulaganje u toplotnu pumpu? Ako ti je vec dobra izolacija onda si te male toplotne gubitke mogao da pokrijes i sa obicnim grejalicama, TA pecima, cime god sto je jedno 5-6 puta jeftinije od TP

Alaric je napisao(la):

Da li je onda bilo potrebno ulaganje u toplotnu pumpu? Ako ti je vec dobra izolacija onda si te male toplotne gubitke mogao da pokrijes i sa obicnim grejalicama, TA pecima, cime god sto je jedno 5-6 puta jeftinije od TP

Kliknite za proširenje...

Da umesto toplotne pumpe kupi 3-4 TA peći da mu greju kuću? Pored čiste računice u novcu postoje stvari kao što su komfor i estetika, nekome je i to bitno. A postoji i dugoročna računica na 20-30-40 godina gde se svaka ušteda isplati na taj period.

Pozdrav, treba mi pojašnjenje ako znate. Nova zgrada treba da bude priključena na gasovod i imaće svoju podstanicu za grejanje i toplu vodu. Investitor kaže da se grejanje plaća u grejnoj sezoni po m2 stana. To znači da je cena grejanja uvek fiksna za 6 meseci grejne sezone, bez obzira na to koliko su ti uključeni radijatori? Nema kalorimetra? Za toplu vodu kaže da se plaća po članu domaćinstva i da nema bojlera u kupatilima, kako se to cenovno odražava na infostan na dvoje članova recimo? Jel ispadne skuplje ili jeftinije u odnosu na potrošnju struje bojlera koji je recimo stalno uključen i dogreva vodu? Hvala.

Alaric je napisao(la):

Da li je onda bilo potrebno ulaganje u toplotnu pumpu? Ako ti je vec dobra izolacija onda si te male toplotne gubitke mogao da pokrijes i sa obicnim grejalicama, TA pecima, cime god sto je jedno 5-6 puta jeftinije od TP

Kliknite za proširenje...

Bilo je potrebno, jer je kuca od 200 kvadrata stambenog prostora, a ugalj mi je vise na nos izasao. Da grejem kucu na TA peci i grejalice, ne pada mi na pamet. Ovako ne razmisljam, a sto je najbitnije, kontrolisana mi je toplota u kuci, koliko je zadato, toliko je, samo po potrebi dogreva, sto sa ugljem nije slucaj. Ulaganje jeste veliko na pocetku, ali je zato usteda ogromna u odnosu na sve ostalo.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Goyakla je napisao(la):

Da umesto toplotne pumpe kupi 3-4 TA peći da mu greju kuću? Pored čiste računice u novcu postoje stvari kao što su komfor i estetika, nekome je i to bitno. A postoji i dugoročna računica na 20-30-40 godina gde se svaka ušteda isplati na taj period.

Kliknite za proširenje...

Ima estetski boljih rešenja od TA ali to nije odgovor na pitanje - TP košta recimo 6-7 hiljada evra a francuski/norveški/xxx radijatori neuporedivo manje. Dugoročna računica na 2-40 godina je besmislena jer TP sigurno nema taj rok trajanja, jedino možda neke Mitsubishi ili Daikin da prevale 10 g.ali koje su u startu još skuplje. Da li će se TP isplatiti za 10 godina pretpostavljenog radnog veka - nisam baš siguran. Ponavljam, ovo me interesuje baš u ovom primeru kad čovek ima odličnu izolaciju

Pedja1987 je napisao(la):

Ja koristim toplotnu pumpu, voda-voda. Prosecbo potrosim 9 kw dnevno vise struje, nego bez nje. Sto je nista. Sendvic izolacija, sporlja stiropor 10, nova stolarija sedmokomorna sa troslojnim staklom i nov krov sa izolacijom. Fakticki, kuca vakumirana. Pumpa se pali dva puta dnevno na po dat-dva, i to je to. Temperatura u kuci nikad ispod 21.5 c.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Kliknite za proširenje...

Mogao si se fino grejati i na klime..

Pedja1987 je napisao(la):

Bilo je potrebno, jer je kuca od 200 kvadrata stambenog prostora, a ugalj mi je vise na nos izasao. Da grejem kucu na TA peci i grejalice, ne pada mi na pamet. Ovako ne razmisljam, a sto je najbitnije, kontrolisana mi je toplota u kuci, koliko je zadato, toliko je, samo po potrebi dogreva, sto sa ugljem nije slucaj. Ulaganje jeste veliko na pocetku, ali je zato usteda ogromna u odnosu na sve ostalo.

Kliknite za proširenje...

Razumem i podržavam prelazak sa bilo kog čvrstog goriva, utvom slučaju dobijeni komfor grejanja na struju je neupitan. Meni je samo čudno da si se odlučio za TP jer je velika investicija, a imao bi isti komfor sa nekim norveškim ili memoterm radijatorima koji takođe imaju kontrolu temp. u prostoru. Tebi glavnu uštedu ostvaruje dobra izolacija a ne tip grejanja na struju koji koristiš

Nemoj da me razumeš pogrešno, nisam zagovornik tih norveških radijatora i slično, imam TP sa podnim grejanjem i fenkojlerima ali je meni to bila jedina alternativa klasičnom etažnom sa kojim bih imao velike zimske račune s obzirom na kubaturu grejnog prostora. Ovako mi je grejna sezona nekih 250evra što je u poređenju sa strujom ili daljinskim grejanjem iz toplane veoma prihvatljivo