Šta je novo?
Od:
Filteri

Svemir i sve vezano za svemir

Pretpostavljam da je VGagi mislio na slanje malih letelica koje bi dostizale do 20% brzine svetlosti i mogle da stignu do Alpha Centauri za dvadesetak godina.
O toj ideji je ozbiljno govorio i Hoking i svakako je naučno utemeljena i izvodljiva i sa današnjom tehnologijom.
https://www.skyandtelescope.com/astronomy-news/100-million-for-probes-to-alpha-centauri-yes-really/

Takođe se dosta dugo priča o fotonskom pogonu i sa tom tehnologijom se takođe vrše neki eksperimenti, ali koliko je sve to realno ostvarivo nisam baš siguran.
Ideja je da se napravi brod ogromnih dimenzija, verovatno sklapan u zemljinoj orbiti, koji bi konstantno ubrzavao sve do brzine bliske svetlosnoj.
U ovom trenutku, nisam previše optimističan, osim ako ne dođe do nekog velikog tehnološkog proboja.
Ima pristalica za i protiv ali da je privlačna kao ideja, to svakako jeste.
Što se tiče maksimalne brzine takvog broda, brzina svetlosti bar prema Ajnštajnu je nedostižna, mada bi i 100 ili 200 hiljada km/s, bilo veliko dostignuće ako se ostvari u nekoj daljoj budućnosti.
Drugi problem koji tu nastaje je dužina takvih putovanja i tzv. dilatacija vremena, što bi dovelo do toga, da bi putnicima u takvom brodu vreme mnogo sporije prolazilo i da bi prilikom povratka, zatekli na zemlji potpuno novo čovečanstvo.
Za sada je to još uvek sf, ali lepo zvuči...
 
Tu se susrećemo sa našim prirodnim granicama, odnosno sa prostom činjenicom da je svaki oblik života ograničen/uslovljen životnim uslovima svog matičnog stanovišta.

Do Marsa nam treba 6-8 meseci, do Alfa Kentaurija, kako je prethodno rečeno, 20-200 godina, linija do koje je moguće doći, zbog uslovljenosti prirodnim kapacitetom čovečanstva, se prilično jasno iscrtava.
Naše istraživanje svemira će pre ili kasnije doseći svoju maksimalnu granicu koju neće biti moguće preći.

Poslato sa WAS-LX1A uz pomoć Tapatoka
 
https://en.wikipedia.org/wiki/Breakthrough_Starshot

Breakthrough Starshot is a research and engineering project by the Breakthrough Initiatives to develop a proof-of-concept fleet of light sail spacecraft named StarChip,[1] to be capable of making the journey to the Alpha Centauri star system 4.37 light-years away.

A flyby mission has been proposed to Proxima Centauri b, an Earth-sized exoplanet in the habitable zone of its host star, Proxima Centauri, in the Alpha Centauri system.[2] At a speed between 15% and 20% of the speed of light,[3][4][5][6] it would take between twenty and thirty years to complete the journey, and approximately four years for a return message from the starship to Earth.

The conceptual principles to enable this interstellar travel project were described in "A Roadmap to Interstellar Flight", by Philip Lubin of UC Santa Barbara.[7][8] Sending the lightweight spacecraft involves a multi-kilometer phased array of beam-steerable lasers with a combined coherent power output of up to 100 GW.[9]
Kliknite za proširenje...

Breakthrough Starshot je proizisao iz jednog starijeg proof-of-concept projekta:

https://en.wikipedia.org/wiki/Project_Dragonfly_(space_study)

Link koji sam vec postovao:

https://www.universetoday.com/140826/exactly-how-we-would-send-our-first-laser-powered-probe-to-alpha-centauri-1/


Sto se tice "multi-kilometer phased array of beam-steerable lasers with a combined coherent power output of up to 100 GW" gore u svemiru neko bi mogao to da nazove SF. Sto i jeste, u punom smislu te reci, sa naglaskom na (hard) science ne na fiction. Sve zavisi za sta bi se takva infrastruktura koristila...

Pogledati npr sledeci rad, koji se bavi Space Solar Power-om i koji je veoma interesantan kako u pristupu tako i u tome ko ga je radio:

https://www.researchgate.net/publication/274640301



Najzad, pitanje problema "pogona da odemo gore" za koji je neko ovde izjavio da mu ne "ni ne nadziremo rešenje (i koji sigurno muči i neke naše hipotetičke komšije)":

https://en.wikipedia.org/wiki/StarTram

a ima slicnih nekoliko desetina. Zasto mislite da sam pre neku stranu pisao o istrazivanju superprovodnika ? :trust:


Finansijska racunica (okvirna):

StarTram navodi 19 milijardi $ za Gen 1.0 i 67 milijardi $ za Gen 2.0. Ovaj iznos tesno zavisi sta se koristi kao superprovodnik, da li nesto sto se vec koristi na gomili mesta i u razlicite svrha, kao npr NiTi, koji zahteva hladjenje tecnim helijumom, te je konsekventno ekstremno skupo, nesto na 'pola puta" kao sto su kuprati koji se hlade tecnim nitrogenom, ili nesto sto ce se eventualno otkriti u near future.

Iznos zavisi i da li bi StarTram ili slican projekt bio izvodjen na privatnoj osnovi, ili bi bio poduhvat od "nacionalnog interesa" gde se moze ocekivati duplo vece cene svega.

Da kazemo, okvirno, 200 milijardi $, i 10 god izgradnje.

Jednom kada to imamo, postaje finansijski vise nego moguce "multi-kilometer phased array of beam-steerable lasers with a combined coherent power output of up to 100 GW" ili vece. Za ocekivati je da ce primat imati Solar Power za potrebe zemlje. Ali okvirno, da kazemo 200 milijardi $, i 10-20 god izgradnje

Ostaje 100 milijardi $ za samu misiju slanja payloada na interstelarno putovanje.


BTW 1, Iraq War price tag je bio reda 2000 milijardi $.

BTW 2, slanje coveka na interstelarno putovanje zaboravite, dokle god je taj covek Homo Sapiens Stupidus.
 
Robotska sonda koja bi bila poslana do najbliže zvezde bi bila bez sumnje fantastičan uspeh. Problem je da sa 500 milijardi dolara može i treba da se srede mnogo preče stvari ovde na Zemlji. O ratovima i njihovim budžetima nema šta da se priča.
I jedno i drugo u sadašnjem trenutku je prilično slično kupovini telefona od 1000 evra a čarape su sa rupom, posvadjani smo sa samim sobom i svim komšijama i kolegama na poslu a doktor nam je zabranio mnogo toga jer smo težak srčani bolesnik ali mi i dalje trošimo dve kutije cigara dnevno.
p.s. Ne pišem protiv svemirskih istraživanja, uživam u svemu vezanom za njih. Samo kažem da svugde postoji hijerarhija prioriteta, pa tako i u svemirskim istraživanjima. Prvo da ostvarimo osnovne stvari, to jest bez hemijskih raketa da uzlećemo sa zemlje, da istražimo komšiluk i počnemo rudarenje istog i eventualnu kolonizaciju. Medjuzvezdane misije, robotske ili ne dolaze posle toga.
 
Slazem se, obozavam da citam o svemiru i istrazivanju ali imamo mnogo vecih problema na nasoj planeti. Mi nasu planetu unistavamo svesno i zbog toga trazimo drugu da bi imali alternativu umesto da sredimo nase dvoriste pa kad to zavrsimo onda da se bavimo drugom. Mars ne moze da podrzi zivot jer da moze, imalo bi ga tamo. Posto ga nema, kao i na svim planetama u nasem sistemu sem zemlje onda nije ni moguc za nas.
 
