Dakle,
kako samo ime teme nespretno kaže, voleo bih da čujem priče kako je svako od vas došao u prvi kontakt sa Amigom (što da ne, i sa drugim kompjuterima).
I koliko ste je dugo imali, kada ste je (ako ste je) grešni prodali, i tako dalje...
Evo moje:
Ja sam imao sreće da su mi roditelji kupili C64 dok sam bio prilično mlad (ja 7 godina, burazer 10), a sreća je bila utoliko veća što su se roditelji baš odlučili za C64, jer se tada skoro ničiji roditelji nisu baš razumeli u kompjutere, pa sam imao gomilu drugara koji su imali neke 8-bitaše, za koje niko nikada nije čuo. Sećam se ortaka koji je jedini imao Šnajder računar sa zelenim monitorom, i mučenik nije mogao nigde da nabavi igre.
Elem, 94-ta godina, tada sam živeo u Nišu (ćale vojno lice, selili smo se stalno), i za Amigu sam tada znao samo iz Sveta Kompjutera. Upoznam nekog ortaka, on me odvede kući, kad tamo - Amiga 500. Kad sam video kako izgleda Mortal Kombat 2, reakcija je bila: :zgran: Kad sam seo da ga odigram, i video kako je dobar feeling i igrivost, bilo je još: :zgran::zgran::zgran: Kasnije mi je pokazao i Ruff'n'Tumble, i Street Fighter 2, i Fire and Ice... ma idi bre... depresija i napaljenost koji se stalno smenjuju.
Ništa, počnem ja kampanju prema roditeljima: "Kupite mi Amigu, kupite mi Amigu, kupite mi Amigu...", k'o Bart i Lisa kad smaraju Homera. Ali 94-ta je to, ćaletu plata 2 marke, nema se za leba, kamoli za Amigu. Selimo se opet (ovoga puta u drugi kraj Niša), a svoju frustraciju što nisam imao Amigu, lečio sam ponižavanjem ortaka koji je imao 386 (primer: "Bobi, vidi ovog karaktera ovde", ja: "misliš ovu skupinu kockica"?). I zaista, 386 u poređenju sa Amigom mi je bilo kao nebo i zemlja.
Imao sam neki nesretan slučaj, ležao neko vreme u bolnici, i 97-me, konačno, ćale iz BG-a donosi Amigu 1200 (iako je tada Amiga već umirala, ali ja nisam hteo da čujem ni za kakav drugi računar)... Uh... Sreći nikad kraja... Igrao sam do iznemoglosti igre koje su mi stigle uz Amigu, a posle sam nasnimio još kod nekog dilera (koji je već bio prestao da radi, ali mi je učinio (moguće da sam mu bio zadnja mušterija)). Nešto malo kasnije moj ortak pazari neki CD čitač dvobrzinac, ja poručim CD sa igrama iz Bg-a, i onda i ja krenem da snimam ljudima igre za Amigu. To je već bila 98ma, ali bilo je interesovanja mogu reći. Dolazili ljudi... mahom roditelji da nasnime deci... i imao sam za džeparac. Tada sam počeo da učim Deluxe Paint, i radio neke male animacije u njemu, a takođe i Real 3D, i isto imao neke svoje animacije.
Nešto malo pre bombardovanja, ja i burazer prodadosmo Amigu (i dan danas se kajem što sam bio takav krelac), i ništa, dok je bombardovanje trajalo, učio sam Basic na commodore 64 da ubijem vreme, i nije bilo dosadno, iako bih u tom momentu radije učio Amos na Amigi, ili usavršavao se u Deluxe Paintu, i Real3D-u.
2003-ća, radim u lokalnoj TV, idem iz režije u desk, prolazim pored nekog stola, kad ono, ispod stola: neka Amiga 1200. Odem brzo do gazde, reko: "možete li vi ovo meni da prodate pošto nije u funkciji"? On kaže da je nosim gratis, ako je već ne koriste. Opet sreći nikad kraja. Priključim je kući, i skontram da ima HD od 20MB, blizzard karticu (ali isto na 020), i 4 ili 8 Rama. Od tada sam je nosio svugde sa sobom. Međutim, ne lezi vraže. Preselio sam se posle u Bg na 2 godine, pa posle BG-a u Novi Sad (Sremska Kamenica), i tu pri selidbi u Kamenici, kako sam čekao neki prostor da mi se osposobi, Amiga je misteriozno nestala. Tražio sam je svugde, ali bez uspeha. Znam da sam je doneo, i bila je sa gomilom drugih stvari u tom nekom prostoru koji se sređivao... i samo nestade... kako došla, tako i otišla.
No, pre nekih godinu dana, gledam ja Ebay, i nisam mogao da izdržim i poručim Amigu 500. Pričao sam na nekoj drugoj temi.. uglavnom, sreća pa radi, ima proširenje, ali nemam džojstike, ni miša, ni igre... no, to ću već rešiti. I opet sam se nedavno selio (ali tu na 50 metara istop u Kamenici), ali ovoga puta sam četvoro oči otvorio. Sam je preneo u novu gajbu na sigurno mesto... eto je.. čeka da krenemo sa druženjem.
A i ja jedva čekam.
kako samo ime teme nespretno kaže, voleo bih da čujem priče kako je svako od vas došao u prvi kontakt sa Amigom (što da ne, i sa drugim kompjuterima).
I koliko ste je dugo imali, kada ste je (ako ste je) grešni prodali, i tako dalje...
Evo moje:
Ja sam imao sreće da su mi roditelji kupili C64 dok sam bio prilično mlad (ja 7 godina, burazer 10), a sreća je bila utoliko veća što su se roditelji baš odlučili za C64, jer se tada skoro ničiji roditelji nisu baš razumeli u kompjutere, pa sam imao gomilu drugara koji su imali neke 8-bitaše, za koje niko nikada nije čuo. Sećam se ortaka koji je jedini imao Šnajder računar sa zelenim monitorom, i mučenik nije mogao nigde da nabavi igre.
Elem, 94-ta godina, tada sam živeo u Nišu (ćale vojno lice, selili smo se stalno), i za Amigu sam tada znao samo iz Sveta Kompjutera. Upoznam nekog ortaka, on me odvede kući, kad tamo - Amiga 500. Kad sam video kako izgleda Mortal Kombat 2, reakcija je bila: :zgran: Kad sam seo da ga odigram, i video kako je dobar feeling i igrivost, bilo je još: :zgran::zgran::zgran: Kasnije mi je pokazao i Ruff'n'Tumble, i Street Fighter 2, i Fire and Ice... ma idi bre... depresija i napaljenost koji se stalno smenjuju.
Ništa, počnem ja kampanju prema roditeljima: "Kupite mi Amigu, kupite mi Amigu, kupite mi Amigu...", k'o Bart i Lisa kad smaraju Homera. Ali 94-ta je to, ćaletu plata 2 marke, nema se za leba, kamoli za Amigu. Selimo se opet (ovoga puta u drugi kraj Niša), a svoju frustraciju što nisam imao Amigu, lečio sam ponižavanjem ortaka koji je imao 386 (primer: "Bobi, vidi ovog karaktera ovde", ja: "misliš ovu skupinu kockica"?). I zaista, 386 u poređenju sa Amigom mi je bilo kao nebo i zemlja.
Imao sam neki nesretan slučaj, ležao neko vreme u bolnici, i 97-me, konačno, ćale iz BG-a donosi Amigu 1200 (iako je tada Amiga već umirala, ali ja nisam hteo da čujem ni za kakav drugi računar)... Uh... Sreći nikad kraja... Igrao sam do iznemoglosti igre koje su mi stigle uz Amigu, a posle sam nasnimio još kod nekog dilera (koji je već bio prestao da radi, ali mi je učinio (moguće da sam mu bio zadnja mušterija)). Nešto malo kasnije moj ortak pazari neki CD čitač dvobrzinac, ja poručim CD sa igrama iz Bg-a, i onda i ja krenem da snimam ljudima igre za Amigu. To je već bila 98ma, ali bilo je interesovanja mogu reći. Dolazili ljudi... mahom roditelji da nasnime deci... i imao sam za džeparac. Tada sam počeo da učim Deluxe Paint, i radio neke male animacije u njemu, a takođe i Real 3D, i isto imao neke svoje animacije.
Nešto malo pre bombardovanja, ja i burazer prodadosmo Amigu (i dan danas se kajem što sam bio takav krelac), i ništa, dok je bombardovanje trajalo, učio sam Basic na commodore 64 da ubijem vreme, i nije bilo dosadno, iako bih u tom momentu radije učio Amos na Amigi, ili usavršavao se u Deluxe Paintu, i Real3D-u.
2003-ća, radim u lokalnoj TV, idem iz režije u desk, prolazim pored nekog stola, kad ono, ispod stola: neka Amiga 1200. Odem brzo do gazde, reko: "možete li vi ovo meni da prodate pošto nije u funkciji"? On kaže da je nosim gratis, ako je već ne koriste. Opet sreći nikad kraja. Priključim je kući, i skontram da ima HD od 20MB, blizzard karticu (ali isto na 020), i 4 ili 8 Rama. Od tada sam je nosio svugde sa sobom. Međutim, ne lezi vraže. Preselio sam se posle u Bg na 2 godine, pa posle BG-a u Novi Sad (Sremska Kamenica), i tu pri selidbi u Kamenici, kako sam čekao neki prostor da mi se osposobi, Amiga je misteriozno nestala. Tražio sam je svugde, ali bez uspeha. Znam da sam je doneo, i bila je sa gomilom drugih stvari u tom nekom prostoru koji se sređivao... i samo nestade... kako došla, tako i otišla.
No, pre nekih godinu dana, gledam ja Ebay, i nisam mogao da izdržim i poručim Amigu 500. Pričao sam na nekoj drugoj temi.. uglavnom, sreća pa radi, ima proširenje, ali nemam džojstike, ni miša, ni igre... no, to ću već rešiti. I opet sam se nedavno selio (ali tu na 50 metara istop u Kamenici), ali ovoga puta sam četvoro oči otvorio. Sam je preneo u novu gajbu na sigurno mesto... eto je.. čeka da krenemo sa druženjem.
A i ja jedva čekam.
