Šta je novo?
Od:
Filteri

Grejanje ove zime

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ih da su mi ovakvi sendvici, grejao bih se na svecu :).
 
Kakva su iskustva sa norveškim radijatorima?
Čuo sam od par ljudi da malo troše, a da sobu 20,30 kvadrata lepo greju.
Na plin je deranje kože, a uljani čak ni onaj veliki ne može da postigne ni 20C.
Kuća bez izolacije krastavac, samo cigla i po + pikovana fasada
 
^^ 1kWh električne energije, daje 3600kJ toplote, bio to kalorifer, kvarcna, TA peć, norveški radijator, ili bojler iz Ruske podmornice. Razlikuju se u komforu, čistoći, praktičnosti...
Norvežani imaju veoma povoljnu cenu struje u svetskim razmerama posmatrano (veliki broj hidroelektrana), kao i Francuzi (najviše nuklearki na svetu), te zbog toga preferiraju grejanje na struju.

Ostalo je marketing, PR, Teleshop ili magija.

Jedino toplotnom pumpom možemo iz 1Wh izvućni više toplote od 3.6kJ, ali i to uslovno, jako zavisi od temperature i količine medija kojim "grejemo" toplotnu pumpu.
(sve to već prežvakano početkom ove teme)
 
Poslednja izmena:
Ok kontam to, ali meni licno je najodvratniji nacin grejanja klima, toliko isusi vazduh da ne moze da se dise.
Uljani radijator je OK, ali ne moze da ugreje ni 20 kvadrata, cak i onaj najveci Delonghi.
Npr nama stigne i do 30 soma plina ako grejemo 3 prostorije plus vodu.
A struje samo oko 5 soma, a palimo 2 uljana, klime, kalorifer. Ispada da je struja drasticno jeftinij nacin grejanja.

Znam ja kako cu i sta cu kad budem pravio sebi kucu sutra, ali treba se racionalno po dzepu grejati u postojecoj.
Zato je stan keva, naravno gde je sve ispravno grejanje.
 
Pa na struju ti je najekonomičnija (ispravna) TA peć. Ako imaš dvotarifno brojilo, bilo šta drugo će ti biti bar 3x skuplje. I računaj da ti trebaju 2-3 TA peći za celu kuću. Moraš imati u njima kapaciteta da noću akumuliraš dovoljno toplote za celu kuću za ceo dan.

Ako TA i nije 100% ispravna, majstor je lako sredi za male pare. Ko je malo vičan, i sam je može dovesti u red. Kompletan novi ventilator košta 1500din. Izolacija (koja je bitna) se lako popravi uz malo logike i paket kamene vune.

Što se isušivanja tiče, kod loše izolacije i (tada neophodnog) jakog grejanja, sve isušuje vazduh. Razlika prohladni zidovi vs tolpotno telo je ono što isušuje vazduh. Živim u loše izolovanoj staroj stambenoj zgradi sa ne baš sjajnim državnim grejanjem, i kada je napolju baš hladno a radijatori vrući, isušivanje vazduha je nepodnošljivo. Ujutru se jedva diše. Moramo često luftirati i tome još pogoršavati ionako slabe efekte "izolacije".

Problem smo rešili kupovinom isparivača: http://www.beurer.com/web/en/products/baby-care/air_humidifier.php
Radi nam samo noću i ok je za ceo stan.

Dobrom izolacijom (ugrejani zidovi, niska temperature toplotnih tela) i isušivanje se drastično smajuje.
 
Poslednja izmena:
marko_ns je napisao(la):
Kakva su iskustva sa norveškim radijatorima?
Čuo sam od par ljudi da malo troše, a da sobu 20,30 kvadrata lepo greju.
Na plin je deranje kože, a uljani čak ni onaj veliki ne može da postigne ni 20C.
Kuća bez izolacije krastavac, samo cigla i po + pikovana fasada
Kliknite za proširenje...

Greju očajno, i troše puno struje. Imam ja punu kuću tih norveškoh radijatora, juče sam naložio drva, i ugrejao se ko čovek. Manite se praznih priča prodavaca, lepo ti je NShappy napisao koliko struje potrošiš, i koliko energije dobiješ. Ne treba biti puno pametan.
 
marko_ns je napisao(la):
Kakva su iskustva sa norveškim radijatorima?
Čuo sam od par ljudi da malo troše, a da sobu 20,30 kvadrata lepo greju.
Na plin je deranje kože, a uljani čak ni onaj veliki ne može da postigne ni 20C.
Kuća bez izolacije krastavac, samo cigla i po + pikovana fasada
Kliknite za proširenje...
Ja ih imam i meni su se pokazali odlicni. Moras imati u svakoj prostoriji po jedan panel zbog jednakih temperatura (da ne bi imao mogucih problema sa kondenzom), dobru stolariju i izolaciju. Skupa je pocetna investicija ali ja sam ih od zenine prijateljice uzeo jako povoljno (20000 din sva tri panela). Ne suse vazduh, drzim na 21 stepen i ujutru me ne boli glava. Ne podizu prasinu (dobro za one koji su alergicni) i zauzimaju zanemarljiv prostor. U peak-u sezone oko 6000rds struja.
 
^^ Kuća ili stan?
 
Stan
 
Ajd da i ja odgovorim na temu. Ja zivim u stanu, imam srece da zgrada ima svoju kotlarnicu na gas. Napravljena je 2011, i igrom slucaja ja sam tu postavljao plocice a sada i stanujem u njoj... Grejanje je perfektno, u stanu je cak i pretoplo tako da uglavnom u spavacoj sobi "zavrnem" radijator ili mi je prozor malo otvoren zbog svezeg vazduha. Stan je oko 50 kvadrata, grejanje placam samo zimi kada kotao radi a i po najvecoj zimi ne prelazi 6000din mesecno, . E sad, jedino sto su su prosle zime ovi nasi malo kraduckali i stavljali ko zna kakav gas pa nam je stigao isti racun i za mesec kad je bilo jako hladno sa minusima i za mesec kada je temperatura bila+15 stepeni...

Sve u svemu prezadovoljan sam, bukvalno cele zime sam u majici. U proslom stanu tj kuci gde sam stanovao grejanje je bilo isto na gas, pec u sobi i to je bio uzas. I preko 12000 mesecno a grejali smo samo tu sobu bez kupatila i to na max20 stepeni.
 
ppredrag je napisao(la):
Stan
Kliknite za proširenje...

6000din mesečno, dobro izolovan stan sa dobrom stolarijom. Jeste povoljno, ali i enegretski posmatrano, u količini potrebne toplote posmatrano, takav stan je energetski veoma efikasan. Zbog toga imaš nisku cenu grejanja, a ne zbog norv. radijatora. Ok, oni su još i čisti i udobni za korišćenje.

Velika je razlika kuća stan. Šta god i kako god da grejete, grejete samo ono što gubite prema spoljašnjosti. Kod stana, praktično, grejete samo spoljnje zidove. Prema komšijama, čuvate toplotu jedni drugima. Kod kuće, grejete sve spoljnje zidove, plafon i pod. Moj stan, od 60kvm, jedva 20% su spoljašnji zidovi. I samo 3 prozora. Kod kuće, sve je spoljašnje, plus često i više prozora.
 
Poslednja izmena:
Mislim da Norvežani i ne zanju za te "Norveške" radijatore što se kod nas prodaju :)
Tamo u Skandinaviji dosta koriste toplotne pumpe, obavezna je ventilacija, uglavnom zahtevaju prozore sa tri sloja stakla sa posebnom pažnjom na termoprekidima i sl. Koliko znam, kod nas su jedni od najboljih za takve prozore firma Vizus (vizus.rs)
 
marko_ns je napisao(la):
Kakva su iskustva sa norveškim radijatorima?
Čuo sam od par ljudi da malo troše, a da sobu 20,30 kvadrata lepo greju.
Na plin je deranje kože, a uljani čak ni onaj veliki ne može da postigne ni 20C.
Kuća bez izolacije krastavac, samo cigla i po + pikovana fasada
Kliknite za proširenje...

Koristim ih i ja u stanu, imam 50m2 grejne površine, dobro greju ali mi je racun za struju 10 000 do 11 000, stan je u zgradi iz '57 godine, potpuno renoviran sa vrhunskom izolacijom, tako da mi nije jasno kako je gore neko napisao da mu je racun 6000, to je po meni prosto nemoguce
 
Moguće je kad u istom boraviš od 18.00 do 23.00 i spavaš do 06.00 bez grejanja.Moje pitanje je koliko se u takvim uslovima plaća struja kad nema potrebe za klimom ili grejanjem?

bokins83 je napisao(la):
E sad, jedino sto su su prosle zime ovi nasi malo kraduckali i stavljali ko zna kakav gas pa nam je stigao isti racun i za mesec kad je bilo jako hladno sa minusima i za mesec kada je temperatura bila+15 stepeni...

Sve u svemu prezadovoljan sam, bukvalno cele zime sam u majici. U proslom stanu tj kuci gde sam stanovao grejanje je bilo isto na gas, pec u sobi i to je bio uzas. I preko 12000 mesecno a grejali smo samo tu sobu bez kupatila i to na max20 stepeni.
Kliknite za proširenje...
Naša realnost, nažalost.Tu ne pomaže ni jedna vrsta izolacije.U stanu je mnogo lakše i jeftinije.
 
Poslednja izmena:
Evo moje liste izvora grejanja, poredjane od najjeftinijih do najskupljih:

1.Topli dzemperi, debeli jorgani i deke i grejanje na komsijske zidove (ako se zivi u stanu)
2.Kradja struje od komsije,magnetom ili nekim drugim zaobilazenjem strujomera - naravno nikome ne preporucujem
3.Preseljenjem u neku od bolje izolovanih zgrada ili kada se gradi kuca da se ne gleda da moja bude veca od komsijine, a na kraju da se nema para za izolaciju i fasadu, normalna porodica sasvim lepo moze da zivi u 70-80m2
4.Toplotna pumpa -najskuplja i najkomplikovanija investicija jer treba da se radi podno grejanje sto je moguce realno samo ako gradis kucu ispocetka, plus mora biti jako dobra izolacija, minimum 10cm izolacija zidova
5.Drva i ugalj-jeftino ali komplikovano,nema komfora
6.Pelet-nesto skuplje od drva,ali komfor da nema ruznog lozenja i ima jako malo pepela, ko ima postojeci kotao na cvrsta goriva, dodatna investicija je 1000e i vise nema lozenja
7.Inverter klime - jedna 12ica moze da greje dve sobice od po 12-15m2, jeftino je grejanje dok temperatura ne padne na vece minuse (-5c pa na dole) onda je potreban jos neki izvor grejanja tipa kalorifer da se prezimi tih nedelju dve kriticnih, ali kada se sabere sve opet ispadne dosta jeftinije, objekat mora da ima bar 5cm izolacije inace mogu da greju max jednu sobicu do 15m2. Najjeftinija inverter 12-ica je 500e sa ugradnjom, ali se isplati za jednu sezonu jer se ustedi par stotina evra na normalnom stanu od 70m2
8.TA pec - TA je dobra dok ne podignu jeftinu struju a vec je polako dizu i nije vise 3x jeftinija od dnevne plus sto TA pec vuce jako mnogo struje kada akumulira ali zato ni kod najvecih zima nema problema sa grejanjem pod uslovom da uzmete model koji odgovara vasoj kvadraturi
9.Kaloriferi,norveski radijatori,uljane peci,kvarcne peci... -sve isto radi bez obzira sto uljani radijatori drze toplotu od kalorifera,na kraju se potrosi identican broj kw, cak i na ovaj najobicniji nacin grejanja opet je jeftinije od gradske toplane zat osto je struja jako jeftina
10.Gas - jako skup,lazu na kubicima i kvalitetu gasa plus sto malo po malo pa dignu cenu,skupo pogotovo ako se greje kuca od 250m2 zbog jedne porodice, cena je maltene identicna gradskoj toplani
11.Gradska toplana- skupo i najcesce se smrzavas
12.Loz ulje - najskuplje, jeftinije je grejanje na sveznjeve od 10dinara
 
Poslednja izmena:
Evo moje liste gde je najveci odnos ulozeno/dobijeno za izolaciju:

1.Posaditi drvece oko kuce da stiti od vetra
2.Dihtovanje svih prozora i vrata
3.Spustanje plafona i stavljanje 20cm staklene vune - ako se ima mesta, ako ne onda 10cm moze, ili na tavanu poslagati 10cm stiropor ako se ne gazi po njemu ili stirodur 5cm ako se gazi pa odraditi lepak preko njega da se zapuse toplotne rupe i zastiti od uticaja
4.Izolacija zidova - ispod 10cm se vise ne isplati raditi
5.Nova stolarija sa duplim staklima punjeni argonom i premazom za cuvanje toplote, po mogucstvu smanjiti velicine i broj prozora
6.Roletne se termo ispunom
7.Izolacija poda bar stirodurom 2cm
 
Poslednja izmena:
Sto se tice zidanja kuce ispocetka:
ja ne bih nikada gradio sa blokovima jer su suplji i slabi izolatori plus sto nemas postene zidove da ukucas ekser, isto vazi i za ove moderne termoblokove
za ytong i siporex su mi rekli prodavci u poverenju da i na onaj od 37cm mora da se stavi bar 5cm stiropora sto na kraju ispada jako skupo
licno bih isao na varijantu od pola cigle za one koji nemaju para ili najbolje puna cigla
pa onda izolacija od kamene vune(kazu da je dugotrajnija od stiropora i da je bolji izolator, a cena je tu negde sa stiroporom
zidovi se ne isplate vise raditi ispod 10cm, ja bih licno isao na 20cm ako se ima para
plafoni ili tavan ne ici ispod 20cm bilo kakve izolacije ,ako se spusta plafoni onda 20cm staklene vune ili kamene, a ako je tavan onda stiropor ili staklena ili kamena vuna ispod dasaka na kojima je crep
pod bar stirodur 5cm, mozda i 10cm ko ima para

I naravno, uvek je bolje napraviti manju kucu koja je skroz zavrsena, nego kucerinu koja 70% zvrji prazna, a ne dovrsena i bez izolacije i grejanja.
 
Poslednja izmena:
djukasrbin je napisao(la):
Koristim ih i ja u stanu, imam 50m2 grejne površine, dobro greju ali mi je racun za struju 10 000 do 11 000, stan je u zgradi iz '57 godine, potpuno renoviran sa vrhunskom izolacijom, tako da mi nije jasno kako je gore neko napisao da mu je racun 6000, to je po meni prosto nemoguce
Kliknite za proširenje...
Sve je moguce. Podeseno na 21c nikad iznad, masina uvek nocu na odlozen start. Pitanje je kakva ti je izolacija plafona ako je samo ploca iznad, koliko imas spoljnih zidova i da li su na vetrometini, koliko komora prozori, kakva su ti ulazna vrata i kako dihtuju, koji su ti ostali veliki potrosaci, koliko vas je u stanu, koji su tacno radiijatori u pitanju... Mnogo je cinilaca.

spaad je napisao(la):
Moguće je kad u istom boraviš od 18.00 do 23.00 i spavaš do 06.00 bez grejanja.
Kliknite za proširenje...
Izgleda po tebi da sam ja popio antifriz, pa mi grejanje ne treba. Hoces li se osecati bolje ako ti kazem da sam lagao za potrosnju iako ne vidim ni jedan valjani razlog za tako nesto? Ili da pomenem da mi je ovog momenta grejanje iskljuceno i da kuckam na racunaru u majici kratkih rukava i donjem vesu?:D
Ovaj tip radijatora nije predvidjen da greje na 30c vec za optimalnih 21-22c. Nije za zimogrozljive:)
 
Slazem se manje vise, osim sa onim da na siporeks od 37cm treba dodavati izolaciju. To je vec dosta masivan zid sa dosta dobrom termikom. Da je takva na vecini objekata, gde bi nam kraj bio. To bi iamalo smisla u mestima gde su velika temparaturna kolebanja i gde ide je cesto dugo vremena ispod -10, ovako se sa tim ostvaruje veoma mala usteda.
Mislim svakako da ne bi skodilo, ali ne bi mnogo pomoglo. Bolje onda uraditi zid od cigle 25cm i 10cm izolacije ako neko hoce da ima niskoenergetski objekat.
 
desp je napisao(la):
Mislim da Norvežani i ne zanju za te "Norveške" radijatore što se kod nas prodaju :)
Tamo u Skandinaviji dosta koriste toplotne pumpe, obavezna je ventilacija, uglavnom zahtevaju prozore sa tri sloja stakla sa posebnom pažnjom na termoprekidima i sl. Koliko znam, kod nas su jedni od najboljih za takve prozore firma Vizus (vizus.rs)
Kliknite za proširenje...

Znaju naravno, to im je i dalje glavni način grejanja. Ja imam u stanu 8 komada, i to 5 Glamoxa, koje reklamiraju u Srbiji kao ne znam ti ja kakvo grejno telo. Vidim da se sad forsira priča o inverter klimama (to oni zovu toplotne pumpe) jer se konačno nude inverteri prilagođeni nordijskim uslovima, koji rade dobro do -20 stepeni, ali im je cena još uvek paprena.
 
Inverter klime i toplotne pumpe NISU ISTO.
Inv klima je isto sto i obicna klima samo sto ima efikasniji rad motora (kada treba malo da dogreva ona radi na recimo 200w, a kada ima veliku razliku temperature izmedju zadate i one u prostoriji, onda radi na max 1000w, dok ne dostigne temperaturu i onda opet pada na 200w ili 500w ili koliko je potrebno za odrzavanje temperature, dok klasicne klime rade u on/off sistemu, odnosno ili rade maksimalnom snagom, pa kad naguraju temperaturu onda se iskljuce, pa onda kada padne temperatura opet, isto kao i klasicna grejalica sa termostatom).
Toplotne pumpe rade na sistemu kao i klime, jedino sto one uzimaju toplotu iz podzemnih voda i prebacuju tu toplotu u vodu koja kruzi podnim grejanjem, tako da se taj sistem zove voda-voda, dok klasicna klima je sistem vazduh-vazduh tj uzima se toplota iz vazduha i prebacuje se na grejanje vazduha unutar objekta.
Toplotne pumpe su najefikasniji sistem jer nemaju temperaturnu razliku podzemnih voda kao sto je velika temperaturna razlika vazduha.
Podzemne vode su konstantno na +10c celzijusa i iskoriscenje toplotnih pumpi je oko 3,5x tj za ulozeni kw struje se dobije 3,5kw toplote.
Kod klasicnih klima i inverter klima, takav odnos se dobija iznad +5c, dok kada temperatura pada na 0c i ispod nule, onda je taj odnos 1x, odnosno ispod -5c inverter klime rade kao da imate kalorifer koji radi sa upola snage, odnosno 1kw energije umesto 2kw koliko su standardni grejaci u kaloriferima.Tako da se mora dogrevati sa njima na tim velikim minusima, ali na srecu oni traju 2 nedelje max.
Kod svih ostalih grejalica, TA,kalorifer,uljne peci,norveski radijatori i sl. odnos je za 1kw struje se dobija 1kw energije.
 
Devil 2000 je napisao(la):
ja ne bih nikada gradio sa blokovima jer su suplji i slabi izolatori plus sto nemas postene zidove da ukucas ekser, isto vazi i za ove moderne termoblokove
Kliknite za proširenje...
Taj "šuplji" blok je znatno bolji izolator od pune opeke. Baš zato što je je "šupalj".
Saveti prodavaca na stovarištima jesu dobrodošli, ali ih ne treba uvek uzimati kao potpuno tačne.

@mitar
Zaista nisam znao da tako mnogo koriste te radijatore. Mislio sam da više insistiraju na npr. toplotnim pumpama i rekuperatorima, kao Šveđani.
 
BTW kamena vuna je jedno 3-5 puta skuplja od stiropora (koji je tesko njesra, nestane posle 20 godina), i ima 3x bolja termicka svojstva.
Postoje blokovi za zidanje sa falcevima, deluje kao nesto stvarno sjajno.
Evo linka:
http://www.zorka-opeka.rs/proizvodi.php
http://beodom.com/en/education/entries/zorka-opeka-klimabloc-a-promising-new-competitor


Postoje ovakve varijante napunjenje dal mineralnom ili kamenom vunom, kad se tako ozida kuca, plus izvana kamena vuna, prava izolacija od temelja do krova, dobra stolarija, mozes da se grejes za smesne pare, plus kuca moze da traje 50tak godina bez renoviranja.
 
Kako nije razlika u ceni? Cak i na ovim linkovima sto si okacio razlika je 4.5 puta.
Nemaju ista termicka svojstva, veruj mi, bavim se poslom na gradjevini, gledao sam par puta tabele sa onim koeficijentom termickih osobina.
Sad postoje recimo za panele neki novi materijali, izgledaju kao pur pena, ali imaju termicka svojstva skoro kao kamena vuna, a nisu teski kao kamena vuna. Da vidim sta je panel od 10m napunjen kamenom vunom, mora 8 osoba da ga nosi. :D
 
Cene sa linka za 1m2 (d=50mm):
Grafitni 300 din
Beli 246 din
Vuna 660 din

U celoj priči najmanji koefic. prolaska toplote ima grafitni stiropor.

Ti novi materijali su poliuretanske pene, koeficijent rpolaska toplote može da bude i do 2x manji nego kod stiropora ili kamene vune. Kod nas su preskupi, duplo jeftinije se mogu kupiti npr. u Skandinaviji (Finska). Imaju lošu klasu vatrootpornosti (klasa E ili F), što ih čini donekle nepogodnim za upotrebu, odnosno potrebna je posebna zaštita (zavisno od propisa)
Inače i nisu baš toliko novi, sličnih panela je bilo još u vreme bivše Juge.

Edit: istim ili sličnim materijalom se izoluju alu paneli za industrijske hale, magistralni cevovodi za grejanje i sl.
 
Poslednja izmena:
Devil 2000 je napisao(la):
Inverter klime i toplotne pumpe NISU ISTO.
Inv klima je isto sto i obicna klima samo sto ima efikasniji rad motora (kada treba malo da dogreva ona radi na recimo 200w, a kada ima veliku razliku temperature izmedju zadate i one u prostoriji, onda radi na max 1000w, dok ne dostigne temperaturu i onda opet pada na 200w ili 500w ili koliko je potrebno za odrzavanje temperature, dok klasicne klime rade u on/off sistemu, odnosno ili rade maksimalnom snagom, pa kad naguraju temperaturu onda se iskljuce, pa onda kada padne temperatura opet, isto kao i klasicna grejalica sa termostatom).
Toplotne pumpe rade na sistemu kao i klime, jedino sto one uzimaju toplotu iz podzemnih voda i prebacuju tu toplotu u vodu koja kruzi podnim grejanjem, tako da se taj sistem zove voda-voda, dok klasicna klima je sistem vazduh-vazduh tj uzima se toplota iz vazduha i prebacuje se na grejanje vazduha unutar objekta.
Toplotne pumpe su najefikasniji sistem jer nemaju temperaturnu razliku podzemnih voda kao sto je velika temperaturna razlika vazduha.
Podzemne vode su konstantno na +10c celzijusa i iskoriscenje toplotnih pumpi je oko 3,5x tj za ulozeni kw struje se dobije 3,5kw toplote.
Kod klasicnih klima i inverter klima, takav odnos se dobija iznad +5c, dok kada temperatura pada na 0c i ispod nule, onda je taj odnos 1x, odnosno ispod -5c inverter klime rade kao da imate kalorifer koji radi sa upola snage, odnosno 1kw energije umesto 2kw koliko su standardni grejaci u kaloriferima.Tako da se mora dogrevati sa njima na tim velikim minusima, ali na srecu oni traju 2 nedelje max.
Kod svih ostalih grejalica, TA,kalorifer,uljne peci,norveski radijatori i sl. odnos je za 1kw struje se dobija 1kw energije.
Kliknite za proširenje...

Kao što si i napisao posle, klima (samim tim i inverter) je jedan tip toplotne pumpe koji radi na principu vazduh-vazduh. Drugi princip je vazduh-voda, i to je ono što se u Srbiji klasično naziva toplotna pumpa. Razlika u terminologiiji, naglasio sam to, da ne bude zabune, ako Skandinavac pominje toplotnu pumpu verovatno misli na običnu inverter klimu.

Pogledajte ovde tehničke podatke za ovu klimu, posebno obratite pažnju na garantovani kapacitet na -15 stepeni. Zbog toga se inverteri masovno ugrađuju u Norveškoj u poslednje vreme. Nije niko lud u Skandinaviji da ugrađuje klimu koja nema kapacitet na malo većem minusu, tako da je temperatura, koju si pominjao u smislu efikasnosti klima, otišla prilično dole.
http://www.miba.no/butikk/aircondition/kirigamine-hara-66/
 
Od grejanja ove zime ste presli na izgradnju kuce i neke leve teme :) kad smo vec kod izgradnje, proguglajte pasivne kuce, grejete se celu zimu na sijalicu skoro :)
 
mitar1982 je napisao(la):
Kao što si i napisao posle, klima (samim tim i inverter) je jedan tip toplotne pumpe koji radi na principu vazduh-vazduh. Drugi princip je vazduh-voda, i to je ono što se u Srbiji klasično naziva toplotna pumpa. Razlika u terminologiiji, naglasio sam to, da ne bude zabune, ako Skandinavac pominje toplotnu pumpu verovatno misli na običnu inverter klimu.

Pogledajte ovde tehničke podatke za ovu klimu, posebno obratite pažnju na garantovani kapacitet na -15 stepeni. Zbog toga se inverteri masovno ugrađuju u Norveškoj u poslednje vreme. Nije niko lud u Skandinaviji da ugrađuje klimu koja nema kapacitet na malo većem minusu, tako da je temperatura, koju si pominjao u smislu efikasnosti klima, otišla prilično dole.
http://www.miba.no/butikk/aircondition/kirigamine-hara-66/
Kliknite za proširenje...

Ali je i cena ove klime je preko 3000e, sto je 10puta skuplje od klasicne i 6 puta od najjeftinije inverter.Za te pare bih pre isao na voda-voda sistem, jer vazduh ne moze da zadje u svaku prostoriju kada dolazi sa jednog izvora.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh Dno