Ljudi, jel ste vi deca?


Da je moguce da bilo kakva sonda stigne do Alfa ili Proxima Centaury za 50, ili čak 200 tih pominjanih godina, ma samo i teorijski, na zadatak bi se bacili svi naučnici sveta, pa i da košta 10x više od pominjane cene.


To bi bio jedan od najvažnijih poduhvata čovečanstva.


Vgagi vas žešće troluje.
 
Poslednja izmena:
Lako ćemo za VGagi-ja, nego ne znam šta ćemo sa Hoking-om, jer izgleda da je i on težak trol. ;)
 
Universe je napisao(la):
Lako ćemo za VGagi-ja, nego ne znam šta ćemo sa Hoking-om, jer izgleda da je i on težak trol. ;)
Kliknite za proširenje...
Hawking je odradio, tj ispričao svoje.

Jedno je teška teorija. Drugo je praksa. Ovde se govori o tehnologiji današnjice a ne o svemirskoj sondi od par cm iz misli pokojnog velikog teoretičara.
 
VGagi je napisao(la):
Shut up and calculate!
Kliknite za proširenje...

Ajd' kada kažeš...

Kinetička energije tela od 1kg koje se kreće brzinom od 0.1C (10% brzine svetlosti) je 4.5x10[SUP]14[/SUP]J (džula), što je jednako 126GWh.
Izvor. Da, izvor je tačan, možete proveriti i na drugim izvorima.

Ovde je naravno, uračunata i relativistička kinetička energija, što mora da se uzme u obzir na ovim brzinama.

Ono što sam primetio baveći se godinama energetikom, jeste da 99% ljudi nema pojam o količinama energije. Brojeve i eksponente je lako pisati i sa njima računati, ali pojmiti te količine je vrlo teško običnim smrtnicima, a bogami i raznim teoretičarima i hipotetičarima. (Imamo te "probleme" i tamo na temi o grejanju na struju. :p )

Tu i tamo kao sliku količine energije da je ljudi lakše pojme, koristim ekvivalent u uglju u savremenim termoelektranama. Dovoljno je slikovito. Za sticanje pojma nije bitno da li smo energiju dobili hidroelektranama, nuklearnim, termo ili solarnim, energija je energija.

Dakle, 125GWh je energija koju jedan (najveći) blok u TENT B, snage 0.62GW, proizvede za 8.4 dana neprekidnog rada. A taj jedan blok troši 20000t uglja dnevno (da, dvadeset hiljada tona uglja, dnevno, jedan kotao). Dakle, potrebna je količina energije ekvivalentna sa 170 hiljada tona uglja sa Kolubare, da telo od 1kg ubrzamo na 0.1C. Tu količinu energije, bez obzira kako je proizvedena, potrebno je nekako bez gubitaka "pretvoriti" u "čistu" brzinu jednog tela od samo jedan kg.

Nadam se da je jasno da je ovo samo kinetička energija. Ne ulazimo u način na koji je ta energija proizvedena (zaboravimo sada ugalj), skladištena, isporučena, kakav je pogon i koji je stepen iskorišćenja pogona, da li tu energiju šaljemo laserom ili mikrotalasima sa Zemlje, sa orbite oko Sunca, ili je proizvodimo na samoj letelici, da li polazimo od električne, toplotne, nuklearne... To je energija samo kretanja tela od samo 1kg, brzinom od "samo" 0.1C.

Ako neko zaista misli da mi nekako ovu količinu energije možemo isporučiti letelici, ili proizvesti na samoj letelici, taj je suvi teoretičar. Praktičar nije. Koliko god da se razvijemo mi i naša tehnologija, matematika potrebne energije će da važi.

Da dodamo, to je račun za 1kg letelice, a ona treba i autonomno da koriguje putanju (za čega su opet potrebne ogromne količine energije pri ovim brzinama), i treba da komunicira sa nama (za čega opet treba veoma mnogo energije na ovim udaljenostima), a treba i da nosi neku korisnu naučnu opremu koja će teško stati u 1kg, zaštićenu od radijacije, opet, sve ukupno u 1kg...

.
.
.

Podsećamo da je ista ova količina energije potrebna kasnije da se masa od 1kg uspori sa 0.1C na neku mnogo manju brzinu.

.
.
.

Baš zbog tog usporavanja, i nemogućnosti da posle 45 godina puta usporimo, jedina realna je samo flu-by-only misija pored obližnje zvezde.

A onda sledi i pitanje, šta neka mala i laka sonda može korisno da uradi ako sa 0.1C projuri kroz neki zvezdani sistem?!? Tom brzinom, putovaće do najbliže zvezde oko 45 godina, a proći će kroz sistem za par desetina sati. Naučni doprinos takvog prolaza ne može biti ni blizu napora potrebnih da takvu letelicu ipak nekako pošaljemo samo do najbliže zvezde...

Uz dalje rizik da se nešto uz put pokvari, sudari, da zakaže. Pa onda 45 godina kasnije da probamo opet.

Prema tome, mnogo je bolje da realno pričamo o sadašnjim sondama, roverima, Marsu, Mesecu, James Web teleskopu, nego o hipotetičkim naučnim radovima pisanim zbog sticanja PhD zvanja, ili podizanja rejtinga sajta.
 
poolmaker je napisao(la):
Problem je da sa 500 milijardi dolara može i treba da se srede mnogo preče stvari ovde na Zemlji.

Ne pišem protiv svemirskih istraživanja, uživam u svemu vezanom za njih. Samo kažem da svugde postoji hijerarhija prioriteta, pa tako i u svemirskim istraživanjima. Prvo da ostvarimo osnovne stvari...
Kliknite za proširenje...
Kad se zameni izraz 'svemirska istrazivanja' sa izrazom 'naucna istazivanja', dobija se od reci do reci istovetan prigovar za svako vaznije i malo skuplje naucno istrazivanje, koje se konstantno i sve cesce ponavlja kroz medije kao komentar na iste. Treba primetiti da je u znatno manjoj meri na meti ovakvih prigovora vojno-industrijski kompleks, stokovi oruzja, ratovi, a nimalo rupe bez dna kakve su vladajuce oligarhijama (bilo tzv aristokratske oligarhije bilo politicke oligarhije) i jos vece rupe bez dna kakve su religiozne institucije. Nekako, gomila ljudi je uvrtelo u glavu da treba smanjiti finansije jedinim koji se trude da nadju resenja za probleme, a ima zilch komentara o brdu para koje nestaju u pomenutim rupama bez dna i niko ne pominje da bi bilo mozda dobra ideja baciti malo svetla na one koji i prave vecinu problema sa kojima se covecanstvo suocava i koji prete njegovom opstanku.


poolmaker je napisao(la):
... to jest bez hemijskih raketa da uzlećemo sa zemlje, da istražimo komšiluk i počnemo rudarenje istog i eventualnu kolonizaciju.
Kliknite za proširenje...
Mass driveri tj linearni akceleratori su konceptualno poznati vec preko 60 godina. Tehnoloski, nesto nalik na StarTram moglo je da pocne da se gradi iste godine kad i LHC, i bilo bi verovatno brze zavrsen nego isti, ali da kazemo da bi bilo potrebno 10 god za izgradnju. Drugim recima, tehnoloski posmatrano, mi smo jos pre 10 godina mogli da imamo SpacePort koji bi lansirao kg mase po ceni od reda 50-tak $ u orbitu.

67 milijardi $ za StarTram izgleda mnogo ali je to 67 milijardi $ na 10 godina, to jest 6.7 milijardi $ po godini. NASA budzet je reda 15-20 miljardi $ po godini. Zbirni budzeti svih Agencija bi lako pokrili izgradnju SpacePorta, ako bi to bio prioritet.
Jedini razlog zasto vec nemamo StarTram ili nesto slicno i sto se i dalje svemir 'istrazuje' i 'osvaja' raketama na hemijski pogon moze biti samo aktivna opstrukcija progresa covecanstva. TPTB ce radije da gurnu celu ljudsku vrstu u nestanak nego da dozvole dalji naucni, ekonomski i obrazovni progres.


>

djalf je napisao(la):
zbog toga trazimo drugu da bi imali alternativu
Kliknite za proširenje...
I da postoji nama znana 'alternativna' planeta nama da dohvat mi ne bi mogli da je naselimo. Setite se sta se desilo kad su Evropljani dosli u Ameriku...

djalf je napisao(la):
Mars ne moze da podrzi zivot jer da moze, imalo bi ga tamo.
Kliknite za proširenje...
To sto nema nista nalik zemaljskim formama zivota, ne znaci da tamo nema zivota. Ili da ga nekad nije bilo. Ditto za sve ostale planete u nasem sistemu koje se pominju u kontekstu mogucnosti postojanja zivota na njima.


>


NShappy je napisao(la):
Kinetička energije tela od 1kg koje se kreće brzinom od 0.1C (10% brzine svetlosti) je 4.5x10[SUP]14[/SUP]J (džula), što je jednako 126GWh.
...
Ako neko zaista misli da mi nekako ovu količinu energije možemo isporučiti letelici, ili proizvesti na samoj letelici, taj je suvi teoretičar. Praktičar nije.

Da dodamo, to je račun za 1kg letelice, a ona treba i autonomno da koriguje putanju (za čega su opet potrebne ogromne količine energije pri ovim brzinama), i treba da komunicira sa nama (za čega opet treba veoma mnogo energije na ovim udaljenostima), a treba i da nosi neku korisnu naučnu opremu koja će teško stati u 1kg, zaštićenu od radijacije, opet, sve ukupno u 1kg...
Kliknite za proširenje...
Iz quote-ovanog je ocigledno da nisi procitao cak ni apstrakt a ne nesto dalje...

Breakthrough Starshot proba bi bila mase nekoliko grama...
The sail diameter that minimizes beamer capex is found to be 4.1 m, corresponding to a sailcraft mass of 3.6 g. At 0.2 c, this mass has a relativistic kinetic energy of 1.9 GWh
Kliknite za proširenje...
I ne bi se slala jedna proba, vec hiljade njih istovremeno. U ovom trenutku mozemo samo da spekulisemo koji procenat proba bi zaginuo na putovanju. To necemo znati sve dok ne probamo, i procenat ce zavisiti od brzine.
Multi-Agent (Swarm) koncept, ako si cuo za njega. Ne bi slali jednog mrava na putovanje, vec hiljade njih razlicitm trajektorijama. Jasnije ?


NShappy je napisao(la):
Baš zbog tog usporavanja, i nemogućnosti da posle 45 godina puta usporimo, jedina realna je samo flu-by-only misija pored obližnje zvezde.
Kliknite za proširenje...
Breakthrough Starshot inicijalni koncept i jeste fly-by.

Zaboravljas da je ovo samo prof-of-concept predlog, koji stalno evolvira.
I da, moguce je uraditi usporavanje, po cenu vece duzine putovanja. Kao sto sam rekao, sve zavisi od parametara misije.

Npr, Heller & Hippke imaju proracun za probu od oko 100g i sa jedrom povrsine 100000 m[SUP]2[/SUP], koje bi se uputilo u pravcu Alfe Kentaura sa max brzinom od 4.6% c, i vremenom preleta od 95 godina, gde bi sonda upotrebila solarnu radijaciju Alfe Kentaura A i Alfe Kentaura B da smanji brzinu na 0.4% c i uz dodatnih 46 godina se uputi prema Proxima Kentauri, gde bi usla u njegovu orbitu. I ovde treba obratiti paznju, rec je o 'cistom' solarnom jedru, bez marifetluka tipa Laser Beam - Sailinga, Electric Sailinga, ili Solar Electric Sailinga....


