Šta je novo?
Od:
Filteri

Svemir i sve vezano za svemir

Nisu imali proračun hlađenja delova sonde pri ulasku u Zemljinu senku pa su parametre postavili napamet.
Ne može se probati u laboratoriji, a ranije sonde nisu imale takvu putanju.
 
I dokle se stiglo sa tim istrazivanjem o nekadasnjem mogucem zivotu na Marsu?
Ja sam gledao neke emisije, i koliko sam video jos nista nije znacajno utvrdjeno u vezi toga

Huawei P20 Pro twilight
 
Pa dotel da su krenule tri sonde ka Marsu. Sve stižu u februaru.

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk
 
Da da, sad ce znaci biti novog istrazivanja tla i atmosfere.

Huawei P20 Pro twilight
 
Živela konkurencija, ali ne znam kako će Slavica iz Bajmoka ove vesti da primi.
 
Bolje da grade dysonovu sferu i tu tuku milijarde nego da nam zaklanjaju djubretom nebo
 
Dajsonova sfera ni manje ni više :)
Ovih 0.8 kilometara na Zemlji zamisliš naspram gradilišta unutrašnjeg prečnika 1.4 miliona kilometara u svemiru. Ne mora da bude u pitanju nuklearni i gravitacioni pakao, zamisli za početak milion i četristo hiljada puta veće gradilište?
Pre ćemo kolonizovati komšijske solarne sisteme ili barem ih istražiti robotskim sondama...
af9c11aacf4b00d17dcc5d32fc8d4e9b.jpg
 
Dajsonova sfera bi se pravila oko zvezde, da apsorbuje celokupnu energiju jedne zvezde. Ne znam zašto je ljudi zamišljaju oko planete?!? :trust:

Ona je pridodata (prema nekoj našoj hipotetičkoj klasifikaciji civilizacija), civilizaciji klase II. Mi nismo ni blizu ni klase I. Bliži smo izgradnji piramida nego Dajsonovoj Sferi. :p :D
Šta mislite, koliko smo blizu izgradnji mnogo mnogo milijardi satelita u orbiti oko Sunca?!?
Uspevamo, eto, tu i tamo, da pošaljemo jedan orbiter veličine mašine za veš, u blizinu Sunca.

Inače, kada se ovlada nuklarnom fuzijom, potreba za Dajsonovom sferom se gubi. Zar ne?
A nismo toliko daleko od korišćenja nuklearne fuzije.
Svakako smo bliži tome nego bilo kojoj drugoj od tih BIG ideas.
 
Poslednja izmena:
 
Naravno da se dysonova sfera gradi oko zvezde, nisam ni rekao da se gradi oko planete.
Zar ITER, tj prvi nuklerani reaktor neće raditi samo nekoliko minuta. Nije uopšte komercijalni, već istraživački. Tek če za 3 ili 4 iteracije dostići MOŽDA stadijum da će moći da se koristi za proizvodnju...?
 
Prošlo malo nezapaženo, ali SpaceX je uspeo sa prvim letnim testom StarShip "konzerve", sa Raptor motorom.

Sam StarShip je još uvek na dalekom štapu, ali prvi uspešan letni test Raptor motora je u celoj priči najznačajnija vest. SpaceX već dosta kasni sa tim motorom, a on je okosnica svih budućih Musk-ovih obećanja.
Značajno jači od sadašnjeg Merlin motora, full-flow motor (prvi posle onog čuvenog ruskog), višekratna upotreba, jeftina proizvodnja (uz uglavnom 3D štampu), koristi metan (jeftinije i ekološkije gorivo koje kao poseban bonus, može i da se proizvodi na Marsu).
 
Villy_Da_Man je napisao(la):
Naravno da se dysonova sfera gradi oko zvezde, nisam ni rekao da se gradi oko planete.
Kliknite za proširenje...

Ako je izgradimo samo delimično - smanjićemo "dotok" sunčevih zraka i samim time globalno zagrevanje ovde na zemlji!

:d trol je al' nisam mogao da odolim! :d

okmijun je napisao(la):
Podseti me na ovaj dokumentarac

Kliknite za proširenje...


^ Ovo je odlično, odlgedao sam sve 3 epizode u cugu!
Pokazuje nam u isto vreme koliko je nauka finansirana od raznih vlada puna "tromih" i sujetnih "naučnika" koji ne prihvataju tuđa mišljenja i opservacije i insistiraju na svojim (verovatno bojeći se obesmišljavanja svojih doktorskih radova) tvrdnjama za koje nemaju dokaze osim pretpostavki koje usput još i evidentno nisu tačne.
Od prilike da 2 "breakthrough"-a trebaju da se dese u isto vreme a to je neminovno istorija i nauka / astronomija kako bi se čovečanstvo manulo svih ovih silnih zaluđivanja koja su mu podmetnuta.
 
Poslednja izmena:
Odavno me zanima jedna računica oko gravitacije i nedavno se naterah da se poigram time, ali mi baš i nije uspelo. Nadam se da ovde ima nekoga da pomogne.

Pitanje je jednostavno - koliki bi trebalo da bude Mesec (prečnik) da bi na Zemlju imao isti gravitacioni uticaj kao sada, ali da je udaljen samo npr, 1 km? Ne zanima me što bi potencijalno mnogo pre toga pao na Zemlju. Dakle, matematika, ne fizika. :) I ne mislim na sabijanje Meseca nego baš smanjivanje. Pretpostavimo isti sastav.

Na netu nađoh da je masa Meseca oko 7350000000000000000000 kg, masa Zemlje 5973600000000000000000000 kg, a udaljenost 384400 km. Prečnik Meseca 3475 km. Zezah se Njutnom i formulama, ali dobih samo 2,5 cm (prečnik) što mi ne deluje tačno. Mislim da sam prečnik smanjivao za onoliko puta za koliko je neka formula pokazala da treba smanjiti masu. Posle se setih da je kod gravitacije pominjan kvadrat udaljenosti, a i da udaljenost treba da bude između centara tela (možda onih 384400 km to nije, ali vala koliku razliku to pravi? :)). Možda sam samo zaboravio da prebacim km u m, mada mislim da je onlajn računica tražila baš u km. U svakom slučaju, valjda će neko znati tačan odgovor.
 
Poslednja izmena:
Šta imate od teleskopa?

Ja uzeo 2017. U emiratima ovaj model. Tek ga danas raspakovao :D

Vredi li ovo nešto?
 

Prilozi

  • 20170303_230824.jpg
    20170303_230824.jpg
    1.1 MB · Pregleda: 138
  • 20170303_231047.jpg
    20170303_231047.jpg
    1.1 MB · Pregleda: 128
  • 20170303_230835.jpg
    20170303_230835.jpg
    850.9 KB · Pregleda: 124
Gravitaciona sila (F) koja deluje izmedju dva tela jednaka je proizvodu masa tih tela (m1, m2), pomnoženom sa gravitacionom konstantom (G) i podeljeno sa kvadratom rastojanja (r).
Dakle:
F = G * m1 * m2 / r^2
Ako je rastojanje izmedju zemlje i meseca oko 380000km (3.8E8m), a u drugom slučaju je 1E3m, znači da masa meseca u drugom slučaju treba da bude 3.8*3.8E10 puta manja, odnosno oko 140 milijardi puta manja.
Sad sa poznatom masom i gustinom nadji prečnik novog meseca.
Pozdrav
P.S. Masa kugle je proporcionalna trećem stepenu poluprečnika, pa bi poluprečnik novog Meseca trebao da bude oko 5E3 (treći koren iz 140E9) puta manji od poluprečnika starog meseca.
P.P.S. Ugrubo, novi Mesec bi trebao da ima prečnik od oko 700 metara (ako je sad prečnik oko 3500km).
Ovo je samo napamet izračunato, sa klasičnim inženjerskim zaokruživanjem, a u cilju procene reda veličine rezultata :)
Pozdrav br 2
 
Poslednja izmena:
Момци не може то тако да се рачуна. Гравитација од свега зависи од тежине. Тренутно није реално измерити тежину планете. Наравно "променом" пречника мора да се промени и тежина, а она зависи пре од свега од густине. Што значи, прорачун овде не може да се изради без физике.

Е сад питање је чему поента овог захтева? Да ли је за жељом да би у случају мањег пречника била мања гравитација, па самим тим би то деловало на све живо и мртво на самој планети? Кренимо само од човека. Човеко тело је "научило" на ову гравитацију. Сами делови људског организма осећају границу. Људски скелет осећа гравитацију. Ако би била мања гравитација, људи би могли бити дужи, односно краћи, имали би већу тежину, односно густину....

Овако би се могло годинама. Нереално је замишљати не значајну промену пречника планете, осим у удару комете, метеора или нечег већег.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka
 
Za početak, da Mesec priđe bliže raspao bi se zbog plimskog dejstva Zemlje jer je gradijent gravitacionog polja "strmiji".

Naravno, i na Zemlji bi izazvao kataklizmične tektonske poremećaje, raspodela intenziteta gravitacionog polja bila bi mnogo drugačija... itd.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno