Šta je novo?

Carina na posiljke [FAQ u prvom postu]

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nemas ti veze sa prevarantima ali ako se sazna da ti dosta posiljki ne dolazi iz nebitno kog razloga i oni za to plate, sve im je jedno da li si Dobrica Najboljic ili Lopovko Prevarantic ;)
 
Nemas ti veze sa prevarantima ali ako se sazna da ti dosta posiljki ne dolazi iz nebitno kog razloga i oni za to plate, sve im je jedno da li si Dobrica Najboljic ili Lopovko Prevarantic ;)

Ne plate oni sigurno, vec onaj sto je poslao paket.
Imao sam gomilu refound i nisam naisao na nikave probleme. Nisam ja kriv sto ili ne znaju da pisu adresu ili neko krade opasno na carini.
 
Ne plate oni sigurno, vec onaj sto je poslao paket.
Imao sam gomilu refound i nisam naisao na nikave probleme. Nisam ja kriv sto ili ne znaju da pisu adresu ili neko krade opasno na carini.

To i jeste glavni razlog zbog kog vecina njih nece da salje u Srbiju niti nas primaju u PayPal i smatram da dok god se to ne promeni i ne zasluzujemo da trgujemo ovako. Pa zamisli da ti kao prodavac posaljes nekome u inostranstvo i paket ti se vrati jer je tamo carina previse htela da naplati i ovaj nije podigao paket i ti platis troskove? Pa nikad vise ne bi poslao u tu zemlju, zato i jesmo crna rupa.
 
Odmah na početku da vam kažem, da u ovoj zemlji svaki carinik tumači zakon na svoj specijalni način .. xaxaxa

Evo vam trenutno vazeci carinski zakon

Glava I
OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA
Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za strana lica
Član 215
Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina:
1) šefovi stranih država, izaslanici šefova stranih država u specijalnoj misiji, kao i članovi njihove pratnje - na predmete namenjene službenoj i ličnoj upotrebi;
2) međunarodne organizacije - na predmete namenjene službenim potrebama;
3) međunarodne i druge strane humanitarne organizacije - na robu namenjenu pružanju humanitarne pomoći;
4) diplomatska i konzularna predstavništva stranih država - na predmete namenjene službenim potrebama;
5) šefovi stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava i članovi njihovih užih porodica - na predmete namenjene ličnoj upotrebi.
Oslobođeni su od plaćanja carine u skladu sa odredbama međunarodnih ugovora:
1) diplomatsko osoblje stranih diplomatskih predstavništava i članovi njihovih užih porodica - na predmete namenjene ličnoj upotrebi;
2) osoblje stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava - na predmete domaćinstva.
Predmeti oslobođeni od plaćanja uvoznih dažbina iz st. 1. i 2. ovog člana ne mogu se otuđiti ili drugom licu dati na upotrebu pre prijave carinskom organu i sprovedenog postupka carinjenja.
Povlastice iz st. 1. i 2. ovog člana ne mogu koristiti domaći državljani niti strani državljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji.
Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za fizička lica
Član 216
Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina:
1) putnici koji dolaze iz inostranstva - na predmete koji služe njihovim ličnim potrebama za vreme putovanja (lični prtljag), nezavisno od toga da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaru;
2) domaći putnici, pored predmeta ličnog prtljaga - na predmete koje unose iz inostranstva, ako nisu namenjeni preprodaji;
3) strani državljani koji su dobili državljanstvo i strani državljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji - na predmete za svoje domaćinstvo, osim na motorna vozila;
4) domaći državljani - članovi posada domaćih brodova i domaći državljani, koji su po ma kom osnovu bili na radu u inostranstvu neprekidno najmanje dve godine - na predmete domaćinstva, osim na motorna vozila;
5) domaći i strani državljani - na pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju od fizičkih lica iz inostranstva, pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode;
6) domaći i strani državljani - na lekove za ličnu upotrebu koje primaju iz inostranstva u pošiljkama;
7) domaći državljani i strani državljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji - na predmete nasleđene u inostranstvu;
8) domaći državljani, strani državljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji, privredna društva, zajednice i druge organizacije - na odlikovanja, medalje, sportske trofeje, i druge predmete koje dobijaju u inostranstvu na takmičenjima, izložbama i priredbama od međunarodnog značaja;
9) naučnici, književnici i umetnici - na sopstvena dela koja unose iz inostranstva;
10) domaći državljani koji žive u pograničnom pojasu - na proizvode zemljoradnje, stočarstva, ribarstva, pčelarstva i šumarstva dobijene sa svojih imanja koja se nalaze u pograničnom pojasu susedne države, kao i na priplod i ostale proizvode dobijene od stoke koja se zbog poljskih radova, ispaša ili zimovanja nalazi na tim imanjima;
11) vozači motornih vozila - na gorivo i mazivo u rezervoarima koji su fabrički ugrađeni u motorno vozilo;
12) osobe sa invaliditetom - na ortopedska i druga pomagala i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje tih pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih telesnih organa;
13) osobe sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze, roditelji višestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu - na putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tar. broja 8702 Carinske tarife), uključujući "karavan" i "kombi" vozila, osim terenskih, koja unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;
14) osobe sa invaliditetom prve i druge grupe, kao i lica čiji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu prve i druge grupe, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za određenu delatnost - na opremu za vršenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Republici Srbiji;
15) organizacije osoba sa invaliditetom (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidni, distrofičari, paraplegičari, oboleli od neuromišićnih bolesti i dr.), odnosno članovi tih organizacija - na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme koji se ne proizvode u Republici Srbiji;
16) građani na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje te opreme, za ličnu upotrebu, koji se ne proizvode u Republici Srbiji.
Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za pravna i druga lica
Član 217
Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina:
1) organizacije Crvenog krsta - na robu koju uvezu iz inostranstva, koja se ne proizvodi u Republici Srbiji, a koja služi za izvršavanje njihovih humanitarnih zadataka;
2) vatrogasne i spasilačke organizacije i društva - na opremu i delove te opreme koji se ne proizvode u Republici Srbiji, a namenjeni su za gašenje požara i za spasilačke delatnosti;
3) muzeji i umetničke galerije - na zbirke, delove zbirki i pojedinačne predmete koji su njima namenjeni, kao i arhivi - za arhivski materijal;
4) lica, osim fizičkih, koja se bave naučnom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, rekreativnom, humanitarnom, verskom delatnošću, tehničkom kulturom, umetnošću, delatnostima zaštite prirode i kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta životne sredine - na robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji, a služi neposredno za obavljanje tih delatnosti, osim alkohola i alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i putničkih motornih vozila;
5) lica, osim fizičkih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva za naučne, prosvetne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zaštitu životne sredine, osim alkohola i alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i putničkih motornih vozila;
6) lica, osim fizičkih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave od sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novčanu pomoć, ako je namenjena otklanjanju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, suše, ekološki udesi i sl.), ratom ili oružanim sukobom.
Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbom ove tačke, može se ostvariti ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz oslobođenje od plaćanja carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Vlada;
7) privredna društva u oblasti zdravstva - na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme, kao i za lekove koji se koriste u bolničkom lečenju, koji se ne proizvode u zemlji i ako se uvoze radi opremanja i potreba tih privrednih društava u skladu sa programima razvoja zdravstva;
8) privredna društva za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalida - na opremu i rezervne delove koji se ne proizvode u zemlji, a koriste se za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje invalida;
9) lica, osim fizičkih - na opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a služi neposredno za zaštitu životne sredine;
10) lica, osim fizičkih - na medalje i plakete koje primaju iz inostranstva radi dodeljivanja na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici Srbiji.
Odredbe stava 1. tač. 3. do 10. ovog člana primenjuju se i na preduzetnike.
Roba na koju se ne plaćaju uvozne dažbine
Član 218
Uvozne dažbine ne plaćaju se na:
1) novu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvozi za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove odnosno osavremenjavanje postojeće tehnologije, osim putničkih motornih vozila i aparata za
igre na sreću;
2) reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva;
3) predmete stranih izlagača koji učestvuju na međunarodnim sajmovima i prodajnim izložbama u zemlji, koje unose i primaju iz inostranstva radi uobičajene raspodele ili potrošnje za vreme održavanja sajmova, odnosno izložbi;
4) žigove, patente, modele i prateće isprave, kao i prijave i podneske za priznavanje prava, koji se dostavljaju organizacijama za zaštitu prava intelektualne svojine;
5) pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode.
Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja carinskih dažbina
Član 219
Vlada može da utvrdi vrstu, količinu i vrednost robe iz čl. 215. do 218. ovog zakona na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, kao i rokove, uslove i postupak za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.
Raspolaganje sa robom koja je oslobođena plaćanja ili na koju se ne plaćaju carinske dažbine
Član 220
Roba koja je bila oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbama čl. 215. i 216. stav 1. tač. 1), 3) i 4), čl. 217. i 218. ovog zakona, u roku od tri godine od dana stavljanja u slobodan promet, ne može se otuđiti, dati na korišćenje drugom licu ili drukčije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, pre nego što se uvozne dažbine plate. Ova roba ne može se davati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeđenje za izvršenje druge obaveze.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na upotrebljavana putnička motorna vozila iz člana 216. stav 1. tačka 13. ovog zakona. Rok iz stava 1. ovog člana za nova putnička motorna vozila iz člana 216. stav 1. tačka 13. ovog zakona je pet godina.
U slučaju da carinski organ dozvoli drukčiju upotrebu robe, visina uvoznih dažbina utvrđuje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji važe u momentu podnošenja zahteva za plaćanje uvoznih dažbina.
U slučaju postupanja sa robom suprotno odredbi stava 1. ovog člana, uvozne dažbine obračunavaju se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji važe na dan donošenja rešenja o naplati uvoznih dažbina.
 
Ukratko za fizička lica je član 216, a za pravna sve ostalo
 
Nazovem danas odnose sa javnoscu da se raspitam.
Razgovor je isao ovako:

Ja - Interesuje me da li ako narucim posiljku od 200e uz troskove slanja od 100e placam carinu na 200 ili 300e.
Ona - Carinska osnovica se racuna tako sto se vrednost posiljke sabere sa troskovima slanja.
Ja - I to tako stoji u zakonu?!?
Ona - Da
Ja - Pa onda je nas zakon zaista glup.
Ona - Slazem se.
 
ЦАРИНСКЕ ПОВЛАСТИЦЕ ЗА ФИЗИЧКА ЛИЦА
1. ЛИЧНИ ПРТЉАГ ПУТНИКА
Лични пртљаг је предмет царинске повластице домаћих и страних путника без обзира на то да ли га путник носи собом или га је дао на превоз возару, као и то да ли долази истим превозним средствима као и путник или другим превозним средством.
Ову царинску повластицу познају савремена царинска законодавства и у сталном су настојању да се прошири круг предмета који имају третман личног пртљага. Царинским законом није дефинисан појам личног пртљага, нити је ближе одређен. Шта се сматра личним пртљагом цени се у сваком конкретном случају. Зависи од годишњег доба, занимања путника, сврхе, трајања путовања и слично. Према опште усвојеној пракси лични пртљаг су предмети одевања, личне хигијене, исхране, разна техничка роба, спортски реквизити који су потребни за то путовање, лек и слично.
Поступак за признавање повластице на лични пртљаг који корисник повластице носи са собом у потпуности је поједностављен, тако да се у путничком промету цео поступак оконча у току царинског прегледа (без подношења захтева и без доношења формалног решења о ослобођењу од плаћања царине).
Када је лични пртљаг путника дат на превоз другим превозним средством, поштом или на други начин, њен прималац не присуствује царинском прегледу робе у поступку царињења и није у могућности да одмах укаже да је и шта је његов лични пртљаг. Корисник ове повластице на захтев царинског органа подноси одговарајући доказ да се ради о његовом личном пртљагу (нпр. изајва путника). На основу поднетих доказа царинарница ослобађа путника плаћања увозних дажбина на лични пртљаг.
* У складу са (међународном) Конвенцијом о царинским олакшицама у туризму и нашим прописима, као предмет личног пртљага може се увести и 1 парфем, 1 тоалетна вода, 1 литар жестоког алкохолног пића, дуванске прерађевине у количини од 200 цигарета или 50 цигара или 250 гр. дувана или укупно 250 гр. од свих ових производа;
* Лекови у количини за потребну терапију;
* За лек који путник уноси није потребно подносити лекарски рецепт.
Сходно чл. 220. Царинског закона лични пртљаг који је био ослобођен од плаћања увозних дажбина у року од 3 године од стављања у слободан промет, не може се отуђити, дати на коришћење другом лицу или дургачије употребити, осим у сврхе за које је био ослобођен од плаћања увозних дажбина, пре него што се увозне дажбине плате. Ова роба не може се давати у залог, на позајмицу или као обезбеђење за извршење друге обавезе. У случају да цаирнски орган дозволи друкчију употребу робе, висина увозних дажбина утврђује се према стању робе и у складу са прописима који важе у моменту подношења захтева за плаћање увозних дажбина.
2. ДОМАЋИ ПУТНИЦИ НА ПРЕДМЕТЕ КОЈЕ УНЕСУ ИЗ ИНОСТРАНСТВА, А КОЈИ НЕ ЧИНЕ ЛИЧНИ ПРТЉАГ
Домаћи путници, поред предмета личног пртљага, ослобођени су од плаћања увозних дажбина на предмете које уносе из иностранства, ако нису намењени препродаји, до
укупне вредности од 100 евра у динарској противвредности. (члан 216 став 1. тачка 2. Царинског закона и чл. 3. Уредбе).
∗ Физичка лица не могу увозити предмете намењене препродаји, тј. робу трговачког карактера.
3. СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ КОЈИ СУ ДОБИЛИ ДРЖАВЉАНСТВО, АЗИЛ, ОДОБРЕЊЕ ЗА СТАЛНО НАСТАЊЕЊЕ
Лица из одредбе члана 216. став 1. тачка 3. Царинског закона, тј. страни држављани који су добили држављанство у Републици Србији, азил, односно одобрење за стално настањење, ослобођени су од плаћања увозних дажбина на предмете за своје домаћинство, осим на моторна возила. Законодавац није ограничио вредносни лимит за ослобођење од плаћања увозних дажбина за ову категорију лица.
Ради коришћења ове повластице, а применом чл. 4. Уредбе, корисник уз писмени захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина подноси царинском органу и следеће:
1. Потврду надлежног органа унутрашњих послова о пријему у држављанство Републике Србије, односно потврду да је добио азил или одобрење за стално настањење у Републици Србији;
2. Списак премета за домаћинство које уноси, односно увози, са назначењем врсте и количине предмета.
Списак предмета домаћинства корисник повластице подноси царинском органу у два примерка, најкасније уз захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина. Корисник повластице може да увезе предмете домаћинства у року од једне године од дана добијања држављанства Републике Србије, односно азила или одобрења за стално настањење у Р. Србији
Jедан примерак Списка предмета домаћинства царински орган прилаже уз декларацију приликом увоза, а дурги, оверени примерак, враћа кориснику повластице, назначујући који су предмети увезени.
Ако корисник повластице накнадно увози предмете домаћинства, приликом њиховог увоза подноси царинском органу свој примерак овереног Списка предмета домаћинства, односно допуну тог списка који оверава царински орган. Царински орган који је оверио Списак предмета домаћинства ставиће о томе забелешку на путну исправу корисника повластице, уписати датум и то оверити печатом.
* Царинарница доноси решење о ослобођењу од плаћања увозних дажбина.
* Рок од једне године од дана добијања држављанства рачуна се од дана уписа у књигу држављана, а не од дана преузимања документа о пријему у држављанство Републике Србије.
Сходно чл. 220. Царинског закона роба која је била ослобођена од плаћања увозних дажбина у складу са одредбама чл. 216. став 1. тачка 3. овог закона, у року од три године од дана стављања у слободан промет, не може се отуђити, дати на коришћење другом лицу или друкчије употребити, осим у сврхе за које је била ослобођена од плаћања увозних дажбина, пре него што се увозне дажбине плате. Ова робе не може се давати у залог, на позајмицу или као обезбеђење за извршење друге обавезе.
У случају да царински орган дозволи друкчију употребу робе, висина увозних дажбина утвђрује се према стању робе и у складу са прописима који важе у моменту подношења
захтева за плаћање увозних дажбина. У случају поступања са робом супротно одредби става 1. овог члана, увозне дажбине обрачунавају се према стању робе и у складу са прописима који важе на дан доношења решења о наплати увозних дажбина.
4. ДОМАЋИ ДРЖАВЉАНИ КОЈИ СУ БИЛИ НА РАДУ У ИНОСТРАНСТВУ
(1) Ослобођени су од плаћања увозних дажбина домаћи држављани-чланови посада домаћих бродова и домаћи држављани који су по ма ком основу провели најмање две
године непрекидно на раду у иностранству на предмете домаћинства које увезу из иностранства у року од једне године од дана повратка са рада у иностранству, до укупне динарске противвредности од 5000 евра, осим на моторна возила.
(2) Ради коришћења горе наведене повластице (члан 216. став 1. тачка 4.. Царинског закона) корисник повластице уз писани захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина подноси царинском органу следеће:
1. Потврду да је на раду провео најмање две године непрекидно. Под непрекидним радом у иностранству подразумева се и време проведено на годишњем одмору.
Потврду може издати дипломатско или конзуларно представништво наше земље у иностранству. Потврду за чланове посаде домаћих бродова који саобраћају са иностранством издаје заповедник брода, односно домаће или друго лице-власник брода.
Уколико корисник повластице не располаже неком од наведених потврда време проведено на раду у иностранству може доказати и на други одговарајући начин (одговарајућом исправом стране службе за социјално осигурање или страног послодавца).
2. Списак предмета за домаћинство у два примерка са назначењем врсте и количине предмета које оверава царински орган, од којих један примерак задржава корисник.
3. Ако корисник повластице у року од једне године од дана повратка из иностранства сукцесивно увози предмете домаћинства дужан је да царинском органу поднесе примерак
претходно овереног Списка предмета домаћинства као и допуну истог коју оверава царински орган.
4. Царински орган који је први пут оверио Списак предмета домаћинства ставља о томе забелешку у путну исправу корисника повластице, уписује датум и оверава пеèатом.
5. Дан повратка из иностранства корисника повластице царински орган утврђује на основу путне исправе или на други начин.
6. Поступак стављања у слободан промет предмета домаћинства спроводи царински орган (царинарница) надлежан према месту пребивалишта корисника повластивце.
5. ПОШИЉКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ПОСЛАТЕ ОД СТРАНЕ ФИЗИЧКОГ ЛИЦА ДРЗГОМ ФИЗИЧКОМ ЛИЦУ
Сходно чл. 216 став1. тачка 5. Царинског закона (члан 6. Уредбе), домаћи и страни држављани ослобођени су од плаћања увозних дажбина на пошиљке мале вредности које бесплатно примају од физичких лица из иностранства, под условом да те пошиљке нису комерцијалне природе и то у укупној вредности до 70 евра, у динарској противвредности.
У смислу става 1. члана 6. Уредбе пошиљка је некомерцијалне природе ако:
1) се ради о повременим пошиљкама,
2) се пошиљка састоји од робе намењене искључиво за личну употребу корисника повластице или чланова његове породице, која по својој природи и количини не указује да се ради о комерцијалној пошиљци,
3) не постоји било каква обавеза плаћања примаоца пошиљке.
Ако пошиљка из става 1. члана 6. Уредбе садржи дуван и дуванске производе, ослобођење од плаћања увозних дажбина односи се на следеће количине: 50 цигарета, 25 цигарилоса (цигаре тежине до 3 г по комаду), 10 цигара, 50 г дувана за пушење или одговарајућа комбинација количине наведених дуванских производа.
Ако пошиљка из става 1. члана 6. Уредбе садржи алкохол и алкохолна пића, ослобођење од плаћања увозних дажбина односи се на следеће количине: дестилисана и жестока
алкохолна пића са процентом алкохола већим од 22%, неденатурисани етил алкохол са процентом алкохола од 80% и више (1 литар) или дестилисана и жестока алкохолна пића, аперитиви са основом у вину или алкохолом и слична пића са процентом алкохола не више од 22%, пенушава и ликерска вина (1 литар) или одговарајућа комбинација количине наведених пића и остало вино (1 литар).
Ако пошиљка из става 1. члана 6. Уредбе садржи парфеме и тоалетне воде, ослобођење од плаћања увозних дажбина односи се на следеће количине: парфеми до 50 мл или тоалетне воде до 25 мл.
Вредност пошиљке из става 2. члана 6. Уредбе (70 евра) не обухвата износ стварно плаћених трошкова превоза, односно поштарине.
Роба из става 1. члана 6. Уредбе која није дељива није обухваћена овом повластицом.
Пошиљка чија је укупна вредност већа од 70 евра, као и пошиљка коју домаћи и страни држављани примају од правних лица из иностранства није обухваћена овом повластицом.
* Одредбама члана 29. Уредбе утврђено је да се пошиљкама мале вредности, некомерцијалне природе (осим оних које у себи садрже алкохол и алкохолна пића, парфеме и тоалетне воде, дуван и дуванске производе) сматрају пошиљке чија вредност не прелази 50 евра, у динарској противвредности, као и јавне исправе, трговачка коресподенција, пословне књиге, робна, правна и финансијска документација, чекови, менице, обвезнице, акције и ефективни страни новац, као и приватна коресподенција. У овом случају ослобођени су од плаћања увозних дажбина на пошиљке такве врсте како правна лица, тако и физичка лица (домаћи и страни држављани) без обзира да ли их примају од физичког или правног лица из иностранства.
* О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на поштанско-царинској пријави, односно на декларацији (чл. 7. Уредбе);
* Домаћи и страни држављани не могу ни у пошиљкама примати робу трговачког карактера;
6. ЛЕКОВИ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ КОЈУ ФИЗИЧКА ЛИЦА ПРИМАЈУ У ПОШИЉКАМА
На основу одредаба члана 216.. став 1. тачка 6. Царинског закона домаћи и страни држављани ослобођени су од плаћања увозних дажбина на лекове за личну употребу које примају из иностранства у пошиљкама. Физичко лице може увозити лекове само у количини за личну употребу – за уобичајену терапију.
Ради коришћења ове повластице корисник подноси царинском органу фотокопију лекарског рецепта који је издао домаћи или страни лекар или други доказ о потреби употребе лекова (налаз лекара, отпусна листа, мишљење здравствене установе и сл).
О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на поштанко-царинској пријави, односно на декларацији. (чл. 7. Уредбе).
* Царински поступак уз коришћење повластице по наведеном основу царинарница одобрава само у ситуацијама када физичко лице лек за личну употребу увози преко лиценцираног увозника.
7. ПРЕДМЕТИ НАСЛЕЂЕНИ У ИНОСТРАНСТВУ
Домаћи држављани и стално настањени страни држављани ослбођени су од плаћања увозних дажбина на предмете наслеђене у иностранству.
Сходно члану 8. Уредбе ради коришћења наведене повластице из чл. 216. став. 1. тачка. 7. Царинског закона уз писмени захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина корисник
исте подноси царинском органу одлуку (о наслеђивању) надлежног домаћег или страног суда, односно надлежног страног органа, или потврду дипломатско-конзуларног представништва у иностранству.
Изузетно, за коришћење повластице на наслеђене предмете личне гардеробе или предмете личне употребе умрлог лица као доказ се може поднети и умрлица.
Ова повластица не односи на предмете купљене наслеђеним новцем, као ни на предмете купљене новцем добијеним продајом наслеђених предмета.
Ако је предмет наслеђивања моторно возило, документа о власништву морају да гласе на оставиоца, односно на правно лице чији оснивач, односно власник или сувласник је био оставилац.
По поднетом захтеву царинарница доноси решење.
∗ Корисници повластице на наслеђене предмете у иностранству могу бити домаћи држављани као и страни држављани који су добили одобрење за стално настањење или азил у нашу земљу;
∗ Страни држављани који су добили домаће држављанство остварује повластицу као домаћи држављанин;
∗ Као корисници наведене повластице могу се појавити домаћи држављани који се налазе на привременом раду, боравку у иностранству уколико имају пребивалиште у нашој земљи;
∗ Страни држављани који се по било ком основу налазе на привременом боравку у нашој земљи не могу бити корисници наведене повластице;
∗ Оставилац може бити домаћи или страни држављанин;
∗ Рок за коришћење наведене повластице није прописан;
∗ Не постоји ограничење у погледу права располагања предметима који су увезени по основу наслеђа;
∗ Не постоји ограничење у погледу врсте количине или вредности предмета који се увозе по основу наслеђа (значи да се може увести више истоврсних предмета); ∗ У случају да се наслеђује само део предмета, приликом увоза, ослобођење од плаћања увозних дажбина односиће се само на наслеђени део, а на разлику у вредности увозник је дужан платити увозне дажбине;
∗ У акту-решењу о наслеђивању предмети треба да буду таксативно побројани, са ближим ознакама, како би се несметано могла извршити њихова идентификација (на пример ТВ пријемник, марка, серијски број...).
Према подацима добијеним преко надлежног министарства правоснажну одлуку којом орган проглашава наследника и утврђује висину наследног дела у одређеним земљама доноси: а) У земљама Западне Европе (СР Немачка, Аустрија, Швајцарска, Француска, Италија, Шведска), суд на чијем подручју је оставилац имао последње пребивалиште, односно суд на чијем подручју се некретнина налазила. Нпр; у СР Немачкој суд се назива оставински, у Великој Британији у питању је одобрење Врховног суда Енглеске, у Швајцарској - Кантонални суд, и сл; б) У САД - Оставински суд округа на чијем подручју је оставилац имао пребивалиште; ц) У Аустралији - Јавни повереник (Public Trust Office), уколико је у питању законско наслеђивање или Supreme Court одређене провинције која
проглашава тестамент и доноси одлуку о признавању тестамента правноваљаним; д) У Канади - Оставински суд (Public Trust Office).
Део посла око администратирања оставине (прикупљање имовине, продаје непокретности, исплата потраживања и др) у случају да не постоји тестамент, врше јавни администратори под надзором суда. Уколико постоји тестамент то чине егзекутори оставина. У оба случаја
завршни рачун оставине одобрава Public Trust Office и доноси одлуку о расподели. Уз одлуку надлежног органа наследницима се доставља и такозвани «обрачун оставине» (САД, Аустралија) или попис имовине оставиоца (као што је случај у земљама Западне Европе). У наведеном документу тачно се назначи шта је чинило активу и пасиву оставине.
8. ОСЛОБОЂЕЊЕ НА ОДЛИКОВАЊА, МЕДАЉЕ, СПОРТСКЕ И ДРУГЕ ПРЕДМЕТЕ ДОБИЈЕНЕ У ИНОСТРАНСТВУ НА ТАКМИЧЕЊИМА, ИЗЛОЖБАМА И ПРИРЕДБАМА ОД МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА
Ослобођени су од плаћања увозних дажбина домаћи држављани, стално настањени страни држављани, привредна друштва, заједнице и друге организације - на одликовања, медаље, спортске трофеје и друге предмете које добијају у иностранству на такмичењима, изложбама и приредбама од међународног значаја.
Ради коришћења ове повластице корисник исте уз декларацију, подноси царинском органу исправу коју је издао надлежни орган у земљи или орган или организација стране земље којом се доказује да је одликовање, медаљу, споменицу, спортски или други трофеј, односно предмет добио у иностранству на такмичењу, изложби или приредби од међународног значаја (чл. 9. Уредбе).
О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на декларацији.
9. НАУЧНИЦИ, КЊИЖЕВНИЦИ И УМЕТНИЦИ НА СОПСТВЕНА ДЕЛА
Чланом 216. став 1. тачка 9. Царинског закона дата је могућност научницима, књижевницима и уметницима на ослобођење од плаћања увозних дажбина на сопствена дела која унесу из иностранства . Ова лица дужна су поднети царинарници писмену изјаву да су предмети које уносе њихова стваралачка дела.
 
.... nastavak
О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на изјави.
∗ Као научна дела могу се сматрати разни научни радови, изуми прототипови патентираних научних открића, научна истраживања ... и слично;
∗ Ова повластица односи се и на ликовне уметнике који своја дела израђују у иностранству у већем броју примерака (на пример графика отиснута у иностранству и др);
∗ Израда репродукција ради продаје у нашу земљу не може се сматрати уношењем уметничког дела у смислу члана 216. став 1. тачка 9. Царинског закона.
10. ДОМАЋИ ДРЖАВЉАНИ КОЈИ ЖИВЕ У ПОГРАНИЧНОМ ПОЈАСУ
Ослобођени су од плаћања увозних дажбина, према одредбама чл. 216. став. 1. тачка. 10. Царинског закона, домаћи држављани који живе у пограничном појасу - на производе земљорадње, сточараства, рибарства, пчеларства и шумарства добијене са својих имања
која се налазе у пограничном појасу суседне државе, као и на приплод и на остале производе добијене од стоке која се због пољских радова, испаша или зимовања налази на тим имањима; Ради коришћења ове повлстице корисник исте који живи у пограничном појасу, подноси царинарници потврду надлежног домаћег или страног органа о
поседовању имања које се налази у пограничном појасу суседне државе и усмену изјаву да су произовди које увози добијени са тог имања, односно да је приплод добијен од стоке која се налази на том имању.
∗ Прелажњење државне границе у пограничном појасу врши се на основу пограничне пропуснице;
∗ Пограничну пропусницу издаје надлежни орган за издавање путних исправа.
11. ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА УВОЗНИХ ДАЖБИНА НА ГОРИВО И МАЗИВО У РЕЗЕРВОАРИМА МОТОРНИХ ВОЗИЛА
Возачи моторних возила ослобођени су од плаћања увозних дажбина на гориво и мазиво у резервоарима који су фабрички уграђени у моторна возила. Гориво и мазиво које се увози из иностранства у резервоарима моторних возила представља царинску робу која подлеже плаћању царине. Али како је у питању погонско гориво и мазиво потребно за погон возила, значи не ради се о роби која је намењена промету на домаћем тржишту, наведена законска одредба предвиђа да се не плаћају увозне дажбине на гориво и мазиво у фабрички уграђеним резервоарима. Резервоари који по конструкцији одговарају врсти и типу моторног возила сматрају се фабрички уграђеним.
∗ Ако се гориво и мазиво налази у посебним резервоарима или судовима на моторном возилу не може бити ослобођено од плаћања увозних дажбина (чл. 216. став. 1. тачка 11. Царинског закона) у складу са наведеном законском одредбом.
12. ИНВАЛИДИ НА ОРТОПЕДСКА И ДРУГА ПОМАГАЛА
Право на ослобођење од плаћања увозних дажбина имају инвалиди на ортопедска и друга помагала и на резервне делове и потрошни материјал за коришћење тих помагала која служе као замена телесних органа који недостају, односно оштећених телесних органа.
За признавање наведене повластице у члану 12. Уредбе прописано је да корисник повластице подноси царинском органу потврду медицинске установе, односно лекара специјалисте да је ортопедско и друго помагало замена телесног органа који му недостаје или оштећеног телесног органа, односно резервни део или потрошни материјал за коришћење таквог помагала.
О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на декларацији.
Потврду издаје надлежна здравствена установа у којој се инвалид иначе лечи;
 
..... nastavak
13. ИНВАЛИДИ СА ТЕЛЕСНИМ ОШТЕЋЕЊЕМ ОД НАЈМАЊЕ 70%, ВОЈНИ ИНВАЛИДИ ОД ПРВЕ ДО ПЕТЕ ГРУПЕ, ЦИВИЛНИ ИНВАЛИДИ РАТА ОД ПРВЕ ДО ПЕТЕ ГРУПЕ, СЛЕПА ЛИЦА, ЛИЦА ОБОЛЕЛА ОД ДИСТРОФИЈЕ ИЛИ СРОДНИХ МИШИЋНИХ И НЕУРОМИШИЋНИХ ОБОЛЕЊА, ОД ПАРАПЛЕГИЈЕ И КВАДРИПЛЕГИЈЕ, ЦЕРЕБРАЛНЕ И ДЕЧИЈЕ ПАРАЛИЗЕ И ОД МУЛТИПЛЕКС СКЛЕРОЗЕ, РОДИТЕЉИ ВИШЕСТРУКО ОМЕТЕНЕ ДЕЦЕ, КОЈА СУ У ОТВОРЕНОЈ ЗАШТИТИ, ОДНОСНО О КОЈИМА РОДИТЕЉИ НЕПОСРЕДНО БРИНУ
Чланом 216. став 1. тачка 13. Царинског закона предвиђено је ослобођење од плаћања увозних дажбина, за одређену категорију лица, на путничке аутомобиле и друга моторна возила конструисана првенствено за превоз лица (осим оних из тарифног броја 8702 Царинске тарифе), укључујући „караван“ и „комби“ возила, осим теренских, која унесу
или приме из иностранства за личне потребе и то: инвалиди са телесним оштећењем од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије или сродних мишићних и неуромишићних обољења, од параплегије и квадриплегије, церебралне и дечје парализе и од мултиплекс склерозе, родитељи вишеструко ометене деце, која су у отвореној заштити, односно о којима родитељи непосредно брину.
Ради коришћења повластице из члана 216. став 1. тачка 13. Царинског закона, корисник повластице царинском органу подноси потврду министарства надлежног за послове рада и социјалне политике:
1) о степену телесног оштећења – за осигуранике са телесним оштећењем од најмање 70%, слепа лица, лица оболела од дистрофије и сродних мишићних и неуромишићних оболења, од параплегије и квадриплегије, од церебралне и дечије парализе, као и од мултиплекс склерозе;
2) о степену телесног оштећења – за лица са оштећењем од најмање 70%, слепа лица, лица оболела од дистрофије и сродних мишићних и неуромишићних оболења, од параплегије и квадриплегије, од церебралне и дечије парализе и од мултиплекс склерозе;
3) о признавању својства ратног војног инвалида, односно цивилног инвалида рата (војни инвалиди од прве до пете групе и цивилни инвалиди рата од прве до пете групе);
4) да се ради о вишеструко ометеном детету које је у отвореној заштити, односно о којем родитељи непосредно брину.
Корисник повластице из члана 216. став 1. тачка 13.. Царинског закона ослобођен је од плаћања увозних дажбина на путнички аутомобил или моторно возило конструисано првенствено за превоз лица (осим оних из тарифног броја 8702 Царинске тарифе),
укључујући „караван“ и „комби“ возило, осим теренског, запремине цилиндра до 2500 цм3.
Нова возила која се увезу по наведеном основу не могу се отуђити пре истека рока од 5 година, а половна возила пре истека рока од 3 године. Уколико се возило жели отуђити пре истека наведених рокова, морају се измирити све дажбине.
14. ИНВАЛИДИ I И II ГРУПЕ КОЈИ СЕ ПОСЛЕ СПРОВЕДЕНЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ОСПОСОБЕ ЗА ОДРЕЂЕНУ ДЕЛАТНОСТ
Члан 216. став 1. тачка 14. Царинског закона даје могућност да се ослободе од плаћања увозних дажбина особе са инвалидитетом I и II групе, као и лица чији степен инвалидитета одговара инвалидитету I и II групе, који се после спроведене професионалне рехабилитације оспособе за одређену делатност-на опрему за вршење те делатности која се не производи у Републици Србији.
Корисник повластице, уз писмени захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина, подноси царинском органу потврду надлежног органа о томе да је рехабилитација завршена и да је оспособљен за вршење одређене делатности, као и потврду Привредне коморе Србије да се опрема не производи у земљи.
* Царинарница доноси решење о ослобођење од плаћања увозних дажбина.
15. ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Право на ослобођење од плаћања увозних дажбина имају и организације особа са инвалидитетом (глуви и наглуви, слепи и слабовидни, дистрофичари, параплегичари, оболели од неуромишићних болести и др.), односно чланови тих организација - на
специфичну опрему, уређаје и инструменте и на њихове резервне делове и на потрошни материјал за коришћење те опреме који се не производе у Републици Србији.
Корисник ове повластице (чл. 216. став. 1. тачка. 15. Царинског закона) подноси царинском органу следеће:
1. изјаву корисника повластице или изјаву организације корисника повластице да се специфична опрема, уређаји и инструменти, као и резервни делови и потрошни материјал за коришћење те опреме увозе за потребе коринсика повластице са посебним потребама;
2. потврду здравствене установе, односно лекара специјалисте којом доказује да се роба из тачке 1. овог става увози за личну употребу;
3. потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи.
О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на декларацији.
 
.....nastavak
16. ГРАЂАНИ НА СПЕЦИФИЧНУ ОПРЕМУ, УРЕЂАЈЕ И ИНСТРУМЕНТЕ ЗА ЗДРАВСТВО И НА РЕЗЕРВНЕ ДЕЛОВЕ И ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ТЕ ОПРЕМЕ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ
Тачком 16. члана 216. Царинског закона ослобођени су од плаћања увозних дажбина грађани на споцифичну опрему, уређаје и инструменте за задравство и на резервне делове
и на потрошни материјал за коришћење те опреме за личну употребу, која се не производи у Србији.
Корисник повластице подноси царинском органу следеће:
1. Потврду здравствене усанове којом се доказује да се специфична опрема, уређаји и инструменти, резервни делови и потрошни материјал за коришћење те опреме увози за личну употебу;
2. Потврду Привредне коморе Србије да се роба која се увози не производи у земљи.
Царинарница доноси решење о ослобођењу од плаћања увозних дажбина.
17. ДИПЛОМАТЕ
Страна лица из члана 215. Царинског закона ослобођена су од плаћања увозних дажбина на увоз предмета намењених службеним потребама, личној употреби и за пружање хуманитарне помоћи.
Ради коришћења наведене повластице (чл. 2. Уредбе) корисник повластице подноси царинском органу потврду министарства надлежног за спољне послове (акт протокола) да су предмети који се увозе намењени за службене потребе, за пружање хуманитарне помоћи, односно за личну употребу корисника повластице.
О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на потврди – акту протокола.
Ову повластицу не могу користити домаћи држављани и стално настањени страни држављани. Предмети ослобођени од плаћана дажбина не могу се отуђити или другом лицу дати на употребу пре пријаве царинском органу и спроведеног поступка царињења.
* Повластица која је садржана у члану 215. Царинског закона у основи је преузета из Бечке конвенције о дипломатским односима и Бечке конвенције о конзуларним односима

KRAJ
 
Nazovem danas odnose sa javnoscu da se raspitam.
Razgovor je isao ovako:

Ja - Interesuje me da li ako narucim posiljku od 200e uz troskove slanja od 100e placam carinu na 200 ili 300e.
Ona - Carinska osnovica se racuna tako sto se vrednost posiljke sabere sa troskovima slanja.
Ja - I to tako stoji u zakonu?!?
Ona - Da
Ja - Pa onda je nas zakon zaista glup.
Ona - Slazem se.


ako mozes da carnis na izjavu po clanu 216, platices 18% pdv na cenu+transport koji je u fakturi, znaci 200+100= 300 eura kao sto si vec rekao,
ako nemas na fakturi transport i samo ti pise 200 eura, onaj ko ti bude carinio mora dodati neku realnu vrednost transporta sto ce ti opet biti oko 100eura (manje-vise) opet se vrtis oko cifre od 300 eura na sta placas porez od 18% pdv.

ako se ne uklapas u izjavi i ako ova tvoja posiljka mora da ide u redovan postupak, tj. da se carini na JCI onda po principu predhodna dva slucaja cena + transport = 300eura

na 300 eura placas carinu, naprimer za to sto ti uvozis carinska stopa je 10%

evo i matematike:
300eura x kurs.100din = 30000din osnovica
30000 osnovica x 5% stopa carine = 1500 din (carina) OVO PLACAS
+ porez koji placas na osnovicu + carina
30000 osnovica + 1500 carine = 31500 osnovica za pdv
31500 osnovica za pdv x 18% = 5670 din (carin+porez) I OVO PLACAS

ukupno placas 7170 dinara na 300 eura (ako je stopa carine 10%)

imaces jos raznih troskova, tipa iskup papira (1000-2000din), magacin (1000-2000), transport (ovo je vec u eurima i zavisi od slicaja do slucaja), usluga speditera koji ti carini ili kurira svejedno.
 
Poslednja izmena:
Ma daj...ne mislis valjda ozbiljno da se ijedna posiljka zagubila zato sto ne znaju da pisu adresu?

Nije da mislim vec znam. Nisam mogao da verujm koje gluposti pravi npr Royal mail, stignu mi paketi sa pecatima Zambije, Slovacke, Nemacke posle mesec dana. Nije dakle u pitanju samo nasa carina.
 
U pitanju je Srbija, kao drzava koje nema na PayPalu. Mnogi prodavci k*njaju sto ne mogu da odstampaju eBay/paypal shipping label, pa neki sibnu gde stignu. Meni su posle par meseci stizali neki paketi adresirani na Belize, Bermudu, Trinidad i Tobago, Former Czechoslovakia, Tuvalu itd. Ali su svi stizali...
 
Avaj, osim kineza, maltene na prste mogu da se izbroje sajtovi sa kojih moze da se kupuje iz srbije. Ili nema srbije na spisku ili ako je ima ne prihvataju transakcije koje dolaze odavde.
Da li smo to zasluzili?
Mi nismo ali drzava verujem da jeste...
 
Ne plate oni sigurno, vec onaj sto je poslao paket.
Pa na njega sam i mislio! Nisam sigurno na eBay ili nasu postu mislio :D

Imao sam gomilu refound i nisam naisao na nikave probleme. Nisam ja kriv sto ili ne znaju da pisu adresu ili neko krade opasno na carini.
Ne kapiras - nisi ti kriv, to stoji. Ali boli njih uvo da li si ti kriv. Ako se sazna da ima cesto problema da se tebi salje, iako nisi ti kriv, ZABOLE IH.
Recimo Provantage i BodyBuilding.com su do skora slali u Srbiji (nije je bilo na listi, ako si pitao, poslace ti). I vise nece! Cak su sa DHL-om imali problema! Znaci, ne obicna posta, nego DHL.
I rekli su, NECEMO VISE. Zabole nas, nebitni ste.

Eto sta se desi! A ti i ja ni krivi ni duzni, cak nismo imali nikakve veze sa tim, osim sto zivimo ovde. Ali krastavac..

Shvatas sad?
 
Znam ja o cemu ti pricas, ali isto treba da znas da svaka iole ozbiljnija firma na ebay-u ima osiguranje za te pakete, tako da ih briga dal se izgubi paket ili ne, dobija pare od osiguranja.

Srbija je banana drzava to svi znaju, a sta mi preduzimamo povodom toga? Nista, sedino i uzivamo dok nas unistavaju, tako nam i treba.
 
Zavisi, nisu baš svi paketi osigurani, zavisi od toga da li je free shipping, koja je vrsta shipping-a,...
U principu svi paketi vrednosti preko $100, bez obzira koji je transport, su osigurani. Takođe, sve što ide preko kurirske službe je takođe osigurano (FedEx, DHL. UPS,...). Osim toga, ono što ide preporučenom poštom je obično osigurano (a inače su to uglavnom skuplje stvari).
Najveći problem je kad je free shipping i air mail, jer tada pošiljka uglavnom nije osigurana (ne isplati se) i nema tracking (ili ima tracking number, ali ne može da se prati tokom celog puta, već npr. samo do izlaska iz zemlje slanja).
A da je Srbija crna rupa to je bar jasno, ali za utehu, u nekim zemljama EU je situacija još gora (Italija npr.), tako da imate veliki broj kupaca koji stavlja određene države na listu izuzeća (mi smo tu redovno) i dovoljno vam je da pogledate društvo i sve je jasno.
Pozz
 
U pravu si za Italiju, tamo skoro niko nece da salje. Ima neko gori i od nas.
 
Italijani su izgleda dzabalebari jos gori od nas.
Povremeno narucujem nesto iz italije. Kod zadnje narudzbine posle tacno mesec, tj 30 dana, mi je stigao mail da je procesuirana i da salju a paket sam dobio posle mesec ipo.
Znaci trebalo im je mesec dana da stave 2 stvari u koverat.:wall:
 
Znam ja o cemu ti pricas, ali isto treba da znas da svaka iole ozbiljnija firma na ebay-u ima osiguranje za te pakete, tako da ih briga dal se izgubi paket ili ne, dobija pare od osiguranja.

Dobija pare od osiguranja ako se paket izgubi, ali NE i ako se isporuci ali ne na pravu adresu :) Npr. u J. Koreji nema potpisa, niko ne proverava ko prihvata postu. Kod nas nista bolje.
Takodje, osiguranje ne nadoknadjuje troskove shippinga! A za Srbiju je shipping OUCH.
Tako da, samo je pitanje koliko je koja firma imala posla sa Srbijom, i da li je imala dovoljno problema - ili da li je sa tobom u proseku dosta prodavaca imalo problema.
Mozda imas srecu.. ili mozda ne porucujem dovoljno. Ja sam porucivao podosta foto opreme sa Provantage-a, placam wire-om, nikad problem sa posiljkom - ali od skora nece da salju! Zao im je, ali ne vredi, imaju previse problema sa Srbijom, i ne zele da rizikuju. Njima je i 10.000e mali korisnik u riskantnoj drzavi, a kamoli neko ko porucuje po <500e.
Cist posao.

Inace, jedna ogromna firma iz USA (necu reci koja), salje skoro svugde u svet, sasvim korektno u Srbiju - ali ne salje za Nemacku :D Imali su previse problema sa korisnicima iz Nemacke, zbog carinskih nesporazuma (samih korisnika - komplikovano ako kod nas) i prosto nece vise da salju :)
Salju paketice do 50e jer to ne podleze nikakvoj carini/MwSt/akcizama, sve ostalo - f*** off :) A ja se nadao kad se vratio iz Koreje, "sad cu kod strica u Nemacku da porucim pa mi donese letos kad dodje" :D
 
imam jedno ptanje...Ako bih sa EK narucio vodeno,da li bi me klepnuli na carini?

Posto pise da je sa sve shipping-om HF360 210e...
 
Pa ako u paketu bude i racun, onda garant.
Ako ne, onda se mozda provuces bez carine ali sve zavisi od toga da li carinik ima predstavu sta je to i koliko vredi.
 
vise mi se onda isplati da mi moji donesu za 250e,nego da me ovi slepci oderu na carini...
 
Pa na njega sam i mislio! Nisam sigurno na eBay ili nasu postu mislio :D


Ne kapiras - nisi ti kriv, to stoji. Ali boli njih uvo da li si ti kriv. Ako se sazna da ima cesto problema da se tebi salje, iako nisi ti kriv, ZABOLE IH.
Recimo Provantage i BodyBuilding.com su do skora slali u Srbiji (nije je bilo na listi, ako si pitao, poslace ti). I vise nece! Cak su sa DHL-om imali problema! Znaci, ne obicna posta, nego DHL.
I rekli su, NECEMO VISE. Zabole nas, nebitni ste.

Eto sta se desi! A ti i ja ni krivi ni duzni, cak nismo imali nikakve veze sa tim, osim sto zivimo ovde. Ali krastavac..

Shvatas sad?

Ne bi da branim DHL, ali siguran sam da tu ni DHL, ni FEDEX, ni USP, ni TNT ne koce, nego koci sam carina koja interno dobije direktive "TAKO I KAO TREBA DA SE RADI" dzaba to sto pise u zakonu. Nas sve u Srbiji po ovom pitanju sj**ao je svojevremono Nekerman, koji je nekonrolisano koristio ovaj nacin uzoza sitnih pošiljki i drzavi nije nista placao. Čak je koristio i zarna imena fizickih lica koji uopste nemaju veze sa uvozom kako bi mogli da uvezu. To je sustina ovog naseg problema i samog carinskog zakona, zloupotreba i svi smo kaznjeni... nazalost.
 
Sa DHL-om je bio problem to sto naplacuju spediciju pa ljudi vracaju pakete jer im se ne isplate. Tako da DHL & Co su itekako krivi za takve stvari :) Mnogo vise od Nekermana - koji je verovvatno bio tu samo da bi drzava imala razlog da nas j*** :)
 
Pazi ovako ako imaš redovo carinjenje isto je kao da cariniš šleper robe, znaci neko umesto tebe to mora da odradi i naplatice ti uslugu.
Mozes ti da carinis sam (ako znas), isto kao kod registracije sam popunjavaš papire, sam carinis, cekas ili platiš nekome da umesto tebe to sve završi.
Verujem da svuda u svetu neko plaća ovu uslugu koja se provlači ili kroz transport ili kroz dostavu. Stim sto je za nas 20-30eura mnogo ali za nekog amera nije nista... razumeš?
 
Poslednja izmena:
Pazi ovako uslugu ako imaš redovo carinjenje isto je kao da cariniš šleper robe,
mozes ti da carinis sam (ako znas), isto kao kod registracije kola ides sam da čekaš i popunjavaš papire sam ili platiš pa neko umesto tebe to završi.
Verujem da svuda u svetu neko plaća ovu uslugu koja se provlači ili kroz transport ili kroz dostavu. Stim sto je za nas 20-30eura mnogo ali za nekog amera nije nista... razumeš?

A ti razumes da to nigde drugde ne postoji u svetu? Mene je 10x manje kostao shipping za J. Koreju preko okeana, nego iz Nemacke za Srbiju - plus u Koreji ne placam nikakvu spediciju kada se carini, plus nema carina na skoro sve (samo sales tax od 10%).
Ne placa se to kroz nesto svugde - samo kod nas :( Vise kosta kod nas minimalna spedicija nego ceo shipping za veci deo sveta.
 
Verujem da svuda u svetu neko plaća ovu uslugu koja se provlači ili kroz transport ili kroz dostavu. Stim sto je za nas 20-30eura mnogo ali za nekog amera nije nista... razumeš?
Da je cena usluge recimo 500 din verovatno se niko ne bi bunio ali svojevremeno je DHL naplacivao 2500 din (u to vreme vise od 30 €) a UPS 8000 din. To je vec pljacka. A i da ne pominjemo komplikovanu proceduru gde prvo moras da im posaljes fotokopiju licne karte, pa onda ti oni poslju koliko treba da uplatis, pa moras da ides kod njih (UPS mislim da je bio na aerodromu) da im odneses originale uplatica i onda cekas barem 45 min da urade carinjenje (izgleda da ne pocinju dok ne vide uplatnice) i onda ti sam nosis paket kuci. Izem ti takvu kurirsku sluzbu.
 
Poslednja izmena:
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh Dno