NShappy je napisao(la):
A onda sledi i pitanje, šta neka mala i laka sonda može korisno da uradi ako sa 0.1C projuri kroz neki zvezdani sistem?!?
Kliknite za proširenje...
Sta jedan mrav moze da uradi sam ? Veoma malo. 10000 mrava su sasvim druga prica...
 
O ratnim budžetima, religioznim budžetima i svemu ostalom nisam pisao zato što je to klizav teren, pa tema očas posla metastazira. U tom smislu nema šta da se priča o njima, em je sve jasno em ne koristi ovoj temi na ovom forumu.
@VGagi uopšte nisi čitao šta sam napisao? Ili su te ponele emocije pa projektuješ neke stvari?
 
CTR99 je napisao(la):
Hawking je odradio, tj ispričao svoje.

Jedno je teška teorija. Drugo je praksa. Ovde se govori o tehnologiji današnjice a ne o svemirskoj sondi od par cm iz misli pokojnog velikog teoretičara.
Kliknite za proširenje...


U pitanju korak u pravom smeru, naučno utemeljen, realno ostvariv, što ne znači da ćemo te sonde poslati sutra ujutro, već da tehnologija potrebna za njihovo slanje već postoji i usavršava se iz dana u dan.
Prepreka i problema će uvek biti koji će se rešavati, ali i najduži put počinje prvim korakom, pri čemu ovde nije u pitanju nikakva naučna fantastika niti predaleka budućnost.
Da se samo naučnici pitaju čovečanstvo bi imalo sasvim drugačiju listu prioriteta, ovako smo prečesto sami sebi najveći kočničar i neprijatelj.
Ono o Hokingu me posebno nasmejalo, otprilike kao da si rekao da je i Ajnštajn odradio svoje.
Odradili su oni svoje za života, ali je njihova zaostavština besmrtna.
Naravno da to nije zanimljivo ekspertima, koji svoje naučno znanje crpe iz "Trećeg Oka" i "Šestog Čula".
Tamo su važnije teme na dnevnom redu, Iskrcavanje na Mesec u režiji Stenlija Kjubrika, neprobojni Van Alenov pojas, zastava na Mesecu koja se vijori, Zemlja kao ravna ploča... Razumljivo da nema mesta za kojekakvo teoretisanje do besvesti o slanju nekih sondi od par cm.
Sve dok se Matt Damon ne uključi uživo u Žikinu Šarenicu sa Alpha Centauri, džaba su krečili. ;)

dims.jpg
 
I da ima zivota ili ga je bilo na Marsu, po svim parametrima nama znanim mi tamo ne mozemo da prezivimo i to je to. Ako vec hocemo da zivimo u odelima, kupolama ili cemu vec to cemo moci uskoro i na Zemlji kad je skroz s*mjau**mjau**mjau**mjau*mo. Kao u Matriksu, nesto slicno, pod zemlju kao pacovi kad ne umemo da cuvamo ono sto imamo.
 
Mjok, Žutkamen je i onako spreman za pesmu, samo pročisti grlo i ćao zdravo. Mada ko zna, možda nas neki novi klinci iskopaju za pola eona...
 
Poslednja izmena:
Naleteh, pa da okačim.

https://youtu.be/Qma9l3-MryY?t=420

Od sedmog minuta priča o živuljki Tardigrades, koju imamo ovde na zemlji, a podosi nenormalne temperature.
Znao sam da ima bića koja podnose ekstreme, ali nisam znao da ovo postoji... pa kaćim ako ima još neobaveštenih poput mene. :)
 
Ah, čuvena tardigrada, klinac se oduševio na Sajmu nauke pre par godina sa njom, gledali je pod mikroskopom, oblačili kostime, hit :)

A ružna do zla boga :p
 
poolmaker je napisao(la):
O ratnim budžetima, religioznim budžetima i svemu ostalom nisam pisao zato što je to klizav teren, pa tema očas posla metastazira. U tom smislu nema šta da se priča o njima, em je sve jasno em ne koristi ovoj temi na ovom forumu.
@VGagi uopšte nisi čitao šta sam napisao? Ili su te ponele emocije pa projektuješ neke stvari?
Kliknite za proširenje...

1. Ja bih rekao da je obratno, da ti nisi zaista (pazljivo) procitao ono sto sam napisao. Ono sto sam komentarisao jeste tvoj nacin 'razmisljanja' za quote-ovani specifik, za koji smatram da je rezultat (vanjskog) programiranja... (da ne kazem , mindwashinga). Sad, ti mozes reci da o tome nema sta da se prica i da je tu sve jasno, i/ili da te to ne interesuje... (tvoje pravo, ali to je u kontradikciji sa tvrdnjom 'da uzivas u svemu vezanom za svemirska istrazivanja' a kako god stajale stvari sto se toga tice s tobom, mene veoma interesuje sta to sve mediji i iz kog razloga pokusavaju da strpaju i drugim ljudima i meni u glavu, kao i sta se putem istih namece celom ljudskom drustvu).

Btw, na konto onoga 'sve je jasno', mislim da neces da nadjes nijednog pravog naucnika koji ce tako nesto da kaze i za jednu (naucnu) oblast.

2. Analiza 'programskih kodova' i trasiranje njihove tacke tj tacaka porekla, koji su prisutni u mesh networks koju cini 16+69 milijardi neurona ljudskog mozga kao i u society networks u koje su povezani svi ljudi, i u koje se sada ukljucuju sve slozenije mreze kompjutera, ne spada na jedan IT forum ? :trust:

3. Veza sa Breakthrough Starshot, kad moram da objasnjavam ociglednosti. Do vremena kada se zaista bude nesto slalo na medjuzvezdano putovanje (a to ce biti ne pre trece decenije ako ne i kasnije), i uzimajuci u obzir brzinu razvoja kompjuterske tehnologije, postoji velika verovatnoca da ce svaki chip koji bude slat prema zvezdama sadrzavati low-level AI. Kad sam rekao 'mrav' to nisam rekao bez veze (btw, mozak mrava ima oko 250000 neurona). Svi chipovi ce biti povezani u mesh networks, sto ce omoguciti celoj misiji da poduzima inteligentne akcije kada stigne na odrediste, cak i ako odredjen procenat sondi ne prezivi do odredista.

Sad, ne bi bilo nimalo dobro ako bi ta kompozitna AI dobila ideje koje ne bi trebala da dobije... if you get what I mean...

4. Re 'Ili su te ponele emocije pa projektuješ neke stvari?' : Jos jedan vrlo cest 'programski kod'. Hoces analizu ? :d


.
.
.

After being shortlisted in February 2015 by NASA under its CubeSat Launch Initiative, KickSat-2 containing 104 sprites was launched aboard Cygnus NG-10 on 17 November 2018.[24][25] On 13 Feb 2019 after its ISS mission, Cygnus NG-10 deployed Kicksat-2 at 300 km altitude as planned.[26] Kicksat-2 established communication with ground soon after reporting good health.[27]
Kliknite za proširenje...


>

d4rk3lf je napisao(la):
Od sedmog minuta priča o živuljki Tardigrades, koju imamo ovde na zemlji, a podosi nenormalne temperature.
Znao sam da ima bića koja podnose ekstreme, ali nisam znao da ovo postoji...
Kliknite za proširenje...

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_microorganisms_tested_in_outer_space

Jedan od razloga zbog kojih smatram da coveka ne bi trabalo slati na Mars...
 
@Sad, ne bi bilo nimalo dobro ako bi ta kompozitna AI dobila ideje koje ne bi trebala da dobije

Nevezano za temu (bar ne direktno) ali je zaista zastrašujući napredak veštačke inteligencije.
Ako čovek ne bude oprezan, može da se završi veoma loše po njega.

Poslato sa WAS-LX1A uz pomoć Tapatoka
 
VGagi je napisao(la):
Ono sto sam komentarisao jeste tvoj nacin 'razmisljanja' za quote-ovani specifik, za koji smatram da je rezultat (vanjskog) programiranja...
Kliknite za proširenje...
Bez uvrede ali ti mi ne izgledaš kao neko ko je naroćito sposoban za valjanu analizu stavova drugih, a sopstvenih još manje. Više mi izgledaš kao varijanta Sheldon Coopera (ne mislim na genijalnost dotičnog fiktivnog lika, već na druge njegove aspekte). Sasvim je moguće da sam u krivu, sve što imamo na raspolaganju je ova tema kako bismo stekli utisak jedan o drugome.
Moj način razmišljanja je citiran dole, pa neka prosudi ko je zainteresovan da li sam programiran, kako i koliko. Dotičnih 500 milijardi $ (ili 200, 300 nebitno) je što se mene tiče u ovom trenutku preče potrošiti na druge stvari, a što se svemirskog istraživanja one su neke od boldovanih stavki.
Što će reći i StarTram koji si spomenuo, on i slični projekti su odlična investicija u cilj koji nam je u ovom trenutku na vrhu liste prioriteta.

poolmaker je napisao(la):
Robotska sonda koja bi bila poslana do najbliže zvezde bi bila bez sumnje fantastičan uspeh. Problem je da sa 500 milijardi dolara može i treba da se srede mnogo preče stvari ovde na Zemlji. O ratovima i njihovim budžetima nema šta da se priča.
I jedno i drugo u sadašnjem trenutku je prilično slično kupovini telefona od 1000 evra a čarape su sa rupom, posvadjani smo sa samim sobom i svim komšijama i kolegama na poslu a doktor nam je zabranio mnogo toga jer smo težak srčani bolesnik ali mi i dalje trošimo dve kutije cigara dnevno.
p.s. Ne pišem protiv svemirskih istraživanja, uživam u svemu vezanom za njih. Samo kažem da svugde postoji hijerarhija prioriteta, pa tako i u svemirskim istraživanjima. Prvo da ostvarimo osnovne stvari, to jest bez hemijskih raketa da uzlećemo sa zemlje, da istražimo komšiluk i počnemo rudarenje istog i eventualnu kolonizaciju. Medjuzvezdane misije, robotske ili ne dolaze posle toga.
Kliknite za proširenje...
 
 
Malo trenutnih desavanja.

Izraelski Beresheet lunar lander sjutra se spusta na Mesec. Ako uspiju bice cetvrta nacija koja je to izvela.
https://www.space.com/israel-moon-lander-lunar-touchdown-final-approach.html

SpaceX danas lansira (ako ne bude odlaganja) Arabsat-6A misiju na Falcon Heavy raketi. Planiran je povracaj sva tri bustera (2 na kopno, jedan na brod).
https://www.space.com/spacex-delays-falcon-heavy-arabsat-6a-launch.html

Nasa danas planira da objavi prve fotografije super masivne crne rupe u centru nase galaksije.
https://www.theverge.com/2019/4/9/18301276/event-horizon-telescope-supermassive-black-holes-images

 
Gagi dosao da ozbiljno razgovara i daje linkove kao naucnim radovima, a koliko znam malo govori i iz iskustva ;) al neki su i dalje dosli da ovde da nesto izjave za Dnevnik i to je to.
 
+1

To bi izgleda bilo to.
f5b59a944d07c568965174245c6f381e.jpg


Sent from my MI 8 using Tapatalk
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno