Šta je novo?
Od:
Filteri

Koji distro probati?

Stolman je ekstremista i nema smisla slusati sta on prica, od onog njegovog dio je pametno, a dio suludo.
 
Nego, jel neko ovde već isprobavao NixOS?

Reliable upgrades
Another advantage of purely functional package management is that nixos-rebuild switch will always produce the same result, regardless of what packages or configuration files you already had on your system. Thus, upgrading a system is as reliable as reinstalling from scratch.

Atomic upgrades
NixOS has a transactional approach to configuration management: configuration changes such as upgrades are atomic. This means that if the upgrade to a new configuration is interrupted — say, the power fails half-way through — the system will still be in a consistent state: it will either boot in the old or the new configuration. In most other systems, you’ll end up in an inconsistent state, and your machine may not even boot anymore.

Rollbacks
Because the files of a new configuration don’t overwrite old ones, you can (atomically) roll back to a previous configuration. For instance, if after a nixos-rebuild switch you discover that you don’t like the new configuration, you can just go back:
Kliknite za proširenje...

Deo fičera koji ga čine zanimljivim za probu.
 
Poslednja izmena:
dolmen je napisao(la):
Mislio sam, nije neka nezavisno razvijana distribucija koja sadrži bilo šta osobeno, već stari prežvakani Ubuntu 14.04, kome uskoro ističe podrška a uključuje samo softver otvorenog koda.

Bogami, ne znam kako da se snađeš za filmove sa ovakvim distrom bez ugrožavanja distributivne filosofije. Stalman valjda preferira bioskop, ima se, može se :D.
Kliknite za proširenje...
Covek koji predlaze OS bez passworda, sta reci za tog coveka, utopista, covek kome ukradu laptop sa svim podacima. Bioskop, nema on para za to a i nije navikao.
 
Probao sam na jedno popodne ali se nisam narocito dobro snasao, suvise je to komplikovan sistem da bi ga razumeo u potpunosti a ja ne volim sisteme koji su suvise kompleksni da bi ih mogao u celini sagledati i razumeti (ko rece systemd ili pulseaudio?). Ali sam cuo jako lepa iskustva korisnika. Ono sto mi je ostalo u secanju jesu imena foldera gde nix pohranjuje programe, ne zovu se ime-programa-verzija nego ime bira hash funkcija plus na kraju se doda ime i verzija programa. Nesto kao $HOME/nix/store/7y2732j4h3472t323n232nh4-thunar-1.6.13/ za lokalni repozitorijum, gde ovaj hash nosi sa sobom sve potrebne informacije o programu i nije moguce da dodje do konflikta. Tehnicki to je super resenje ali kad korisnik to vidi u svom home folderu pita se a sto je ovo ovako ruzno nazvano? Do pucanja sistema ne moze doci usled na pola prekinutog update procesa jer nema gazenja starih verzija novim, tako da je uvek moguce otici na predjasnje stanje jer svaki program zna koja tacno verzija medjuzavisnosti mu treba i sve se cuvaju na sistemu. Naravno to dovodi do redundantnosti i u suprotnosti je sa osnovnim nacelima linux userland developmenta gde se insistira na stabilnom razvoju i odrzavanju koda upotrebljivim. Cak i ako program radi dobro a nije dobio bilo kakav apdejt godinama, maintaineri ce takav program sutnuti u neki levi repo i proglasiti ga deprecated uz brisanje iz tog repoa na kraju isteka perioda koji je odredjen za to (bese archlinux prebacio xorg u extra repo vec pocetkom godine, verovatno cekaju da Red Hat objavi da je Wayland ready da skroz obrisu a ko hoce nek prcka po AURu lol). Zato mnogih programa vise nema koji su radili i verovatno bi jos uvek radili kada bi distribucije pakovale verzije biblioteka koje njima trebaju, sto nixOS na osnovu dizajna cini.

Ovo sto kazu za power failure u sred vaznog apdejta, postoje alati koje svaki solidan package manager sadrzi koji bas omogucavaju da se sistem povrati iz takvog stanja. Samo sto to nije jednako elegantno reseno i nece bas uvek raditi, Kada nestane struje u sred apt distro apgrejda to se moze popraviti tj. sistemu omoguciti da se opet podigne ali mislim da taj proces ostavlja puno djubreta po sistemu i to vise nije to kao kada imate pristojno odrzavan distro. Naravno moguce je da se desi da dpkg ne moze da se oporavi ali mislim da je to retkost, dok u slucaju nix paket menadzera to nije moguce jer dizajn garantuje postojanje stabilnog stanja na sistemu. Mada ko koristi btrfs ili zfs i redovno pravi snapshote, njemu ovo i ne igra toliko ulogu samo sto ce izgubiti sve ono sto je uradio od kada je napravljen poslednji snapshot fajl sistema.
 
Poslednja izmena:
lega99 je napisao(la):
Covek koji predlaze OS bez passworda, sta reci za tog coveka, utopista, covek kome ukradu laptop sa svim podacima. Bioskop, nema on para za to a i nije navikao.
Kliknite za proširenje...

Stallman je covek koji potice iz okruzenja gde zaista nije bilo potrebe za passwordom niti proprietary okruzenjem a to je istrazivacka zajednica na prestiznom univerzitetu. Tamo nije bilo black hat hakera, nije bilo zloupotrebe, bilo je potrebe za free software jer je proprietary software usporavao rad istrazivacke laboratorije. Zato se desio GNU projekat jer im je trebao slobodan pristup Unix programima da bi mogli da ih modifikuju po potrebi i eksperimentisu, ideali i politika su dosli kasnije.

Edit: Kad smo vec kod sigurnosti, ozbiljnosti i ostalih grown up momenata u Linux svetu skoro je jedan zajebant okacio bash skriptu na twitter i rekao ljudima da probaju. Gomila nazovi admina, ozbiljnih ljudi sa ozbiljnim pedigreom koji rade za ozbiljne kompanije i zaradjuju veliki novac od svog rada su iskopirali tu skriptu i pokrenuli je na serverima koje odrzavaju bez da su procitali sta ta bash skripta radi... uglavnom ono sto skripta radi je da menja u sshd config fajlu PermitRootLogin u yes (na mnogim sistemima je ovo default) i skida kljuc koji je on potpisao, efektivno mu omogucavajuci slobodan pristup svim tim racunarima. Dobio covek botnet za dz zahvaljujuci ljudskoj lenjosti (da ne kazem gluposti jer glupi nisu). Cak je i neko iz velikog Googla naseo pa je popio upozorenje... mislim takvi ljudi na kakvim god odgovornim pozicijama se nalazili nisu u poziciji da pljuju po Stallmanovim idealima. A mnogi ce se zapljunuti medju prvima.
 
Poslednja izmena:
+1, hvala enterthevoid :)

Posebno mi je zanimljiva mogućnost testiranja, naročito virtuelno testiranje iz drugog dela navoda, pošto nije potrebno praviti image. Sigurno ću da probam čim nabavim veći disk.

Safe to test changes
NixOS makes it safe to test potentially dangerous changes to the system, because you can always roll back. (Unless you screw up the boot loader, that is…) For instance, whether the change is as simple as enabling a system service, or as large as rebuilding the entire system with a new version of Glibc, you can test it by doing:

$ nixos-rebuild test
This builds and activates the new configuration, but doesn’t make it the boot default. Thus, rebooting the system will take you back to the previous, known-good configuration.

An even nicer way to test changes is the following:

$ nixos-rebuild build-vm
$ ./result/bin/run-*-vm
This builds and starts a virtual machine that contains the new system configuration (i.e. a clone of the configuration of the host machine, with any changes that you made to configuration.nix). The VM doesn’t share any data with the host, so you can safely experiment inside the VM. The build-vm command is very efficient (it doesn’t require a disk image for the VM to be created), so it’s a very effective way to test changes.
Kliknite za proširenje...

A Stolmen je ćale, što bi rekli, i samo se zezamo...:D Jedini problem je što njegove ideje prevazilaze fazu vazalnog feudalizma kroz koju globalno društvo prolazi. Primerenije su nekom Star Trek dobu. :D
 
@enterthevoid,
Ti zivis u proslosti ako tako razmisljas, jedno je doba kad se sa tim pocinjalo i svi su duvali vutru i svi hari-krisma-harijama, svi braca. To je utopija koja im je servirana, svako zna da iza osnivanja interneta stoji USA agencija i iluzorno je u ovo vreme kad se trenutno protura novi zakon o kontroli interneta pricati o Stalmanovim idealima. Svaka cas coveku, ne osporavam ja njegovo znanje nego njegov idealizam i utopisticko posmatranje sveta gde su svi ljudi dobri i fini a znamo da nije tako. ;)
 
Poslednja izmena od urednika:
enterthevoid je napisao(la):
Probao sam na jedno popodne ali se nisam narocito dobro snasao, suvise je to komplikovan sistem da bi ga razumeo u potpunosti a ja ne volim sisteme koji su suvise kompleksni da bi ih mogao u celini sagledati i razumeti (ko rece systemd ili pulseaudio?). Ali sam cuo jako lepa iskustva korisnika. Ono sto mi je ostalo u secanju jesu imena foldera gde nix pohranjuje programe, ne zovu se ime-programa-verzija nego ime bira hash funkcija plus na kraju se doda ime i verzija programa. Nesto kao $HOME/nix/store/7y2732j4h3472t323n232nh4-thunar-1.6.13/ za lokalni repozitorijum, gde ovaj hash nosi sa sobom sve potrebne informacije o programu i nije moguce da dodje do konflikta. Tehnicki to je super resenje ali kad korisnik to vidi u svom home folderu pita se a sto je ovo ovako ruzno nazvano? Do pucanja sistema ne moze doci usled na pola prekinutog update procesa jer nema gazenja starih verzija novim, tako da je uvek moguce otici na predjasnje stanje jer svaki program zna koja tacno verzija medjuzavisnosti mu treba i sve se cuvaju na sistemu. Naravno to dovodi do redundantnosti i u suprotnosti je sa osnovnim nacelima linux userland developmenta gde se insistira na stabilnom razvoju i odrzavanju koda upotrebljivim. Cak i ako program radi dobro a nije dobio bilo kakav apdejt godinama, maintaineri ce takav program sutnuti u neki levi repo i proglasiti ga deprecated uz brisanje iz tog repoa na kraju isteka perioda koji je odredjen za to (bese archlinux prebacio xorg u extra repo vec pocetkom godine, verovatno cekaju da Red Hat objavi da je Wayland ready da skroz obrisu a ko hoce nek prcka po AURu lol). Zato mnogih programa vise nema koji su radili i verovatno bi jos uvek radili kada bi distribucije pakovale verzije biblioteka koje njima trebaju, sto nixOS na osnovu dizajna cini.

Ovo sto kazu za power failure u sred vaznog apdejta, postoje alati koje svaki solidan package manager sadrzi koji bas omogucavaju da se sistem povrati iz takvog stanja. Samo sto to nije jednako elegantno reseno i nece bas uvek raditi, Kada nestane struje u sred apt distro apgrejda to se moze popraviti tj. sistemu omoguciti da se opet podigne ali mislim da taj proces ostavlja puno djubreta po sistemu i to vise nije to kao kada imate pristojno odrzavan distro. Naravno moguce je da se desi da dpkg ne moze da se oporavi ali mislim da je to retkost, dok u slucaju nix paket menadzera to nije moguce jer dizajn garantuje postojanje stabilnog stanja na sistemu. Mada ko koristi btrfs ili zfs i redovno pravi snapshote, njemu ovo i ne igra toliko ulogu samo sto ce izgubiti sve ono sto je uradio od kada je napravljen poslednji snapshot fajl sistema.
Kliknite za proširenje...

Nedostajao si nam ABET ;)
 
lega99 je napisao(la):
@enterthevoid,
Ti zivis u proslosti ako tako razmisljas, jedno je doba kad se sa tim pocinjalo i svi su duvali vutru i svi hari-krisma-harijama, svi braca. To je utopija koja im je servirana, svako zna da iza osnivanja interneta stoji USA agencija i iluzorno je u ovo vreme kad se trenutno protura novi zakon o kontroli interneta pricati o Stalmanovim idealima. Svaka cas coveku, ne osporavam ja njegovo znanje nego njegov idealizam i utopisticko posmatranje sveta gde su svi ljudi dobri i fini a znamo da nije tako. ;)
Kliknite za proširenje...

Naravno, sve to finansira DoD, sve prestizne univerzitete, istrazivacke centre i ljude koji tamo rade. Jos od vremena kada je Vannevar Bush bio ziv. Ali treba praviti razliku izmedju civilnih i potreba vojnih agencija. Taj utopisticki pokret i forma licenciranja ima podrsku svih agencija koje su deo DoD, zato sto im free software odgovara i koriste ga. Pa sta mislis otkud Red Hat prihodi koji se mere milijardama, od prodaje supporta malim i srednjim preduzecima? Ne, nego imaju mnogo jake kontakte u DoD i zagarantovane ugovore sto slicno ima i SUSE samo sa Evropskom unijom. Kontrola interneta je zakon namenjen sirokim masama, to nikakve veze nema sa vojnim potrebama niti bilo sta od toga sto donose za sheeple na bilo koji nacin utice na agencije koje su deo DoD.

Pre ideala i politike i placenih gostovanja sirom sveta i drzanja govora, radionica itd. Stalman je bio programer koji je sa grupom drugih programera pokrenuo gnu pokret sto je rezultovalo razvojem gnu userlanda tj. kreiranjem free verzije unix userlanda. Zato imamo danas coreutils, netutils, binutils. Proslo je toliko mnogo godina a osim BusyBoxa koji je jedan specifican projekat koji ima specificnu primenu niko drugi nije ozbiljno pokusao da zameni te alate necim modernijim. Jedini pokusaj postoji sada a to je Redox OS koji prepisuje unix alate u rust programski jezik jer je ceo kod tog OSa pisan u istom. Vecina te alate ne koristi direktno (ja ih itekako koristim i to ne samo cd i ls vec veliku vecinu alata koje su deo gnu userlanda) ali itekako koriste indirektno i bez tih alata se zaista ne moze. Mnogi zaboravljaju da osim politike i idealizma Stalman je zapravo nesto i opipljivo napravio, osim emacsa naravno.
 
Poslednja izmena:
@enterthevoid,
Bravo lep esej, pogresio si profesiju, mislim da bi ti nbolje stajalo prodaja i prezentacije, ono kao Pile Teleshop. Slaktoreciv si kao Jovan Zlatousti, dozirano ubacujes termine bio bi pravi promoter prodavac, zednog preko vode da prevedes. Davnih godina bio sam na Zlatiboru imali predavaca, lepo covek prica i onda se nadjemo mi iz prakse pa mu postavimo par pitanja a kako bi se ovo ili ono izvelo, covek ostaje bez reci i celo poslepodne razmislja a mi setamo. Lepo on prica ali ti primeri nemaj veze sa praksom kao i na Fon-u Cirini primeri iz Fortrana ili prime iz Cobola koji tek nisu imaliveze sa zivotom sto sam se vrlo brzo uverio radeci preko studenske u Metalservisu u Dobanovcima na Vax-u
 
Zar je Distro hopping i dalje stvar u linux svetu ?
Jeste bilo popularno oko 2010 ali sada je skoro sve isto, nebitno dal je Gedora, Ubuntu etc...
 
Isto je sve osim kernela, init sistema, display managera, zatim xorg/wayland izbor, pa desetine desktop okruženja i window managera, 5-6 različitih package managera, teme, ikone, rolling releases ili semi rolling ili fixed. U suštini da, sve je isto.
 
lega99 je napisao(la):
@enterthevoid,
Bravo lep esej, pogresio si profesiju, mislim da bi ti nbolje stajalo prodaja i prezentacije, ono kao Pile Teleshop. Slaktoreciv si kao Jovan Zlatousti, dozirano ubacujes termine bio bi pravi promoter prodavac, zednog preko vode da prevedes. Davnih godina bio sam na Zlatiboru imali predavaca, lepo covek prica i onda se nadjemo mi iz prakse pa mu postavimo par pitanja a kako bi se ovo ili ono izvelo, covek ostaje bez reci i celo poslepodne razmislja a mi setamo. Lepo on prica ali ti primeri nemaj veze sa praksom kao i na Fon-u Cirini primeri iz Fortrana ili prime iz Cobola koji tek nisu imaliveze sa zivotom sto sam se vrlo brzo uverio radeci preko studenske u Metalservisu u Dobanovcima na Vax-u
Kliknite za proširenje...

Hahaha. Nisam ni znao da se na Fonu ucio Fortran. COBOL je izbacen kada sam bio prva godina, sledece godine smo u okviru osnova programiranja ili principa ili kako se vec zvao predmet od profesora prvih pet predavanja slusali kako je C zlo i naopako i da je Java resenje svih zivotnih problema i najbolja stvar koja se desila na kompjuterima. Bese prof. Devedzic u pitanju. COBOL i prirodni nastavak Java su fokus na Fonu usled menadzerske/biznis orijentacije fakulteta dok je Fortran programirao otac mog druga koji je profesor na gradjevinskom. Fortran ima najbolje biblioteke za matematicka racunanja, sve druge biblioteke iz drugih visih jezika se oslanjaju na Fortran. Toliko znam o Fortranu mada nisam nikada programirao u tom jeziku. Znam jos da je dizajn radjen za one busene kartice i da valjda ne cita kod posle 72 kolumne.

Jeste bilo popularno oko 2010 ali sada je skoro sve isto, nebitno dal je Gedora, Ubuntu etc...
Kliknite za proširenje...

Stvar licnih preferencija i sitnih detalja koji zivot znace. Sto se tice koriscenja, smatram da nijedan iskusni Linux korisnik ili poweruser ne bi trebao imati problema sa koriscenjem bilo kog distroa i specificnih distro alata. Bar je tako u mom slucaju, da li je Debian/Ubuntu i apt ili SUSE zypper, Fedora CentOS RHEL yum/dnf, pacman na Archu i derivatima ili ovaj xbps koji sada koristim, snaci cu se. Ma snaci cu se i ako nema automatskog resavanja medjuzavisnosti (Slackware i slicno). Ali licno smatram da je Debian mnogo mator, da je njihov sistem iako sjajan za server nikakav za workstation/desktop. Da je to sto patchuju i pregledaju svaki paket razlog zasto imaju sistem kakav imaju sa stable/testing/unstable granama. Debian je downstream fokusiran distro samo je mnogo veliki pa se ne osete sve mane tog pristupa. Dok ima ljudi da rade na Debianu bice tako, ako se ospu maintaineri i Debian i Ubuntu ce se naci u velikim problemima.

Ono sto vazi za paket menadzere vazi i za init sisteme, snaci cu se na svakim ali za kucnu upotrebu preferiram ovaj runit. Toliko je prost a fleksibilan da je to milina. Racunar se gasi uvek kad to ja hocu, podize uvek za isto vreme, dodavanje i brisanje servisa je toliko prosto da je zapravo smesno. Dodavanje je soft symlink iz foldera u folder, bukvalno, dok je brisanje tog symlinka brisanje servisa. Naravno ima start/stop i status. Ali nema pridodat logger, nego mora zaseban. Nema http daemon, runit ne podesava locale, ne petlja oko audio kontrola (ovo zaista ne razumem osim da je isti covek pisao systemd i pulseaudio pa valjda odlucio da integrise jedno i drugo). Od korisnih stvari za server upotrebu systemd omogucava da se servisi orgranice (preko cgroups) ali to mi bas ne treba za workstation jer ionako ne furam Gnome/KDE koji pokrecu mali milion servisa niti sam server koji radi mali milion stvari za veliki broj klijenata. Uostalom ako mi to treba tu je docker i slicni kontejner sistemi gde se podigne ogoljena verzija linux okruzenja za bas odredjenu upotrebu. Mislim da ljudi u produkciji ce pre da podizu kontejnere nego da servise ogranicavaju na nivou systemd. Na kraju ovaj Void kao i Alpine moze biti toliko mrsav da vise smisla ima njih staviti za osnovu kontejnera nego se mlatiti sa Fedorom ili Ubuntu sto pakuju milion cuda po defaultu. Alpine je obicno izbor jer stize po defaultu sa muls i busybox, ali moze i Void da se instalira da ima musl i busybox umesto gnu utilsa samo sto to zvanicni instaler ne nudi kao opciju vec se mora instalirati preko konzole.

Sve je to relativno ali neke stvari imaju poentu i nije bas sve istog kvaliteta. Neke stvari su bolje osmisljene i realizovane.

xorg/wayland izbor
Kliknite za proširenje...

To bas i nije neki izbor, barem u mom slucaju. Ima Wayland neke prednosti ali ne radi toliko toga sto postoji za X da je malo smesno porediti ih. KDE Plasma radi na Wayland ali ima bagova, Gnome radi dobro ali najbolje na Fedori gde je default. Negde je slika tamna na Wayland, negde ne mozes da gasis programe na x dugme jer nemaju csd... mpv sjajan primer. Guake bese ne radi, kome znaci. Nista od X utilitija ne radi na Waylandu. Hocete da pravite lepe stvari sto mozete sa xdotool? To ne mozete na Waylandu. I tako dalje. Ko je tipican Gnome korisnik, njemu ce verovatno biti okej. Za sve iole naprednije, it's not ready yet.
 
Poslednja izmena:
U poslednja 24 sata sam non stop skidao i probavao razne distribucije.
Imam neki krš laptop, single core, pa win7 radi dosta loše. Rekoh da pokušam sa linuxom, i probam svašta nešto, i ubuntu i mint, zorin, linux lite, peppermint, solus itd.
Po neki rade brže od sedmice, na primer peppermint mi je najbrži, solus mi je baš lep. Zadržao bih se na njemu da nije problem što je grafička x200 1100 radeon, i to bez pravog drajvera ne radi kako treba.
Probao sam i na mom kompu, a10-6800k , isto amd grafička i isti problem, tearing, tj cepanje ekrana prilikom skrolovanja stranice na primer ili prilikom gledanja nekog videa.

Win7 vraćam sutra, na žalost ne vredi, a bukvalno mi treba komp za spotify i youtube i blagi surf. Youtube preko smplayera a vivaldi nekako može da se izbori za surf.

Šteta, ali ako ništa upoznah se sa gomilom distroa.
 
Peppermint koristi LXDE i skin koji je meni licno ruzan i zastareo. LXDE svakako moze izgledati puno bolje, lepse i od Solusa. Ali treba odvojiti vreme, poskidati skinove, to sve uklopiti, zameniti panel po potrebi, staviti dok po potrebi itd. Tearing resava compton koji se bez problema dodaje uz LXDE ali je moguce da ces videti artefakte kada podesis kompton da pegla tearing jer je ati drajver za stare arhitekture toliko los. Probao sam na ATI 2400 Pro i na AMD APU sa Radeon R3, na oba racunara imam povremeno artefakte i zaista ne verujem da je hardver defektan u oba slucaja. Sto se tearinga tice, to se da resiti uz adekvatan config. Samo instalacija comptona ne resava nista jer default config koristi softverski backend i ne pegla tearing uopste. Ako odlucis da instaliras compton na neki lxde/xfce4 distro, poslacu ti config samo sa ukljucenim opcijama sto sredjuju tearing.
 
SomiKnight je napisao(la):
U poslednja 24 sata sam non stop skidao i probavao razne distribucije.
Imam neki krš laptop, single core, pa win7 radi dosta loše. Rekoh da pokušam sa linuxom, i probam svašta nešto, i ubuntu i mint, zorin, linux lite, peppermint, solus itd.
Po neki rade brže od sedmice, na primer peppermint mi je najbrži, solus mi je baš lep. Zadržao bih se na njemu da nije problem što je grafička x200 1100 radeon, i to bez pravog drajvera ne radi kako treba.
Probao sam i na mom kompu, a10-6800k , isto amd grafička i isti problem, tearing, tj cepanje ekrana prilikom skrolovanja stranice na primer ili prilikom gledanja nekog videa.

Win7 vraćam sutra, na žalost ne vredi, a bukvalno mi treba komp za spotify i youtube i blagi surf. Youtube preko smplayera a vivaldi nekako može da se izbori za surf.

Šteta, ali ako ništa upoznah se sa gomilom distroa.
Kliknite za proširenje...

Kod mene na S10e jedino se Lubuntu 16.04 lts pokazao kao ok ...

Sto se tice brzine , tu je win xp i win 7 ubedljivo na prvom mestu , stim da XP manje resursa trosi , kao da je lubuntu:D ali i jedan i drugi su zivahni na tom netbooku koji ima 1,5GB ram i atom N270 1.6Ghz, nisam siguran kako bi w10 home li edu radio na njemu...

Ne moze tu neki linux distro da mu pridje, iskreno sa lubuntu sam se zezao dok sam osposobio wifi i bt kao i mnoge druge stvari, na win 7 cak i bez drajvera sve sam setovao, i wifi i bt itd ... naravno sa drajverima je malo bolja prica nego sa ovom basic podrskom, ali bitno je da sve radi u startu, e tu je windows bolji.

Nije da pljujem linux ali pravljeni su za win neka im to i ostane, a uvek u dual boot moze biti i neki light distro.

Oduvek sam mislio da za bilo koji linux distro potreban je ssd, izgleda je tacno, ne moze po brzini da se poredi sa win, bar na slabom hw... win7 bio ovaj malisan ucitao na hdd kao lubuntu na ssd-u...
 
Poslednja izmena:
Sve zavisi od hardvera, prijateljima sam ozivljavao neke stare laptope i daleko bolje je radio Linux na njima. I to ne neki grdi, ruznjikavi, goli distro ili kakovec nego Fedora i Manjaro. Takodje znam ljude koji imaju nove laptope koje su platili preko 1k i ne radi im pola hardvera kako treba.
 
Poslednja izmena:
dejan87dex je napisao(la):
Sto se tice brzine , tu je win xp i win 7 ubedljivo na prvom mestu , stim da XP manje resursa trosi , kao da je lubuntu:D ali i jedan i drugi su zivahni na tom netbooku koji ima 1,5GB ram i atom N270 1.6Ghz, nisam siguran kako bi w10 home li edu radio na njemu...
Kliknite za proširenje...
Поредиш ХР из 2001. године па и 7 из 2009. године и неки линух из 2017. године? Наравно да ће новији ОС да буде захтевнији.

Како год, увек ме покретање пенџера, а да то није због AoE RoR, подсети на нека давна времена када је било нормално да после пар покренутих програма све успори и чекам да проради па тако сваких пар минута док то на линуху не примећујем. Ево, сада користим лаптоп стар отприлике 8 година и наравно да ми је лакши Арчи него 10 ... можда би ХР био пристојан али не, хвала.
 
calexx je napisao(la):
Поредиш ХР из 2001. године па и 7 из 2009. године и неки линух из 2017. године? Наравно да ће новији ОС да буде захтевнији.

Како год, увек ме покретање пенџера, а да то није због AoE RoR, подсети на нека давна времена када је било нормално да после пар покренутих програма све успори и чекам да проради па тако сваких пар минута док то на линуху не примећујем. Ево, сада користим лаптоп стар отприлике 8 година и наравно да ми је лакши Арчи него 10 ... можда би ХР био пристојан али не, хвала.
Kliknite za proširenje...

XP home poslednji put azuriran 2009 god

W7 starter poslednji put azuriran 2014 god

Bar u ovom slucaju koji sam testirao,, prvo boot time je na strani xp-a i w7.

Mogu ja voleti linux distroe koliko hocu ali nisam slep vidi se razlika i kada se otvore par programa na light lubuntu i na xp . w7 ... koliko to sve radi lakse na win, drajveri su cudo.

Da li je taj Archi laksi i od lubuntu?!
 
dejan87dex je napisao(la):
Mogu ja voleti linux distroe koliko hocu ali nisam slep vidi se razlika i kada se otvore par programa na light lubuntu i na xp . w7 ... koliko to sve radi lakse na win, drajveri su cudo.
Kliknite za proširenje...

Koriscenje GNU/Linux-a je namerno sakacenje hardvera softverskim putem.

dejan87dex je napisao(la):
Da li je taj Archi laksi i od lubuntu?!
Kliknite za proširenje...

Jeste, ako se instalira kako treba i ako se drzi minimalan broj paketa. Odatle i potice KISS filozofija.
 
calexx je napisao(la):
Поредиш ХР из 2001. године па и 7 из 2009. године и неки линух из 2017. године? Наравно да ће новији ОС да буде захтевнији.
Kliknite za proširenje...

+1 za tako matoru i slabu mašinu XP je najbolji izbor. Ma koliko sakatio Linux iz 2017. od babe ne možeš napraviti devojku.:D
 
dejan87dex je napisao(la):
Oduvek sam mislio da za bilo koji linux distro potreban je ssd, izgleda je tacno, ne moze po brzini da se poredi sa win, bar na slabom hw... win7 bio ovaj malisan ucitao na hdd kao lubuntu na ssd-u...
Kliknite za proširenje...

Apsolutno netačno s tim da sa systemd-om na *buntu ima problema. Recimo primetio sam pre izvesnog vremena da Mintu sa Cinnamonom za hladan start sa SSDa treba puno vremena. Da ne dužim,
Kod: 
NetworkManager-wait-online.service
je počeo da dodaje i više od 12s(kako kad) a servis ne služi ničemu. Ako ostaviš Lubuntu ili neki drugi *buntu based, obavezno ga isključi i neče ti biti lenj.
 
Poslednja izmena:
Meni je sa onemogucenim NetworkManager-wait-online.service boot brzi za 6s.
 
Мене то и не занима, комп успавам а рестартујем врло ретко. Тако ми и успављивање и буђење трају по 2-3 секунде. ;)
 
calexx je napisao(la):
Мене то и не занима, комп успавам а рестартујем врло ретко. Тако ми и успављивање и буђење трају по 2-3 секунде. ;)
Kliknite za proširenje...

+1, taj 1,5GB vuče struje kao kvarcni sat, plus i sve aplikacije odmah spremne za nastavak rada, odlično rešenje.:D
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno