Šta je novo?
Od:
Filteri

Kako kontrolisati decu?

G@W je napisao(la):
Fazon je što ti klinci što provode puno vremena ispred kompjutera su obično mirni i tihi, nisu od dece što na ulici vuku roditelje za rukav, penju im se po glavi i glasno zavijaju svaki put kada im se nešto ne dopada.
Kliknite za proširenje...

Ja radim u igraonici i ta tvoja tvrdnja nema nikakve veze sa zivotom. Mozda je tako bilo nekad kad je racunar bio retkost ili privilegija ali danas to nije nikakvo pravilo. Kod mene dolaze klinci a daleko stariji i cak oni sto se najvise igraju su ujedno i najnervozniji i najbesniji, nebitan je uzrast. Sto si vise u igrackom svetu, to ti je realniji i to vise pizdis. One "vikend" igrace retko sta pogadja i gotovo se i ne nerviraju jer je to sve ipak samo igrica.
 
G@W je napisao(la):
Fazon je što ti klinci što provode puno vremena ispred kompjutera su obično mirni i tihi, nisu od dece što na ulici vuku roditelje za rukav, penju im se po glavi i glasno zavijaju svaki put kada im se nešto ne dopada.
Kliknite za proširenje...

Zanimljivo mi je da čitam ovu temu jer slučajno radim na psihijatriji i imamo deo dečije psihijatrije a nisam želeo da se uključujem...aali moram makar na trenutak da se uključim i postavim link,čisto da se vidi da tvoji navodi G@W ne mogu biti tačni.I ima nas raznih ali ono što sam ja video i iskustvo koje imam mi govori da je ponašanje dece ODRAZ RODITELJA u njima.MOžeš imati svakakve metode i one će u svakom slučaju dati rezultate sve dok se zna ko je ko i kakva vrsta energije dolazi od strane roditelja.Deca su intuitivna bića mnogo više od odraslih...pa tako mnoge stvari osećaju,vide ali ne razumeju...i u skladu sa tim reaguju ;)


http://www.youtube.com/watch?v=2PmyYZqoGIw
 
Ako mene pitaš, WoW osim što je kompjuterska igra nema nikakve veze sa kompjuterom. Radi se o masovnoj histeriji koja je uzela maha kod ljudi i dece, imaš takvih primera oko nas koliko hoćeš. Splavovi, narodna muzika, huliganske grupe, opijanje. Sve su "trendovi" koji negativno utiču i mnogi od njih su vezani za kompjutere ali nisu deo kompjuterskog sveta, da se tako izrazim.

Btw. ja sam do skora baš ali baš puno igrao jednu drugu igru, skoro anonimnu igru koja nije poput WoW-a. Pre šest meseci sam prestao jer sam primetio da negativno utiče na kvalitet mog života. Prestao sam tako što sam podelio sve što sam brižljivo skupljao tokom dve i po godinhe igranja. Nisam vrištao kao ovaj klinac, niti imao potrebu da ponovo igram. Ali to ne menja činjenicu da je ta igra ostavila negativne posledice.

To što klinja vrišti, divlja, bacaka se pola sata kao mentalno poremećena osoba je ništa u odnosu na ono što mu je WoW negativnog napravio do tada. Dok je igrao, on je bio mnogo mirniji i zadovoljniji ali to ne znači da mu je tada bilo bolje nego dok histeriše. Između mene i ovog klinca nema razlika, obojica smo trošili nerazumne količine vremena u video igri. To što sam ja mirno i civilizovano batalio igranje, ne znači da sam bolje prošao.

Samo se bojim da nekog drugog klinca neće imati ko da odvoji od kompjutera za 20-30 godina, jer postoji sasvim realna mogućnost da će to postati društveno prihvaćena pojava kao što je u našem društvu alkoholizam, bahato ponašanje i druge negativne društvene pojave.
 
Ok ima tu nečeg dobrog što govoriš...da ne shvatiš pogrešno,nisam striktno postavio video...ima ih koliko hoćeš.Poenta je da je porodica stub svega.Ne znam kakva je tvoja ali je činjenica da si shvatio da postoji problem sa prekomernim igranjem...recimo malo dete nema razvijen deo shvatanja u toj meri pa pokušava da imitira ono što je video unutar porodice i tu se javlja ili problem ili rešenje...Tata i mama daju opcije koje dete prihvata ili ne...ako nema toga prelazi se na neki drugi autoritet...baka,deka itd...Na kraju ostaje ono najgore...
Opet postoje porodice gde su roditelji razvedeni ali se opet trude oko vaspitanja deteta i ako nisu zajedno,pa to daje iste efekte kao i zajednica.Ali problem su roditelji koji zapostavljaju klince...a video igrice,ulica i ostalo ostaju deo gde dete odlazi kad je upražnjen deo rezervisan za pažnju...
 
Ne slažem se da su kompjuter i ulica isto. Kompjuter te može zaokupirati i pružiti ti zabavu, ali ne može emocionalno da te ispuni. Druženje na ulici u određenim momentima može jer si okružen ljudima. Ono po čemu su kompjuter i ulica suprotni je osećaj sigurnosti, na ulici među strancima gotovo da ne postoji dok je na kompjuteru sigurnost zagarantovana. Takođe na kompjuteru sve funkcioniše kako treba, baš onako kako bi mi svi voleli da je u stvarnosti. I u tim igricama najgore što može nekome da se desi jeste da ga izbace iz društva, ali to nije toliki problem jer je lako naći novo. U stvarnosti nije, a čin izbacivanja mogu pratiti i batine. Zato se ne samo deca, nego i odrasli sve više okreću kompjuteru kao vidu zabave, druženja i svega ostalog. Problem je što za sada virtuelni i stvarni svet su krajnje nekompatibilni. Stvarni svet bi trebao da se ugleda na virtuelni, jer u virtuelnom stvari mnogo bolje funkcionišu nego u stvarnom i mnogo je manje zla i patnje.

Porodica jeste osnova svega, ali je takođe i jedina preostala sveta stvar u ovom svetu u kojem živimo. Van porodice su mrak i tama, više ili manje zli ljudi (kada zagrebeš malo, najbolje se vidi u društvima koja ne funkcionišu). Ti možeš kriviti porodicu kao uzročnika svega kao profesionalac, ali kakva god bila porodica je daleko toplije mesto od bilo koje druge društvene tvorevine koju imamo. Svako, ali svako će pre izabrati svoju porodicu ma koliko patio kao deo te porodice nego li to mesto gde ti radiš ;)
 
MagicMaster je napisao(la):
Nisam ja nigde napisao da deca treba da se mlate, bacaju po sobi, tresu o zidove, lese od batina, da im se pusta krv itd ... da me ne shvatite pogresno. :) :) ali, kad ne pomogne prica, pa ni druga prica, pa ni povisivanje glasa, pa onda ni vika, ne treba se ustrucavati da ga sljepnes preko ruke, guzice, da ga povuces za uvo, ili kosu u tom predelu kao nekad ucitelji. Ne volim to da radim, ali nekad je neizbezno.
Ali isto tako ne smete dozvoliti da ono vlada vama, a koliko vidjam sve vise primera oko sebe, sve vise je tako. Histerisanja u prodavnicama, nekontrolisana vika i dreka, onaj usiljeni plac i dreka dok ne dobije sta hoce. I uglavnom dobiju. I sta je suvremeno vaspitanje postiglo time? Moj mladji je samo jednom probao taj recept, koji je video od druga u vrticu. I vise nije, jeste mu jedno uvce bilo malo crvenije od drugog, ali .... Znate ono, suvremena mama dodje po dete, pa ga moli da ga preobuje, pa ga moli da ga obuce, pa ga moli da krenu, pa ga vuce do vrata, a u drugoj ruci i njena torba i detetov ranac.. Ja samo kazem sa vrata: stigao sam .... i sam se obuva, oblaci, pomognem mu da stavi ranac na ledja, i krecemo .... i dodjem posle suvremene mame, i odem pre suvremene mame. :)

Pre nekoliko meseci odem u vrtic po ovog mladjeg, i on sedi sam za stolom u cosku, i igra se. Ja ga pitam: Opet si napravio neku smisalicu pa si zaradio cose?
A vaspitacica mi kaze: Ne , taman posla, vise NE SMEMO da ih saljemo u cose, ne smemo da ih pljesnemo preko ruke, ne smemo GLAS DA POVISIMO...
Pa kako se boris sa njih 20ikusur?
Nikako. juce sam imala slucaj da sam morala jednoj maloj 20 minuta da drzim ruke, da me ne bi udarala i grebla, dok se nije sama umorila, i prestala.

