Ko voli kilometarske peščane plaže bez ljudi, može da ode u Dubai. Već u aprilu plaže su poluprazne, tokom jula i avgusta verovatno nema ni bakterija.
Ali je prelepo. Povratne avionske karte obično su oko 280 evra po osobi (sve uključeno), mada ih je bilo i za 230, a i hotelski smeštaj često može da se nađe jako povoljno (tipa, od 40-50 evra dnevno za 4*). Scene pustih, kilometarskih peščanih plaža (prostiru se praktično celom širinom Dubai emirata) možete da vidite
ovde i
ovde. Plaže su obično popularne rano ujutru i kasnije popodne (posle 22 č obično je zabranjeno kupanje). Javni prevoz funkcioniše besprekorno, autobuska stajališta su sva klimatizovana (kao i bilo kakav zatvoreni prostor, uključujući neke pešačke pasarele), bezbednost je apsolutna, atmosfera veoma opuštena i prijatna. Cene hrane u prodavnicama kao kod nas, a klopa u libanskim restoranima odlična, ukusna i sasvim prihvatljivih cena (mada je manje prihvatljivo otkako je evro pao u odnosu na dolar). Sa plaže možete direktno na skijanje, u akva-park ili na vožnju u džipovima na pesku. Uz malo žongliranja, može da se prođe osetno jeftinije od zvaničnih cena, zahvaljujući kuponima. Kome nije bitna cena, postoji i skakanje iz aviona iznad grada, let balonom ili helikopterom. Imali su dva ogromna akvarijuma u kojima može da se pliva sa raznim ribama i ribetinama (nije jeftino). Više ogromnih tržnih centara, možda se zateknu i dobri popusti. Mesto za parkiranje (ako iznajmite auto) postoji apsolutno svuda. Recimo, Dubai Mall je imao 14.000 parking mesta pre proširenja. Imaju ogroman broj kafića, restorana i klubova. Alkohol i duvan su bezmalo svuda zabranjeni, tako da možete zaista da uživate. Let traje 5-5,5 sati. Kao da krenete vozom od Beograda do Subotice. To je za one koji vole peščane plaže. Ko nije nikada bio, moram da kažem da su predivne samo na posterima. Pesak je vreliji od bilo kog betona, a kada se jednom zelepi za telo, danima ne može da se spere. Po pravilu, takve plaže u more ulaze lagano, pa se treba gegati kroz plićak bar 50 metara da bi se zaplivalo. U tom plićaku pesak se obično lako i podigne sa dna i zamuti vodu.
Istra i Kvarner nude mnogo toga, ali definitivno je skupo za naš standard. Hrana još i nekako (u prodavnicama dosta toga košta isto kao u Beogradu, jer su kod nas cene podivljale), ali usluge su osetno skuplje. Restorani, smeštaj i tome slično. Čak i hosteli. Naročito je skupa riba, jer je jeftinija nego u Italiji, pa svejedno puno prodaju. Porciju girica nisam video za manje od ~5 evra. Sladoled je umeren, kugla je nešto ispod 1 evra, a mislim da su i sokovi po kafićima slične cene kao u Beogradu. Trajekti su skupi. Do praktično bilo kog mesta u okolini stiže se direktno autoputem iz Beograda. Putevi odlično označeni. Putarina za naše pojmove jeziva. Od naše granice do Rijeke oko 25 evra u jednom smeru. More najlepše na ostrvima, fantastično i prema jugu Istre, ali i na zapadnoj obali, barem oko Rovinja. Plaže su uglavnom kamenite i šljunčane. Parkinga na istočnoj obali ni za lek, a najjeftiniji inače košta oko 75 din na sat. Ostali su 150. Na zapadnoj strani ima često i besplatnih, jer je više prostora. Ko voli planinske krajeve, od mora u Opatiji do vrha Učke manje od pola sata vožnje, a može i da se pešači po mnogobrojnim (više-manje označenim) stazama.
