Vidim ja da se mmike i ja totalno razlikujemo u terminologiji, tj. da koristimo slične ili iste izraze za opisivanje potpuno drugačijih stvari.
je l to zaista toliko mnogo? ponekad još uvek opalim prvu elitu, colonization kad se zaželim 4x igre, x-com prvi kad se zaželim timske taktike, heroje III kad ne znam šta bih od sebe...
Mnogo je, naravno da je mnogo. Ti i sam priznaješ da ne igraš te igre po 3-4 godine, već da ih ponekad upališ kada ih se zaželiš. Ne postoji uopšte koncept igre koji predviđa da se igra po 3-4 godine, a najbolji dokaz je to što i sami developeri unutar te 3-4 godine izbace barem 1 ekspanziju i 1-2 nove igre. Sem MMO igara, ništa nije predviđeno da drži toliku pažnju toliko dugo vremena. I ja kada se zaželim upalim Starlancer da me želja mine, ali shvataš da ja to nisam igrao 8 godina, nego povremeno kad poželim space dogfight. Čak i MOBA igre dosade nakon toliko vremena, premda sam i Dotu i Hon vrlo verovatno igrao i duže od 4 godine.
Isto tako, postoji puno igara koje su dobre ili ti drže pažnju dugo, dugo, ali očekivati da sada svaka igra ili većina igara trebaju da budu tako projektovane je jednostavno nerealno. Od igre se očekuje par meseci zabave u najboljem smislu i to je to. Mislim, mogu i ja sada da priznajem isključivo koža-automatik-masažnefotelje-limuzina-4x4-novo automobile, što znači da nikad ništa ne bih vozio a samo par automobila bi se uklapalo u kriterijume.
ove rečenice ukratko predstavljaju moj problem koji imam sa igrama koje danas igračka populacija uzima "zdravo za gotovo" kao repere kvaliteta. čemu bre to služi, kad mi uopšte nije zabavno?
Meni recimo pak ova tvoja rečenica ilustruje moj problem sa kvalitetom većine igara:
eh šta bih dao da se neko setio da pravi algoritam koji proceduralno kreira zaplete i da i dalje imam koga da mlatim
To je zapravo za mene simbol onoga što je problem u današnjoj industriji. Možda ti pod ovim podrazumevaš nešto sasvim drugačije od onoga što si napisao, ali za mene ovako kako si napisao to jeste ogroman problem svih današnjih igara - sve liče jedna na drugu, sve su kao jaje jajetu, sa minimalnim razlikama i odstupanjima, i ubacuju i ponavljaju recepte iz prethodnih komercijalno uspešnih igara. Zar zaista treba neki proceduralni algoritam da veštački produžava igru? Kome treba još
more of the same sadržaja? Meni je to ponavljanje definicija neinventivnosti i maštovitosti i bolje je da igra traje 10 sati nego 100 sati gde mi ponavlja ovih 10 sati iznova i iznova, samo što ću ja biti level 35 umesto level 15 a monstrumi protiv kojih se borim će imati Zlaćane Satare Besvetih Mesara Smrti umesto što su imali Crni Jatagan Gospodara Guje.
Najzad, ja zaista ne vidim problem u stavu da je većina igara bezveze, ali tvrdim: većina igara su bile bezveze i 1995. i 1998. i 2001. i 2005. i 2012. godine. Samo što smo imali priliku da u prvim godinama igranja igramo kumulativno sve što se do tada smatralo dobrom igrom, pa smo imali utisak da je tih godina industrija pravila ne znam ni ja koliku tonu supermega igara. Naravno, bilo je boljih godina, zavisno od žanrova, ali u svakoj godini se igralo to što je do tada bilo.
Prošlo je vremena, neki recepti su zaista potrošeni, slično kao i u drugim oblastima, ali to je prosto tako. Slična situacija i večne pritužbe su i za filmove - što je sasvim logično jer je gomila ljudi počela da prati filmove određenih godina, pa kada su otprilike odgledali sve što ima zanimljivo i kvalitetno u žanrovima koji im se sviđaju, počinju da kukaju kako se danas ništa ne pravi i fura se samo krš i komercijala. Pa jeste, ali "danas" je bukvalno danas, tekuća godina, a to što hvale je kompletna sinteza filmova od npr. 1950. do danas (za one koji ne vole crno-beli film
). Isto, potpuno isto važi i za serije. Svi se žale da nema šta da se gleda, onda se pojavi neki Breaking Bad ili Justified koji nas oduva, pa onda opet kuknjava uz žaljenje kako ništa nije dostiglo kvalitet Star Treka. Onda pogledamo opet taj Star Trek (na preskok, naravno, jer je pola epizoda užas teški :d ) i žalimo se da niko ne snima kvalitetne serije više...
