Preporucujem dela Bela Hamvaš-a a on je svojevremeno preporucivao:
Delovi arhaičke baštine, koji dolaze u obzir na stepenu današnje informisanosti čoveka,
jesu sledeći:
Kina: pet svetih knjiga
Tao(Lao Ce, Čuang Ce, Li Ce)
Četiri klasika (Konfučije, Meng Ce)
Tibet: bon;Bardo Todol (Knjiga mrtvih)
tibetanski budizam
Indija: Veda
Vedanta (Upanišade)
Sankhja
Patandjali: Joga-sutra
Mahabharata, njene filozofske pesme
Buda (sanskrt i pali kanon)
Iran: Mitra
Zaratustra (Zend Avesta)
Egipat: Knjiga mrtvih (Pert em Heru)
Hermes Trismegistos (Tom)
Jevreji: baština starog zaveta (jevrejski šruti)
Jevrejski smriti: Kabala (magijska baština)
Talmud (filološka baština)
Kelti: baština druida
Amerika: baština Asteka, Maja, Inka
Grčka: Orfej
Heraklit
Pitagora (Platon)
Aleksandrija: gnoza
Haldeja: astrologija
Alhemija (arapska) i aritmologija (teorija brojeva, mistika brojeva)
evo nekih njegovih citata:
Ispaštanje zbog grehova razumljivo je u svakom momentu. Ali s apsurdnom ljudskom svešću u bezličnom kosmosu, na dvadesetorazrednoj planeti živeti svoju egzistenciju plesnive gljive? I ako je to tako, zaista ne preostaje ništa drugo do očajno pljačkati, žderati, koitirati i ubijati.
Iskoristi svoj život. Lagati zbog opšteg interesa, eksploatisati, biti nasilnik kako bi ti što više pripalo od života, zemlja, zamak, goveda, zlato, odeća, meso, vino -, i, naravno, opet žene. Istorijska praksa kojom je izdata i sama istorija, obznanjujući da nikada nije bilo niti će ikada biti drugačije, ne treba ni da računamo na nešto drugo do na državnu policiju, kurve, trubačke orkestre i krpe. Statistika, teorija kubnih metara vazduha, kalorije, vitamini, životni minimum, cenzura pisama. Ukratko: renesansa, reformacija i prosvećenost.
Na zemlji uopšte nema veće opasnosti, podrazumevajući kugu i boljševizam, nego što je roditeljska ljubav. Ubeđen sam da je veća čak i od pedagogije. Divim se nepobedivoj moći normalnosti koja sama sebe vaspostavlja i ona je u tome što su deca posle roditeljskog i školskog vaspitanja samo ovoliko podla, lažljiva, osvetoljubiva, zla, brutalna, cinična, laskava, surova, pohotljiva, neurotična i idio..ka.
S psihologijom je čovek prošao kao država koja je primetila da joj generalštab plaća neprijatelj.
Nema delotvornijeg sredstva za lakšu vladavinu nad čovekom nego što je zabava. Ako čovek bude dobro nahranjen, on zadrema. Uz pomoć zabave od celih naroda se prave idio.i.
Korupcija je demoralizovala čoveka, i nije teško to što je on postao kalan, nego što je počeo da se dobro oseća u kalu, čak je počeo da pokazuje otpor buđenju, i da oseća averziju, i naučio je da samog sebe u ovom kalu opravdava i brani. Iz tromosti i kukavičluka nastalo je za njega posebno uživanje, sve više se prljati, a nečistoća mu je postala uživanje i slast, i već je sklepao teorije da je to uvek tako bilo i tako će i biti, čak to tako i treba da bude, i fantazam je govoriti o zdravom umu i moralu i zdravlju.
На питање који су формални моменти посвећења, треба одговорити:
-први моменат је страсна делатност за пуке материјалне циљеве у неодговорном и месечарском животу;
-други моменат је каткад споро, каткад изненадно освешћење да ће човек, ако овако настави живот, расточити свој живот у ништа; то је узмакнуће и потрес;
-трећи моменат је криза; човек је још целина својим бићем везан за материјални свет и беспомоћно се копрца према оним вредностима које су непролазне и коначне; лагано почиње да види светове дубље од материјалних, буди се, отвара му се живот; отварање и буђење се каткада догађа за неколико тренутака и тада се назива просветљење;
-четврти моменат је дуготрајна и тешка борба како би човек са самог себе скинуо пролазну материју и самог себе учврстио у бивству;
-пети моменат је помирење с тим да нема коначног ослобођења у условима материјалне природе; напоре и способности усмерене ка сопственом спасењу човек ставља у службу универзалног човечанства.
