Ne znam koliko si igrao Undying ali tu je bas glavna fora ta tenzija jer stvarno ne znas kad ce nesto da te zaskoci.
Imas ogranicenu municiju kao i health packove koje tu i tamo nalazis.
AI je napravljen da ti apsolutno zagorca zivot, narocito onaj kad predjes u Oneiros (to sam, pamtim, jedva presao).
Inace nakaze koje su u Undyingu su jedinstvene i vidi se snazan pecat koji je Clive Barker ostavio u ovoj igri, a narocito sto se tice price i likova (mislim da je i sam Clive pozajmio glas Ambrouzu).
Barkerov uticaj se vidi u tamnicama, zamku, manastiru, napolju... bukvalno na svakom koraku. Atmosfera u igri je jeziva, dovoljno ti je da se uplasis samo ako stojis i gledas.
Da ne spominjem onu moc gde mozes da vidis ili cujes sta se desilo u proslosti, pa mozes da cujes kako je recimo, Ambrouz ubio svog oca sa stapom za bilijar.
Ili procitas dnevnike i vidis kako je jedna od sestara zarobila Arona u tamnicu, vezala ga lancima, mucila ali ju je njegovo urlanje toliko nerviralo da mu je odsekla donju vilicu. :d
Istini za volju, Nosferatu: The Wrath of Malachi nisam igrao pa ne mogu da sudim o njoj ali mnogo toga ona mora da uradi da bi bila na nivou Undying.
Krenuću od poslednje rečenice, koju sam izdvojio. Ja nisam poredio koja je bolja igra, već koja je strašnija, koja izaziva veću dozu mučnine, straha, gde ti zavijaju monstrumi svaki čas za uvetom, gde je intenzivnija atmosfera užasa. To je, što se mene tiče, bez pogovora Nosferatu. Sa druge strane, Undying je u startu rađen kao 100x skuplja igra, i ima sve ono što npr. privlači obične igrače - lepe introe, veliko ime koje je potpisuje, tobože kompleksnu priču, dužinu, strukturu koja je odgovarala single play doživljaju... Nosferatu to nema. Imaš samo randomizovan zamak, slike članova porodice koje moraš da spasiš, tajmer koji otkucava i to je to. Mala igra malog tima i vozi.
Odigrao sam obe igre, s tim što sam Nosferatu igrao X puta (i jedno X-4 puta ga nisam ni završio). Sa druge strane, prošlo je podosta od tada, pa nisam siguran koja je igra "bolje ostarila", i to ne mogu da tvrdim (mada je verovatno za moj ukus tu ponovo Nosferatu u prednosti).
U Nosferatuu to što si napisao da nikad ne znaš da li će ili kada nešto da te zaskoči važi ne na kvadrat, već na dvadeseti stepen u odnosu na Undying. Uđeš u sobu i vidiš kovčege. Da li su to vampiri? Možda, nemaš pojma da li jesu ili nisu. Naredna soba ima nekog neprijatelja potpuno ludog, tipa nekog Ghoula koji ima ogromnu kosu (mislim na alat) u rukama. Ubiješ ga nekako, ali sad je buka probudila vampire iz prethodne sobe. Biješ se sa njima, ali oni oživljavaju. Ožive 2 puta, ti sad ne znaš da li trebaš da bežiš, da iskoristiš tih 7-8 sekundi što su mrtvi ili ne. Onda slušaš neke užasne zvuke, pa krene da izleće demon sa strane. A svaka od tih stvari je dovoljna da ti zaledi krv u žilama.
Municije naravno nemaš nimalo, tj. imaš je jedva. Uostalom, beskorisna je protiv mnogih. Imaš svoj mač, imaš krst koji možeš da uperiš da teraš vampire, imaš glogov kolac, imaš neke džidža-bidže, ali je svemu tome zajedničko da funkcioniše samo protiv nekih monstruma. Kada beštija zaurla na tebe i izleti iz mraka, ajde ti analiziraj koje oružje bi bilo najdelotvornije protiv nje. Plus, što ne znaš ni ko je ni šta je to ispred tebe. Nisi siguran da li je to vampir, da li je demon, da li je nemrtvi, a protiv svakog funkcioniše različito oružje, plus ti mrak smanjuje vidljivost (igra se dešava u jednoj noći) dok ti se ne unesu u lice. Premija je kada naletiš na očiglednog demona ili npr. paklenog psa, jer ga prepoznaš na prvi pogled.
I naravno, gineš non stop. Gineš da provališ, gineš jer si uleteo u sobu u koju nisi smeo ući, gineš jer si slab, gineš jer nema healtha, ne možeš da završiš igru jer si proćerdao previše vremena. E da, naravno, imaš staminu. Ne možeš da trčiš stalno, ne možeš da zamahuješ oružjem neprestano, sve je uber-zeznuto.
Sve u svemu, sve što spominješ za Undying, meni ovde važi podignuto na n-ti stepen. Plus je Nosferatu mnogo više akciono orijentisan, ima više neprijatelja, plaši te na više mesta. Sa druge strane, nije to toliko uklopljeno u priču, nema ne znam kakvih maštovitih neprijatelja sa specifičnim moćima, ali kao što rekoh, Nosferatu je mali projekat. Meni lično je mnogo bolji. Ne želim ja ovim da kažem da Undying ne valja, ali se nijednog jedinog trenutka nisam osećao toliko ispunjen...pa, hororom, kao u Nosferatuu
I sad sam se napalio, možda ću opet instalirati...