Znaci, NIJE SMELA ni da vikne na nju, jer moze da izgubi posao, a samo pricom moze da je ubedjuje da to nije u redu. A to dete nije shvatilo da to ne sme da radi, nego se umorila. I sutra ce opet. Smesno, ljudi .... a sto je najgore, danasnje savremen mame mnogo doprinose tome, stavom : nisam ga ja rodila da ona vice na moje dete. E,pa sestro, onda vodi tvoje dete kuci pa ga ti vaspitavaj, a ne da ga odvedes u vrtic 9 sati, drugi brine o njemu i hrani ga, pa jos i nalazis zamerke ....

Da ne duzim mnogo i offujem, uvek se samo setim mog strica koji kaze:

Bolje neka ono danas place, nego ja sutra da kukam i zapevam.

A ima dece kojoj ni sva prica i ni sve batine nece pomoci, takvi su, i tu nista ne mozemo.
Kliknite za proširenje...

Nažalost pošto je moja keva vaspitačica mogu da potvrdim sve ovo. Današnja deca su haos, razmažena, koncentracija im ne drži duže od 10 minuta i sa njima ništa ne može da uradi. Najbolji primer za to joj je da danas sa završnom grupom ne može da pripremi prestavu koja je pripremala pre 10 godina sa decom od 4-5 godina. A ranije je mogla obraditi sa njima i stvari koji bi ih čekale u školi, a deca su to radila sa željom. Ove godine recimo ima dete koje grize i tuče svu ostalu decu, ali ne može ništa, priča ne pomaže, a ne postoji ni jedan vid kazne. Ne pričam nedaj bože o fizičkoj kazni (toga nikada nije bilo), već ne sme da ga pošalje u ćošak, ne sme da mu oduzme igračku, ne mse da podigne glas, a pri tome roditelji tog deteta brane i ohrabljuju dete na takvo ponašanje.

Sa druge strane zabranili su bilo kakav kreativan rad. Deca više ne smeju da prave zimnicu (niti smeju probati bilo kakvu hranu van zvanične ishrane u zabavištu, tako da ako je nekom detetu rođendan više nema čašćavanja), zato što neko dete može biti alergično. Zabranili su plastelin, zabranili su tuš, zabranili su da deca boje rukama. Zabranili su ljubimce u okviru grupe, ranije bi bio akvarijum sa ribicama o kojem bi grupa vodila računa ili nešto slično, pa čak je i cveće zabranjeno da neko dete slučajno ne bi pojelo. Ne smeju izvesti decu u parkić, zato što se neki roditelji boje krpelja, a ne može jedno ili dvoje dece ostaviti naravno. A to su samo najosnovniji primeri, a takvih stvari ima daleko više, ne mogu se nabrojati. Jednostavno današnju decu pretvaramo u de.bile.

Jednostavno bilo kakav kreatovan rad je zabranjen, a pri tom deca ne smeju da se disciplinuju na bilo koji način. Većina vaspitačica su već odustale od bilo kakvog rada, lakše im je nego da brinu da ne naprave grešku koja će ih koštati posla. Daju deci igračke kada se deca pojave, sklone se u stranu. Puste ih da galame, da se tuku, da divljaju i tako do kraja dana. Lakše im je nego da brinu da li će nešto pogrešno odraditi.
 
Poslednja izmena:
U vrtiću gde idu moja deca je drugačije. To za hranu je tačno, ali ne zbog alergije, već zbog trovanja salmonelom. Jednostavno ne znaš da li je torta ispravna za jelo.
Deca izlaze napolje, moj sin je čak i krpelja zakačio ali nije bilo nikakvih problema.
Prave svašta nešto, farbaju rukama, lepe, seckaju, pevaju, brinu jedni o drugima, imaju kuca Jocu (plišana igračka koju vode kući i brinu se o njoj), pravili su predstavu, uče pesmice, imaju i domaće zadatke. Obe vaspitačice su mlade osobe i pune su energije i želje da rade da decom. Nijednom mi se deca nisu požalila na njih, niti su se one žalile na moju decu.

Neko je napisao da deca vaspitanje donose od kuće. Tu se potpuno slažemo. Deci ne treba braniti, već im treba objasniti šta nije u redu i zbog čega nešto ne mogu da rade ili zašto ne mogu da dobiju to što žele. Ja moju decu nikada nisam tukao niti imam nameru to da radim. Ako ih tučem danas, sutra me neće poštovati, a imaće i traume zbog toga. Ne želim da me se plaše, već da imam autoritet koji će da poštuju, dok ne nauče da sami žive. Želim da znaju da mogu da se oslone na nas kada im bude trebala pomoć.

Što više budite da decom i biće vam lakše da uspostavite kontrolu jer će imati poverenja u vas.
 
yooyo je napisao(la):
U vrtiću gde idu moja deca je drugačije. To za hranu je tačno, ali ne zbog alergije, već zbog trovanja salmonelom. Jednostavno ne znaš da li je torta ispravna za jelo.
Deca izlaze napolje, moj sin je čak i krpelja zakačio ali nije bilo nikakvih problema.
Prave svašta nešto, farbaju rukama, lepe, seckaju, pevaju, brinu jedni o drugima, imaju kuca Jocu (plišana igračka koju vode kući i brinu se o njoj), pravili su predstavu, uče pesmice, imaju i domaće zadatke. Obe vaspitačice su mlade osobe i pune su energije i želje da rade da decom. Nijednom mi se deca nisu požalila na njih, niti su se one žalile na moju decu.
Kliknite za proširenje...

Onda imaš sreće da ti dete ide u vrtić kojim još uvek rukovode pravi ljudi. Drago mi je što je tako, do ne počnu i tamo da podilaze roditeljima i i pedagozima sa najnovijim pedagoškim metodama naučenim na seminaru u "Ukrajini" :)

U ovom vrtiću što se tiče hrane zabranjeno je upravo zbog alergije, pošto je jedno dete pre koju godinu dobilo napad (roditelj naravno nije unapred obavestio vaspitača) i posle toga je roditelj napravio haos sa advokatima, mislim čak da su vaspitači u toj grupi dobili "poslednju" opomenu zbog toga.

Što se tiče elana, toga kod moje keve ne nedostaje, nije digla ruke, još uvek kod kuće provodi sate pripremajući program za naredne dane, drži priredbe, zadaje zadatke, ali jednostavno deca danas i deca od ranije nisu ista. Pre svega roditelji nisu isti.
 
Poslednja izmena:
Naravno da nisu ista deca kao što smo mi ili naši roditelji bili, glupo bi bilo očekivati da jesu. Jesu li vaši roditelji išli u vrtić, jel to bilo uobičajeno u njihovo vreme? Btw. mene je baba čuvala, a pošto sam rano porastao odmah su me poslali u školu sa šest godina. Ni vrtića ni predškolske... bilo je malo povuci potegni kada je trebalo naučiti čitati i brojati ali kada sam to savladao bio sam bolji od 90% dece koja su to naučila još u vrtiću. Vrtić kao ustanova je upravo prvi korak problema o kojem je mickk pričao, otuđivanja dece od roditelja koji su zauzeti poslom. Idealno bi bilo kada bi mogli čuvati decu i raditi istovremeno, umesto da nam stranci čuvaju decu. To je krivica društva, a ne dece. Deca ne mogu biti kriva, kao što mi od dvadeset i kusur leta (mada uskoro će trideseta) još ne možemo biti krivi za stanje društva. Krivica je uvek na starijima i iskusnijima.
 
Sve generacije pre Interneta su bile gladne svega, mi smo se borili za informacije/muziku/filmove/whatever - danas je sve to tek par klikova dalje od decije sobe.
Virtuelna zabava u velikoj meri menja nevirtuelnu, na zalost sa time dolazi otudjenje od ljudi i, sto mene posebno brine, nedostatak gladi, zara za bilo cime.
Prejednostavno je naci virtuelni surogat za bilo sta.
Deca su osetljiva bica, uz pubertet dolaze i pojacani problemi identiteta, nalazenja sebe.
Ta potraga za sobom je dugogodisnji proces - e bas zato sam siguran da roditelji moraju da nadziru i, po potrebi, kontrolisu sta njihovo dete radi u virtuelnom svetu.
Usput, to je i odlican nacin da budu korak ispred svog deteta, pa da, kao takvi, budu visi prijatelji :)

@yooyo
Moji su u vrticu imali slican rezim kao i tvoji, ali rezoni se menjaju kako situacija nalaze. U skoli stvari neminovno postaju drugacije, klinci rastu i polako odlaze od kuce, pa makar bili u svojoj sobi.
btw, nije sve u poverenju, posto klincima nedostaje iskustvo pa zbog toga cesto ni ne mogu da prepoznaju gde leze problemi. Iz naivnosti/neiskustva mogu da stradaju.
Uz pubertet neminovno dolazi i faza kada namerno i mimo svih rezona pocinju da poricu autoritet roditelja, da se zakljucavaju da bi isprobali da li mogu sami. Potpuno normalna faza kroz koju smo svi prosli.
Tada treba biti pametan, a uvid u njihova razmisljanja je cheat koji treba roditeljima :)
 
G@W je napisao(la):
Vrtić kao ustanova je upravo prvi korak problema o kojem je mickk pričao, otuđivanja dece od roditelja koji su zauzeti poslom. Idealno bi bilo kada bi mogli čuvati decu i raditi istovremeno, umesto da nam stranci čuvaju decu. To je krivica društva, a ne dece. Deca ne mogu biti kriva, kao što mi od dvadeset i kusur leta (mada uskoro će trideseta) još ne možemo biti krivi za stanje društva. Krivica je uvek na starijima i iskusnijima.
Kliknite za proširenje...

Nažalost tu ima istine, čak i previše, ali tu opet nisu vrtići krivi nego roditelji. Ima porodica gde je jedan roditelj nezaposlen, pa dovedu dete u pola sedam izjutra i ostave ga do 5 u vrtiću, a nemaju nikakve obaveze u životu. Mislim korisna je socijalizacija, ali ne da njakaš dete 10 sati u vrtiću. Ima roditelja koji tokom godišnjeg odmora ostavljaju decu po vrtićima, umesto da iskoriste to malo vremena da provedu sa detetom. Ima roditelja koji žele da im se omogući i celodnevni boravak, pa da decu viđaju samo vikendom. Neki jednostavno decu ne trebaju ni da imaju...
 
Poslednja izmena:
Nas obrazovni sistem ima rupe na svakom koraku , pa pogledajte samo udzbenike iz informatike za osnovnu skolu , u nekima se cak uci o koriscenju flopi diska i mogucnostima prastarih OS-a, dok se na casovima obicno igraju igrice....
 
Poslednja izmena:
mickk je napisao(la):
Zanimljivo mi je da čitam ovu temu jer slučajno radim na psihijatriji i imamo deo dečije psihijatrije a nisam želeo da se uključujem...aali moram makar na trenutak da se uključim i postavim link,čisto da se vidi da tvoji navodi G@W ne mogu biti tačni.I ima nas raznih ali ono što sam ja video i iskustvo koje imam mi govori da je ponašanje dece ODRAZ RODITELJA u njima.MOžeš imati svakakve metode i one će u svakom slučaju dati rezultate sve dok se zna ko je ko i kakva vrsta energije dolazi od strane roditelja.Deca su intuitivna bića mnogo više od odraslih...pa tako mnoge stvari osećaju,vide ali ne razumeju...i u skladu sa tim reaguju ;)


http://www.youtube.com/watch?v=2PmyYZqoGIw
Kliknite za proširenje...


Taj video je inace fake, ali je dobra ilustracija ponasanja koje se cesto vidi na ulici ili po trznim centrima.

Sta pokretac teme misli o skrivenim kamerama i "bubicama"?
 
KAMIKAZE je napisao(la):
Sta pokretac teme misli o skrivenim kamerama i "bubicama"?
Kliknite za proširenje...

Nadzor je tu da pomogne roditelju da kompenzuje neiskustvo deteta, nikako kao zamena za poverenje.
Meni je to trenutno previse, i ja smatram da je poverenje glavno. Rekoh trenutno, posto sam vidjao situacije kada se i tome mora pribeci.
Poverenje se moze izgubiti ne samo greskom roditelja - tu je buntovnistvo, uticaj vrsnjaka, neiskustvo ...
 
Ko ima dobru komunikaciju i odnos sa decom, ne bi trebalo da ima razlog za brigu, ali poverenje je subjektivan osecaj, a snimak je snimak...
 
KAMIKAZE je napisao(la):
Ko ima dobru komunikaciju i odnos sa decom, ne bi trebalo da ima razlog za brigu, ali poverenje je subjektivan osecaj, a snimak je snimak...
Kliknite za proširenje...

Snimak čega? Kako bi se ti osećao da te neko snima i da to iskoristi protiv tebe? Ne bi se lepo osećao, jel' da?

I koja je granica između snimka i celodnevnog snimanja?
 
Evo, primjer, kako to sve vidi jedan 18ogodišnjak.

Kao i ova današnja djeca i ja sam uzrastao uz internet, i to ima i par dobrih i par loših strana (doduše više pari ovih loših strana). Negdje do kraja osnovne roditelji su me donekle usmjeravali unutar granica normalnosti, puštali su me da sam radim šta hoću, ali ako bih pretjerao, kabal od napajanja bi obično završio u smeću (i to je bilo par puta, kada sam ostajao bez računara na pola godine, bez ikakvog kontakta), internet nisam smio koristiti do 8. razreda, što je odlična stvar, tek sada sam im mnogo zahvalan. Samim tim, pustili su me na povjerenje i nisu me maltretirali toliko sa restrikcijama, tipa, nadzor (po meni je to BOLESNO), ili zabrane za igre, vremenska ograničenja ili ostatak, jednostavno pustili su me samoga da biram, a ako bih birao pogrešno, onda bi to rješavali. I mogu vam reći da je to palilo, nisam pretjerivao, nisam izrastao u bolesnika, trenirao sam košarku i bio odličan u tome (dok nisam slomio nogu), odličan učenik konstantno. Pravili su pritisak dovoljno da mi daju do znanja, šta je ispravno, a šta nije.

Sad postoji i druga strana, tj. neka moć razumijevanja djeteta, šta je dobro, a šta je loše. Neće svako dijete postupiti isto, ako im date iste uslove. Moji prijatelji su imali iste uslove, neki su to iskoristili i jednostavno, došlo je do toga, da su im roditelji morali davati velike restrikecije da bi ih da kažem izveli na normalno, a većina ih je razumjela kao neko pravilo koje se mora poštovati za svoje dobro. To najviše zavisi od roditelja, i treba znati objasniti klincu, da će mu to škoditi, ako pretjeruje.
 
Covek je zakleti komunista, kakve veze on ima sa normalnim ponasanjem?
 
Monk Psycho je napisao(la):
Snimak čega? Kako bi se ti osećao da te neko snima i da to iskoristi protiv tebe? Ne bi se lepo osećao, jel' da?

I koja je granica između snimka i celodnevnog snimanja?
Kliknite za proširenje...


Pa ne moze roditelj iskoristiti snimak protiv svog deteta ako dete nije nista lose uradilo, je l' tako? ;)

Recimo, ispadne ti shatro hiljadu dinara na patos pre nego sto izadjes iz stana, pa ako te deca ne obaveste kad se vratis, a para nema, onda im priredis jedan mind-fuck u trajanju od par nedelja... :eyebrows:

Da ne govorimo sto, bez obzira na svu komunikaciju i "drugarstvo" sa decom, moze i mnogo drugih stvari da se sazna, a koje deca po defaultu kriju, pa roditelji mogu da reaguju na vreme... :trust:
 
KAMIKAZE je napisao(la):
Pa ne moze roditelj iskoristiti snimak protiv svog deteta ako dete nije nista lose uradilo, je l' tako? ;)

Recimo, ispadne ti shatro hiljadu dinara na patos pre nego sto izadjes iz stana, pa ako te deca ne obaveste kad se vratis, a para nema, onda im priredis jedan mind-fuck u trajanju od par nedelja... :eyebrows:

Da ne govorimo sto, bez obzira na svu komunikaciju i "drugarstvo" sa decom, moze i mnogo drugih stvari da se sazna, a koje deca po defaultu kriju, pa roditelji mogu da reaguju na vreme... :trust:
Kliknite za proširenje...


Neko lepo spomenu u ovoj temi, šta misliš kako će onda deca kasnije reagovati? Roditelji su iovako na lošem glasu, ako im ideš ovako u kontru neće lepo da se završi... (govorim nešto i iz ličnog iskustva). Neke stvari jesu neophodne, ali i roditelji ne trebaju da idu u krajnost....
Nisam mislio na sud, već deteto poimanje poverenja, to ti je najgori sud koji postoji. Svaki roditelj ako ima "gram" (mislim da obraća pažnju na svoje dete, a to je danas u našem okruženju i stanju u zemlji i porodici sve teže...) mozga može mnogo više da vidi svojim očima, nego na ovaj način.....
 
Poslednja izmena:
^+1

Bubice i nadzor tog tipa je po meni opravdan iskljucivo ako se u celu sliku umesa droga.
 
za decu su (kad treba) od mind-fucka daleko zdravije stare , dobre batine .
 
Idealno je sprečiti da dođe do batina.

Kako ste krenuli (kamere i sl.) krenućete sa predlozima koji se primenjuju u zatvorima :) .

Bavite se svojom decom tako ćete ih najbolje kontrolisati .
 
Poslednja izmena:
lazabd je napisao(la):
Bubice i nadzor tog tipa je po meni opravdan iskljucivo ako se u celu sliku umesa droga.
Kliknite za proširenje...

A šta je to droga? Evo jedan primer, baš sam se skoro zgrozio na jednom gejming forumu koji dugo posećujem kada sam saznao da je dobar broj ljudi koji na internetu deluju kao savršeno normalni (kačili ljudi i slike) i koji imaju posao, život, devojku... uzimao drogu i to od marihuane, preko ekstazija, do težih stvari. Ali sve to u 18-19 godina, dok sada imaju preko 25 većina. Uglavnom su evropljani.

To me je navelo na zaključak da mi ovde, u ovoj zabiti zvanoj Srbija imamo krajnje čudne poglede na svet koji se od nas debelo odvojio i modernizovao.

Sad da ne ispadne da sam ja nekakav bivši narkoman pa branim drogu... nikada nisam ništa probao, jednostavno me ne zanima. Delom iz razloga što sam tip koji nema granice, pa me je bilo strah šta bi se sa mnom desilo kada bi se navukao na nešto. Iz istog razloga ne pušim, ne pijem alkohol, kafu (delom jer mi podiže pritisak u nebesa). Igrice sam skoro pa batalio iz istog razloga, vežbam jer sam takav i kada je jelo u pitanju. Ali nisu svi ljudi isti, i neće na sve ljude duvanje gandže da ostavi katastrofalne posledice.

Razlog zašto ljudi kod nas tako jezivo propadaju od droge i drugih bolesti zavisnosti nije sama droga. Razlog je nemaština. Tako da već želiš da ti dete izraste u normalnog čoveka, batali zabrane i super kontrolu nego jednostavno sa detetom zapali iz ove napaćene zemlje, spasi i sebe i njega. Kada odraste biće ti zahvalan. Ako ostane u Srbiji, koja se sigurno neće promeniti u skorije vreme postoji dobra šansa da te mrzi iz prostog razloga što si ga napravio i ostavio u Srbiji.
 
G@W je napisao(la):
A šta je to droga? Evo jedan primer, baš sam se skoro zgrozio na jednom gejming forumu koji dugo posecujem kada sam saznao da je dobar broj ljudi koji na internetu deluju kao savršeno normalni (kacili ljudi i slike) i koji imaju posao, život, devojku... uzimao drogu i to od marihuane, preko ekstazija, do težih stvari. Ali sve to u 18-19 godina, dok sada imaju preko 25 vecina. Uglavnom su evropljani.

To me je navelo na zakljucak da mi ovde, u ovoj zabiti zvanoj Srbija imamo krajnje cudne poglede na svet koji se od nas debelo odvojio i modernizovao.

Sad da ne ispadne da sam ja nekakav bivši narkoman pa branim drogu... nikada nisam ništa probao, jednostavno me ne zanima. Delom iz razloga što sam tip koji nema granice, pa me je bilo strah šta bi se sa mnom desilo kada bi se navukao na nešto. Iz istog razloga ne pušim, ne pijem alkohol, kafu (delom jer mi podiže pritisak u nebesa). Igrice sam skoro pa batalio iz istog razloga, vežbam jer sam takav i kada je jelo u pitanju. Ali nisu svi ljudi isti, i nece na sve ljude duvanje gandže da ostavi katastrofalne posledice.

Razlog zašto ljudi kod nas tako jezivo propadaju od droge i drugih bolesti zavisnosti nije sama droga. Razlog je nemaština. Tako da vec želiš da ti dete izraste u normalnog coveka, batali zabrane i super kontrolu nego jednostavno sa detetom zapali iz ove napacene zemlje, spasi i sebe i njega. Kada odraste bice ti zahvalan. Ako ostane u Srbiji, koja se sigurno nece promeniti u skorije vreme postoji dobra šansa da te mrzi iz prostog razloga što si ga napravio i ostavio u Srbiji.
Kliknite za proširenje...

Mara nije droga (gore je pusenje), ekstazi i druge vikend droge takodje nisu opasnost na koju sam mislio, ali teze stvari redovno uzimane jesu.

Sto se tice odlazenja/ostanka, ja sam siguran da je bolje ostati ovde, a raditi za strance. Nema nista patriotskije od toga.
A siguran sam da je tako, posto tako i radim vec 15-ak godina.
 
lazabd je napisao(la):
Mara nije droga (gore je pusenje), ekstazi i druge vikend droge takodje nisu opasnost na koju sam mislio, ali teze stvari redovno uzimane jesu.
Kliknite za proširenje...

Sve te stvari ako se uzimaju cesto vode u propast, na ovaj ili onaj nacin. Marihuana vodi do izuzetne lenjosti, gubljenje pamcenja i poprilicno izrazen slow-motion efekat. Ekseri, spid i te "brze" droge su takodje izuzetno lose, posto se mesaju sa kojekakvim otrovima kod nas, i unistavaju te poprilicno. Jedine droge koje su, po meni, pozitivne jestu LSD kao najdobavljivji [dmt, ayahuasca i slicne zezalice nemaju kod nas :(] posto pozitivno utice na unutrasnji razvoj coveka kao i odredjene pecurke.

Najbolja kontrola dece je sam razgovor sa njima. Deca se ne smeju lagati i ne smeju da znaju da postoji ta opcija u vasem odnosu sa njima inace ce i oni pribeci tom resenju i onda se javlja potreba za dodatnom kontrolom. Po mom misljenju veci je problem, ako se vec tezi ka kontroli/proveravanju, kontrolisati dete dok je napolju jer vecina losih stvari koje moze da uradi je tamo. To ne moze da se kontrolise i zato je bitno imati iskrenu komunikaciju i odnos sa detetom. Svakako nemoguce je sacuvati dete od loseg uticaja ali bitno je da ono shvati razliku izmedju onog sto je dobro tj lose i samo napravi izbor. Vecina nas nije imala nikakvu kontrolu tog tipa, pretpostavljam, pa je opet nasla pravi put i zna da razlikuje dobro od loseg.
 
G@W je napisao(la):
Razlog zašto ljudi kod nas tako jezivo propadaju od droge i drugih bolesti zavisnosti nije sama droga. Razlog je nemaština. Tako da već želiš da ti dete izraste u normalnog čoveka, batali zabrane i super kontrolu nego jednostavno sa detetom zapali iz ove napaćene zemlje, spasi i sebe i njega. Kada odraste biće ti zahvalan. Ako ostane u Srbiji, koja se sigurno neće promeniti u skorije vreme postoji dobra šansa da te mrzi iz prostog razloga što si ga napravio i ostavio u Srbiji.
Kliknite za proširenje...
Nemastina je samo 1 kljucni razlog, drugi kljucni razlog je kriza morala ovog drustva. Ali se u principu slazem sa ovim stavom.

lazabd je napisao(la):
Sto se tice odlazenja/ostanka, ja sam siguran da je bolje ostati ovde, a raditi za strance. Nema nista patriotskije od toga.
A siguran sam da je tako, posto tako i radim vec 15-ak godina.
Kliknite za proširenje...
Jedna stvar je patriotizam, a potpuno druga sta je najbolje za tvoje dete. Ne kazem da u drugim drustvima cveta cvece, ali ova dekadencija koja je zahvatila nase drustvo je toliko duboka i toliko tesko popravljiva, da ja ni u daljoj perspektivi ne vidim kolektivni izlaz iz ove moralne krize. A u takvom drustvu je veoma tesko i pojedincu da bude zadovoljan i ispunjen, bez obzira na to koliko zaradjuje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno